Zaljubljivanje je naš nesvesni pokušaj da sebe načinimo duhovno celovitim bićem. Ovaj proces nije izvan naše potrebe da se duhovno uzdiužemo jer je pokrenut baš iz te najdublje potrebe da duhovno sebe razvijamo i načinimo se sličnim Kreatoru, Bogu. Da bi se ovo razumelo nije dovoljno samo posmatrati par spolja i definisati to intelektualistički, što to znači proizvoljno, već je neophodno zagnjuriti mnogo dublje u sami život, za šta treba pronaći odgovarajuće duhovne metode, i otkriti šta je to u nama što nije kompletno ili što smo ga mi, određenim potiskivanjem, učinili nekompletnim. Naravno, ovo se ne može otkriti intelektualističkim metodama jer su to metode idealizacije pojedinčevog školskog obrazovanja za šta se dobijaju diplome, već su za ovo potrebne duhovne metode ili duhovno uzdizanje u svojoj svesti a svest nije mentalni kvalitet, ili kvalitet mozga budući da mnogi intelektualci misle da je mozak taj misleći instrument a ne um. Korišćenjem duhovnih znanja otkrivamo da su otelovljenja nas Duša, kreirana tako da su kvaliteti Kreatora, Boga, selektivno dati ženskom odnosno muškom otelovljenju. Zašto? Da bi se na taj način podstakao proces duhovnog sazrevanja odnosno da bi ljudi u tom procesu bili podstaknuti (možda možemo reći i primorani) da rade na svom duhovnom izrastanju a to je ono zbog čegac mi, Duše, dolazimo u ove niže svetove. Muško otelovljenje ima jedan deo Božjih principa a to su: kvaliteti aktivnosti, agresivnosti,m poidsticaja za ekspanziju, iskustvima u vičnosti ili kreativnosti (majstorstvu). Žensko otelovljenje ima kvalitete intuicije, odmora i pasivnosti, instinkt za povlačenjem, samo-kontemplaciju i ljubavi. Mi kao Duše jesmo kompletni sa ovim kvalitetima jer mi kao Duša nismo ni muški niti ženski već smo neutralni. Ipak zbog naših otelkovljenja i dodatno zbog društvenog različitog pristupa u odgajanju muške i ženske dece, mi smo lišeni te kompletnosti jer smo dodatno potisnuli svoje suprotno polne principe. Šta se onda događa? Vidite, zaljubljivanje nije oduvek postopjalo ne zato što to nije normalno i ne zato što je to neko izmislio preko filmova i romana ili zato što je bogat i ima vremena, već zato što je čovek, tačnije mi, Duša, trebao dosta života, tokom mnogih inkarnacija raditi na iskustvenom relaizovanju odnosno ekspanziji svesti kada je dosegao stadijum da može osećati ljubav, da je daje i prima. Tek sa vom dovoljnom razvijenošću počelo je i zaljubljivanje a to je projektovanje vlastitih potisnutih ili manje razvijenih principa u osobi suprotnog pola u koju ćemo se zaljubiti. Onaj navedeni društveni odgoj je skoro redovno doprinosio da su neki naši principi potisnuti zbog čega smo lišeni istih a potrebni su nam da se osećamo celovitim/kompletnim pa ih zato dodato projektujemo na odabranu osobu. I to jhe ono što čini da se u tu suprotno polnu osobu zaljubimo, odnosno da se u društvu te osobe osećamo kompletnim i uzvišenim. To nije idealizacija druge osobe već su to oni naši principši koje smo projektovali na tu osobu da čine da se u društvu te osobe osećamo kompletnim. Ovo samo pokazuje da tada osećamo bar privremeno šta je to i kako izgleda biti kompletno duhovno razvijen. To je ono zbog čega i jesmo u ovom svetu. Naravno, ovo kaže da je zaljubljivanje počelo u određenom stadijumu naše duhovne zrelosti ili dovoljno razvijene naše mogućnosti da volimo. Zato je sa vremenom u raznim delovima sveta počela da se dostiže ova neophodna ali dovoljna duhovna razvijenost kada je počelo pojavljivati se i zaljubljivanje. Ovaj momentaj veoma važan jer je to trenutak u tim zajednicama kada su odbacivana ranije korišćena običajna prava roditelja da biraju partnera svojoj deci. U tom trenutku mladi su preuzeli ODGOVORNOST za svoj život preko preuzimanja odgovornosti da sami biraju partnera. Dakle, zaljubljivanje nije luksuz ili manir bogatih ljudi već je to nešto što intelektalnost čovekova nije sposobna da prepozna i razume. Momenta kada su mladi počeli sami birati partnera veoma često je bio jako bolan i težak jer su se roditelji opirali govoreći da je došlo bezbožničko vreme i da deca više ne poištuju svoje roditelje a taj otpor je dolazio iz uma a ne iz ljubavi prema svojoj deci. Naravno o ovome se može još dosta pričati a reći to pisanjem ovde nije zgodna prilika pa zato ako neko želi više znati uvek postoji bolja metoda i prilika da se o ovome potanko sazna i sebi olakša život i ujedno pomogne vlastiti duhovni progres a to je ono suštinsko i zbog čega smo u ovom svetu.
