PROZA ĐORĐA LEBOVIĆA ("Semper idem", "Anđeli neće sići sa neba") // Književni Malibu #50
HTML-код
- Опубликовано: 15 янв 2022
- ----------------DONACIJE-------------------------
* PATREON * za mesečne donacije
www.patreon.com/bookvalisti?f...
* PAYPAL * za jednokratne donacije
www.paypal.com/paypalme/bookv...
* DINARSKE UPLATE NA TEKUĆI RAČUN *
325-9300500235509-53 (OTP banka; Ivan Isailović, Beograd)
------------------MREŽE------------------------------
* FACEBOOK *
/ bookvalisti-. .
* INSTAGRAM *
/ bookvalisti
* EMAIL *
bookvalisti@gmail.com
Takođe strip "Maus" Arta Špigelmana.
Mislim da je dobro što se Lebović nije fokusirao na logorskoj iskustvo jer bi to stavilo ostatak knjige u drugi plan. Ko želi da čita o toj tematici iz ugla logoraša ima Remarkovu "Iskru života".
Meni je fantastican Semper idem..Njegova predosecanja,sve to iu perspektive deteta..Kako su nestajali ljudi iz njegive okoline,bez direktnog prikaza logora,sto apsolutno daje vecu tragicnost i snagu.
Meni je stric Steva i drugi stric sto je krenuo u Ameriku..Fantasticna su mi ta dva lika ♡
Đorđe Lebović mi je već duže vreme na listi čekanja. A dobio sam Semper idem na poklon za Božić. Dakle, moraću da uronim u tu romančinu. Nema više izgovora :(
Pa nećeš sigurno NINovog pobednika čitati 😂 Semper idem je za ove hladne dane
Odlican video!
Sjajan klip!
Žao mi je što svoj master rad o romanu „Semper idem” nisam pisala nakon ovog videa. 😁 Sjajan prikaz! Posebno mi je interesantno što Lebović uopšte ne polemiše sa pitanjem istinitosti, ono više ni nije relevantno jer kako kaže u „Nebeskom odredu”: „Lica koja ću pomenuti možda u stvarnosti i nisu postojala, ali postajalo je sve ono što ih je okruživalo.” Osim toga, izuzetnu težinu nosi poklapanje smrti autora sa konačnom smrću detinjstva i prekidom pisanja.
Kišova po-etička formula i te kako se može odnositi i na Lebovića, koji pisanje vidi kao dužnost, potrebu, moranje, život ga je opredelio za taj čin. Dodatno, Kiš svet ne može da prikaže u totalitetu više, postmoderni trenutak to ne dozvoljava jer „sve se osipa, sestro moja”, pa „Semper idem” iako vremenski kasnije nastao roman dolazi kao prethodnica tom kišovskom sveopštem rasipanju.
Što se tiče novela skoro grupisanih i objavljenih, one više funkcionišu kao potencijalne skice za roman ili drame nego kao „nedovršena poglavlja” što stoji na koricama zbirke.
P.S: Plavu svesku dobija od tetke Johane i prva rečenica koju zapisuje je: Počeo je rat. 🙂
Još jednom, uživanje je bilo slušati ovaj osvrt kao i onaj prethodni što me nateralo da skoknem na Goodreads i spustim sramno visoku ocenu. 😁
Hvala, Dragana, i na komentaru, i na uvidima, i na korekciji [mislim na korigovanje nas u ovom videu🤗]! Da se i mi dopunimo: Nismo se pretežnije zadržali na podrhtavanjima između narativnih deonica i kurzivnih fragmenata, mogućnostima prolepse, turbulencijama između ja-narativnog i ja-dokumentarističkog iz svezaka, pa mi je recimo intrigantno bilo to da se faktualna smrt Lebovićeve majke i smrt pripovedačeve majke ne podudaraju. Tako da je i to mali prilog istinitosti koju si pomenula.
Što se tiče pomenutog blurba s korice "Anđela", razumem da se komercijalno naslanja na dobru prođu "Sempera", ali rekao bih da je debelo promašen. Mislim da jasno može da se nasluti da vremenski rascep i(li) zjap beline između pripovedanja i zabeležaka u sveskama jasno sugeriše da se Aušvic-iskustvo neće neposrednije prikazati u romanu. Moju pažnju je, s druge strane, okupiralo gde bi se zaustavilo s fabulom u "Semperu", odnosno koji motivi (zaustavljeni sat recimo, priča o Elijahuu i dedi Jozefu,...)i pojedinačne sudbine likova je preostalo da se zaokruže. Eto, i o tome nismo proturili koju, pa sad ovako usputno nije loše. 😊
@@momcilozunic9267 Nema na čemu. Jasno mi je da se niste mogli na svemu zadržati. To su samo stvari koje su meni van vaših pomenutih bile interesantne. 🤗
Lebović se svakako ogradio od istinitosti time što ovaj roman nije označavao kao autobiografiju, već kao roman-hroniku, pa mu je to dalo 'legitimitet' da stvari ne prikazuje po zakonu istinitosti. A kako je ovo „hronika jednog detinjstva” u moru drugih detinjstava obeležnih Holokaustom, a u isto vreme hronika uspona nacizma, imam utisak da se ta nepodudarnost faktografskog tiče težnje za prikazom totaliteta. Možda to ima veze sa pitanjem uverljivosti u književnosti o čemu ste govorili nedavno. Ako se ne varam upravo u knjizi Jaše Almulija, Lebović govori da je majku video poslednji put prilikom selekcije u Aušvicu. Rekla bih da je literarizacija majčinog samoubistva potreba i da se da viši smisao njenoj smrti, prkos nakaradnim zakonima, mogućnost odabira onda kad se čini da je nema.
