Problem kod mnogih interpretatora je u tome sto na osnovu slicnosti zanemaruju razlike. Da...postoji slicnost...recimo u pojmovima "odricanje" "spasenje", "asketizam" itd...te opstosti su iste u budizmu i hriscanstvu, ali su samo opstosti iste a bas razlike je bitno shvatiti. Ako obratimo paznju detaljnije hriscanstvo i budizam su aksioloski gledano potpune suprotnosti. Za budizam je cilj jedino uklanjanje patnje i bola kao i svako gasnjenje suprotnosti. Za hriscanina to ne moze nikako da bude cilj jer je ljubav osnovni princip hriscanstva i neki vid ontoloske suprotnosti tu mora da postoji. Hriscanin gasi samo one suprotnosti koje su stetne na putu ka Bogu ali i prihvata takodje i bol i patnju KAO POZITIVNU ukoliko je neophodna na tom istom putu. On ne gasi svaku volju i svaku suprotnost. Za hriscane zlo nije percepcija (predstava), nego greh. Za budiste ne postoji pojam greha nego se relacija dobra i zla svodi na nacin egzistencije, tj. da li smo oslobodjeni u nirvani ili nam se ona zaklanja putem culnosti i nasom svescu. Za hriscane postojanje nije utemeljeno u nasoj prirodi, tj. ne postojimo jer po prirodi stvari moramo da postojimo nego Bozijom voljom, dok za budiste jeste nase bitije vecno po prirodi (zapravo sami smo bogovi), pa je i misao da nema smrti data u ova dva ucenja iz sasvim razlicitih razloga. Hriscanin trazi put molitve a ne put umetnosti. Za budistu je molitva besmislica a umetnost nacin da se nasluti prava sustina. Iako se sve to moze svesti na misticizam razlike su ocigledne i ako se ne uoce lako upadamo u zabludu kada donosimo zakljucke jer nam se moze ciniti npr. da je Sopenhauer religiozan ako samo nagovestimo da je trazio odricanje od sveta i izlaz iz zivota iako, kao sto vidis, to nije tacno. Osvrnucu se i na ovo. Nagon sam po sebi mozda samo trazi produzenje vrste ali kako objasniti da roditelj formira dete u zrelu licnost i to mu postaje toliko vazno da prestaje i na sebe da misli...cak mu nije problem ni zivot da da. On se cak trudi da bas to jedno i neponovljivo dete uzdigne. Da je samo do nagona bolelo bi ga uvo za dete jer bi ponovo lako produzio vrstu stvaranjem novog zivota. Kako je to moguce po Sopenhaueru ako postoji samo nagon a ne ljubav?
Dobro tumačenje Šopenhauera. Hvala na videu. Samo, nisam siguran da je Šopenhauer smatrao da asketski život podrazumeva prepuštanje Volji. Pre bih rekao, prihvatanje Volje kao metafizičke činjenice, ali i njeno poništavanje kroz neizlaženje u susret njenim prohtevima, njenoj potrebi da nezasito proždire sve čime se hrani. Na taj način čovek iskoračuje iz začaranog kruga čulnosti koja za posledicu ima patnju i čamotinju. Dr Ekhart govori o mističnom sjedinjenju sa Bogom i takođe je reč o odricanju, ali odricanju od individualne ljudske sujete koja se može protumačiti kao jedan izraz Šopenhauerove volje u nekoj slobodnijoj interpretaciji.
Свака част, одличан видео! Занима ме како видиш, и какво би ти решење(не толико научно-филозофски ако желиш) дао за превазилажење 1.воље инстиктивне? Део где вољу повезује са физиком је легитиман али не и природан као да нешто мора да се дода. Није оно што је тачно, него оно што служи. Јесте тачно можда, али није блиско.
Dakle ako je svet predstava ko rezira predstavu,a ko je napravio pozoriste?Ako bi covek ukinuo volju onda bi postao depresivan?Sem manjeg broja pojedinaca koji su asketskim poboznim zivotim prevazisli i depresiju.Ako je covekova volja slepa to onda znaci da je covek jednim delom ,,zivotinja,, a kako da se uzdigde?Besmisleno je govoriti o tome kada je to poslo za rukom samo retkim pojedincima..mi mozemo da filozofiramo i da se pitamo zasto ne znamo nista.Covek se moze osetiti kao da je njegova sudbina i sam zivot kao takav nepravedan jer vidi da su mu dometi mali,da ima slobodne volje samo do nekle i da je zavistan od vise sile tako reci Boga!
