Сведок сам да страст са којом Наш Професор Јерков говори о књижевности није ништа мања него што је била деведесетих кад смо слушали његова чувена предавања на Филолошком на којима смо стицали вештину умећа Читања суштине, чиме нас је трајно озрачио управо Професор Јерков на чему му неизмерно Хвала.
Aleksandar Jerkov, da je dejstvovao u prvoj polovini dvadesetog veka , mi bismo o njemu sada govorili kao o verovatno najvećem književnom kritičaru i istoričaru književnosti sa ovih prostora ikada. Ovaj video je zaveštanje, bistrina uma i britkost u izrazu su vanvremenski. Poštujmo činjenicu da ga imamo u ovdašnjem javnom životu i aktuelnim okolnostima književnosti. Hvala vam!
Ovde smo čuli mnogo više o Jerkovu nego o Kišu 😄. Al svakako zanimljiv razgovor! Voditeljki svaka čast kako se bori sa njegovim egom i uspeva da ga vraća u kolosek 😂.
Kiša sam video u Dubrovniku,sredinom osamdesetih,i ako je i tada grad tokom leta bio prepun poznatih i slavnih lica ,sećam se da sam zastao i gledao dugo za njim,dok nije nestao negde na vratima za ulaz u stari grad,sa strane Ploča.
Hvala vam od srca! Broj pregleda svedoči da smo gladni ovakvih priča i ljudi. Nadam se da će neko snimiti predavanja prof.Jerkova, ovakvi ljudi su od neprocenjive vrednosti.
Dok sam od Pavića pročitao sve što se tiče fikcije od Kiša zapravo nisam ništa i mislim da će dobar početak biti upravo ova knjiga. Hvala Vam na razgovoru, radujem se epizodi o Pekiću a posebno o Goranu Petroviću jer upravo čitam "Opsadu crkve Svetog Spasa". Samo tako nastavite, uživanje Vas je slušati. Srdačan pozdrav!
Ja kada sam prevalila to što o sebi govori u trećem licu, baš sam uživala u ovakvom pristrasnom pogledu na Kiša. Iako je voditeljka sve vreme pokušavala da priči da formu, profesor se nije dao :D
Колико је Киш знао да буде бритког пера и језика може се појмити и читањем поеме "Песник револуције на председничком броду" где се обраћа Добросаву Ћосићу
@@jelenapopovic3036 Odlično pitanje, upravo sam i ja tražila i pitala se da li sam dobro razumela da knjiga postoji . Čekamo odgovor na ovo drugo Vaše pitanje, jer ne može da se nađe na internetu. Pozzz
42:55 Мислим да је уважени професор овде помешао Бориса Давидовича са Чељустниковим из приче Механички лавови. Али све у свему емисија је културно благо. 😀
Možete da odete na otvaranje nekog događaja u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", jer je prof. Jerkov tamo sada direktor, pa tako da ga upoznate.
@@vredno_price Knjizevno-teorijske rasprave su kvazi-rasprave, kao i one u okviru estetike. Nista se tu ne moze opovrgnuti niti te rasprave imaju kognitivni (saznajno-teorijski) sadrzaj. To su Shattengedanken, kako je Frege govorio za stihove poezije, senke misli, imaju samo Sinn, ali ne i Bedeteutung, ne referiraju ni sta u stvarnosti. Pa tako navodi onaj cuveni primer u "Uber Sinn und Bedeutung" - "Odiseja usnulog iskrcase na Itaku", ta recenica ima samo fregeovski Sinn (smisao), ali nema bedeutung - referenciju, pa nema činjenica na koje ona referira. Stoga je ne mozete ni verfikovati ni falsifikovati. To su sve mahom estetičke rasprave koje samo imaju prividim kognitivno smislene rasprave, a zapravo nisu, sto su odavno pokazali i Frege, Rasel, Vitgenstajn, Karnap i mnogi drugi. Naravno, to ne znači da knjizevnost nema umetničko-estetsku vrednost, ali je korisno ne biti u zabludi takodje. Na primer, "Bečki krug", i Karnap pogotovo, kao jedan od najuticajnijih, su se ismevali Hajdegeru i ostalim kontinentalnim filozofima, jer su mislili da je to bukvalno pseudofilozofsko stivo koje je cisto