Adorno, iz Predavanja o metafizici XV, 1965: "... nije zlo trivijalno (H. Arent) nego je trivijalnost zlo; naime, taj oblik svesti i duha uopšte, koji se odmah prilagođava svetu kakav jeste, koji se pokorava principu inercije. A taj princip inercije i jeste samo radikalno zlo." Ivan je u svom tumačenju bio bliži ovome nego Hani Arent. Za Davida je i jedno i drugo očigledno bilo previše. Pozdrav iz bloka 45, ovo je vredelo obraditi i to ste odlično uradili.
Ja učim kako da pišem tako što slušam vas kako da ne pišem. Ova misao mi je došla nakon što sam odgledala zadnji video na vašem kanalu, ali uslijed ostrašćenih žena tamo ne smijem da napišem.
ahahaha... hvala ti. Mi ukazujemo na neke "prakse pisanja" i "pravila u izgradnji priče i junaka", a kad su ih pisci svesni onda mogu i treba i da ih krše - to su nam najdraže knjige. Ali se oseća kada neko to radi svesno ili nesvesno... Samo piši :)
Nisam čitala, sad saznajem ni da neću. Hvala, zaista mi znači to. Ušteda vremena i nerava nema cenu. Mogu li da pitam - da li se razmatra neko čitanje Dževada Karahasana ? Jer, to vam nikad ne bi' zaboravila. Toliko. :)
@@bookvalisti5772 , ja sam pročitala Što pepeo priča i shvatam da nisam došla dalje od površnih slojeva, a magično me privlači i opet ću je čitati. Istočni Diwan nameravam, sve me stra' , nabijam kondiciju pre suočavanja. Neverovatno, kao staro zlato iz neke zaboravljene škrinje, a čovek je naš savremenik. Dobitnik Geteove nagrade, sufista, ja bih rekla renesansni čovek. Što pepeo priča je, uglavnom, o Omaru Hajamu.
@@wilma9923 Ja sam svojevremeno pročitao Noćno vijeće. Utisak je bio negativan, sjećam se da sam na kraju samo prokomentarisao: islamski opskurantizam. Možda u Što pepeo priča i nema ničeg ispod "površnih slojeva".
@@borislaketic6340 tako je meni bilo sa Kormakom Makartijem. Put me je patosirao, bukvalno, dok Krvavi meridijan - krš i lom, što kažu Čarapani, ja to ništa nisam razumela. Srećom, te sam najpre pročitala Put. :) Sve je moguće, dakle, kada procenjujemo mi, čitaoci. Zato bih volela da čujem šta kažu stručnjaci, komparatisti.
@@wilma9923 Nemoj potcjenjivati sebe kao čitaoca. Krvavi meridijan je odličan roman, a takvim ga ne čine Sudijina filozofska razmišljanja, ako na njih misliš kad kažeš da ništa nisi razumjela. Odličnim ga čini snaga imaginacije i sublimni momenti: priroda (pustinjski pejzaži), nasilje i lik Sudije. Sudijin lik ne čini fascinantnim njegova "filozofija" ili u svakom slučaju ne na prvom mjestu. Nemoguće da neke scene nisu ostavile utisak na tebe, sjećaš li se na primjer one noćne scene u pustinji kad ona životinja, nešto kao slijepi miš sa oštrim zubima, napadne čovjeka, hoće da mu pije krv? Jezivo! Tako upečatljivo! A to je samo jedan mali primjer!
Sa delom Filipa Davida sam se upoznala preko njegovih kratkih priča, koje mi se mnogo dopadaju. Uopšte, volim njegovu fantastiku, pa i u "Kući". Roman kao roman možda nije uspeo, ali je zato David kao pisac kratkih priča korektan.
Tanja, da, svakako da se slažem sa onim iznetim u poslednjoj rečenici. Problem je, međutim, u tome što će "Kuća sećanja i zaborava", tačnije njeno ninopomazanje, učiniti magareću uslugu upravo tim pričama. Da sam se Davidom prvi put susreo kroz "Kuću", teško da bih se naterao da docnije pristupim pričama.
Jedno od dela koje je najviše doprinelo tome da još u osnovnoj školi zavolim čitanje je Davidov "Bunar u tamnoj šumi". Koliko god da sam želeo da mi se svidi "Kuća sećanja i zaborava", mislim da ste čak bili i veoma učtivi prema ovoj knjizi. Imate li u planu da se nekada detaljnije pozabavite Pekićem?
