Predložio bih takođe jedan roman, koji je na tragu dekadencije iako možda to u svojoj krajnosti nije - Dnevnik Lopova/ Žan Ženea. Što se tiče Kiča , kao propratne i neodvojive teme (nisam čitao Nasuprot ali sam čitao o Nasuprot i Uismansu) , predložio bih vam sjajnu studiju od Abrahama Mola/ Kič, umetnost sreće. PS: upravo sam se setio i Svi su u pravu od režisera Paola Sorentina. Takođe, vrlo srodna tema. Normalno, obavezno pogledati film La Grande Bellezza (snimljen po uzoru i u znak poštovanja prema Feliniju) koja ja oda dekadenciji iz raskoši. Za moje shvatanje , film je remek delo i povezan je sa knjigom, pa u vezi sa istom ne mogu baš biti objektivan. Kupujem Kokain, mislim knjigu. :)
Prostite, ne mogu odoljet, za one koji dekadenciju vole... U domaćoj literaturi prva stvar koja mi padne na pamet a da je u vezi sa njojzi su pojedine pripovetke Sime Matavulja, tipa "Priviđenja našeg džentlmena". Inače, romani sa jarkom (ili nešto slabijom) dozom dekadentnog su, recimo, "Gluvne čini" A. Ilića (prvo drogiranje u našoj književnosti), "Terazije" Boška Tokina (duh novog vremena vo Beograd + gej/trans kružok), u drugom delu "Pokošenog polja" Brane Ćosića (buržuji skandal majstori i njihov sahrana-maskarada performans).
@@Milosccc "Gluvne čini" su većim delom u tom fazonu, budući se glavnica događa u Parizu. Malograđanski okvir, pak, e to je ono "najdekadentnije" što može da se dogodi dekadentu. Nevezano za to, ono što je šteta je to što smo u međuratju bili opijumska velesila, a to nije dalo remek-dostojnu rezultantu u našem litu.
![DEČIJA KNJIŽEVNOST [razgovor sa Jasminkom Petrović] // Književni Malibu #53](http://i.ytimg.com/vi/c57ZVW_W6NM/mqdefault.jpg)
![Razgovor o KOŠMARNIKU Miloša Živkovića [blurovani specijal] // Kvaka 22, januar 2022)](/img/1.gif)
koliko ste najjači na svetu
Predložio bih takođe jedan roman, koji je na tragu dekadencije iako možda to u svojoj krajnosti nije - Dnevnik Lopova/ Žan Ženea.
Što se tiče Kiča , kao propratne i neodvojive teme (nisam čitao Nasuprot ali sam čitao o Nasuprot i Uismansu) , predložio bih vam sjajnu studiju od Abrahama Mola/ Kič, umetnost sreće.
PS: upravo sam se setio i Svi su u pravu od režisera Paola Sorentina. Takođe, vrlo srodna tema. Normalno, obavezno pogledati film La Grande Bellezza (snimljen po uzoru i u znak poštovanja prema Feliniju) koja ja oda dekadenciji iz raskoši. Za moje shvatanje , film je remek delo i povezan je sa knjigom, pa u vezi sa istom ne mogu baš biti objektivan.
Kupujem Kokain, mislim knjigu.
:)
Prostite, ne mogu odoljet, za one koji dekadenciju vole... U domaćoj literaturi prva stvar koja mi padne na pamet a da je u vezi sa njojzi su pojedine pripovetke Sime Matavulja, tipa "Priviđenja našeg džentlmena". Inače, romani sa jarkom (ili nešto slabijom) dozom dekadentnog su, recimo, "Gluvne čini" A. Ilića (prvo drogiranje u našoj književnosti), "Terazije" Boška Tokina (duh novog vremena vo Beograd + gej/trans kružok), u drugom delu "Pokošenog polja" Brane Ćosića (buržuji skandal majstori i njihov sahrana-maskarada performans).
ni nemoj da odoljevaš ;)
E to, baš sam tebe hteo da pitam za primere, ali shvatio da bih onda i to morao da čitam, pa odustadoh. :)
@@Milosccc "Gluvne čini" su većim delom u tom fazonu, budući se glavnica događa u Parizu. Malograđanski okvir, pak, e to je ono "najdekadentnije" što može da se dogodi dekadentu.
Nevezano za to, ono što je šteta je to što smo u međuratju bili opijumska velesila, a to nije dalo remek-dostojnu rezultantu u našem litu.
Gluvne čini 😍