BLOCK OUT LIVING ROOM SKC Sekira i Deponija 24.03.2007

BLOCK OUT LIVING ROOM SKC Sekira i Deponija 24.03.2011
aleksandar zec
Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.
Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.
Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.
Deponija
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad
Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja
Zaroni u vodu i pogledaj gore ...
Piše: Nebojša Kostić
Koncert po mnogo čemu značajan. Sa mnogo simbolike. U prisnijoj atmosferi, imao sam utisak kao da je 200-otinak prijatelja došlo u jednu veću dnevnu sobu (zato se mesto valja i zove Living room) na 2 i po sata intimnog putovanja kroz istoriju rada benda od deceniju i po. Pamtiće se i po učestvovanju nekoliko specijalnih gostiju. Po jednu pesmu na klavijaturama svirali su Dragoljub Marković Blek, član benda do poslednjeg albuma (svirao je u "Finansijskoj konstrukciji") i Stevan Vitas, koji je svirao klavijature u "Deponiji", sa kojim je bend prvi put izveo tu pesmu, pre 15-ak godina. Koncert je najavio i otvorio Voja Vijatov, na svoj način (poznat onima koji su bili na jesenašnjem koncertu u SKC-u), a u jednoj numeri, svojoj, na Nikolinoj gitari učestvovao je i njegov prijatelj ribar s Novog Beograda Žuća.
Nastup je počeo sa "Najduži je poslednji sat", a nizale su se "Zečevi beli", "Majdan", Trenje", "Čarobni akord", "Veži me", "Sekira", "Težak slučaj pakla", "Tata brada", "Nedostupna polja"... Koncert je završio pesmom "Osam i trideset", a na bis su izveli i "Tehnologiju". Po mom trenutnom utisku, vrhunac večeri je bila "Koma".
Mita i Blek su imali svoje performanse, što je scenski upotpunilo događaj u nešto više od običnog sviranja, pošto koncerti Block Out-a često imaju elemente teatarskog izraza. Mita i Nikola su imali izuzetnu komunikaciju sa publikom (a da nije ona samo muzička u pesmama).
Oni koji su te večeri imali zadovoljstvo da dođu do karata i pojave se u Dnevnoj Sobi SKC-a prisustvovali su jednom preseku dosadašnje karijere benda, koji se tokom večeri uglavnom skoncentrisao na pesme sa ranijih albuma. Bilo je tu i atmosfere Dunava, i simboličnog potsećanja na godišnjicu početka bombardovanja, i ovog suludog vremena sparine i inja u istom danu, i to u pesmama koje su nastale i pre 99-e i pre ovih dana kad je u sred proleća padao sneg u Srbiji.
Zbog toga Block Out i jeste grupa za svako poštovanje. Zato što nenametljivo, nikad ogoljeno, banalno ili eksplicito ne namećući teme, svojim muzičkim i tekstualnim izrazom donose na stotine slika, zvukova ili mirisa, i gde je svakome ostavljeno da ih prepozna na svoj način, prepuštajući se potpunom posvećivanju i uživanju.
Zbog toga će se ovo večerašnje druženje sa Mitom, Nikolom, Laletom, Miljkom, Hasetom i prijateljima pamtiti.