kognitivno besmisleno smece, i to bas bukvalno tako, sto nam je profesor Jandric na Istoriji savremene analizičke filozofije eksplicitno isticao. Ta dela zapravo nisu ni tvrdjenja, asercije, nitu se recenice koje se tamo mogu procitati iskazi - istinosno funkcionalne recenice, logicki entiteti. Oni su to doslovno čitali i smejali se tome, to im je bilo kao neko zabavno stivo, dok to knjizevnici najcesce i kontinentalni filozofi citaju, i kao raspravljaju o tome, sto je jos smesnije, vidim da i profesor to vrednuje, pa mi je dodatno smesno, ali sta cete kad nema ozbiljne analitičke filozofije, onda ovakve papzjanije kole vode. Isto vazi i klasicne nemacke idealiste Hegela, Fihtea, Selinga, pa Nicea, itd. Nice jadni nije imao bukvalno ni jedan argument ni za sta, osim nekakve satire i cinizima, pa on kao cinicno proziva Kanta, a Kant nije do kolena doslovno, ne on nego svi oni zajedno.Nice i nije filozof, neko satiricar, kao i Volter i slicni. Kanta porediti sa njima i stavljati ih u bilo koji kontekst je uvreda za Kanta, koji je filozof par excellence, i ne treba ga svrstavati u klasicne nemacke idealiste, jer on to i nije, on je jedan od najznacajnijih u istoriji, samo njegova etika je naznacajnija eticka teorija u istoriji, a ove navedene i ostale slicne kada citate ne samo da nema nikakvih logickih kriterijuma, da su oni posvadjani sa logikom, nego nemaju nikakve argumente ni za sta, niti pisu jasno. I nije poenta da vi treba da procitate nesto pre toga da biste mogli da razumete, pa ce vam biti lakse i slicno, nisu ta dela teska po sebi, kao sto su teska Kantove kritike, nego je poenta da oni nikad nigde nista ne pisu jasno niti su se trudili da pisu. Jer kad pisete nejasno i ne iznositi nikakva opovrgljiva tvrdjenja, onda niko ne moze ni da vas opovrgne. Zato kad uzmete Raselov esej "O denotaciji" kao tipican primer analiticke filozofije ili Fregeov "Uber Sinn und Bedeutung" vi vidite sta je analiticka filozofija u najboljem mogucem smislu. Pa Rasel sam tekst pocinje recenicom "Pod denotacionog frazom podrazumevam svaki izraz tipa..., pa onda redom nabraja i objasnjava, plus logicka notacija i sve rigidnost i preciznost, a ovo kada citate vi ste bukvalno predmet manipulacije necije, jedna intelektualna prevara ili sarlatanstvo. Kako je lepo jedan veliki savremeni analiticki filozof Kit Fajn rekao kontinentalna filozofija je jedna najobicnija intelektualna prevara. Jos su Barkli i Lok pisali o jezickim zloupotrebama i manipulacijama kada reci koristiti da ne oznacavaju ideje, a pre njih Bekon, to su oni tzv. "idoli pijace". Kako kaze Rasel iskaz "Sadasnji kralj Francuske je celav" je lazan, ali i njegova negacija je lazna. Hegelovci koji vole sintezu bi verovatno zakljucili da nosi periku. Zakopao je Hegelovce i sve pseudofilozofsku kontinentalnu papazjaniju za sva vremena xaxax.
@@m.i.8390 Nema, nema, i ja kazem, bitno je da se bivstvuje bivstvujuce i kuju besmislene reči. ..."Filozofija jeste borba protiv začaranosti našeg razuma sredstvima nešeg jezika". "Ne treba verovati u stvari na osnovu reĉi, već treba proveravati reči na osnovu stvari; jer stvari ne postoje zbog reči, već reči postoje zbog stvari". "Vise vredi malo jasnih nego bezbroj nejasnih ideja". Možete tvoriti kreativne jezičke besmislice, što je Kant takođe isticao, kao sto je kritikovao bespotrebno kovanje reči koje se mnoze kao nekakav kancer, a sve oznacavaju isto, i na taj način imati nekakvo navodno bogatstvo znacenja, koje je najobicnija besmislica, što vam je u onim Hajdegerovim budalstinama najeksplicitnije uočljivo.
