Gorane, Slavol VVL je mikrobiološki preparat koji je u praksi pokazao brojne pozitivne efekte pri upotrebi u voćarstvu. Istina je da u sastav preparata ulaze bakterije, ali nemojte da vas to zbuni - to nisu iste bakterije kao one koje izazivaju bakterioznu plamenjaču, već potpuno druga vrsta. Mikroorganizmi iz ovog preparata produkuju indol-3-sirćetnu kiselinu, koja je izuzetno važan biljni hormon rasta. Ova kiselina potpomaže diferencijaciju pupoljaka, usporava starenje biljke, podstiče aktivnost enzima i brojne druge pozitivne procese u biljnim tkivima. Plodovi su ujednačeniji, prinosi veći, a biljka generalno otpornija. Tako da, nemojte brinuti, mikrobiološki preparati ne da ne mogu da izazovu pojavu Ervinije, već upravo suprotno - brojna istraživanja i praksa na terenu su pokazali da se baš ovi preparati vrlo uspešno koriste za suzbijanje Ervinije.
@@goranvladev1868 ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali verovatno ne bi trebalo mešati preparat na bazi živih bakterija i bakar-hidroksid, jer bakar ima baktericidna svojstva.
Poštovani Radiša, Prosledili smo gospodinu Dejanu Marinkoviću vaše pitanje. Njegov odgovor prenosimo u celosti: Nedostatak kalcijuma u zasadima dunje obično je posledica manjka ili odsustva kalcijuma u zemljištu, kao što se nedostatak javlja i na kiselim, peskovitim i suvim zemljištima, tokom vegetacionih perioda kada je malo padavina u voćnjacima tretiranim u uslovima suvog voćarenja, itd. Ispoljavanje simptoma nedostatka kalcijuma manifestuje se obično na plodovima dunje, u smislu pojave gorkih pega.
Iako postoje podaci o godišnjem utrošku kalcijuma za izgradnju ploda dunje (oko 50 kg/ha, u zasadima 5 x 5 m), oni samo delimično odražavaju stvarno stanje stvari u smislu obezbeđenja potrebnih količina kalcijuma.
Generalno, nedostatak kalcijuma u dunjicima nadoknađuje se kalcifikacijom kiselih zemljišta sa 2-5 t/ha čistog hraniva kalcijuma (u zavisnosti od nivoa kiselosti zemljišta), upotrebom azotnih đubriva koja sadrže kalcijum prilikom prihrane zasada (npr. KAN, kalcijum-cijanamid, kalcijum nitrat), u količini koja obezbeđuje okvirno oko 130 kg/ha čistog hraniva azota. Primena folijarnih đubriva koja sadrže kalcijum i bor u vremenskom periodu precvetavanje-veličina ploda u prečniku od oko 2 cm (veličina omanjeg oraha) u više navrata i u količinama koje je sam proizvođač đubriva istakao na deklaraciji rešava trenutni nedostatak kalcijuma u plodu, i to samo u navedenom periodu tretiranja.
kupio sam 30 kom leskovacke sorte
zemljiste je kiselo
sta treba da uradim pre sadnje?
Kako se moze obratiti gospodinu Dejanu Marinkovicu za konsultaciju oko zasada, platio bih?
Da li je dobro prihranjivati dunju slavolom vvl, da li nece da izazove napad ervinije?
Gorane, Slavol VVL je mikrobiološki preparat koji je u praksi pokazao brojne pozitivne efekte pri upotrebi u voćarstvu. Istina je da u sastav preparata ulaze bakterije, ali nemojte da vas to zbuni - to nisu iste bakterije kao one koje izazivaju bakterioznu plamenjaču, već potpuno druga vrsta. Mikroorganizmi iz ovog preparata produkuju indol-3-sirćetnu kiselinu, koja je izuzetno važan biljni hormon rasta. Ova kiselina potpomaže diferencijaciju pupoljaka, usporava starenje biljke, podstiče aktivnost enzima i brojne druge pozitivne procese u biljnim tkivima. Plodovi su ujednačeniji, prinosi veći, a biljka generalno otpornija. Tako da, nemojte brinuti, mikrobiološki preparati ne da ne mogu da izazovu pojavu Ervinije, već upravo suprotno - brojna istraživanja i praksa na terenu su pokazali da se baš ovi preparati vrlo uspešno koriste za suzbijanje Ervinije.
@@agrotvsrbija3053 Jos jedno pitanje dali mogu da kombinujem slavol vvl i everest (bakar-hidroksid). Pitanje je da li moze da se mesa.
@@goranvladev1868 ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali verovatno ne bi trebalo mešati preparat na bazi živih bakterija i bakar-hidroksid, jer bakar ima baktericidna svojstva.
Koliko kalcijuma po hektaru treba prskati posle cvetanja
Poštovani Radiša,
Prosledili smo gospodinu Dejanu Marinkoviću vaše pitanje. Njegov odgovor prenosimo u celosti:
Nedostatak kalcijuma u zasadima dunje obično je posledica manjka ili odsustva kalcijuma u zemljištu, kao što se nedostatak javlja i na kiselim, peskovitim i suvim zemljištima, tokom vegetacionih perioda kada je malo padavina u voćnjacima tretiranim u uslovima suvog voćarenja, itd. Ispoljavanje simptoma nedostatka kalcijuma manifestuje se obično na plodovima dunje, u smislu pojave gorkih pega.
Iako postoje podaci o godišnjem utrošku kalcijuma za izgradnju ploda dunje (oko 50 kg/ha, u zasadima 5 x 5 m), oni samo delimično odražavaju stvarno stanje stvari u smislu obezbeđenja potrebnih količina kalcijuma.
Generalno, nedostatak kalcijuma u dunjicima nadoknađuje se kalcifikacijom kiselih zemljišta sa 2-5 t/ha čistog hraniva kalcijuma (u zavisnosti od nivoa kiselosti zemljišta), upotrebom azotnih đubriva koja sadrže kalcijum prilikom prihrane zasada (npr. KAN, kalcijum-cijanamid, kalcijum nitrat), u količini koja obezbeđuje okvirno oko 130 kg/ha čistog hraniva azota. Primena folijarnih đubriva koja sadrže kalcijum i bor u vremenskom periodu precvetavanje-veličina ploda u prečniku od oko 2 cm (veličina omanjeg oraha) u više navrata i u količinama koje je sam proizvođač đubriva istakao na deklaraciji rešava trenutni nedostatak kalcijuma u plodu, i to samo u navedenom periodu tretiranja.
@@agrotvsrbija3053 hvalaa