To što si htio da pojasniš u vezi volje i stapanja individue sa njom se možda može reći ovako: "gubljenjem individualnosti", stapanjem sa voljom, individua prvo prestaje biti individua i djelovati u svijetu predstava (iako samo teorijski), a također budući da je volja slijepa i stihijska, individua (koja već sada nije individua) postaje također slijepa i stihijska - tako da nije u mogućnosti da učestvuje na pozornici svjetskog bola, za šta je potrebna prvo svjesnost, što bi bilo suprotno sljepilu?
@@tothelighthouse Odlicno objasnjavas, samo sam se malo nasalio zbog same teme koja mi je bila nepoznanica, ali sam razumeo i pokupio smernice. Samo napred!
Ovo kad si rekao da je došlo do 'pada kvaliteta' uspeo si pre toga na 3:00 da kažeš da je Šeling uticao na Kanta (a mislio si na Šopija vrv. Lapsus lingue:) Pohvale za video naravno! :)
Ne slazem se ni sa Kantom ni sa Sopenhauerom jer njihova epistemologija pociva na nemogucnosti identiteta subjekta i objekta. To je filosofska postavka pomocu koje ne moze da se ukalupi ni praksa ni vremenitost. Ako je paznja usmerena samo na subjekat naravno da ce ono suprotno biti transcendentno x. Problem sa takvom teorijom saznanja (forsiranjem takve transcendentalne filosofije) je u tome sto se covekov potencijal misljenja ogranicava do te mere da, ne samo da ne mogu da se stvaraju uzvisene misli o mitu, religiji i knjizevnosti, nego se obesmisljava cak i stvarnost na culnom nivou. Na osnovu cinjenice da razum (ne mislim na um) ne moze simultano da poima stvari Sopenhauer pokusava da izvede ontologiju u kojoj je volja jedina stvarnost (nakon sto je percepcija navodno pokazana kao iluzija) iako ta podela treba da ostane samo u okvirima misli jer taj rascep jedino tamo i ima znacenje. Sa druge strane neposredno iskustvo i misljenje u kome nema subjekta posebno i objekta posebno, nego se i jedno i drugo dobija kao autenticno tek iz shvatanja celine pokazuje protivrecnost i dijalekticnost stvari...tako da podrzavam misao da je stvarno umno i umno stvarno. Uostalom kod Sopenhauera postoji instikt, puka priroda kao odredjeni vid bozanstva, dok je ljudska volja kao egzistencija izbacena ili svedena na slepu bezlicnost. Nije tesko uvidetida je njegovo odredjenje volje postavljeno kao antipod definisanju coveka. Ali ja sebe ne spoznajem kao slepu volju bez plana i svrhe, niti u sebi nalazim mehanicki razum kojim se sluzi neka volja, nego sebe prepozajem kao svesno, odgovorno i moralno bice imenom i prezimenom.
Absolutno se ne slazem sa filozofima koji svet dozivljavaju kao puku predstavu, emanaciju nekog transcedentnog entiteta kroz etar zvani svet. Jer je i samo culo deo istine (stvari kakve jesu), i to jeste deo istinskog receptivnog aparata, to sto ja vidim boju drugacije od tebe ne znaci da postoji stvarnost koja definise boju koja odgovara ili ne odgovara nekom od nasih culnih opazaja, na kraju krajeva nema nista stvarnije od patnje koja je naravno registrovana kroz njihovu filozofiju
Kada čovjek pogleda te filozofe,svi oni žele proniknuti u ljudski um i njegova stanja.Svi oni nisu vodili normalne živote nego naprotiv patili su od kroničnog deficita ljubavi i potiskivanja istog.A svi znamo da je Bog ljubav,tj očito je ko je vječni protivnik ljubavi i tko ih je mučio za njihova života.A oni koji izučavaju filozofiju, rade to jer vole i žele postati još više filozofski nastrojeni. Nakon što svate sve te bolesne filozofske umove iz prošlosti koji etiketiraju svaki ljudski aspekt tj stanje izazvano nekim ili nečim,postaju ništa više nego isprazne ljušture bez osjećaja koje pošto poto žele izgurati boga kao vječni smisao.Ukratko mislim da je i filozofija samo jedna od niza nauka koja služe interesentu za pumpanje vlastita ega do oblaka
Prvo, filozofija nije nauka. Drugo, ako neko pati od deficita ljubavi, nema smisla reći da je on PROTIVNIK ljubavi, nego naprotiv - da za njom čezne. "Svi znamo da je Bog ljubav" - ako znamo SVI, onda to znaju i filozofi. Međutim, ta fraza "svi znamo da...", kao da ti sad predstavljaš sve nas, podseća na ono kada neki političar kaže "svi pošteni građani vrlo dobro znaju da..." i onda prosipa neku svoju priču. Nema većeg egoizma, nego kad se neko uhvati Boga kao pijan plota i tvrdi da su svi drugi egoisti, bez ikakvog povoda. Niko tebe nije spomenuo, zalutao si ovde. Pretpostavljam da si neki propali student teologije, liči ti priča na mnoge takve koje znam...
