Treba napraviti emisiju o dostupnosti terapije i lečenja. U državnom sektoru čeka se predugo, po nekoliko meseci, na termin koji traje kratko, što je strašno kad je nekom nešto hitno, plus ti termini ne mogu da se biraju pa se često 'sudare' sa poslom. A sve što je privatno je prilično skupo i nedostupno običnom čoveku (recimo 30 do 50 € po terminu, puta 4 mesečno je nedostižno sa našim platama). Tema dostupnosti psihijatara i psihologa je zapostavljena svuda i zato vas molim da je obradite. Možda vi bolje znate kako i gde se obratiti nekom a da se na to ne čeka mesecima ili da ne košta ko suvo zlato. Hvala.
Mora porodični lekar ,da ti predpiše antidepresive . Svi lekari znaju ,koje lekove se upotrebljava. Lekovi pocnu raditi za 21 dan.. Ovu bolest se leci sa vecim dozama npr. Asentra..itd. ovo je obavezno.
Mnogo mi je drago da je Roberto pomenuo porodicu kao faktor razvoja poremecaja, i mnogih drugih problema. Cini mi se da je to jako veliki tabu za izgovoriti. Shvatam da zbog zastite interesa pacijenta, terapeuti znaju biti preterano obazrivi prema roditeljima jer ne zele da izazovu negativnu reakciju, a u cilju nastavka saradnje i radi sto boljeg odnosa sa roditeljima, moguce da gresim. Mozda su ovakve emisije pravo mesto da se otvoreno govori o tome, meni bi to bila zanimljiva tema, osvescivanje roditelja o njihovom uticaju na psihosocijalni razvoj deteta.
Koliko ste lepo i empatično pristupili ovoj temi! 🥰 Hvala na divnim epizodama i fantastičnim temama koje obrađujete! p.s. Dovođenje KBT terapeuta i priča o toj vrsti pristupa je sjajna ideja! Takođe, razgovori/epizode o različitim psihoterapijskim pravcima, npr. dublja priča o Geštaltu ili jungijanskoj terapiji bi bili sjajni! ❤🙃
Fenomenalni ste, ne dolazim iz oblasti humane medicine, ali sa nestrpljenjem čekam novu epizodu, jednostavno mislim da se o psihijatriji, oboljenjima i terapijama jako malo zna i da je dosta stigmi i tabua, a vi to tako lepo približite običnom čoveku i najviše me raduje što su prognoze uglavnom povoljne i da pomoć zaista postoji, tako da bi, kao što neko reče, ovo trebalo emitovati na televizijama kao obrazovni program. Predlažem temu: demencija i šta se to dešava sa njihovim mislima, život sa dementnom osobom, pomoć i lečenje. Veliki pozdrav za celu ekipu i puno podrške u radu! ❤
Gledajući vaše emisije, ne samo da sam puno naučila, nego me svaki put dirnete vašom empatijom koju negujete prema ljudima koji imaju neki problem, kao i vašom željom da im pomognete! ❤️
Ove filmove nisam gledao, ali na temu poremećaja ličnosti mi kao kandidat pada na pamet očajna domaćica Bri koja je usred neke drame (koja je takodje nastala njenim upornim težnjama da život izgleda savršeno) popravljala tortu svoje ćerke 40 puta dok ne ispiše čestititku savršeno, a onda je dobila napad agresije kad je neko čačnuo tortu i izvikala se na obližnju debeljucu.
Prijatelj sam sa osobom koja je razvila opsesiju odnosno opsednutost da pošto - po to održi svoju ljubavnu vezu. Mnogo pati, a ne umem da pomognem. Odbija stručnu pomoć... Ne prepoznajem tu situaciju u vašem razgovoru o opsesiji. Da li grešim? Hvala! P.S. Sjajan sadržaj projekta Dva i po psihijatra! Dragocen za nas laike, koji se kroz proučavanje književnosti, ali i u svakodnevnom životu, susrećemo sa najrazličitijim ljudskim osobinama i ponašanjima. Bravo i hvala vam!
Postovani, jako mi je znacila ova epizoda Vaseg podcasta. Naime, imam OKP, vec godinama i tek posle ove epizode sam, definitivno, resila da potrazim strucnu pomoc. Zato Vas, najlepse, molim da mi preporucite terapeuta koji, specijalizovano, tretira ovaj problem KBT-om, a za koga ste sigurni da je posvecen i dobar u tome sto radi. Izvinite sto ovako postavljam pitanje, razumecu ako ne zelite da mi date preporuku, ali Vas, jos jednom molim, da mi pomognete. P. S. Podcast Vam je fantastican, slucajno sam naisla na njega i odusevila sam se. Hvala, unapred. Veliki pozdrav, Dragana.
