Htela sam da ti se zahvalim na preporukama, prve dve knjige sam zbog njih i procitala. I meni su jedne od najboljih koje sam citala u zadnje vreme. Samo od tebe mozemo da cujemo o ovakvim knjigama, ostale tvoje kolege se drze novih izdanja i savremene knjizevnosti koja me skoro uvek razočara. Cinimi se kao da se vise bave marketingom nego knjizevnoscu. Radujem se svakom tvom videu, veliki pozdrav.
Upravo čitam Dok ležah na samrti. Oduvao me je. Baš kao i vi , ne prestajem da mislim na knjigu, bukvalno me prati i ne želim da je završim. Vrlo sličan magnetizam sam doživeo i kod njegove Dugo Vrelo leto iako nije uopšte tako 'pokidana' i u formi toka svesti. Koliko je Fokner zapravo živ pripovedač, neverovatno...
Faulkner stvarno treba zasebnu kategoriju, a “Kad ležah na samrti” je valjda nešto najbolje što sam pročitao unazad 10 godina. Drago mi je da kod nas nije dio srednjoškolske lektire jer bih definitivno otpisao djelo u tim godinama. Osim toga, u najbolje romane pročitane u 2023. mi ulazi i Krvavi meridijan (McCarthy), za koji je isto tako teško pronaći prave (prikladne) riječi. Nadam se ovakvim biserima i u ovoj godini. Pozdrav!
"Dok ležah na samrti" - duboki rez u mom pogledu na svet i umetnost od mojih srednjoškolskih dana - trajno Knjiga koja je uticala na moje pisanje, stil, na razmišljanje, ukus. Fokner je ostavio dublji trag na pisce nego što je priznato, a oseća se čak i kod današnjih pisaca. Sličan stil primetan je u romanu "Nimpš ili mirovanje" Petera Hertlinga. "Dok ležah na samrti" - duboko, originalno, nesvakidašnje delo.
Kako si lepo pisao i govorio o Foknerovoj knjizi, prodato 🙂 I meni se dešava da kažem roman za nešto što nije, valjda zato što se često susrećem s tim pojmom
Ono što je kod mene ostvario Faulkner u Kad ležah... je bila jedna skoro pa opipljiva južnjačka atmosfera i specifični mentalitet. Čitao sam je mimo studija, gdje je lektira bila Buka i bijes, i usporedivo mi je bolji u ovom kraćem djelu. Kondenziran, a, usuđujem se reći, puno finije kontemplativan roman. Moj favorit 2023. je bio Süskindov Golub - mali masterpeace u svakom smislu.
Obožavam Bernharda. Posle Amrasa - sledeće dajem sebi na prava da ti preporučim Poremećaj. Navodno je Amras neka vrsta uvoda u Poremećaj. Hvala na videu! 😊
Hvala na ovakvom videu.Previše je zaglupljivanja i skaradnih sadržaja na internetu.Divno je videti da mlad čovek ima volje uraditi nešto ovakvo.Bravo!
Htela sam da ti se zahvalim na preporukama, prve dve knjige sam zbog njih i procitala. I meni su jedne od najboljih koje sam citala u zadnje vreme. Samo od tebe mozemo da cujemo o ovakvim knjigama, ostale tvoje kolege se drze novih izdanja i savremene knjizevnosti koja me skoro uvek razočara. Cinimi se kao da se vise bave marketingom nego knjizevnoscu. Radujem se svakom tvom videu, veliki pozdrav.
Hvala tebi na ovom konentaru. Znači. ❤️
Upravo čitam Dok ležah na samrti.
Oduvao me je. Baš kao i vi , ne prestajem da mislim na knjigu, bukvalno me prati i ne želim da je završim. Vrlo sličan magnetizam sam doživeo i kod njegove Dugo Vrelo leto iako nije uopšte tako 'pokidana' i u formi toka svesti.
Koliko je Fokner zapravo živ pripovedač, neverovatno...
Odličan video.Meni su najjači utisak ostavili Idiot i Travnička hronika u 2023.Dok sam 2024 -tu načeo Grof Monte Kristom i vrlo sam zadovoljan.
Faulkner stvarno treba zasebnu kategoriju, a “Kad ležah na samrti” je valjda nešto najbolje što sam pročitao unazad 10 godina. Drago mi je da kod nas nije dio srednjoškolske lektire jer bih definitivno otpisao djelo u tim godinama.
Osim toga, u najbolje romane pročitane u 2023. mi ulazi i Krvavi meridijan (McCarthy), za koji je isto tako teško pronaći prave (prikladne) riječi. Nadam se ovakvim biserima i u ovoj godini. Pozdrav!
Slažem se za Foknera i lektiru. Mada, to važi za većinu lektire. :)
"Dok ležah na samrti" - duboki rez u mom pogledu na svet i umetnost od mojih srednjoškolskih dana - trajno Knjiga koja je uticala na moje pisanje, stil, na razmišljanje, ukus. Fokner je ostavio dublji trag na pisce nego što je priznato, a oseća se čak i kod današnjih pisaca.
Sličan stil primetan je u romanu "Nimpš ili mirovanje" Petera Hertlinga.
"Dok ležah na samrti" - duboko, originalno, nesvakidašnje delo.
Nisam čitao Petera, ali se slažem za Foknera. Mogao bih iznova i iznova iščitavati tu knjigu.
Lepo,veoma lepo....
Kako si lepo pisao i govorio o Foknerovoj knjizi, prodato 🙂
I meni se dešava da kažem roman za nešto što nije, valjda zato što se često susrećem s tim pojmom
Ono što je kod mene ostvario Faulkner u Kad ležah... je bila jedna skoro pa opipljiva južnjačka atmosfera i specifični mentalitet. Čitao sam je mimo studija, gdje je lektira bila Buka i bijes, i usporedivo mi je bolji u ovom kraćem djelu. Kondenziran, a, usuđujem se reći, puno finije kontemplativan roman.
Moj favorit 2023. je bio Süskindov Golub - mali masterpeace u svakom smislu.
Nisam čitao ovo drugo, a za Foknera bih rekao da se slažem. „Kad ležah na samrti“ je zaista sjajno delo.
❤
Suenas como Italiano Saludos Colombia .
Gracias? Saludos!
Obožavam Bernharda. Posle Amrasa - sledeće dajem sebi na prava da ti preporučim Poremećaj. Navodno je Amras neka vrsta uvoda u Poremećaj. Hvala na videu! 😊
Da, da, znam za to. Mislim da je pisalo u predgovoru ili pogovoru, ne sećam se. Svakako hvala na preporuci.
@@tothelighthouse sve od Bernharda imam i uvek je matična luka za čitanje ili ponovno čitanje. Mislim i da je zanemaren 🥺
Lepi, nabavi mikrofon/bubicu i deli video klip kada prelaziš na drugu knjigu.
❤