Metjuova autobiografija je jedna osrednje napisana knjiga. Prepuna je nelinearne naracije i nekih epizoda koje nisu ni morale tu da se nađu, deluje mi kao da su ubačene samo da se popuni prostor, da bude dovoljno stranica. Dok sam čitala, imala sam utisak kao da čitam pismeni sastav, što donekle i kapiram- autor pokušava razgovornim stilom da se približi čitaocu i da razliku između njih svede na minimum, ali ovde je taj pokušaj ( ako ga je uopšte i bilo ) izostao. Prevod je osrednji. Neke šale ne bi trebalo prevoditi jer je to Sizifov posao kada je naš jezik u pitanju- neke šale jednostavno bolje zvuče na engleskom i prevodom na srpski ( ili bilo koji drugi jezik koji nije izvorni ) gube svoju suštinu i nisu smešne. Razlog zbog koga je ova knjiga toliko popularna u svetu je taj, po mom mišljenju, što ljudi ne mogu da naprave distinkciju između Čendlera Binga kao fiktivnog lika i Metjua Perija kao stvarnog čoveka koji je glumio Čendlera. Don't get me wrong, ja OBOŽAVAM lik Čendlera Binga, poistovećujem se sa njim na više nivoa i zaista mi je jedan od dražih tv likova i zauvek ću ga voleti i pamtiti, međutim, to nije razlog da mi se ova knjiga dopadne. Ovo je autobiografija čoveka koji je "oživeo" legendarnog Čendlera, ne i samog Čendlera i samo kada napravite tu distinkciju možete da (ne) osetite empatiju prema autoru. Ja nisam mogla koliko god da se trudim. Ne mogu da imam empatiju za čoveka koji za svoje probleme sa alkoholom krivi svakog drugog sem sebe; za čoveka koji smatra kako je količina novca koju ima, slava koju je stekao, imperativ za neki lagodan život, kao da je zavisnost bolest rezervisana samo za ljude bez novca. Kada piše kako je njegov otac "tek tako" prestao da pije, on govori kako je on potrošio milione i milione dolara na rehabilitaciju i psihoterapije samo da bi ponovo postao zavisnik nakon nekog vremena i to je epizoda koja me je toliko iznervirala da ne znam reči kojima bih taj bes opisala. Zatim, njegov odnos prema ženama. To je možda i suvišno komentarisati, mozgu koji razmišlja kritički je na prvu loptu jasno kakav je on lik kada se radi o muško- ženskim odnosima. Pokušala sam sve te propuste da opravdam njegovim psihičkim stanjem u trenutku pisanja knjige, kao i činjenicom šta je sve prošao u životu, ali nisam mogla. Poznata spisateljica Džoun Didion je svoje memoare Godina magijskog mišljenja pisala u užasnom psihičkom stanju i to se vidi i oseti u delu, ali i bez obzira na to ona nam nije dala tekst pun nedoslednosti, rupa i neodgovorenih pitanja. Žao mi je što mi se ova knjiga nije dopala, pogotovo zato što volim seriju Prijatelji i lik Čendlera Binga, ali kada nešto nije kvalitetna književnost, onda nije kvalitetna književnost i to treba naglasiti. Žao mi je zbog svega kroz šta je Metju prošao, ali iskreno, neke stvari bi možda bilo bolje držati u svojoj privatnosti.
Masa se pomamila za ovom knjigom zbog serije PRIJATELJI. Ja nisam,odgedal 2--3 epizode i odustala. Moguće što sam starija generacija. Samim tim nisam potrčala da kupim knjigu. Malo će njih glasno,kao Vi reći svoje iskreno mišljenje,
Ako želite dobru autobiografiju uzmite čitajte "Glogi", ili autobiografiju Žarka Lauševića, ili autobiografiju "Gaga". Radije bi čitala naše nego o Čendleru. Nemojte se ljutiti što sam ovo rekla.