Pozdrav. Ja sam slučajno naišla na vaš potcast pre 20 dana. Pohvalno je da kao stručni ljudi obuhvatate razne teme vezane za psihu ljudi. Divni ste, zanimljivi i na lep način radite svoj posao. Lično bih želela da jednom obradite pojam - Hvalisavosti. Imam osobu iz bliskog okruzenja koja je uzasno hvalisava, nametljiva ,dominantna i to zaista postaje naporno. Stvarno me zanima šta ih nagoni na tako nešto. Hvala i srećno u daljem radu 🍀 Tatjana
Iako zaista gotivim ovaj podcast zbog dostupnosti edukativnog sadržaja, ne mogu a da se ne zapitam iz perspektive pacijenata: Da li je etički govoriti o slučajevima svojih bivših pacijenata na javnom kanalu? Da li su se oni složili sa tim, da je okej ako se baš njihov slučaj navede ovde kao primer? Pogotovo što se navode i drugi detalji, osim psihološkog problema sa kojim se pacijent borio, kao npr. "čovek od 47 godina, radio u osiguranju" itd. Šta ako su se ljudi izlečili, ali ih nešto opet trigeruje nakon odgledane epizode u kome se pominje njihova psihološka borba i proces na kome su dugo radili? Ili im jednostavno ne bude prijatno što se njihova priča uopšte priča, jer neposredna okolina može da prepozna o kome se radi. Možda da jedna epizoda bude i o tome.
Identitet im nije ugrožen jer nisu pomenuti imena, prezimena, mesta stanovanja..zar ne? To se ne sme. Mislim da najviše učimo (tj.najpribližnije shvatamo) baš iz realnih primera. Lp
Da li postoje opsesivne misli usmerene ka samopovredjivanju ili samoubistvu, ali da osoba ima realnu sliku da to ne želi da uradi, samo se "bori" da otkloni misli??
Bilo bi dobro napraviti interpretaciju i kratki opis nastanka fobicno opsesivne neuroze slucaja iz cuvenog legendarnog filma Secrets of a Soul(1926) Scenario za ovaj film trebo je raditi S. Freud i zbog necega je odbio ali je predlozio svoja dva ucenika da to napisu Hanns Sachs i Karl Abraham. Film je vjerovatno radjen i po istinitom scenariju.
Ovde je najpribližnije objašnjena razlika između crta svake ličnosti i graničnih poremećaja ličnosti. Granični poremećaji su praktično "precrtane crte ličnosti" tj. predimenzionirane a sve ono što se naziva poremećajem je i naziv za normalne crta ličnosti..Mislim da ovde postoji problem jer su termini isti i onda se i zdrave licnosti identifikuju kada pričate o normalnim osobinama ličnosti u smislu poremećaja. Dakle odstupanje od normalnih osobina ličnosti je granični poremećaj ličnosti. Samo se postavlja pitanje ko određuje standard normalne ličnosti kada je ta mera osobina individualna kategorija a ne objektivna..I da li su ti kriterijumi individulna patnja osobe sa graničnim poremećajem ili patnja drugih koji su žrtve njihovog ponašanja. Da li tu postoje standardi i koliko su oni mogući
Hvala Vam na inspirativnoj temi. Granični poremećaj ličnosti - GPL (koji više ne postoji prema MKB11 klasifikaciji kao zaseban poremećaj, a ostao u američkoj DSM klasifikaciji) ima je svoje jasne dijagnostičke kriterijume. Sasvim drugo je granični nivo funkcionisanja, dakelo širi koncept od GPL-a, i obuhvata različe poremećaje ličnosti, a koji su uveli teoretičari objektnih odnosa, tačnije Kernberg (takodje ima svoje kriterijume).
Da bi se rešio problem graničnih poremećaja ličnosti morao bi da postoji standard normalne ili optimalne liičnosti tj. "dozvoljenih doza crta ličnosti". To su opšti principi standardizacije. Taj princip lečenja čak ni u farmaciji nije dobar (ista doza nekoga izleci, nekome steti a neko je rezistentan), a tek na polju ljudske duše. U svetu gde živi devet milijardi autentičnih duša, gde svaki čovek ima u okviru karaktera različitu dozu osobina koje su zajedničke svima, to je nemoguće. Ustvari uvođenje takve mogućnosti kao legitimne, pod bilo kakvim obrazloženjem, je protivno ljudskoj autentičnoj prirodi. A ono što je protivno ljudskoj prirodi i datom poretku gde je svaka duša autentična kao i svaka ličnost, ne koristi tim istim ljudima. Uz veliko poštovanje psihijatrima koji su uveli te klasifikacije, i dali doprinos lečenju, pretpostavka da svaki oblik ljudskog ponašanja može biti dijagnostifikovan kao.poremećaj je nešto što se lako može zloupotrebiti i stvara još veći osećaj nesigurnosti. Od pitanja zdrave mere crte ličnosti svakog čoveka lako možemo doći do totalitarizma i u ovoj oblasti ljudskog delovanja.
Nije. Dobra ideja da se napravi epizoda o hipohondriji. Verujem da ste pomislili zbog priče o strahu od zaraze (nozofobija). Kod hipohondrije ne postoji strah od bolesit, već stalna sumnja da je osoba obolela, sumnja u medicinske procedure, sumnja u lekare, sumnja u sopstveno telo....