prirodno i popularno/rasireno nije isto. a iz tog vaseg primera moze se zakljuciti kako je neprirodno postalo popularno, jer je dopusteno - deca ne umeju da iskazuju sofisticirane emocije, sto nesto poput "zaljubljivanja" zahteva. a ono sto nije u stanju da iskaze nije u stanju ni da razume. deca su prirodno divlja, puna energije te su, prirodno, detetove reakcije i akcije takodje divlje i neuravnotezene... sta se desava kada kao takvo dete ne ostvari cilj tog zaljubljivanja? gde i na koji nacin onda ta energija ode?
Kakvo otrežnjavanje! 👏👏
Setih se reci Cehova " ljubav prema coveku treba da se nahodi, ne u srcu, ne u stomaku, ne u krstima, nego u glavi. "
Genijalno!
Šteta ovakav video na youtubu samo 60.000 pregleda , a tamo neke gluposti milioni ! Bravo profesore 👏👏 Objasnio si sve na naj prostiji način ! 👍👍👍👍
Bravo
Filmski standardi u realnosti razocaravaju.
Zaljubljivanje je naš nesvesni pokušaj da sebe načinimo duhovno celovitim bićem. Ovaj proces nije izvan naše potrebe da se duhovno uzdiužemo jer je pokrenut baš iz te najdublje potrebe da duhovno sebe razvijamo i načinimo se sličnim Kreatoru, Bogu.
Da bi se ovo razumelo nije dovoljno samo posmatrati par spolja i definisati to intelektualistički, što to znači proizvoljno, već je neophodno zagnjuriti mnogo dublje u sami život, za šta treba pronaći odgovarajuće duhovne metode, i otkriti šta je to u nama što nije kompletno ili što smo ga mi, određenim potiskivanjem, učinili nekompletnim. Naravno, ovo se ne može otkriti intelektualističkim metodama jer su to metode idealizacije pojedinčevog školskog obrazovanja za šta se dobijaju diplome, već su za ovo potrebne duhovne metode ili duhovno uzdizanje u svojoj svesti a svest nije mentalni kvalitet, ili kvalitet mozga budući da mnogi intelektualci misle da je mozak taj misleći instrument a ne um. Korišćenjem duhovnih znanja otkrivamo da su otelovljenja nas Duša, kreirana tako da su kvaliteti Kreatora, Boga, selektivno dati ženskom odnosno muškom otelovljenju.
Zašto?
Da bi se na taj način podstakao proces duhovnog sazrevanja odnosno da bi ljudi u tom procesu bili podstaknuti (možda možemo reći i primorani) da rade na svom duhovnom izrastanju a to je ono zbog čegac mi, Duše, dolazimo u ove niže svetove.
Muško otelovljenje ima jedan deo Božjih principa a to su: kvaliteti aktivnosti, agresivnosti,m poidsticaja za ekspanziju, iskustvima u vičnosti ili kreativnosti (majstorstvu). Žensko otelovljenje ima kvalitete intuicije, odmora i pasivnosti, instinkt za povlačenjem, samo-kontemplaciju i ljubavi.
Mi kao Duše jesmo kompletni sa ovim kvalitetima jer mi kao Duša nismo ni muški niti ženski već smo neutralni. Ipak zbog naših otelkovljenja i dodatno zbog društvenog različitog pristupa u odgajanju muške i ženske dece, mi smo lišeni te kompletnosti jer smo dodatno potisnuli svoje suprotno polne principe.
Šta se onda događa?