Oj kako si ti pametan potpuno si me izdominirao svojom nadmudrošću i pameti.Tvojom će smrću nastati nenadoknadiv deficit za ovaj svijet.Veliki Vladeta Jerotić mnogo je puta ponavljao kako je najveći problem ljudi sa Balkana što vole da vode monologe a ne dijaloge.A tvoj se "egoizam" nazire iz tvog komentara gdje "pretpostavljaš da sam neki propali teolog"..Zaključak: namećeš isključivost i eliminaciju neistomišljenika.Lijep pozdrav gospodine
@@sasaskrapec837 Ja zato i kažem da pretpostavljam, jer ne znam pa i ne tvrdim. A ti me nisi demantovao, što me navodi na zaključak da sam verovatno bio u pravu :) Ti si taj koji je počeo sa monologom o filozofima, koji nema mnogo veze sa konkretnim snimkom o Šopenhaueru nego je uopšten - kao, svi filozofi su egoisti, a Bog je ljubav, a ja sam na strani Boga, bla bla, truć truć. To što je Bog ljubav, ne znači i da ljubavi imaju oni koji govore "Bog je ljubav". O istoriji filozofije nemaš pojma, jer govoriš o "svim tim bolesnim umovima... koji pošto poto žele izgurati Boga", kao da osim Ničea i Šopenhauera nema i drugih filozofa, od kojih su mnogi bili i verujući - Paskal, Dekart, Lajbnic itd.
Nije na Kanta uticao Šeling, već na Šopenhauera. Izvinjavam se na lapsusu. :D
Problem kod mnogih interpretatora je u tome sto na osnovu slicnosti zanemaruju razlike. Da...postoji slicnost...recimo u pojmovima "odricanje" "spasenje", "asketizam" itd...te opstosti su iste u budizmu i hriscanstvu, ali su samo opstosti iste a bas razlike je bitno shvatiti. Ako obratimo paznju detaljnije hriscanstvo i budizam su aksioloski gledano potpune suprotnosti. Za budizam je cilj jedino uklanjanje patnje i bola kao i svako gasnjenje suprotnosti. Za hriscanina to ne moze nikako da bude cilj jer je ljubav osnovni princip hriscanstva i neki vid ontoloske suprotnosti tu mora da postoji. Hriscanin gasi samo one suprotnosti koje su stetne na putu ka Bogu ali i prihvata takodje i bol i patnju KAO POZITIVNU ukoliko je neophodna na tom istom putu. On ne gasi svaku volju i svaku suprotnost. Za hriscane zlo nije percepcija (predstava), nego greh. Za budiste ne postoji pojam greha nego se relacija dobra i zla svodi na nacin egzistencije, tj. da li smo oslobodjeni u nirvani ili nam se ona zaklanja putem culnosti i nasom svescu. Za hriscane postojanje nije utemeljeno u nasoj prirodi, tj. ne postojimo jer po prirodi stvari moramo da postojimo nego Bozijom voljom, dok za budiste jeste nase bitije vecno po prirodi (zapravo sami smo bogovi), pa je i misao da nema smrti data u ova dva ucenja iz sasvim razlicitih razloga. Hriscanin trazi put molitve a ne put umetnosti. Za budistu je molitva besmislica a umetnost nacin da se nasluti prava sustina. Iako se sve to moze svesti na misticizam razlike su ocigledne i ako se ne uoce lako upadamo u zabludu kada donosimo zakljucke jer nam se moze ciniti npr. da je Sopenhauer religiozan ako samo nagovestimo da je trazio odricanje od sveta i izlaz iz zivota iako, kao sto vidis, to nije tacno.
Osvrnucu se i na ovo. Nagon sam po sebi mozda samo trazi produzenje vrste ali kako objasniti da roditelj formira dete u zrelu licnost i to mu postaje toliko vazno da prestaje i na sebe da misli...cak mu nije problem ni zivot da da. On se cak trudi da bas to jedno i neponovljivo dete uzdigne. Da je samo do nagona bolelo bi ga uvo za dete jer bi ponovo lako produzio vrstu stvaranjem novog zivota. Kako je to moguce po Sopenhaueru ako postoji samo nagon a ne ljubav?
