Занимљива тема, хвала на видеу и препорученим књигама. (◠‿◠) Ја сам дуго користио ''ограничење'' које сам назвао симбол симбола: евоцирам симбол који је нешто предметно или појавно, а симболише нешто психофилозофско. Резултат су експресионистичке мрље приказане предметности, чега се и даље држим, али нешто релаксираније. Инспирисао ме је Маларме, ''песничка библија'', што рече Никола Дум Дум на РТС-у пре 8 година. ;)
Da dopunim klip nekim recentnijim Ulipo čitanjima. Pre svega, Perekov "Je me souviens" (Sećam se), 480 crtica-varijacija koje počinju sa "Sećam se...". Zamisao je bila da prikupi naizgled beznačajna sećanja iz doba između svoje 10. i 25. godine koje će istorija zaboraviti i koja se neće naći u memoarima velikih istorijskih ličnosti. Tako se Perek (nepouzdano) seća džezera, knjiga, boks mečeva, reklama i pesmica, da je Stendal voleo spanać, da je Sartr sarađivao na jednom scenariju Džona Hjustona ("Freud", 1962), da su pariski autobusi ranije bili obeleženi slovima, a ne brojevima (što uočavamo i u "Stilskim vežbama") i tako ispisuje sladak jedan društveno-lični zbornik. Zatim pripovest "Parc sauvage" (Divlji park) Žaka Ruboa, gde Rubo na malom prostoru bildungs narativa pokazuje vrlo kreativno korišćenje navodnika i podvučenog teksta, ali i poglavlja završava jednom zagonetnom poetskom Ulipo-igricom. Rubo ima i nadahnute naslove knjiga poezije: "∈", "Mono no aware (le sentiment des choses)", "Io i vuk, sedamnaest plus jedan plus plus jedan haiku u uliporimi"... Pomenuta Anne F. Garréta značajna je i zbog upliva queer tema u ulipovska dela i zalaganja za jednakost članova i članica (što je i razlog njenog svojevoljnog udaljavanja od skupine). U "Pas un jour" (na engleskom preveden kao "Not a day"), Gareta mapira fenomen želje u savremenom društvu kroz 12 fragmenata i vizuru lezbejke koja početkom novog milenijuma živi i predaje u SAD. Nisam siguran da li bih preporučio ovo štivo, zbog samodovoljnog i nepreglednog (često esejističkog telling-not-showing) pisanja, a svakako bih ga pre okarakterisao kao "traktat o želji" nego kao roman, kako je naznačeno na korici, no svakako će zagolicati one naklonjene datoj temi te ludičkoj i strukturalno-podsticajnoj književnosti (više načina čitanja, recimo na preskok kao u "Školicama", dobar primer za klinamen, pripovedanje u drugom licu jednine). Od ograničenja da dodam i "iracionalni sonet" (strofe organizovane po broju π, prva ima 3 stiha, druga 1, treća 4...) i "biseksualnu rimu" (ženska rima uparena sa dve muške, i obrnuto). Pade mi na pamet da kod nas nešto od pesničkog i prevodilačkog rada Kolje Mićevića definitivno podseća na Ulipo, poput genijalnog "Štrik i šija: 365 varijacija na Vijonov katren". Nismo stigli ni da kažemo da je Ulipo u početku bio jedna od komisija Collège de Pataphysique, gde su se patafizičari (Keno, Vijan, Miro, Jonesko, Prever i NJEGOV PAS, i mnogi drugi) bavili "naučnim i beskorisnim istraživanjima" i dolazili do apsurdnih zaključaka pokušavajući da utvrde pravila u izuzecima (još luđa organizacija, tema za sebe!). Ili pak da je skupina OuLiPo inspirisala slične inicijative u drugim granama (OuBaPo - strip, Oucipo - film, Oujapo - baštovanstvo). Pravda, dakle, za Užapo-baštovane!
