Odlična emisija, kao sve koje ‘potpisuje Vanja’. Poznajem Kopaonik iz vremena kada su na njemu bili samo kasarna, vojna žičara koja je vodila do njihovog objekta na vrhu i planinarski dom ‘nad sunčanom dolinom’. Tada je to bila zaista planina. Sada su baš preterali sa gradnjom, sa bar duplo većom naseljenošću u odnosu na svetske standarde. Ali, ne vredi vajkanje, šta je - tu je, sada treba spasavati šta se spasiti može. Tim pre što je ova emisija i preko potreban EKO apel za spasavanje. A mogu vlasti i uprava Nacionalnog parka da urade bar sledeće: (a) da se zabrani upotreba kvadova za ludiranje lenština po planini, već da postoji samo par njih u pripravnosti, za eventualne akcije spasavanja u periodima van skijaške sezone; (b) da se naloži JP Skijalništa da sve površine koje su ogolele zbog skijališta mora da tako biološki revitalizuje da na njima uvek bude travnat pokrivač. Ovako, sa ogromnim ogolelim površinama planina izgleda - obogaljeno, ružno, poniženo. To se može postići savremenim tehnologijama. Šumarski fakultet u Beogradu je to već pokazao uspešno biološki sanirajući neka padine na Staroj planini na skijaškim stazama, koje je već uništila jaružasta erozija. Naravno, treba zaustaviti dalju gradnju na tom mestu, jer je već sada stepen anagžovanosti zemljišta objektima veći od nekih beogradskih opština. U svetu je strategija i ekološki i socijalno logična: turisti spavaju i provode se u objektima u naselju u dolini, a na planinu ih izbaci gondolska žičara. Time se značajno smanjuje antropogeni pritisak na planinu, pogotovo ako je ona proglešena za Nacionalni park. Branislav
Odlična emisija, kao sve koje ‘potpisuje Vanja’. Poznajem Kopaonik iz vremena kada su na njemu bili samo kasarna, vojna žičara koja je vodila do njihovog objekta na vrhu i planinarski dom ‘nad sunčanom dolinom’. Tada je to bila zaista planina. Sada su baš preterali sa gradnjom, sa bar duplo većom naseljenošću u odnosu na svetske standarde. Ali, ne vredi vajkanje, šta je - tu je, sada treba spasavati šta se spasiti može. Tim pre što je ova emisija i preko potreban EKO apel za spasavanje. A mogu vlasti i uprava Nacionalnog parka da urade bar sledeće: (a) da se zabrani upotreba kvadova za ludiranje lenština po planini, već da postoji samo par njih u pripravnosti, za eventualne akcije spasavanja u periodima van skijaške sezone; (b) da se naloži JP Skijalništa da sve površine koje su ogolele zbog skijališta mora da tako biološki revitalizuje da na njima uvek bude travnat pokrivač. Ovako, sa ogromnim ogolelim površinama planina izgleda - obogaljeno, ružno, poniženo. To se može postići savremenim tehnologijama. Šumarski fakultet u Beogradu je to već pokazao uspešno biološki sanirajući neka padine na Staroj planini na skijaškim stazama, koje je već uništila jaružasta erozija. Naravno, treba zaustaviti dalju gradnju na tom mestu, jer je već sada stepen anagžovanosti zemljišta objektima veći od nekih beogradskih opština. U svetu je strategija i ekološki i socijalno logična: turisti spavaju i provode se u objektima u naselju u dolini, a na planinu ih izbaci gondolska žičara. Time se značajno smanjuje antropogeni pritisak na planinu, pogotovo ako je ona proglešena za Nacionalni park. Branislav
10 👍
👍🇷🇸
10 👍