Filozofija i ... Artur Šopenhauer
HTML-код
- Опубликовано: 28 сен 2019
- Artur Šopenhauer jedan je od najvećih nemačkih filozofa.
Ubraja se među predstavnike pesimizma iako u njegovom delu daje mnoge odgovore na pitanja koji su deo celokupnog čovekovog življenja.
Njegovo najznačajnije delo jeste "Svet kao volja i predstava" ali su značajna i dela "Metafizika lepog" ili "Metafizika polne ljubavi". Šopenhauer u osnovi svega vidi volju koja je večito nezadovoljna, a otuda život postaje beskrajna patnja.
Svet postaje iznova zainteresovan za Šopenhauera i zbog čuvenog dela Irvina Jaloma "Lečenje Šopenhauerom". Filozofija ukazuje koliko je njegova filozofska misao lekovita i daje odgovore i na probleme savremenog čoveka.
O značaju Šopenhaura, njegovom delu i tome koliko je on lekovit ali i da vreme Šopenhaura tek dolazi govori nam prof. dr Aleksandar Fatić, filozof, koji je i predsednik Američke asocijacije filoterapeta u našoj zemlji.
Urednik i autor emisije Jasmina Vujnović Milošević
Label and copyright: Radio televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Divna emisija, upravo pregledala Nicea, Froma, Sopenhaura...nadam se sa se ovaj serijal jos emituje na RTS-u? Nazalost, ja nemam RTS vec par godina, pa vas molim da nastavite objavljivati na Youtoube-u...savrsenstvo od emisije! Svi komplimenti!
Lijepih 26 minuta,hvala ❤
Hvala❤️
Hvala.. Odlicna emisija..
Браво за водителката Јасмина В.Милошевиќ и доближувањето на филозофијата т.е. историјата на мудроста до пошироката јавност. Кратки и јасни презентации. Тоа е тоа. кој сака повеќе ете му библиотеки и книжарници. Поздрав
Коначно ! Дуго се чекала емисија и Шопи мало да се обради у њој :) Једини проблем је што кратко траје, ипак сјајно !
Divna emisija! Nadam se da neće nestati kao i neke druge vredne emisije na RTS-u!
Odlicna emisija. Mada, ne bih rekao da je dobra rec "uzdrzavanje od uzivanja i zadovoljstava", bolja rec je transcendovanje, tj nauciti da kroz samospoznaju i pronalazak svoje darme otpustimo potrebu za culnim i materijalnim zadovoljstvima, ali nikako uzdrzavanje i potiskivanje, jer kako kaze Nice potiskivanje nasih unutrasnjih nagona bi bio atak na izvor zivota
Izuzetno, svaka čast.
Hvala puno, svima❤️
Nije lakko citati 'Svet kao volja i predstava'. Ali je mocno stivo puno korisnih informacija. Inace, obozavam Aleksandra Fatica! :)
Odlicno
Sjajna emisija.
Rodjen sam na isti dan 22. Februar 🙂
❤️❤️❤️
zna li neko da li je ovo neka poznata kompozicija ili namenski pravljena muzika za spicu? Ako neko zna koji je autor samo neka napise zelim da poslusam celu..Hvala
Procitajte knjigu--lecenje po Schopenhaueru-roman,,,zaboravila ko je napisao🕊️🕊️🕊️
Svi mogući pokušaji u pronicanje ljudskog uma su ionako unapred osuđeni na subjektivni stav tj. neuspjeh..Filozofiranje je ispraznost
ovaj laze o šopenhaueru kao ja bivsu zenu
lol....kakva crna ljubav? Ljubav je hriscanski pojam a Sopenhauer je u potpunosti budisticki mislilac. Nema mesta za ljubav u njegovom metafizickom konceptu sveopste, besvesne, imoralne, slepe, jedne i nedeljive volje.
Ta filozofija je presipanje iz šupljeg u prazno, razbijati glavu nekim nepotrebnim mislima i sebi uskraćivati obične životne radosti. Ionako je život kratak i sad se uzdržavti i žena i pića, druženja...Teorijska fizika ima nekog smisla bar tu mora biti bar neke logike, a u filozofiji možeš da pričaš šta ti padne na pamet a da ne pogriješiš....
Daleko od toga. Bas u filosofiji sve mora da bude sistematsko a cak je to u filosofiji strozije nego u prirodnim naukama koje ne pretenduju na sustinska pitanja i bitnost dedukcije. U filosofiji svuda mora da se navodi razlog istinitosti necega sto je receno ili napisano, mora da se pazi da hermeneuticki receno deo odgovara celini kao i celina delu. Ali izgleda da ti pripadas onoj vecini koja ima laicki pogled na filosofiju po principu ispraznih fraza tipa "nemoj mnogo da filosofiras" ili "sta imas od filosofije". Filosofija treba da da orjentaciju i izvesnost u celini i po pitanju teorije i po pitanju prakse a ako to nekad i nije moguce po pitanju prakse, kao sto je slucaj u egzistencijalizmu, opet mora da se filosofski to potkrepi. Oslanjati se direktno na pica, druzenja i radost bez saznanja cemu to vodi i nemati zelju za sistematikom koja bi trebala da objedini sva vec data saznanja, je krajnje plitko i neozbiljno. Kao sto neces izaci na ulicu bez prethodno zamisljenog cilja sta hoces i kuda zelis da ides, tako ni filosof nece dozvoliti bilo kakvu pojedinacnost (makar bila i najprivlacnija moguca) ako ne zna celinu.
Zbog necije filozofije je u II Svetskom ratu ubijeno 20 000 000 dusa