Bili smo učitivi i kočili smo se "malko" zbog teme. Uznemirujuće loš roman. Pekić? - biće. Ali ne poetika pisca (nemoguće - spremanje i pričanje bi trajalo). Povremeno možda obradimo neki roman. #bezobećanjaalibiće :)
Koliko bi vam bilo teško/mučno (Živku možda čak i fizički mučno, uzev u obzir njegov presimpatičan angst kad je primoran da komentariše loše knjige) da napravite neku, npr, top listu bukvalista na temu, recimo - 10 najlošijih romana koji su dobili Ninovu nagradu? Opaka konkurencija - David, Dimić, Olujić, Ćirjanić, itd... što se Kuće sećanja i zaborava tiče: čak ste i bili blagi, ovo je možda i najočiglednije dodeljena nagrada ne za životno delo (jer, koje vražje životno delo Filipa faking Davida, presmešno), nego krajnje burazerski (pogledajte žiri i sve je jasno) i na konto toga što Filip David ne propušta priliku da svako malo napomene da je prijateljevao sa Kišom, Pekićem i Kovačem (mada mi i dan danas ostade nejasno otkud on ovako metiljav i netalentovan u kružoku s tri takva književna, makar za naše prostore, a i šire, što da ne, diva). P. S. Hvala što radite prljav posao preispitivanja kanona i srpske književnosti a i institucije ninove nagrade, koja je sama po sebi izvesni kanon, red je bio da neko argumentuje i pokaže da se uglavnom nagrađuje šljam pa nas se uljuljkuje u ideju da smo hiperpotentna pretalentovana savremena književnost, a od Petrovićeve Opsade, daj bože da je objavljeno 5 romana da nečemu zaista valjaju, a vrhunskih romana - pa, najverovatnije nijedan, za sad (Mada je za takav sud potreban i vremenski otklon, jebiga).
Koliko god delovalo da smo u pljuc fazi, ipak je vrednost ono što nas čini mobilnim, odnosno da bi sastavljanje top desetke ili nekih novih ofninovića bio daleko izazovniji i slađi poduhvat, nego odabir zlatNIN malina - mislim da to mogu da potpišem u ime sve trojice. Opet, za meritornu sliku najgorNINa potrebno bi bilo iščitati sve nagrađivane, pomeriti reflektor sa poslednje dve decenije. Složićeš se da su mnogo lakši zadatak glede brojnosti pristiglih romana-takmaca imali SFRJ žiriji - pa su znali da debelo ili "tendenciozno" omaše, kako se već gleda. Recimo, relativno skoro sam pokušao da pročitam Davičov roman "Beton i svici" i za sada ga zabatalio na polovini, ili, recimo, da je Pavlovićev "Lapot" takođe lako zaboravljiv roman. Možda bih samo, naposletku, izbegavao izraz šljam koji si upotrebio (dovijam se kao estetski kvalifikativ), kako mi njegova primena pomalo izlazi iz okvira onoga što nas zanima, tj. i to bih mogao da potpišem u ime trojice, pošto se zalažemo i za mir u svetu. :) P.S. Inače što se mene tiče, u pogledu pominjane liste, "Kuća" mi je lošija od "Arzamasa".
Pitam se da li je sad u redu reći samo ono poslovično: drljavo? Da, roman je visoko isparljiv da bi slobodno mogao da slovi kao "Kuća zaborava". Što se one usporedbe skraja tiče, da, zato smo Selenića i mogli i želeli da upoređujemo i u njega tražimo (da dosegne) kvalitete Andrića i Pekića. A David ovde, ni mene to ne raduje - a ja krijem svoje suze, ja ih krijem, one padaju - ali šta da se radi, ne dobacuje ni do Erenrajhove "Karakteristike", a nekmoli do Selenića. Inače, u umetničkom smislu, smatram da nema neke velike razlike između Davidovog razgovora u "Agapeu" i romana koji je ispisao.
![[2016] ARZAMAS, Ivana Dimić [[Ninova zagrada]]](http://i.ytimg.com/vi/45FVpG_IShw/mqdefault.jpg)
![[2016] ARZAMAS, Ivana Dimić [[Ninova zagrada]]](/img/tr.png)
Nedavno sam čitao ovaj roman i u potpunosti se slažem sa analizom. Bravo.