Bi li mogao da snimis video o srednjem vijeku, gnosticima i Toma Akvinski?
Meni je veoma koristilo. Mnogo hvala i lijep pozdrav!🙂
Dobro tumačenje Šopenhauera. Hvala na videu. Samo, nisam siguran da je Šopenhauer smatrao da asketski život podrazumeva prepuštanje Volji. Pre bih rekao, prihvatanje Volje kao metafizičke činjenice, ali i njeno poništavanje kroz neizlaženje u susret njenim prohtevima, njenoj potrebi da nezasito proždire sve čime se hrani. Na taj način čovek iskoračuje iz začaranog kruga čulnosti koja za posledicu ima patnju i čamotinju. Dr Ekhart govori o mističnom sjedinjenju sa Bogom i takođe je reč o odricanju, ali odricanju od individualne ljudske sujete koja se može protumačiti kao jedan izraz Šopenhauerove volje u nekoj slobodnijoj interpretaciji.
Odličan video
Ništa ne bih dodala. Da je mene neko pitao, isto ovako bih objasnila Šopenhauerov pesimizam. :)
Pricaj jos o njemu!!!!!
Свака част, одличан видео!
Занима ме како видиш, и какво би ти решење(не толико научно-филозофски ако желиш) дао за превазилажење 1.воље инстиктивне?
Део где вољу повезује са физиком је легитиман али не и природан као да нешто мора да се дода. Није оно што је тачно, него оно што служи. Јесте тачно можда, али није блиско.
Dakle ako je svet predstava ko rezira predstavu,a ko je napravio pozoriste?Ako bi covek ukinuo volju onda bi postao depresivan?Sem manjeg broja pojedinaca koji su asketskim poboznim zivotim prevazisli i depresiju.Ako je covekova volja slepa to onda znaci da je covek jednim delom ,,zivotinja,, a kako da se uzdigde?Besmisleno je govoriti o tome kada je to poslo za rukom samo retkim pojedincima..mi mozemo da filozofiramo i da se pitamo zasto ne znamo nista.Covek se moze osetiti kao da je njegova sudbina i sam zivot kao takav nepravedan jer vidi da su mu dometi mali,da ima slobodne volje samo do nekle i da je zavistan od vise sile tako reci Boga!
To što si htio da pojasniš u vezi volje i stapanja individue sa njom se možda može reći ovako: "gubljenjem individualnosti", stapanjem sa voljom, individua prvo prestaje biti individua i djelovati u svijetu predstava (iako samo teorijski), a također budući da je volja slijepa i stihijska, individua (koja već sada nije individua) postaje također slijepa i stihijska - tako da nije u mogućnosti da učestvuje na pozornici svjetskog bola, za šta je potrebna prvo svjesnost, što bi bilo suprotno sljepilu?
Top
Trenutno sam ona gospodja sa slike sto oko glave ima trouglove i razne formule.
Žao mi je ako ti je priča nejasna. :/
@@tothelighthouse Odlicno objasnjavas, samo sam se malo nasalio zbog same teme koja mi je bila nepoznanica, ali sam razumeo i pokupio smernice. Samo napred!
Ovo kad si rekao da je došlo do 'pada kvaliteta' uspeo si pre toga na 3:00 da kažeš da je Šeling uticao na Kanta (a mislio si na Šopija vrv. Lapsus lingue:) Pohvale za video naravno! :)
Tačno, hvala puno na ispravci! Lapsus.
Mogao si I reći da su svi išli kod Hegela koji je držao u isto vreme predavanja u Berlinu, pa da je ovaj bio frustriran kao fun fact :)
Ne slazem se ni sa Kantom ni sa Sopenhauerom jer njihova epistemologija pociva na nemogucnosti identiteta subjekta i objekta. To je filosofska postavka pomocu koje ne moze da se ukalupi ni praksa ni vremenitost. Ako je paznja usmerena samo na subjekat naravno da ce ono suprotno biti transcendentno x. Problem sa takvom teorijom saznanja (forsiranjem takve transcendentalne filosofije) je u tome sto se covekov potencijal misljenja ogranicava do te mere da, ne samo da ne mogu da se stvaraju uzvisene misli o mitu, religiji i knjizevnosti, nego se obesmisljava cak i stvarnost na culnom nivou. Na osnovu cinjenice da razum (ne mislim na um) ne moze simultano da poima stvari Sopenhauer pokusava da izvede ontologiju u kojoj je volja jedina stvarnost (nakon sto je percepcija navodno pokazana kao iluzija) iako ta podela treba da ostane samo u okvirima misli jer taj rascep jedino tamo i ima znacenje. Sa druge strane neposredno iskustvo i misljenje u kome nema subjekta posebno i objekta posebno, nego se i jedno i drugo dobija kao autenticno tek iz shvatanja celine pokazuje protivrecnost i dijalekticnost stvari...tako da podrzavam misao da je stvarno umno i umno stvarno. Uostalom kod Sopenhauera postoji instikt, puka priroda kao odredjeni vid bozanstva, dok je ljudska volja kao egzistencija izbacena ili svedena na slepu bezlicnost. Nije tesko uvidetida je njegovo odredjenje volje postavljeno kao antipod definisanju coveka. Ali ja sebe ne spoznajem kao slepu volju bez plana i svrhe, niti u sebi nalazim mehanicki razum kojim se sluzi neka volja, nego sebe prepozajem kao svesno, odgovorno i moralno bice imenom i prezimenom.
