Dragan Stojnic (Aleksa Šantić) - I opet mi dusa sve o tebi sanja
HTML-код
- Опубликовано: 3 окт 2011
- Pjesma iz serije Moj brat Aleksa.
I opet mi duša sve o tebi sanja
I kida mi srce i za tobom gine.
Što te nema , što te nema , što te nema
Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte!
Ali dragi spomen negdanje milošte
Kao mlado sunce svu mi dušu moju grije
I ja snova cujem zveket tvojih grivna,
Po licu me tice tvoja kosa divna,
Dok mjesec kroz vrbu cisto srebro lije.
Što te nema, što te nema, što te nema
Kao sto rekoh na mom FB nalogu, svet je mozda imao Sekspira i Veronu ali za mene ipak postoji samo jedan pesnik i samo jedan istinski grad ljubavi. Pozdrav svim Mostarcima i nadam se da ce jednog dana moja zudnja za posetom ovom gradu biti okoncana tako sto cu moju suprugu i mog sina Aleksu prosetati Starim mostom i videti Mostarske ducane.
Aleksa Šantić nije samo veliki pesnik nego i čuvar naše kulture i tradicije. 📃❤️ A gospodinu Stojniću svaka čast na ovoj izvedbi. 🎵
Pokojna baba koja je rodom iz Konjica pokraj Mostara, dok smo putovali NS- Split vozom nam je citala Šantica. Kakva vremena.
Sa ovim glasom se živi, voli i od lepote umire. Srećna sam što sam živela u velikoj Jugoslaviji.
Ove stihove samo emotivac moze da otpjeva, ovako toplim i njeznim glasom, kao sto je bio Dragan Stojnic! Privilegija za romantike!!!
Davne 1985 kada sam bio brucos voleo sam jednu Veru a ona mene i ovu pesmu. Vreme nas je rastavilo ostala je pesma. Danas sam pored druge volim je jer volim svaku zenu sa kojom sam bio. Ostala je pesma da me potseca na davno proslu mladost. Samo je pesma ostala i nista vise...
Pjesma sa njeljepšom i najdubljom emocijom zbog koje uvijek pustim suzu i sjetim se svojih roditelja .Volim te Aleksa i ljubi jedna mostarka
Uvijek i iznova ti se vraćam .... dragi pjesniče moj.... svu mi dušu moju griješ.....po licu me tiče dok mjesec pod vrbu svoje lice krije......
Dva velikana koji se vise nikad nece roditi ❤️❤️🌹🌹R.I.P. ❤️🌹❤️🌹
Sva romantika je stonom nestala
Nema je. Ne mogu više u Mostar...neki je most i u meni srušen. Njoj sam posvetio pjesmu, zatim cijelu zbirku, potom još jednu zbirku...a onda je kao Neretva nestala među stijenama i ulila se u neko svoje more. Opet, ne mogu da ne volim i uz ovu pjesmu ne mogu da ne plačem. Veliki Aleksa, veliki Dragan...i moji skromni stihovi o Mostaru...i o njoj naravno.
Дивна песма великог Алексе Шантића, још лепше извођење Драгана Стојнића.
Davno je to bilo, daleka 1988 ,alaj sam se isplakao uz Santiceve ( tada za mene novootkrivene pjesme )
Rajski stihovi ...
Ovakve stihove jedino Dragan je dostojan bio da otpeva.
Neznam koji mi je drazi od ova dva covjeka!Pocivajte u miru dobri ljudi🥀
Boze,hvala ti što sam rodjen u Jugi.i razumem ovaj jezik!!!Ovakvi stihovi i ljudi vracaju nadu da nismo emotivno,socijalno i kulturološki "krepali".Pesma je otpevana jezikom bivše Jugoslavije...nije vazno kako ga ko zove,vec da se svi razumemo.Pozdrav i divno secanje na dušu od čoveka,Dragana.
Kakve pesnike imamo....ŠANTIC,DUČIC,LAZA KOSTIC..... MNOGO IH JE....
Tako nežno i lepo je pevao Dragan Stojnić. Kažu da je bio i divan čovek! Danas je mnogo drugačije! Bog mu dao mir i spokoj na Nebesima sa divnim anđelima ❤️❤️❤️🙏🙏🙏
Pitam se godinama vec, do kada ce ovi stihovi mamiti moje suze!...Ima li tome kraja...