Pa dobro jeste, bavimo se “ovde i sada” konceptom u geštalt psihoterapijskom pristupu, ali sigurno je da se bavimo i kontekstom. Odnosno uzrokom, ovom slučaju OKP-a. Dakle, bez (geštalt procesne) dijagnostike “ovde i sada” je samo jedan od slojeva metode. Molim vas kolega, kako to da danas geštalt nema razvijen “teorijski sistem”? Kako to mislite lako je raditi a teško objasniti? Geštalt psihoterapijska teorija i geštalt kvalitativna istraživanja su mnogo odmakla od nastanka pravca do sadašnjeg trenutka. Molim vas učite pa pričajte o tome. Imam potrebu da branim od vas pravac u psihoterapiji.
Moze te napraviti emisiju o Messi sindromu bolest modernog covjeka koji spada u tesku psihicku bolest i odakle dolazi to stanje.Kako se moze neko pomoci u tom stanju zapustenosti.
Nisam sigurna da li se psihijatri bave temom preosetljivosti čula ( zvukovi, dodiri, svetla, veliki broj ljudi na malom prostoru ) ali ja bih bas volela da čujem nešto na tu temu iz vašeg ugla. Inace nemam veze sa psihijatrijom ja sam kuvar ali odslusala sam skoro sve 🤗 super ste 🤗🤗🤗🤗
Pre bih rekla da imate jedan vid anksioznsoti tj iracionalnih strahova. Svakako trebate da se obratite strucnoj osobi,nije to nista lose. Puno pozdrava
Ovi ljudi, psihijatri se predstavljaju ovde kao da žele zaista da pomognu. Ja takvo iskustvo nemam, kod kojeg god psihijatra da sam bila terapija je bila ISKLJUČIVO lekovi, bez ikakve dalje pomoći.
Potpuno se slažem! Poslednjih 20 godina gde god sam bila, samo daju lekove i gledaju na sat. To važi i za „privatne”, samo što imaju malo više strpljenja…
Imam OKP godinama. Mnogo proveravam jedno malo rešim drugo se pojavi u vezi proveravanja. Uporan poremećaj šta sve ne proveravam, neke kompulzije se izgube ali nove se pojave i nema kraja.
Velika preporuka za spansku komediju toc toc koja govori upravo o grupi pacijenata sa okp-om, i velika pohvala za vas, uzivanje je slusati vas kao i uvek😊
Jesam li samo ja u pitanju ili je meni prezanimljivo kada pričate o raznim školama posmatranja određenih bolesti i bilo bi super da pričate i o raznim psiholozima i psihijatrima koji su ostavili neizbrisiv trag u nauci
Hvala vam mnogo na ovom podkastu, oduševim se svaki put kad izađe nova epizoda. I koliko sam psihologe uvek volela, o psihijatrima sam imala predrasude da ih ne zanima da budu preterano empatični, a vi ste me razuverili :) Da li biste možda neku epizodu mogli da posvetite psihoterapijskim pravcima? Posebno me zanima kako gledate na popularnost REBT-a i KBT-a. Nekako se za većinu problema kaže da je KBT terapija izbora, a nikad nisam čula da neko kaže da su npr. geštalt ili konstruktivizam terapija izbora za neki specifičan problem. I da li ima mesta predrasudama da REBT nekad može da deluje gaslajterski na pacijenta, u smislu da osoba nekad sebe previše pritiska da razmišlja na određeni način, iako emocije nikako da se slože s tim?
Premalo se obradili okp , postoje različite vrste okpa , od čistog do religijskog itd....ljudi s okp -ok bi se tribali vratit u crkvu jer su većina kao djeca bili zrtve magijskog djelovsnja da to nisu nit znali . Naravno odlazsk psihijatru i trazenje pomoći kod istih bi trebali biti prvi potez ka ozdravljenju..
Poštovani doktori, epizode su Vam sve bolje. Bilo bi lepo, da svaki od poremećaja koji obrađujete sa stanovišta psihijatrije, obradite i sa stanovišta psihoterapije putem dominantnih psihoterapijskih pravaca, dovodeći u goste stručnjake koji se bave određenim temama i da oni pričaju ovako plastično, kao Vi kako konkretno može da se pomogne pacijentima, vezano za lečenje određenih poremećaja. Tako bi gledaoci imali uvid ne samo u svoj poremećaj, nego kojoj vrsti terapeuta da se obrate, za pomoć u njihom slučaju. Kao što i sami znate, ne odgovara svakome isti metod i tehnika za rešavanje problema. Doktore Roberto, ne samo što ste vrsni psihijatar, nego ste i odličan voditelj emisije. Srdačan pozdrav celoj ekipi.