![KARSON MAKALERS ["Srce je usamljeni lovac", "Frenki", "Dama i njen vojnik"] // Književni Malibu #43](http://i.ytimg.com/vi/sfNYe5Qlc8g/mqdefault.jpg)
![KARSON MAKALERS ["Srce je usamljeni lovac", "Frenki", "Dama i njen vojnik"] // Književni Malibu #43](/img/tr.png)
Vrhunski gost… bravo na izboru,temi…
Занимљива тема, хвала на видеу и препорученим књигама. (◠‿◠)
Ја сам дуго користио ''ограничење'' које сам назвао симбол симбола: евоцирам симбол који је нешто предметно или појавно, а симболише нешто психофилозофско. Резултат су експресионистичке мрље приказане предметности, чега се и даље држим, али нешто релаксираније. Инспирисао ме је Маларме, ''песничка библија'', што рече Никола Дум Дум на РТС-у пре 8 година. ;)
pesnička biblija
Da dopunim klip nekim recentnijim Ulipo čitanjima. Pre svega, Perekov "Je me souviens" (Sećam se), 480 crtica-varijacija koje počinju sa "Sećam se...". Zamisao je bila da prikupi naizgled beznačajna sećanja iz doba između svoje 10. i 25. godine koje će istorija zaboraviti i koja se neće naći u memoarima velikih istorijskih ličnosti. Tako se Perek (nepouzdano) seća džezera, knjiga, boks mečeva, reklama i pesmica, da je Stendal voleo spanać, da je Sartr sarađivao na jednom scenariju Džona Hjustona ("Freud", 1962), da su pariski autobusi ranije bili obeleženi slovima, a ne brojevima (što uočavamo i u "Stilskim vežbama") i tako ispisuje sladak jedan društveno-lični zbornik.
Zatim pripovest "Parc sauvage" (Divlji park) Žaka Ruboa, gde Rubo na malom prostoru bildungs narativa pokazuje vrlo kreativno korišćenje navodnika i podvučenog teksta, ali i poglavlja završava jednom zagonetnom poetskom Ulipo-igricom. Rubo ima i nadahnute naslove knjiga poezije: "∈", "Mono no aware (le sentiment des choses)", "Io i vuk, sedamnaest plus jedan plus plus jedan haiku u uliporimi"...
Pomenuta Anne F. Garréta značajna je i zbog upliva queer tema u ulipovska dela i zalaganja za jednakost članova i članica (što je i razlog njenog svojevoljnog udaljavanja od skupine). U "Pas un jour" (na engleskom preveden kao "Not a day"), Gareta mapira fenomen želje u savremenom društvu kroz 12 fragmenata i vizuru lezbejke koja početkom novog milenijuma živi i predaje u SAD. Nisam siguran da li bih preporučio ovo štivo, zbog samodovoljnog i nepreglednog (često esejističkog telling-not-showing) pisanja, a svakako bih ga pre okarakterisao kao "traktat o želji" nego kao roman, kako je naznačeno na korici, no svakako će zagolicati one naklonjene datoj temi te ludičkoj i strukturalno-podsticajnoj književnosti (više načina čitanja, recimo na preskok kao u "Školicama", dobar primer za klinamen, pripovedanje u drugom licu jednine).
Od ograničenja da dodam i "iracionalni sonet" (strofe organizovane po broju π, prva ima 3 stiha, druga 1, treća 4...) i "biseksualnu rimu" (ženska rima uparena sa dve muške, i obrnuto).
Pade mi na pamet da kod nas nešto od pesničkog i prevodilačkog rada Kolje Mićevića definitivno podseća na Ulipo, poput genijalnog "Štrik i šija: 365 varijacija na Vijonov katren".
Nismo stigli ni da kažemo da je Ulipo u početku bio jedna od komisija Collège de Pataphysique, gde su se patafizičari (Keno, Vijan, Miro, Jonesko, Prever i NJEGOV PAS, i mnogi drugi) bavili "naučnim i beskorisnim istraživanjima" i dolazili do apsurdnih zaključaka pokušavajući da utvrde pravila u izuzecima (još luđa organizacija, tema za sebe!). Ili pak da je skupina OuLiPo inspirisala slične inicijative u drugim granama (OuBaPo - strip, Oucipo - film, Oujapo - baštovanstvo). Pravda, dakle, za Užapo-baštovane!
straavaaaaa... sjajna dopuna. Pod hitno prevesti pomenuta dela za nas nefrankofone :))) ali "biseksualna rima" oplakah :D