Absolutno se ne slazem sa filozofima koji svet dozivljavaju kao puku predstavu, emanaciju nekog transcedentnog entiteta kroz etar zvani svet. Jer je i samo culo deo istine (stvari kakve jesu), i to jeste deo istinskog receptivnog aparata, to sto ja vidim boju drugacije od tebe ne znaci da postoji stvarnost koja definise boju koja odgovara ili ne odgovara nekom od nasih culnih opazaja, na kraju krajeva nema nista stvarnije od patnje koja je naravno registrovana kroz njihovu filozofiju
Kada čovjek pogleda te filozofe,svi oni žele proniknuti u ljudski um i njegova stanja.Svi oni nisu vodili normalne živote nego naprotiv patili su od kroničnog deficita ljubavi i potiskivanja istog.A svi znamo da je Bog ljubav,tj očito je ko je vječni protivnik ljubavi i tko ih je mučio za njihova života.A oni koji izučavaju filozofiju, rade to jer vole i žele postati još više filozofski nastrojeni. Nakon što svate sve te bolesne filozofske umove iz prošlosti koji etiketiraju svaki ljudski aspekt tj stanje izazvano nekim ili nečim,postaju ništa više nego isprazne ljušture bez osjećaja koje pošto poto žele izgurati boga kao vječni smisao.Ukratko mislim da je i filozofija samo jedna od niza nauka koja služe interesentu za pumpanje vlastita ega do oblaka
Prvo, filozofija nije nauka. Drugo, ako neko pati od deficita ljubavi, nema smisla reći da je on PROTIVNIK ljubavi, nego naprotiv - da za njom čezne. "Svi znamo da je Bog ljubav" - ako znamo SVI, onda to znaju i filozofi. Međutim, ta fraza "svi znamo da...", kao da ti sad predstavljaš sve nas, podseća na ono kada neki političar kaže "svi pošteni građani vrlo dobro znaju da..." i onda prosipa neku svoju priču. Nema većeg egoizma, nego kad se neko uhvati Boga kao pijan plota i tvrdi da su svi drugi egoisti, bez ikakvog povoda. Niko tebe nije spomenuo, zalutao si ovde. Pretpostavljam da si neki propali student teologije, liči ti priča na mnoge takve koje znam...
Oj kako si ti pametan potpuno si me izdominirao svojom nadmudrošću i pameti.Tvojom će smrću nastati nenadoknadiv deficit za ovaj svijet.Veliki Vladeta Jerotić mnogo je puta ponavljao kako je najveći problem ljudi sa Balkana što vole da vode monologe a ne dijaloge.A tvoj se "egoizam" nazire iz tvog komentara gdje "pretpostavljaš da sam neki propali teolog"..Zaključak: namećeš isključivost i eliminaciju neistomišljenika.Lijep pozdrav gospodine
@@sasaskrapec837 Ja zato i kažem da pretpostavljam, jer ne znam pa i ne tvrdim. A ti me nisi demantovao, što me navodi na zaključak da sam verovatno bio u pravu :) Ti si taj koji je počeo sa monologom o filozofima, koji nema mnogo veze sa konkretnim snimkom o Šopenhaueru nego je uopšten - kao, svi filozofi su egoisti, a Bog je ljubav, a ja sam na strani Boga, bla bla, truć truć. To što je Bog ljubav, ne znači i da ljubavi imaju oni koji govore "Bog je ljubav". O istoriji filozofije nemaš pojma, jer govoriš o "svim tim bolesnim umovima... koji pošto poto žele izgurati Boga", kao da osim Ničea i Šopenhauera nema i drugih filozofa, od kojih su mnogi bili i verujući - Paskal, Dekart, Lajbnic itd.