Ovde sam se prepoznao u vezi sujeverja moram nešto da uradim kompulziju da sprečim nešto loše da se desi takve misli mi prolaze u glavi i onda se mučim objašnjavam sebi da je to glupost i da ništa neću da sprečim ali uradim kompulziju i onda sam kao sprečio da se nešto loše u budućnosti dogodi.
uz duzno postovanje, samo me zanima zasto Vi kao autori i profesionalci u svome poslu zanemarujete komentare koji bi bili od krucijalne vrijednosti, pogotovo kao meni licno koja patim od okp .. ne trazim da nam nuzno vodite terapiju preko komentara, sto bi bilo, naravno apsurdno, ali moj prijedlog je da nam barem ostavite u komentar kontakt profesionalne osobe koja moze biti salvation u mom procesu ka izljecenju. samo namo dajte kontakt online psihologa za odredeni poremecaj. barem ostavite u opisu videa strucnjake za odredenu temu. hvala vam, jednostavno sam ocajna u potraznji pravog doktora..
Размишљам о филму Добро да боље не може бити. Џек Николсон има ОКП (у једном моменту каже да је благ облик). Имам два питања: 1. Зашто је у овом филму главни јунак и егоцентричан? Да ли то иде уз ОКП? 2. Да ли је могуће да снажне емоције заиста учине да се стање толико значајно поправи? Или је и једно и друго само део сценарија да би се направила холивудска прича? Или нешто треће?
- Da li je OKP kada se bavim selektiranjem tj. eliminacijom. Npr. imam svoj omiljen restoran i bas, bas ako znam da mi se nesto nece svideti ja to necu poruciti ali cu zato poruciti svaki put narednu hranu sa menija ne bi li na kraju probao sve (i ako se ovo retko kada dogodi) i time dosao do najboljeg izbora. Ovo vazi i za pice. - Takodje kada udjem u veliki market u 90% slucajeva moram proci pored svih rafova da vidim sta imam ne bi li se necega setio da mi treba pa kupio. - Kada nadjem nesto na internetu ili neku knjigu ja ne budem srecan zbog toga nego odma pomislim - pa ako je ovako dobro ko zna sta jos ima bolje od ovoga. I tako se vrtim u istrazivanju i pronalazenju. Imam jos primera ali su po slicnom sablonu.
Da javlja se kod posljedica svih oblika zlostavljanja, nesto je u genetici , kod djece okp moze biti povezan s pandas sindromom , mozda isti sindrom kasnije uzrokuje okp, cak i strogo prezahtjevno odgajanje djeteta od strane roditelja može dovesti do okp .
Ali osobe sa OCD nikada nemaju osećaj da lude. Takođe, potpuno pogrešna upotreba antropoloških saznanja. I dalje ste inspirativni, iako su vam bagovi konstantni. A kome nisu? Pozdrav.
![[Limbus Company - Teaser] Season5 - Oblivion](http://i.ytimg.com/vi/8anKuEeZLeI/mqdefault.jpg)
Treba napraviti emisiju o dostupnosti terapije i lečenja. U državnom sektoru čeka se predugo, po nekoliko meseci, na termin koji traje kratko, što je strašno kad je nekom nešto hitno, plus ti termini ne mogu da se biraju pa se često 'sudare' sa poslom. A sve što je privatno je prilično skupo i nedostupno običnom čoveku (recimo 30 do 50 € po terminu, puta 4 mesečno je nedostižno sa našim platama). Tema dostupnosti psihijatara i psihologa je zapostavljena svuda i zato vas molim da je obradite. Možda vi bolje znate kako i gde se obratiti nekom a da se na to ne čeka mesecima ili da ne košta ko suvo zlato. Hvala.
Mora porodični lekar ,da ti predpiše antidepresive . Svi lekari znaju ,koje lekove se upotrebljava. Lekovi pocnu raditi za 21 dan..
Ovu bolest se leci sa vecim dozama npr. Asentra..itd. ovo je obavezno.
Može li emisija o postporođajnoj depresiji i postporođajnoj psihozi? Zanimljiva je tema.
Slazem se!!
Mnogo mi je drago da je Roberto pomenuo porodicu kao faktor razvoja poremecaja, i mnogih drugih problema. Cini mi se da je to jako veliki tabu za izgovoriti. Shvatam da zbog zastite interesa pacijenta, terapeuti znaju biti preterano obazrivi prema roditeljima jer ne zele da izazovu negativnu reakciju, a u cilju nastavka saradnje i radi sto boljeg odnosa sa roditeljima, moguce da gresim. Mozda su ovakve emisije pravo mesto da se otvoreno govori o tome, meni bi to bila zanimljiva tema, osvescivanje roditelja o njihovom uticaju na psihosocijalni razvoj deteta.
Odlična epizoda, sa konkretnim primerima iz prakse, gospodina u crvenoj košulji
😮
Koliko ste lepo i empatično pristupili ovoj temi! 🥰
Hvala na divnim epizodama i fantastičnim temama koje obrađujete!
p.s. Dovođenje KBT terapeuta i priča o toj vrsti pristupa je sjajna ideja! Takođe, razgovori/epizode o različitim psihoterapijskim pravcima, npr. dublja priča o Geštaltu ili jungijanskoj terapiji bi bili sjajni!