Adorno, iz Predavanja o metafizici XV, 1965: "... nije zlo trivijalno (H. Arent) nego je trivijalnost zlo; naime, taj oblik svesti i duha uopšte, koji se odmah prilagođava svetu kakav jeste, koji se pokorava principu inercije. A taj princip inercije i jeste samo radikalno zlo." Ivan je u svom tumačenju bio bliži ovome nego Hani Arent. Za Davida je i jedno i drugo očigledno bilo previše. Pozdrav iz bloka 45, ovo je vredelo obraditi i to ste odlično uradili.
Ja učim kako da pišem tako što slušam vas kako da ne pišem. Ova misao mi je došla nakon što sam odgledala zadnji video na vašem kanalu, ali uslijed ostrašćenih žena tamo ne smijem da napišem.
ahahaha... hvala ti. Mi ukazujemo na neke "prakse pisanja" i "pravila u izgradnji priče i junaka", a kad su ih pisci svesni onda mogu i treba i da ih krše - to su nam najdraže knjige. Ali se oseća kada neko to radi svesno ili nesvesno... Samo piši :)
Nisam čitala, sad saznajem ni da neću. Hvala, zaista mi znači to. Ušteda vremena i nerava nema cenu. Mogu li da pitam - da li se razmatra neko čitanje Dževada Karahasana ? Jer, to vam nikad ne bi' zaboravila. Toliko. :)
Malo smo se zatrpali sa čitanjima. Ide uskoro i NIN, ali stavićemo ga na listu. Nešto konkretno?
@@bookvalisti5772 , ja sam pročitala Što pepeo priča i shvatam da nisam došla dalje od površnih slojeva, a magično me privlači i opet ću je čitati. Istočni Diwan nameravam, sve me stra' , nabijam kondiciju pre suočavanja. Neverovatno, kao staro zlato iz neke zaboravljene škrinje, a čovek je naš savremenik. Dobitnik Geteove nagrade, sufista, ja bih rekla renesansni čovek. Što pepeo priča je, uglavnom, o Omaru Hajamu.
@@wilma9923 Ja sam svojevremeno pročitao Noćno vijeće. Utisak je bio negativan, sjećam se da sam na kraju samo prokomentarisao: islamski opskurantizam. Možda u Što pepeo priča i nema ničeg ispod "površnih slojeva".
@@borislaketic6340 tako je meni bilo sa Kormakom Makartijem. Put me je patosirao, bukvalno, dok Krvavi meridijan - krš i lom, što kažu Čarapani, ja to ništa nisam razumela. Srećom, te sam najpre pročitala Put. :) Sve je moguće, dakle, kada procenjujemo mi, čitaoci. Zato bih volela da čujem šta kažu stručnjaci, komparatisti.
@@wilma9923 Nemoj potcjenjivati sebe kao čitaoca. Krvavi meridijan je odličan roman, a takvim ga ne čine Sudijina filozofska razmišljanja, ako na njih misliš kad kažeš da ništa nisi razumjela. Odličnim ga čini snaga imaginacije i sublimni momenti: priroda (pustinjski pejzaži), nasilje i lik Sudije. Sudijin lik ne čini fascinantnim njegova "filozofija" ili u svakom slučaju ne na prvom mjestu.
Nemoguće da neke scene nisu ostavile utisak na tebe, sjećaš li se na primjer one noćne scene u pustinji kad ona životinja, nešto kao slijepi miš sa oštrim zubima, napadne čovjeka, hoće da mu pije krv? Jezivo! Tako upečatljivo! A to je samo jedan mali primjer!
Колико се (коначно) добро чујете са новим микрофонима :)
ovo je baš lepo (konačno) čuti :)
Sa delom Filipa Davida sam se upoznala preko njegovih kratkih priča, koje mi se mnogo dopadaju. Uopšte, volim njegovu fantastiku, pa i u "Kući". Roman kao roman možda nije uspeo, ali je zato David kao pisac kratkih priča korektan.
Tanja, da, svakako da se slažem sa onim iznetim u poslednjoj rečenici. Problem je, međutim, u tome što će "Kuća sećanja i zaborava", tačnije njeno ninopomazanje, učiniti magareću uslugu upravo tim pričama. Da sam se Davidom prvi put susreo kroz "Kuću", teško da bih se naterao da docnije pristupim pričama.
verovaćemo da je bolji u kraćoj prozi. Ovo čitalačko iskustvo je bilo iznimno loše...