Професор дословно појашњава синтезу српског, космополитског, средњеевропског у Кишовом лику али свеједно се нађе неко да одриче чињеницу да је Киш прво српски и прво југословенски и прво европски.
@1StrongSerbianBoy1 da, nađe se neko.... Još nisam čuo da je on prvo srpski pisac. Valjda ne pratim dovoljno srpske nacionaliste. Pisao je u vreme Jugoslavije i njen pisac je bio. Živeo je u Evropi, evropski je razmišljao. Kada kaže Jerkov "koliko smo bili veliki 70ih godina" zbog naše književnosti, tačno, bili smo veliki u Jugoslaviji, a ne u Srbiji. Jugoslovenska književnost je bila velika
@@borisplavic5228 Јасно, национализам је тај мрачни баук који жигоше човека што пише и говори српски, брине се о култури и политици земље у којој је провео највећи део свог живота и напослетку јој предаје своје тело и почива на њеној територији. Српска књижевност 70 - тих је била импозантна, не због Југославије него због плејаде врсних мајстора речи. Хрватска је имала свог Крлежу, Слободана Новака, Ранка Маринковића па би било ружно не рећи да је у релативно истом времену и њена култура била на европском и светском нивоу
Оно што је српско код Данила Киша, не искључује оно што је европско или космополитско. Српска књижевност је постојала и пре Југославије, постојала је током Југославије и била њен интегрални део, и да, сама по себи је велика.
Чича Јерков једном месечно овако, као и професор Ломпар. 😁
За све нас који нисмо имали ту част да слушамо њихова предавања. Велики поздрав и за Вас.
@@giiiga hvala, gostovaće nadamo se još mnogo puta
Obojica sjajni i tužno što nisu u kontaktu a i na različitim stranama. Sjajni poznavaoci književnosti i patriote.
Сведок сам да страст са којом Наш Професор Јерков говори о књижевности није ништа мања него што је била деведесетих кад смо слушали његова чувена предавања на Филолошком на којима смо стицали вештину умећа Читања суштине, чиме нас је трајно озрачио управо Професор Јерков на чему му неизмерно Хвала.
@@nadacvetic7814 на страни су књижевности и то је овде једино важно.
@@giiiga Uh, uvek to neko ograđivanje, sve je važno, a jeste tužno, ali je očito srpski.
Divni i korisni razgovori, obrazovni, rasvjetljavajuci.Hvala Vam.
hvala vama
Aleksandar Jerkov, da je dejstvovao u prvoj polovini dvadesetog veka , mi bismo o njemu sada govorili kao o verovatno najvećem književnom kritičaru i istoričaru književnosti sa ovih prostora ikada. Ovaj video je zaveštanje, bistrina uma i britkost u izrazu su vanvremenski.
Poštujmo činjenicu da ga imamo u ovdašnjem javnom životu i aktuelnim okolnostima književnosti.
Hvala vam!
Ovde smo čuli mnogo više o Jerkovu nego o Kišu 😄. Al svakako zanimljiv razgovor! Voditeljki svaka čast kako se bori sa njegovim egom i uspeva da ga vraća u kolosek 😂.
Takva su skoro sva njegova predavanja... Imali su puno posla u montaži da izdvoje vredne delove o Kišu...
Ја баш волим што има тај лични однос. Због тога и дотакне толико студенте/слушаоце.
Хвала на одличној емисији.
@@veljkovaricak3876 hvala vama na praćenju
Ако блокаде потрају, могла би предавања из књижевности овде да се снимају 😊
@@ДушанМилијић mi smo spremni :)
Ako blokade potraju bilo bi lepo da se predavanja naših univerzitetskih profesora presele na ulice. Da I mi koji nismo studenti uživamo malo. ❤
Mogao bih da slusam jerkova svaki dan
Sledeći put o Pekiću🙏
@@branislavlackovic9849 verovatno
Fan-tas-tic-ni ste ! Nedavno sam vas otkrila i sada se trudim da nadoknadim propusteno 😊. Samo tako nastavite. Srecna Nova godina 🏵🍀
Kiša sam video u Dubrovniku,sredinom osamdesetih,i ako je i tada grad tokom leta bio prepun poznatih i slavnih lica ,sećam se da sam zastao i gledao dugo za njim,dok nije nestao negde na vratima za ulaz u stari grad,sa strane Ploča.