❤🙃
Fenomenalni ste, ne dolazim iz oblasti humane medicine, ali sa nestrpljenjem čekam novu epizodu, jednostavno mislim da se o psihijatriji, oboljenjima i terapijama jako malo zna i da je dosta stigmi i tabua, a vi to tako lepo približite običnom čoveku i najviše me raduje što su prognoze uglavnom povoljne i da pomoć zaista postoji, tako da bi, kao što neko reče, ovo trebalo emitovati na televizijama kao obrazovni program.
Predlažem temu: demencija i šta se to dešava sa njihovim mislima, život sa dementnom osobom, pomoć i lečenje.
Veliki pozdrav za celu ekipu i puno podrške u radu! ❤
Gledajući vaše emisije, ne samo da sam puno naučila, nego me svaki put dirnete vašom empatijom koju negujete prema ljudima koji imaju neki problem, kao i vašom željom da im pomognete! ❤️
Bravo Mihajlo! Dobrodosao nazad, nedostajao si ❤️ cekala sam ovu temu i niste me razocarali 😊
Odlična tema!
Hvala vam na odlicnim videima. Objasnite strucno i jednostavno.
Hvala momci. Super ste😊😊
Ove filmove nisam gledao, ali na temu poremećaja ličnosti mi kao kandidat pada na pamet očajna domaćica Bri koja je usred neke drame (koja je takodje nastala njenim upornim težnjama da život izgleda savršeno) popravljala tortu svoje ćerke 40 puta dok ne ispiše čestititku savršeno, a onda je dobila napad agresije kad je neko čačnuo tortu i izvikala se na obližnju debeljucu.
Prijatelj sam sa osobom koja je razvila opsesiju odnosno opsednutost da pošto - po to održi svoju ljubavnu vezu. Mnogo pati, a ne umem da pomognem. Odbija stručnu pomoć...
Ne prepoznajem tu situaciju u vašem razgovoru o opsesiji. Da li grešim? Hvala!
P.S. Sjajan sadržaj projekta Dva i po psihijatra! Dragocen za nas laike, koji se kroz proučavanje književnosti, ali i u svakodnevnom životu, susrećemo sa najrazličitijim ljudskim osobinama i ponašanjima. Bravo i hvala vam!
Preporucijem svima film Toc Toc, izuzetna komedija o opsesivno-kompulsivnim poremećajima
HVALA VAM PUNO❤
Postovani, jako mi je znacila ova epizoda Vaseg podcasta. Naime, imam OKP, vec godinama i tek posle ove epizode sam, definitivno, resila da potrazim strucnu pomoc.
Zato Vas, najlepse, molim da mi preporucite terapeuta koji, specijalizovano, tretira ovaj problem KBT-om, a za koga ste sigurni da je posvecen i dobar u tome sto radi.
Izvinite sto ovako postavljam pitanje, razumecu ako ne zelite da mi date preporuku, ali Vas, jos jednom molim, da mi pomognete.
P. S. Podcast Vam je fantastican, slucajno sam naisla na njega i odusevila sam se.
Hvala, unapred.
Veliki pozdrav, Dragana.
Roberto,odlicno objasnjava, svaka cast!
Izvrsna tema i emisija....jer mnogo postoji zabluda oko OKP-a......znam doktore i dentiste da ne podnose kućne životinje...
Pozdrav.
Ja sam slučajno naišla na vaš potcast pre 20 dana.
Pohvalno je da kao stručni ljudi obuhvatate razne teme vezane za psihu ljudi.
Divni ste, zanimljivi i na lep način radite svoj posao.
Lično bih želela da jednom obradite pojam - Hvalisavosti.
Imam osobu iz bliskog okruzenja koja je uzasno hvalisava, nametljiva ,dominantna i to zaista postaje naporno.
Stvarno me zanima šta ih nagoni na tako nešto.
Hvala i srećno u daljem radu 🍀
Tatjana
Iako zaista gotivim ovaj podcast zbog dostupnosti edukativnog sadržaja, ne mogu a da se ne zapitam iz perspektive pacijenata: Da li je etički govoriti o slučajevima svojih bivših pacijenata na javnom kanalu? Da li su se oni složili sa tim, da je okej ako se baš njihov slučaj navede ovde kao primer? Pogotovo što se navode i drugi detalji, osim psihološkog problema sa kojim se pacijent borio, kao npr. "čovek od 47 godina, radio u osiguranju" itd. Šta ako su se ljudi izlečili, ali ih nešto opet trigeruje nakon odgledane epizode u kome se pominje njihova psihološka borba i proces na kome su dugo radili? Ili im jednostavno ne bude prijatno što se njihova priča uopšte priča, jer neposredna okolina može da prepozna o kome se radi. Možda da jedna epizoda bude i o tome.
Identitet im nije ugrožen jer nisu pomenuti imena, prezimena, mesta stanovanja..zar ne? To se ne sme. Mislim da najviše učimo (tj.najpribližnije shvatamo) baš iz realnih primera. Lp
Da li može nekada,da gostuje Dr Jasmina Pavlov,koja izuzetno blagorodno i smireno govori,bez egtaltacija.Hvala
Naravno :)
Hvala!