Vidite, zaljubljivanje nije oduvek postopjalo ne zato što to nije normalno i ne zato što je to neko izmislio preko filmova i romana ili zato što je bogat i ima vremena, već zato što je čovek, tačnije mi, Duša, trebao dosta života, tokom mnogih inkarnacija raditi na iskustvenom relaizovanju odnosno ekspanziji svesti kada je dosegao stadijum da može osećati ljubav, da je daje i prima. Tek sa vom dovoljnom razvijenošću počelo je i zaljubljivanje a to je projektovanje vlastitih potisnutih ili manje razvijenih principa u osobi suprotnog pola u koju ćemo se zaljubiti.
Onaj navedeni društveni odgoj je skoro redovno doprinosio da su neki naši principi potisnuti zbog čega smo lišeni istih a potrebni su nam da se osećamo celovitim/kompletnim pa ih zato dodato projektujemo na odabranu osobu. I to jhe ono što čini da se u tu suprotno polnu osobu zaljubimo, odnosno da se u društvu te osobe osećamo kompletnim i uzvišenim. To nije idealizacija druge osobe već su to oni naši principši koje smo projektovali na tu osobu da čine da se u društvu te osobe osećamo kompletnim.
Ovo samo pokazuje da tada osećamo bar privremeno šta je to i kako izgleda biti kompletno duhovno razvijen. To je ono zbog čega i jesmo u ovom svetu. Naravno, ovo kaže da je zaljubljivanje počelo u određenom stadijumu naše duhovne zrelosti ili dovoljno razvijene naše mogućnosti da volimo. Zato je sa vremenom u raznim delovima sveta počela da se dostiže ova neophodna ali dovoljna duhovna razvijenost kada je počelo pojavljivati se i zaljubljivanje.
Ovaj momentaj veoma važan jer je to trenutak u tim zajednicama kada su odbacivana ranije korišćena običajna prava roditelja da biraju partnera svojoj deci. U tom trenutku mladi su preuzeli ODGOVORNOST za svoj život preko preuzimanja odgovornosti da sami biraju partnera. Dakle, zaljubljivanje nije luksuz ili manir bogatih ljudi već je to nešto što intelektalnost čovekova nije sposobna da prepozna i razume.
Momenta kada su mladi počeli sami birati partnera veoma često je bio jako bolan i težak jer su se roditelji opirali govoreći da je došlo bezbožničko vreme i da deca više ne poištuju svoje roditelje a taj otpor je dolazio iz uma a ne iz ljubavi prema svojoj deci.
Naravno o ovome se može još dosta pričati a reći to pisanjem ovde nije zgodna prilika pa zato ako neko želi više znati uvek postoji bolja metoda i prilika da se o ovome potanko sazna i sebi olakša život i ujedno pomogne vlastiti duhovni progres a to je ono suštinsko i zbog čega smo u ovom svetu.
Vi trebate da drzite predavanje, da se ja pitam. Svaka cast 👏👌
👏👏👏👏😘
Lepo je sve ovo objasnjeno, ali nazalost danas je sve manje onih koji veruju u ljubav! Jako brzo se ta ljubav gasi, nestaje !
Неки из публике су изгледа злоупотребљавали индијску конопљу.
Ako zaljubljivanje nije prirodno kako se zaljubljuju deca sa 5,6 godina u vrticima?
prirodno i popularno/rasireno nije isto. a iz tog vaseg primera moze se zakljuciti kako je neprirodno postalo popularno, jer je dopusteno - deca ne umeju da iskazuju sofisticirane emocije, sto nesto poput "zaljubljivanja" zahteva. a ono sto nije u stanju da iskaze nije u stanju ni da razume. deca su prirodno divlja, puna energije te su, prirodno, detetove reakcije i akcije takodje divlje i neuravnotezene... sta se desava kada kao takvo dete ne ostvari cilj tog zaljubljivanja? gde i na koji nacin onda ta energija ode?
u ponedeljak...u petak vec ne :D
Zaljubljenost + Lazno prestavljanje nekome . = Razocaranje
Na balkanu, nazalost, ova razocaranost je cesta...
Reci nam nešto što ne znamo.
Jaojjjj...opet titl!!!Nerazumem zasto to radite?!Jako dekoncentrisete sa tim slovima!!
Puki pokušaj!!!...Kad god se pokušava bilo šta objasniti...