Sve u svemu, roman je izuzetno inspirativan za analizu i raduje me što mu se posvećuje zaslužena pažnja. 🤗
@@draganajovanovic1461 Svakako, svakako, nego mi je tvoja dopuna bila odličan šlagvort da se nadovežem i na nju, i na ono što smo rekli u videu, a kud da nađem boljeg sagovornika. 🤗
Da, lepo se sećaš: u romanu će majka počiniti samoubistvo, dok je u Almuliju, prema svedočenju jedne logorašice ona na kraju skončala u tzv. kupci.
Naravno, i svašta novo padne na pamet u nadovezivanju: eto, pripovedačevo alternativno imenovanje ulica, to je skroz indijanski manir i udaljeno priklanjanje jednom vestern-osvešćivanju.🤗
@@momcilozunic9267 Dok sam kucala komentar, zaboravila sam da se dotaknem kraja romana. Ni meni ne deluje da bi pripovedanje teklo nalik onom u novelama. Na kraju krajeva, obrisi nekih momenata iz novela su već prisutni u romanu. Upravo priča o nedovoljno visokom dečaku, ako ne grešim i još nekih.
Da, mesta za analizu je previše, upliva motiva iz tradicionalne kulture, intertekstualnih veza, biblijskog podteksta + imenovanje ulica na koje se osvrćeš. Tu je i taj kontrast rajskog detinjstva i pakla izazvanog ratom ili smrću uopšte, što dolazi kao književni topos. 🤗
Bravo Ivane, bravo Momčilo, vrhunska preporuka.
U vezi sa nemogućnošću prenošenja iskustva holokausta i konc logora, pitanje: da li ste čitali fenomenalni Maus od Artura Špigelmana? Jasno, radi se o stripu ali ova tema je toliko turobna i mrska da nikada neće biti dovoljno iscrpljena dok je na ovom nakaznom svetu sistematskog uništavanja različitosti. Ne mislim u ovom slučaju ni na koga konkretno (čitajte, Nemce)
Semper Idem- sjajan naslov. Slušao sam mnogo puta o knjizi ali mi je vaša analiza najviše približila.
PS: Albahari je pokidao temu u Mamcu na jedan sasvim drugačiji način ali veoma, veoma upečatljivo.
Ja, barem, nisam čitao. Ti si, Nenade, već drugi koji nam preporučuje "Mausa", tako da sam/smo i to notirao/notirali. Zanimljivo iz ravni sinhroniciteta je to da se devojčica koja gl. junaka očevidno simpatiše, ali koju pripovedač non-stop odbija ovaj naziva Mini Maus.
Slažem se da je naslov dobar, i to ne samo što je na latinskom [Selenićev "Timor mortis" mi još uz ovaj prvi pada na pamet od tih latinskih] pa te uvek zanima šta znači, ako već ne znaš, ili na šta bi se moglo odnositi ako ti je fraza poznata. Sad ovako naknadno mogao bi se dovesti u vezu i sa onim frazama koje izgovoraju junaci a o kojima smo pričali. Da ne pričam o tome da se naslov uklapa i u narodnjak: "Ništa novo nema,/ sve po semper idem/, još te moje oooči..."😀
@@momcilozunic9267 'na sve straaane viideee' 👏😁
@@nenadmilenkovic-panic6079 :D :D :D
"Kolonizatorsko, BELO iskustvo...". Uff.
Belo? Uf? - Treba li da objasnim preciznije tezu?
Politicka korektnost, i anti belacki narativ mora da se fura.
omenozna onirika... mislim dajte ljudi stvarno, niste na univerzitetu nego na internetu, olabavite terminolodži malo
inače volim vaše emisije, i sve pohvale za rad
Eto, sad se opet osećam(o) kao posrani golub(ovi)! 😀 Ponekad se otrgnem(o) kontroli, pa "prosejem(o)", čisto malo kao začin, ali, da pustim Živka da iz mene prozbori: Ne vole svi ljudi kurkumu, neke podseća na neprovetren pazuho, pa bio on i akademski! 😀 Notirali.
slažemo se da je omenozna onirika pokidala... :D :D :D
@@bookvalisti5772 Onomastično! :D