Hvala na podršci!
Da li postoje opsesivne misli usmerene ka samopovredjivanju ili samoubistvu, ali da osoba ima realnu sliku da to ne želi da uradi, samo se "bori" da otkloni misli??
Da postoji .
Vakve misli su very common u ocd
Jel znate koji je spas?
Nije strašno što je čovek uredan to je rodno i lepo a nije normalno biti pun sebe i glupirati se nego treba da prihvati stvarnosti🎉
Mozemo li imati epizodu o psihozi? 😊
Bilo bi dobro napraviti interpretaciju i kratki opis nastanka fobicno opsesivne neuroze slucaja iz cuvenog legendarnog filma
Secrets of a Soul(1926)
Scenario za ovaj film trebo je raditi S. Freud i zbog necega je odbio ali je predlozio svoja dva ucenika da to napisu Hanns Sachs i Karl Abraham.
Film je vjerovatno radjen i po istinitom scenariju.
Ovde je najpribližnije objašnjena razlika između crta svake ličnosti i graničnih poremećaja ličnosti. Granični poremećaji su praktično "precrtane crte ličnosti" tj. predimenzionirane a sve ono što se naziva poremećajem je i naziv za normalne crta ličnosti..Mislim da ovde postoji problem jer su termini isti i onda se i zdrave licnosti identifikuju kada pričate o normalnim osobinama ličnosti u smislu poremećaja. Dakle odstupanje od normalnih osobina ličnosti je granični poremećaj ličnosti. Samo se postavlja pitanje ko određuje standard normalne ličnosti kada je ta mera osobina individualna kategorija a ne objektivna..I da li su ti kriterijumi individulna patnja osobe sa graničnim poremećajem ili patnja drugih koji su žrtve njihovog ponašanja. Da li tu postoje standardi i koliko su oni mogući
Hvala Vam na inspirativnoj temi. Granični poremećaj ličnosti - GPL (koji više ne postoji prema MKB11 klasifikaciji kao zaseban poremećaj, a ostao u američkoj DSM klasifikaciji) ima je svoje jasne dijagnostičke kriterijume. Sasvim drugo je granični nivo funkcionisanja, dakelo širi koncept od GPL-a, i obuhvata različe poremećaje ličnosti, a koji su uveli teoretičari objektnih odnosa, tačnije Kernberg (takodje ima svoje kriterijume).
Da bi se rešio problem graničnih poremećaja ličnosti morao bi da postoji standard normalne ili optimalne liičnosti tj. "dozvoljenih doza crta ličnosti". To su opšti principi standardizacije. Taj princip lečenja čak ni u farmaciji nije dobar (ista doza nekoga izleci, nekome steti a neko je rezistentan), a tek na polju ljudske duše. U svetu gde živi devet milijardi autentičnih duša, gde svaki čovek ima u okviru karaktera različitu dozu osobina koje su zajedničke svima, to je nemoguće. Ustvari uvođenje takve mogućnosti kao legitimne, pod bilo kakvim obrazloženjem, je protivno ljudskoj autentičnoj prirodi. A ono što je protivno ljudskoj prirodi i datom poretku gde je svaka duša autentična kao i svaka ličnost, ne koristi tim istim ljudima. Uz veliko poštovanje psihijatrima koji su uveli te klasifikacije, i dali doprinos lečenju, pretpostavka da svaki oblik ljudskog ponašanja može biti dijagnostifikovan kao.poremećaj je nešto što se lako može zloupotrebiti i stvara još veći osećaj nesigurnosti. Od pitanja zdrave mere crte ličnosti svakog čoveka lako možemo doći do totalitarizma i u ovoj oblasti ljudskog delovanja.
Da li je hipohondrija neka vrsta OKP-a?
Nije. Dobra ideja da se napravi epizoda o hipohondriji. Verujem da ste pomislili zbog priče o strahu od zaraze (nozofobija). Kod hipohondrije ne postoji strah od bolesit, već stalna sumnja da je osoba obolela, sumnja u medicinske procedure, sumnja u lekare, sumnja u sopstveno telo....
@@oliveravukovic1..podška da se napravi emisija na ovu temu (već sam pisala predlog ispod nekog videa) 😇 Lp
Sledeća tema BDD
Takođe bih volela da čujem nešto na temu preosteljivosti čula. Već je pomenuto ovde u komentarima.
Pa dobro jeste, bavimo se “ovde i sada” konceptom u geštalt psihoterapijskom pristupu, ali sigurno je da se bavimo i kontekstom. Odnosno uzrokom, ovom slučaju OKP-a. Dakle, bez (geštalt procesne) dijagnostike “ovde i sada” je samo jedan od slojeva metode.
Molim vas kolega, kako to da danas geštalt nema razvijen “teorijski sistem”? Kako to mislite lako je raditi a teško objasniti? Geštalt psihoterapijska teorija i geštalt kvalitativna istraživanja su mnogo odmakla od nastanka pravca do sadašnjeg trenutka. Molim vas učite pa pričajte o tome. Imam potrebu da branim od vas pravac u psihoterapiji.