@@oliverarackov1430 Kao neko ko se bavi književnošću i tumačenjem iste, smatram da je okej reći kada nešto nije kvalietna književnost i, u ovom slučaju, kada uopšte nije ni trebalo da nastane. Deluje mi kao da je autoru bilo dosadno što ništa ne snima i da je tek tako došao na ideju da napiše nešto što bi dete u osnovnoj školi bolje uradilo. Bez preterivanja mogu da kažem da sam čitala pismene sastave koji su bolje i kvalitetnije napisani. Slažem se sa Vašom izjavom da je knjiga popularizovana upravo zbog serije, hvala Vam što smatrate moje mišljenje validnim😊
@@sanjastankovic5377 Ovi ljudi koje ste naveli su imali donekle tragičan život i borili su se sa raznim nedaćama, Žarko Laušević prvi, ali ono što kod njih nećete naći je lament nad sopstvenom sudbinom i upiranje prsta u druge i traženje krivice u nekom drugom. Oni nisu poznata imena u svetu kao što je to bio Metju Peri, ali je proza koju su stvorili na dosta višem nivou od proze jednog Čendlera koji je imao milione i koji je mogao da angažuje čitav tim lektora i korektora da mu pomognu da ova knjiga bar liči na nešto.
Pre svega, zahvaljujem na vremenu utrošenom za ovakav komentar i analizu što knjige, što onog što sam rekla. Prevod čak i u samoj seriji Prijatelji ume da bude nezgodan i koliko god se neko trudio da približi što boljem našem jeziku, neretko je to nemoguće i izgubi se suština, tako da generalno mislim da je to svuda slučaj, bilo da su u pitanju knjige, serije, filmovi... Na kraju krajeva, i mi u našem jeziku imamo toliko specifičnosti koje je nemoguće približiti dovoljno dobro na bilo kom drugom jeziku. 😀 Shame on me, ali nisam uspela da odvojim Čendlera i Metjua, kao što sam više puta rekla, i verujem da smo posmatrale sve ovo kroz potpuno drugačiju prizmu pa je negde i logično zašto nam se utisak ne poklapa. Sve što sam rekla, više se oslanja na možda neku vrstu zahvalnosti čoveku koji je oživeo lik Čendlera i koji je toliko uticao na ko zna koliko ljudi na svetu, nadam se na dobar način. Verovatno sam bila fokusirana na tu dobru stranu, što ne znači da podržavam bacanje u poroke kada god pođe nešto po zlu. Ipak, mišljenja sam da nisu svi ljudi jednako mentalno jaki da se bore sa problemima - bilo da su to traume iz detinjstva, (ne)uklapanje u sredinu, beg u alkohol, nesigurnost i da ne nabrajam dalje... Žalosno je kada srce i um ne sarađuju i kada čovek zbog toga sam sebi kopa jamu. Svakako, nisam izjavila da je ovo vrsna književnost i potpuno je u redu da ljudi zaobiđu ovu knjigu, ili baš, uprkos svemu, pročitaju i (o)sude sami.
Свака част. Ја не успем месечно да прочитам више од једне. Некад две, али само ако имају мали број страна 😀 Одавно планирам да прочитам "Зов дивљине", али та књига још није дошла на дневни ред. Данас сам завршио читање романа "Неопроштено" - писац је Ангелина Петровић. Не знам да ли си читала њене књиге? Жена пише психолошке трилере. Прочитао сам само "Неопроштено" и могу ти рећи да је прича одлична. Прича о освети, дволичности, а такође и о љубави. Погрешне одлуке често имају фаталне последице. У том роману имамо и роман у роману, јер је главни лик заправо писац. Препоручујем ти ту књигу. Нисам ни ја знао за Ангелину, али сам је упознао на сајму, купио сам једну њену књигу, прочитао је, и стварно сам се одушевио.
I ja sam upoznala Angelinu na sajmu, nisam još uvek imala prilike da se družim sa njenim naslovima, ali deluju vrlo interesantno! Za Zov divljine - kratka je, možeš je pročitati uz dve-tri kafe, a mnogo je lepa ❤
@@Jo-wl1fmКафу не пијем, нешто је не волим, али да ли уместо кафе може пиво? Уз два-три пива бих могао да прочитам "Зов дивљине"? Шалим се, наравно. 😀 Почињем данас са читањем. Као што кажеш, књига није обимна и брзо ћу је прочитати. 🙂
@miljankostic4811 Hvala, trudim se da svoje slobodno vreme utrošim na čitanje što više mogu. Naravno, svaki mesec je drugačija situacija što se tiče broja pročitanih knjiga, ali to nije toliko važno koliko je važno da se od čitanja ne odustaje. 🍀 Nisam čitala Angelinu Petrović, ali zapamtiću preporuku, hvala!