Hvala vam od srca! Broj pregleda svedoči da smo gladni ovakvih priča i ljudi. Nadam se da će neko snimiti predavanja prof.Jerkova, ovakvi ljudi su od neprocenjive vrednosti.
@@draganamarjanovic8304 biće biće
Nadam se da ćete imati epizodu i o nekim delima Vladana Desnice uskoro. Lepo bi bilo pokriti sve veće srpske i jugoslovenske pisce, ali o tom potom.
@@invidusspectator3920 logično na proleće :)
Veliki pisac!
@ slažemo se
Dok sam od Pavića pročitao sve što se tiče fikcije od Kiša zapravo nisam ništa i mislim da će dobar početak biti upravo ova knjiga. Hvala Vam na razgovoru, radujem se epizodi o Pekiću a posebno o Goranu Petroviću jer upravo čitam "Opsadu crkve Svetog Spasa". Samo tako nastavite, uživanje Vas je slušati. Srdačan pozdrav!
@@BojanLjubomir hvala
Iako volim da slušam ovog logoreičnog čoveka, ovo je u suštini bila jedna isprazna epizoda.
Ja kada sam prevalila to što o sebi govori u trećem licu, baš sam uživala u ovakvom pristrasnom pogledu na Kiša. Iako je voditeljka sve vreme pokušavala da priči da formu, profesor se nije dao :D
Hvala ❤❤❤
@@draganapopovic6886 nema na čemu
Млада дамо, хвала вам. Наставите да радите ове сјајне емисије о нашој култури, без обзира на број прегледа. Ја сам вас сада открила.
@@milankaish hvaaala
Jedna od omiljenih ...
@@nemanja377 daaa
Iskreno se nadam da ćemo jednom imati needitovanu epizodu sa profesorom.
Ju, šta bi bilo da je zapravo hteo da priča o sebi :D
Колико је Киш знао да буде бритког пера и језика може се појмити и читањем поеме "Песник револуције на председничком броду" где се обраћа Добросаву Ћосићу
Čitam Šestotomno izdanje Moja borba od Knausgora.Posle toga ću se truditi da pročitam Kiša.
Hvala
Da li sam dobro razumela, postoji knjiga “Izlet u Pariz” Danila Kiša, ili ..? Može pomoć? ❤
@@jelenapopovic3036 postoji
@@vredno_price da li je prevedena kod nas? ko je izdavač, jer ne mogu da je nadjem.
@@jelenapopovic3036 Odlično pitanje, upravo sam i ja tražila i pitala se da li sam dobro razumela da knjiga postoji . Čekamo odgovor na ovo drugo Vaše pitanje, jer ne može da se nađe na internetu. Pozzz
@@nadacvetic7814ja je takodje nisam našla!
Nije knjiga, to je izašlo u časopisu Delo.
Ako dozvolite, kada prođu Pekić i Petrović, predlažem od srca i Davida Albaharija.
@@nenadmilenkovic-panic6079 svakako
Možete li da radite analizu djela Čarlsa Dikensa "Pripovjest o dva grada" ?
@@StasaStevic biće
Jerkov Car!
❤
@@nenadmilenkovic-panic6079 daaaa
Omiljen 🫶, pa onda prof. Lompar.
Žao mi je,nisam pročitao ništa od Kiša,imam knjigu Bašta pepeo,ali je nisam pročitao,a mnogo sam slušao o Kišu.
@@gradimircvetkovic3521 evo prilike
Zašto birati? Mogu i Petrović i Pekić 😁👌🏻
A protesti ??
42:55 Мислим да је уважени професор овде помешао Бориса Давидовича са Чељустниковим из приче Механички лавови. Али све у свему емисија је културно благо. 😀
@@Herceg95 hvaaala
Divna priča!
Voleo bih da upoznam prof. Jerkova. Može li se?