Jedno od dela koje je najviše doprinelo tome da još u osnovnoj školi zavolim čitanje je Davidov "Bunar u tamnoj šumi". Koliko god da sam želeo da mi se svidi "Kuća sećanja i zaborava", mislim da ste čak bili i veoma učtivi prema ovoj knjizi. Imate li u planu da se nekada detaljnije pozabavite Pekićem?
Bili smo učitivi i kočili smo se "malko" zbog teme. Uznemirujuće loš roman. Pekić? - biće. Ali ne poetika pisca (nemoguće - spremanje i pričanje bi trajalo). Povremeno možda obradimo neki roman. #bezobećanjaalibiće :)
@@bookvalisti5772 barem neki Novi Jerusalimčić... 😊
Koliko bi vam bilo teško/mučno (Živku možda čak i fizički mučno, uzev u obzir njegov presimpatičan angst kad je primoran da komentariše loše knjige) da napravite neku, npr, top listu bukvalista na temu, recimo - 10 najlošijih romana koji su dobili Ninovu nagradu? Opaka konkurencija - David, Dimić, Olujić, Ćirjanić, itd... što se Kuće sećanja i zaborava tiče: čak ste i bili blagi, ovo je možda i najočiglednije dodeljena nagrada ne za životno delo (jer, koje vražje životno delo Filipa faking Davida, presmešno), nego krajnje burazerski (pogledajte žiri i sve je jasno) i na konto toga što Filip David ne propušta priliku da svako malo napomene da je prijateljevao sa Kišom, Pekićem i Kovačem (mada mi i dan danas ostade nejasno otkud on ovako metiljav i netalentovan u kružoku s tri takva književna, makar za naše prostore, a i šire, što da ne, diva). P. S. Hvala što radite prljav posao preispitivanja kanona i srpske književnosti a i institucije ninove nagrade, koja je sama po sebi izvesni kanon, red je bio da neko argumentuje i pokaže da se uglavnom nagrađuje šljam pa nas se uljuljkuje u ideju da smo hiperpotentna pretalentovana savremena književnost, a od Petrovićeve Opsade, daj bože da je objavljeno 5 romana da nečemu zaista valjaju, a vrhunskih romana - pa, najverovatnije nijedan, za sad (Mada je za takav sud potreban i vremenski otklon, jebiga).
Koliko god delovalo da smo u pljuc fazi, ipak je vrednost ono što nas čini mobilnim, odnosno da bi sastavljanje top desetke ili nekih novih ofninovića bio daleko izazovniji i slađi poduhvat, nego odabir zlatNIN malina - mislim da to mogu da potpišem u ime sve trojice. Opet, za meritornu sliku najgorNINa potrebno bi bilo iščitati sve nagrađivane, pomeriti reflektor sa poslednje dve decenije. Složićeš se da su mnogo lakši zadatak glede brojnosti pristiglih romana-takmaca imali SFRJ žiriji - pa su znali da debelo ili "tendenciozno" omaše, kako se već gleda. Recimo, relativno skoro sam pokušao da pročitam Davičov roman "Beton i svici" i za sada ga zabatalio na polovini, ili, recimo, da je Pavlovićev "Lapot" takođe lako zaboravljiv roman. Možda bih samo, naposletku, izbegavao izraz šljam koji si upotrebio (dovijam se kao estetski kvalifikativ), kako mi njegova primena pomalo izlazi iz okvira onoga što nas zanima, tj. i to bih mogao da potpišem u ime trojice, pošto se zalažemo i za mir u svetu. :)
P.S. Inače što se mene tiče, u pogledu pominjane liste, "Kuća" mi je lošija od "Arzamasa".
Pitam se da li je sad u redu reći samo ono poslovično: drljavo? Da, roman je visoko isparljiv da bi slobodno mogao da slovi kao "Kuća zaborava".
Što se one usporedbe skraja tiče, da, zato smo Selenića i mogli i želeli da upoređujemo i u njega tražimo (da dosegne) kvalitete Andrića i Pekića. A David ovde, ni mene to ne raduje - a ja krijem svoje suze, ja ih krijem, one padaju - ali šta da se radi, ne dobacuje ni do Erenrajhove "Karakteristike", a nekmoli do Selenića.
Inače, u umetničkom smislu, smatram da nema neke velike razlike između Davidovog razgovora u "Agapeu" i romana koji je ispisao.
da citiramo jednog Momčila iz klipova Bookvalista: "ovo je više Grobnica za Filipa Davidoviča". Visoko isparljiv, indeed.