ako bih morala da iskoristim samo jednu reč kojom bih opisala Perijevu knjigu, to bi bila sebičnost. doslovno u prvim rečenicama se vidi koliko je čovek pun sebe i egocentričan. nad čim tačno treba da se sažalim? nad njegovom sudbinom koju je sam kreirao? nad činjenicom da smatra da bogataši "ne smeju" da budu zavisnici? nad mizogenim komentarima i konstantnim seksualnim uzemiravanjem jadne Dženifer Eniston? nad njegovim kukavičklukom i bežanjem od veza i odgovornosti za ono što kaže/ uradi? ne slažem se sa tobom da je pozitivno to što nikome nije pričao o svojim problemima jer me to opet vraća na sebičnost. zašto? prosto je, nikome ne govori da ima problem jer želi da to drugi ljudi sami shvate i sažaljevaju ga, to je odlika sebičnosti i bezobrazluka. da li je imao ljude kojima je mogao da kaže šta ga muči? jeste, apsolutno. da li je to i uradio? nije jer je sebičan i traži konstantno sažaljenje. i doslovno me baš briga ako se neko ne složi sa mnom jer ja, kao i svako drugi, imam pravo na svoje mišljenje i iskazivanje istog. izvinjavam se na frustraciji, ali ako mi je neka knjiga izazvala pritisak i bes, onda je to Metjuova autobiografija. ne trošite vreme bezveze na čitanje iste, molim vas, bolje uzmite Male žene bar ćete izaći bogatiji za jedno kvalitetno čitalačko iskustvo. srećni praznici i tebi, Doro. sve najdivnije u životu ti želim i unapred se radujem svemu što nam spremaš❤
Senka vetra mi je jedna od omiljenih knjiga! 🥰
Uvek i zauvek 🫶
Srecni praznicii, sa zakasnjenjem :-)
Hvalaaaa, takođe ✨️
Srećni praznici ❤🎉
Hvala lepo sa zakašnjenjem! Želim ti sve najlepše u ovoj godini! 😍
Metjuova autobiografija je jedna osrednje napisana knjiga. Prepuna je nelinearne naracije i nekih epizoda koje nisu ni morale tu da se nađu, deluje mi kao da su ubačene samo da se popuni prostor, da bude dovoljno stranica. Dok sam čitala, imala sam utisak kao da čitam pismeni sastav, što donekle i kapiram- autor pokušava razgovornim stilom da se približi čitaocu i da razliku između njih svede na minimum, ali ovde je taj pokušaj ( ako ga je uopšte i bilo ) izostao. Prevod je osrednji. Neke šale ne bi trebalo prevoditi jer je to Sizifov posao kada je naš jezik u pitanju- neke šale jednostavno bolje zvuče na engleskom i prevodom na srpski ( ili bilo koji drugi jezik koji nije izvorni ) gube svoju suštinu i nisu smešne. Razlog zbog koga je ova knjiga toliko popularna u svetu je taj, po mom mišljenju, što ljudi ne mogu da naprave distinkciju između Čendlera Binga kao fiktivnog lika i Metjua Perija kao stvarnog čoveka koji je glumio Čendlera. Don't get me wrong, ja OBOŽAVAM lik Čendlera Binga, poistovećujem se sa njim na više nivoa i zaista mi je jedan od dražih tv likova i zauvek ću ga voleti i pamtiti, međutim, to nije razlog da mi se ova knjiga dopadne. Ovo je autobiografija čoveka koji je "oživeo" legendarnog Čendlera, ne i samog Čendlera i samo kada napravite tu distinkciju možete da (ne) osetite empatiju prema autoru. Ja nisam mogla koliko god da se trudim. Ne mogu da imam empatiju za čoveka koji za svoje probleme sa alkoholom krivi svakog drugog sem sebe; za čoveka koji smatra kako je količina novca koju ima, slava koju je stekao, imperativ za neki lagodan život, kao da je zavisnost bolest rezervisana samo za ljude bez novca. Kada piše kako je njegov otac "tek tako" prestao da pije, on govori kako je on potrošio milione i milione dolara na rehabilitaciju i psihoterapije samo da bi ponovo postao zavisnik nakon nekog vremena i to je epizoda koja me je toliko iznervirala da ne znam reči kojima bih taj bes opisala. Zatim, njegov odnos prema ženama. To je možda i suvišno komentarisati, mozgu koji razmišlja kritički je na prvu loptu jasno kakav je on lik kada se radi o muško- ženskim odnosima. Pokušala sam sve te propuste da opravdam njegovim psihičkim stanjem u trenutku pisanja knjige, kao i činjenicom šta je sve prošao u životu, ali nisam mogla. Poznata spisateljica Džoun Didion je svoje memoare Godina magijskog mišljenja pisala u užasnom psihičkom stanju i to se vidi i oseti u delu, ali i bez obzira na to ona nam nije dala tekst pun nedoslednosti, rupa i neodgovorenih pitanja. Žao mi je što mi se ova knjiga nije dopala, pogotovo zato što volim seriju Prijatelji i lik Čendlera Binga, ali kada nešto nije kvalitetna književnost, onda nije kvalitetna književnost i to treba naglasiti. Žao mi je zbog svega kroz šta je Metju prošao, ali iskreno, neke stvari bi možda bilo bolje držati u svojoj privatnosti.