@@sasatodorovic9012 proverite na fakultetu
Možete da odete na otvaranje nekog događaja u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", jer je prof. Jerkov tamo sada direktor, pa tako da ga upoznate.
Uh, možda najbolje književno delo na srpskohrvatskom jeziku.
@@kitanowitsch o tome se može raspravljati
@@vredno_price Knjizevno-teorijske rasprave su kvazi-rasprave, kao i one u okviru estetike. Nista se tu ne moze opovrgnuti niti te rasprave imaju kognitivni (saznajno-teorijski) sadrzaj. To su Shattengedanken, kako je Frege govorio za stihove poezije, senke misli, imaju samo Sinn, ali ne i Bedeteutung, ne referiraju ni sta u stvarnosti. Pa tako navodi onaj cuveni primer u "Uber Sinn und Bedeutung" - "Odiseja usnulog iskrcase na Itaku", ta recenica ima samo fregeovski Sinn (smisao), ali nema bedeutung - referenciju, pa nema činjenica na koje ona referira. Stoga je ne mozete ni verfikovati ni falsifikovati. To su sve mahom estetičke rasprave koje samo imaju prividim kognitivno smislene rasprave, a zapravo nisu, sto su odavno pokazali i Frege, Rasel, Vitgenstajn, Karnap i mnogi drugi. Naravno, to ne znači da knjizevnost nema umetničko-estetsku vrednost, ali je korisno ne biti u zabludi takodje. Na primer, "Bečki krug", i Karnap pogotovo, kao jedan od najuticajnijih, su se ismevali Hajdegeru i ostalim kontinentalnim filozofima, jer su mislili da je to bukvalno pseudofilozofsko stivo koje je cisto kognitivno besmisleno smece, i to bas bukvalno tako, sto nam je profesor Jandric na Istoriji savremene analizičke filozofije eksplicitno isticao. Ta dela zapravo nisu ni tvrdjenja, asercije, nitu se recenice koje se tamo mogu procitati iskazi - istinosno funkcionalne recenice, logicki entiteti. Oni su to doslovno čitali i smejali se tome, to im je bilo kao neko zabavno stivo, dok to knjizevnici najcesce i kontinentalni filozofi citaju, i kao raspravljaju o tome, sto je jos smesnije, vidim da i profesor to vrednuje, pa mi je dodatno smesno, ali sta cete kad nema ozbiljne analitičke filozofije, onda ovakve papzjanije kole vode. Isto vazi i klasicne nemacke idealiste Hegela, Fihtea, Selinga, pa Nicea, itd. Nice jadni nije imao bukvalno ni jedan argument ni za sta, osim nekakve satire i cinizima, pa on kao cinicno proziva Kanta, a Kant nije do kolena doslovno, ne on nego svi oni zajedno.Nice i nije filozof, neko satiricar, kao i Volter i slicni. Kanta porediti sa njima i stavljati ih u bilo koji kontekst je uvreda za Kanta, koji je filozof par excellence, i ne treba ga svrstavati u klasicne nemacke idealiste, jer on to i nije, on je jedan od najznacajnijih u istoriji, samo njegova etika je naznacajnija eticka teorija u istoriji, a ove navedene i ostale slicne kada citate ne samo da nema nikakvih logickih kriterijuma, da su oni posvadjani sa logikom, nego nemaju nikakve argumente ni za sta, niti pisu jasno. I nije poenta da vi treba da procitate nesto pre toga da biste mogli da razumete, pa ce vam biti lakse i slicno, nisu ta dela teska po sebi, kao sto su teska Kantove kritike, nego je poenta da oni nikad nigde nista ne pisu jasno niti su se trudili da pisu. Jer kad pisete nejasno i ne iznositi nikakva opovrgljiva tvrdjenja, onda niko ne moze ni da vas opovrgne. Zato kad uzmete Raselov esej "O denotaciji" kao tipican primer analiticke filozofije ili Fregeov "Uber Sinn und Bedeutung" vi vidite sta je analiticka filozofija u najboljem mogucem smislu. Pa Rasel sam tekst pocinje recenicom "Pod denotacionog frazom podrazumevam svaki izraz tipa..., pa onda redom nabraja i objasnjava, plus logicka notacija i sve rigidnost i preciznost, a ovo kada citate vi ste bukvalno predmet manipulacije necije, jedna intelektualna prevara ili sarlatanstvo. Kako je lepo jedan veliki savremeni analiticki filozof Kit Fajn rekao kontinentalna filozofija je jedna najobicnija intelektualna prevara. Jos su Barkli i Lok pisali o jezickim zloupotrebama i manipulacijama kada reci koristiti da ne oznacavaju ideje, a pre njih Bekon, to su oni tzv. "idoli pijace". Kako kaze Rasel iskaz "Sadasnji kralj Francuske je celav" je lazan, ali i njegova negacija je lazna. Hegelovci koji vole sintezu bi verovatno zakljucili da nosi periku. Zakopao je Hegelovce i sve pseudofilozofsku kontinentalnu papazjaniju za sva vremena xaxax.
