[1980] PRIJATELJI SA KOSANČIĆEVOG VENCA 7, Slobodan Selenić [[Ninova zagrada]]
HTML-код
- Опубликовано: 9 сен 2024
- * PATREON * za mesečne donacije
www.patreon.co....
* PAYPAL * za jednokratne donacije
www.paypal.com...
-------------------------------------------------------------------------------
Još jedan podkast o dobitniku Ninove nagrade. Koliko je Kosančićev venac Slobodana Selenića blizak Pekićevom? Kako njegova kuća živi? Da li je roman "Prijatelji" na tragu vrhunske književnosti? U kakvom kontekstu nastaje roman i sa kojim obrazloženjem ga žiri izdvaja iz produkcije u 1980? Ko su Istref Veri i Vladan Hadžislavković i da li je prisutan etnički rasizam u Selenićevim prijateljima? ...
-------------------------------------------------------------------------------
** FACEBOOK **
/ bookvalisti-. .
** INSTAGRAM **
/ bookvalisti
** EMAIL **
bookvalisti@gmail.com
![[2014] KUĆA SEĆANJA I ZABORAVA, Filip David [[Ninova zagrada]]](http://i.ytimg.com/vi/g8mJVrDTYCw/mqdefault.jpg)
![[2014] KUĆA SEĆANJA I ZABORAVA, Filip David [[Ninova zagrada]]](/img/tr.png)
Pozdrav, je l moze jedan video o liku i delu Borislava Mihajlovica Mihiza?
1:13:45 Ne Dobrilo Nenadić, nego Danilo Nikolić, no DN, DN, DN...
Čitao sam "Prijatelje" pre godinu dana. Stao bih više na Ivanovu stranu. Meni je najslabija tačka u romanu predstavljanje homoseksualnog lika isključivo kroz prizmu komičnog. Hadžislavkovićeva ženstvenost je uvek okidač humora, smešne scene se zasnivaju vrlo često na njegovoj feminiziranosti, što nažalost oslikava stepen nekog šireg društvenog razvoja. To me malo podseća i na način kojim se uvek pristupa dijalektima, ja još nisam naišao na neki književni lik koji govori južnjačkim dijalektom, a da mu nisu oduzete intelektualne sposobnosti. Slično je i sa homoseksualnim književnim likovima. Mene je ta polarizacija (duh/telo; građansko/narodno) mnogo više podsetila na Tonija Kregera ili Budenbrokove. Takođe, činjenica da se nigde eksplicitno ne signalizira njegova seksualnost (iako je čitaocu intuitivno jasna) govori dovoljno o tabuu koji čak i u književnosti vlada. Za razliku od zapadnoevropskih književnosti, mi još uvek nismo kao čitaoci doživeli svet iz perspektive homoseksualne osobe, u svoj njegovoj ozbiljnosti, problematici, neegzotičnosti, nekomedičnosti (takođe, potrebno je razlikovati homoerotiku od homoseksualnosti, homoerotike je svakako bilo.) Složio bih se s Ivanom da ima dosta nategnutih, teorijsko-socioloških razglabanja koja ne priliče likovima (kao ovaj citat na kraju), mada mislim da prevagu odnose oni bolji delovi, dobre metafore, fino izgrađeni odnosi među likovima, sporedni likovi, pogotovu ona klika što se okuplja kod Mirčetića (ako se tako zvaše) itd. Ja bih ga svakako preporučio za čitanje, ali sa određenom rezervom (u čemu se očito slažemo).
Gromko UA za tim Ajvan! 😀 U suštini, "obatrojica" smo u istoj ekipi, tj. načelno saglasni da Selenićevo sivo ide ka belom, slični su nam razlozi i za faulove (pripovedne, kompozicijske, koncepcijske, motivacijske, karakterološke, stilogene) i za pogotke (bočni junaci), a nesaglasja su ili "finese" ili finese.
U igri za ovaj slučaj mogu da budu i konstelacije ovakvog tipa: prvo "Travnička hronika" i "Hodočašće Arsenija Njegovana" pa tek onda možda mogu "Prijatelji", jer, barem po meni, Selenić i ne spada baš u vrh romansijerske lige; 2) or preliminarna rang lista unutar pročitanog mi Selenića prvo "Pera bogalj", pa "Očevi i oci", pa tek onda "Prijatelji". Recimo i to da mi se javlja da bi "Timor mortis" mogao da se ispostavi kao Selenićev ponajbolji roman. U svakom slučaju, Pantić je lepo sumirao situaciju.
Izgleda da je, onako ugrubo, zbog komedije i južnjaka glavnoosumnjičeni Sremac. 😀 Ako izuzmemo Stankovićeve junake, od ovih nekomedičnih južnjaka ne pada mi niko trenutno na pamet.🤔
@@momcilozunic9267 E jeste, pao je i meni na pamet Stanković, ali ako se dobro analizira, jezik njegovih junaka i nije baš 100% južnjački, on je pravio tu neke kompromise. A Sremac nas je svakako zacementirao :) Planirao sam da čitam "Memoare Pere Bogalja", neka predrasuda mi govori da je bolji roman indeed. :D
@@elmapache-svetknjiga9251 Da se malčice preinačim, Sremac je krenuo da cementira a Šotra i Siniša Pavić, e, oni su ga zabetonirali i asfaltirali. 😀 Kreirati nekomičkog južnjaka to je, čini se, podjednako teško kao dati Lanetu Gutoviću ulogu u drami nakon Siniše Pavića. Nije ikonografski korektno. Znam(o) i da je to specifična vrsta kultur-rasizma, ali ne znam(o) kako se iskobeljati, a deluje da je to jako teško učiniti ako se verbalije junaka ispune dijalekatskim koloritom. Možda je rešenje u nekakvom južnjačko-srpskom gotiku?!
Probaj svakako, pa dojavi. Selenić svaki svoj roman kamerno postavlja (kuća, stan, soba), baveći se društvenom problematikom, homo novusom, odnosno sudarom građanstva i komunizma. "Bogalj" mi je subjektivno najbliži jer je ponajviše odšrafljen, prepun cinizma i bizarnosti, unekoliko podseća i na Dostojevskove "Zapise iz podzemlja".
@@momcilozunic9267 srpska južnjačka gotika 🌋
istinu zboriš Nikoliću... a pošto smo "obatrojica" u istoj ekipi, samo da nađemo protiv koga ćemo da igramo... :D