Dajte Rozu ili Lazetica :D
Biće uskoro tema iz oblasti bolesti zavisnosti. Lažetić je trenutno zauzet (zvali smo ga) čim završi poslove koje ima doći će, verujem.
@@oliveravukovic1 E super :) Jedva cekam :) To je moj doktor.. inace za par dana je 5 godina kako sam zalecen. Svaka cast na svemu sto radite :)
Da li se i overthinking može povezati sa OKP?
Da često je simptom okpa .
Moze te napraviti emisiju o Messi sindromu bolest modernog covjeka koji spada u tesku psihicku bolest i odakle dolazi to stanje.Kako se moze neko pomoci u tom stanju zapustenosti.
Kakva je to bolest? Tj sindrom?😮
@@pravnica77 Hvala sto ste za mene odgovorili.Tacno ste opisali sliku bolesti isto spada u kompulsivni poremecaj...
Честитам др Михајлу/ Михаилу на специјализацији и пуно успеха у професионалном раду. 🥰Корисно, јасно и коначно професионалци да говоре на ову тему.
Sjajni ste!
Nisam sigurna da li se psihijatri bave temom preosetljivosti čula ( zvukovi, dodiri, svetla, veliki broj ljudi na malom prostoru ) ali ja bih bas volela da čujem nešto na tu temu iz vašeg ugla. Inace nemam veze sa psihijatrijom ja sam kuvar ali odslusala sam skoro sve 🤗 super ste 🤗🤗🤗🤗
Pre bih rekla da imate jedan vid anksioznsoti tj iracionalnih strahova. Svakako trebate da se obratite strucnoj osobi,nije to nista lose. Puno pozdrava
Koliko sam shvatio prisilna,opsesivna misao/radnja je nepsihoticna jer imamo uvid u realitet, ma koliko je ta misao/radnja bila bizarna?
Konačno su zvanično uveli dva oblika: sa uvidom i bez uvida. ;)
Ovi ljudi, psihijatri se predstavljaju ovde kao da žele zaista da pomognu. Ja takvo iskustvo nemam, kod kojeg god psihijatra da sam bila terapija je bila ISKLJUČIVO lekovi, bez ikakve dalje pomoći.
Potpuno se slažem! Poslednjih 20 godina gde god sam bila, samo daju lekove i gledaju na sat. To važi i za „privatne”, samo što imaju malo više strpljenja…
Imam OKP godinama. Mnogo proveravam jedno malo rešim drugo se pojavi u vezi proveravanja. Uporan poremećaj šta sve ne proveravam, neke kompulzije se izgube ali nove se pojave i nema kraja.
Velika preporuka za spansku komediju toc toc koja govori upravo o grupi pacijenata sa okp-om, i velika pohvala za vas, uzivanje je slusati vas kao i uvek😊
Odlican film, gledala sam ga
Kao i uvek,profesionalno,a jednostavno.Hvala vam❤
Jel moze da jednom tema bude soc. anksioznost?
Zovite dr Borjanku Batinić
Jesam li samo ja u pitanju ili je meni prezanimljivo kada pričate o raznim školama posmatranja određenih bolesti i bilo bi super da pričate i o raznim psiholozima i psihijatrima koji su ostavili neizbrisiv trag u nauci
Hvala vam mnogo na ovom podkastu, oduševim se svaki put kad izađe nova epizoda. I koliko sam psihologe uvek volela, o psihijatrima sam imala predrasude da ih ne zanima da budu preterano empatični, a vi ste me razuverili :)
Da li biste možda neku epizodu mogli da posvetite psihoterapijskim pravcima? Posebno me zanima kako gledate na popularnost REBT-a i KBT-a. Nekako se za većinu problema kaže da je KBT terapija izbora, a nikad nisam čula da neko kaže da su npr. geštalt ili konstruktivizam terapija izbora za neki specifičan problem. I da li ima mesta predrasudama da REBT nekad može da deluje gaslajterski na pacijenta, u smislu da osoba nekad sebe previše pritiska da razmišlja na određeni način, iako emocije nikako da se slože s tim?
... A upravo sam stigla i do dela kad Mihailo kaže da ispada da je KBT za sve terapija izbora, eto, isto mi prolazi kroz glavu 😂
Sjajna epizoda i fantastična završnica, svaka čast! Čestitam dr Mihailu Iliću i želim mu svako dobro!
Au kakva emisija! Svaka čast pretplaćujem se na Patreon
Moze li o trihotilomaniji? p.s. najbolji ste!
Mihailo 💙 baš lepo.
SVAKA VAM CAST na svim primerima iz licnog zivota. Koliko to samo znaci🙏🏼 Hvala puno, dakle NISAM LUDA!😂❤️
i ja se tako tesim
Premalo se obradili okp , postoje različite vrste okpa , od čistog do religijskog itd....ljudi s okp -ok bi se tribali vratit u crkvu jer su većina kao djeca bili zrtve magijskog djelovsnja da to nisu nit znali . Naravno odlazsk psihijatru i trazenje pomoći kod istih bi trebali biti prvi potez ka ozdravljenju..