Nema šanse...
@ ozb
@@m.i.8390 Nema, nema, i ja kazem, bitno je da se bivstvuje bivstvujuce i kuju besmislene reči. ..."Filozofija jeste borba protiv začaranosti našeg razuma sredstvima nešeg jezika". "Ne treba verovati u stvari na osnovu reĉi, već treba proveravati reči na osnovu stvari; jer stvari ne postoje zbog reči, već reči postoje zbog stvari". "Vise vredi malo jasnih nego bezbroj nejasnih ideja".
Možete tvoriti kreativne jezičke besmislice, što je Kant takođe isticao, kao sto je kritikovao bespotrebno kovanje reči koje se mnoze kao nekakav kancer, a sve oznacavaju isto, i na taj način imati nekakvo navodno bogatstvo znacenja, koje je najobicnija besmislica, što vam je u onim Hajdegerovim budalstinama najeksplicitnije uočljivo.
Nerazgovetno je rekao ime pisca na kraju, pored Gorana Petrovića koga je naveo kao pisca koji je pisao pod uticajem Kiša ? Bora...?
Mislim da je mislio na Borivoja Adaševića.
@@dunja949 Hvala
@@dunja949 HVALA
Pročitao sam Hazarski rečnik od Pavića,Knjigu Kako upokojiti vampira od Pekića i Maštarije od Borhesa.
Aca Kothaj i Ivica Dolenc - salon knjige u Cetinjskoj. Nezaboravno
👏👏👏👏👏💙💙., hvala vama.
Kritičar hrvatski Visković, rođen 1951.godine.....
Gost ima jako lošu dikciju.
Teško se prati.
Kiš je pre svega jugoslovenski pisac. Evropski. A ne srpski
To bi ti i slični srbomrsci voleli, al srećom ne pitate se ništa o tome.
Професор дословно појашњава синтезу српског, космополитског, средњеевропског у Кишовом лику али свеједно се нађе неко да одриче чињеницу да је Киш прво српски и прво југословенски и прво европски.
@1StrongSerbianBoy1 da, nađe se neko.... Još nisam čuo da je on prvo srpski pisac. Valjda ne pratim dovoljno srpske nacionaliste.
Pisao je u vreme Jugoslavije i njen pisac je bio. Živeo je u Evropi, evropski je razmišljao.
Kada kaže Jerkov "koliko smo bili veliki 70ih godina" zbog naše književnosti, tačno, bili smo veliki u Jugoslaviji, a ne u Srbiji. Jugoslovenska književnost je bila velika
@@borisplavic5228 Јасно, национализам је тај мрачни баук који жигоше човека што пише и говори српски, брине се о култури и политици земље у којој је провео највећи део свог живота и напослетку јој предаје своје тело и почива на њеној територији. Српска књижевност 70 - тих је била импозантна, не због Југославије него због плејаде врсних мајстора речи. Хрватска је имала свог Крлежу, Слободана Новака, Ранка Маринковића па би било ружно не рећи да је у релативно истом времену и њена култура била на европском и светском нивоу
Оно што је српско код Данила Киша, не искључује оно што је европско или космополитско. Српска књижевност је постојала и пре Југославије, постојала је током Југославије и била њен интегрални део, и да, сама по себи је велика.
Hvala❤