Homer - ILIJADA (Tekst)

[@nikolaaac]

Homer - ILIJADA (grč. Ὅμηρος: Ἰλιάς) Odlomak / Šesto pevanje (Hektor i Andromaha) / Recitacija, Tekst:
Tako reče i ode sjajnošlemi veliki Hektor
i kući stigne brzo u kojoj se prijatno živi,
al' on belolaktu ljubu Andromahu ne nađe u njoj,
nego je sa sinom i s leporuhom dvorkinjom jednom
stajala onde na kuli i jecala, plakala gorko.
A kad ne nađe Hektor besprekornu ljubu u dvoru,
stupi na kućni prag i sluškinjam' prozbori ovo:
„Nuder, momkinje. sada po istini kažite meni:
kuda belolakta krenu Andromaha iz doma ovog?
Ili je jetrvama leporuhim pošla il' možda
zaovama il' u hram Atenin, gde Trojanke druge
gospe lepokose hoće da umire boginju strašnu?“
Hektoru hitra na to ključarica prozbori ovo:
„Kada nam, Hektore, kažeš da istinu reknemo pravu.
Nije jetrvama beloruhim pošla il' možda
zaovama il' u hram Atenin, gde trojanske druge
gospe lepokose hoće da umire boginju strašnu,
nego se na velju kulu na ilijsku popela, jer ču
da su na muci Trojci, nadvladali da su Ahejci.
Ona je bedemu krenula žurno mahnitoj slična.
s njome i dojkinja pošla u naručju noseći dete.“
Tako ključarica reče, i Hektor iz dvora istrči.
istim se vrati putem kroz ulice građene lepo.
Kad grad golemi prođe i kada do Skejskijeh vrata
veće stiže kud šćaše da onamo na polje dospe,
tu mu darovita ljuba doleti tada u susret,
ljuba Andromaha, ćerka junaka Eetiona,
ovaj pod gorom Plakom šumovitim življaše nekad,
onde pod Plakom u Tebi, a vladar Kiličanim' beše;
ćerka njegova pođe za Hektora obučena u med.
Ona se susretne s njime, a dadilja iđaše s njome
noseć' na grudima sina bezazlenog, nejako dete.
ljubimca Hektoru sina, a lepoj podobna zvezdi;
Hektor je njega naziv'o Skamandrijem, drugi ga
zvahu Astijanaktom, jer je sam Hektor branio Ilij.
Hektor se sinu svome, kad vide ga, ćutke nasmeši,
a Andromaha stane kraj vojna roneći suze,
stisne mu ruku i ovako mu besedit' počne:
„Jadniče, sa svog ćeš srca zaglavit', a nejakog čeda
nije ti žao ni mene sirote; ja ću se brzo
tvoja udovica nazvat', jer tebe će smaći Ahejci,
kada odasvud bahnu, a meni bilo bi bolje
da pod zemljicu siđem, kad nema te više, jer neću
imati utehe druge, kad žitku ti stigne svršetak,
nego žalost kad nemam ni oca ni gospođe majke.
Jer mog je oca negda pogubio divni Ahilej
i još ugodni kilički grad razorio Tebu
visokovratnu i onde pogubio Eetiona,
ali ga ne opleni, jer zazor mu beše u duši,
nego ga zajedno spali sa oružjem njegovim sjajnim
i grobni postavi kamen; na kamenu posade brešće
goranke nimfe, sve ćerke egidonoše Diva.
Sedmoro imađah braće u dvoru, i zajedno oni
svi su istoga dana zaputili u dom Aidov,
jer ih je sve pogubio brzonogi divni Ahilej
kod sporonogih krava i pored belih ovaca.
A majku, štono pod Plakom šumovitim carica beše,
nju je amo Ahilej sa ostalim doveo blagom,
al' je povrati natrag kad goleme otkupe uze,
a nju Artemida strelom u očevu pogubi dvoru.
Sad si mi, Hektore, sve, i otac i gospođa majka,
ti si mi i brat sada, a i moj mlađani vojno;
nego smiluj se na me i ostani ovde na kuli,
sina ne ostav' sirotom, a ni udovicom ljubu!
Nuder postavi vojsku kod smokve, otkud se može
najlakše prodreti u grad i bedemi mogu osvojit".
Triput su onamo došli i najbolji kušali borci
oko Ajanta oba i slavnog Idomeneja
i oko oba Atrida i smelog Tidejeva sina:
il' im je koji vičan proricanju kazao čovek,
ili ih vodi i goni i samo njihovo srce.“
Njojzi odgovori na to sjajvošlemi veliki Hektor:
„O svem razmislih, ljubo, i sve mi je to na pameti,
al' me je Trojaca stid i dugoskutih Trojanki njinih,
ako bežao budem iz borbe kao plašljivac kakav.
To mi zabranjuje srce, jer navikoh uvek da čestit
budem i hrabro se borim med prvim Trojancima svagda,
veliku tekući slavu i ocu i samome sebi.
Jer ja dobro znadem u duši i u srcu svome:
doći će dan u koji i sveti će prolasti Ilij,
Prijam sam i narod kralja vičnoga koplju.
Ali ne žalim ja toliko trojansku sudbu
ni Hekabu samu ni Prijama, našeg vladara,
ni braću što ih je mnogo i svi su dobri junlci.
ali će u prah pasti od ruku ljutih krvnika --
koliko žalim tebe, medoruhi kada te koji
plačnu odvede Ahejac kad uzme ti danak slobode.
. . .
Ilijada (grč. Ἰλιάς) je junačka epska pesma. Zajedno s Odisejom, Ilijada je jedan od dva antička grčka epa koja se pripisuju Homeru, navodno slepom jonskom ili eolskom pesniku. Ta se dva epa danas smatraju najstarijim delima grčke književnosti, a moderni filolozi ih datiraju u period 8. ili 7. veka pre nove ere.
Homer (grč. Ὅμηρος) je polulegendarni antički grčki pesnik čije je delo ostavilo neizbrisiv trag na razvoj zapadne civilizacije. Ispevao je Ilijadu i Odiseju, dva najvažnija epa antičke grčke književnosti.
Video i audio obrada: Nikola, 14. 11. 2024.
www.pantarei.in.rs
Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, Facebook / Instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload video i audio klipova.