Poštovani doktori, epizode su Vam sve bolje. Bilo bi lepo, da svaki od poremećaja koji obrađujete sa stanovišta psihijatrije, obradite i sa stanovišta psihoterapije putem dominantnih psihoterapijskih pravaca, dovodeći u goste stručnjake koji se bave određenim temama i da oni pričaju ovako plastično, kao Vi kako konkretno može da se pomogne pacijentima, vezano za lečenje određenih poremećaja. Tako bi gledaoci imali uvid ne samo u svoj poremećaj, nego kojoj vrsti terapeuta da se obrate, za pomoć u njihom slučaju. Kao što i sami znate, ne odgovara svakome isti metod i tehnika za rešavanje problema. Doktore Roberto, ne samo što ste vrsni psihijatar, nego ste i odličan voditelj emisije. Srdačan pozdrav celoj ekipi.
Ovde sam se prepoznao u vezi sujeverja moram nešto da uradim kompulziju da sprečim nešto loše da se desi takve misli mi prolaze u glavi i onda se mučim objašnjavam sebi da je to glupost i da ništa neću da sprečim ali uradim kompulziju i onda sam kao sprečio da se nešto loše u budućnosti dogodi.
Haha i ja sam imao to i za kockice kad sam bio mali, i jos uvijek me pomalo nervira kod pojacavanja TV-a kad je neparan broj😂
❤❤❤
uz duzno postovanje, samo me zanima zasto Vi kao autori i profesionalci u svome poslu zanemarujete komentare koji bi bili od krucijalne vrijednosti, pogotovo kao meni licno koja patim od okp .. ne trazim da nam nuzno vodite terapiju preko komentara, sto bi bilo, naravno apsurdno, ali moj prijedlog je da nam barem ostavite u komentar kontakt profesionalne osobe koja moze biti salvation u mom procesu ka izljecenju. samo namo dajte kontakt online psihologa za odredeni poremecaj. barem ostavite u opisu videa strucnjake za odredenu temu. hvala vam, jednostavno sam ocajna u potraznji pravog doktora..
Ja sam mislio da okp znaci osnovi klinicke prakse. 😂 U sustini i nema neke razlike
Čestitam 🎈🎈🎈🎆
Размишљам о филму Добро да боље не може бити. Џек Николсон има ОКП (у једном моменту каже да је благ облик). Имам два питања:
1. Зашто је у овом филму главни јунак и егоцентричан? Да ли то иде уз ОКП?
2. Да ли је могуће да снажне емоције заиста учине да се стање толико значајно поправи?
Или је и једно и друго само део сценарија да би се направила холивудска прича? Или нешто треће?
Nema okp veza sa čistočom 😂😅
Sjajni ljudi, hvala vam na nesebičnom dijeljenju znanja i iskustva. Da li kompulzivna kupovina i prejedanje imaju veze sa OKP?
Bravo za Roberta❤❤❤❤❤❤❤❤
07:37 Paran broj?! Boze, kakvih sve ludaka ima...Pa ne treba da bude paran, nego treba da se zavrsava na 0 ili na 5...E svasta cu da cujem ovde 😀😀😀😀
Bravo momci😊
- Da li je OKP kada se bavim selektiranjem tj. eliminacijom. Npr. imam svoj omiljen restoran i bas, bas ako znam da mi se nesto nece svideti ja to necu poruciti ali cu zato poruciti svaki put narednu hranu sa menija ne bi li na kraju probao sve (i ako se ovo retko kada dogodi) i time dosao do najboljeg izbora. Ovo vazi i za pice.
- Takodje kada udjem u veliki market u 90% slucajeva moram proci pored svih rafova da vidim sta imam ne bi li se necega setio da mi treba pa kupio.
- Kada nadjem nesto na internetu ili neku knjigu ja ne budem srecan zbog toga nego odma pomislim - pa ako je ovako dobro ko zna sta jos ima bolje od ovoga. I tako se vrtim u istrazivanju i pronalazenju.
Imam jos primera ali su po slicnom sablonu.
Nadao sam se da ce te mi odgovoriti bilo sta
Gospodine, nemate OKP. Pozdrav
Da li se ovaj poremecaj javlja kada osoba dozivi seksualno zloszavljanje kao dete?
Da javlja se kod posljedica svih oblika zlostavljanja, nesto je u genetici , kod djece okp moze biti povezan s pandas sindromom , mozda isti sindrom kasnije uzrokuje okp, cak i strogo prezahtjevno odgajanje djeteta od strane roditelja može dovesti do okp .
Ali osobe sa OCD nikada nemaju osećaj da lude. Takođe, potpuno pogrešna upotreba antropoloških saznanja. I dalje ste inspirativni, iako su vam bagovi konstantni. A kome nisu? Pozdrav.
@@jgboba Govorite samo u svoje ime.