Masa se pomamila za ovom knjigom zbog serije PRIJATELJI. Ja nisam,odgedal 2--3 epizode i odustala. Moguće što sam starija generacija. Samim tim nisam potrčala da kupim knjigu. Malo će njih glasno,kao Vi reći svoje iskreno mišljenje,
Ako želite dobru autobiografiju uzmite čitajte "Glogi", ili autobiografiju Žarka Lauševića, ili autobiografiju "Gaga". Radije bi čitala naše nego o Čendleru. Nemojte se ljutiti što sam ovo rekla.
@@oliverarackov1430 Kao neko ko se bavi književnošću i tumačenjem iste, smatram da je okej reći kada nešto nije kvalietna književnost i, u ovom slučaju, kada uopšte nije ni trebalo da nastane. Deluje mi kao da je autoru bilo dosadno što ništa ne snima i da je tek tako došao na ideju da napiše nešto što bi dete u osnovnoj školi bolje uradilo. Bez preterivanja mogu da kažem da sam čitala pismene sastave koji su bolje i kvalitetnije napisani. Slažem se sa Vašom izjavom da je knjiga popularizovana upravo zbog serije, hvala Vam što smatrate moje mišljenje validnim😊
@@sanjastankovic5377 Ovi ljudi koje ste naveli su imali donekle tragičan život i borili su se sa raznim nedaćama, Žarko Laušević prvi, ali ono što kod njih nećete naći je lament nad sopstvenom sudbinom i upiranje prsta u druge i traženje krivice u nekom drugom. Oni nisu poznata imena u svetu kao što je to bio Metju Peri, ali je proza koju su stvorili na dosta višem nivou od proze jednog Čendlera koji je imao milione i koji je mogao da angažuje čitav tim lektora i korektora da mu pomognu da ova knjiga bar liči na nešto.
Pre svega, zahvaljujem na vremenu utrošenom za ovakav komentar i analizu što knjige, što onog što sam rekla.
Prevod čak i u samoj seriji Prijatelji ume da bude nezgodan i koliko god se neko trudio da približi što boljem našem jeziku, neretko je to nemoguće i izgubi se suština, tako da generalno mislim da je to svuda slučaj, bilo da su u pitanju knjige, serije, filmovi... Na kraju krajeva, i mi u našem jeziku imamo toliko specifičnosti koje je nemoguće približiti dovoljno dobro na bilo kom drugom jeziku. 😀 Shame on me, ali nisam uspela da odvojim Čendlera i Metjua, kao što sam više puta rekla, i verujem da smo posmatrale sve ovo kroz potpuno drugačiju prizmu pa je negde i logično zašto nam se utisak ne poklapa. Sve što sam rekla, više se oslanja na možda neku vrstu zahvalnosti čoveku koji je oživeo lik Čendlera i koji je toliko uticao na ko zna koliko ljudi na svetu, nadam se na dobar način. Verovatno sam bila fokusirana na tu dobru stranu, što ne znači da podržavam bacanje u poroke kada god pođe nešto po zlu. Ipak, mišljenja sam da nisu svi ljudi jednako mentalno jaki da se bore sa problemima - bilo da su to traume iz detinjstva, (ne)uklapanje u sredinu, beg u alkohol, nesigurnost i da ne nabrajam dalje... Žalosno je kada srce i um ne sarađuju i kada čovek zbog toga sam sebi kopa jamu.
Svakako, nisam izjavila da je ovo vrsna književnost i potpuno je u redu da ljudi zaobiđu ovu knjigu, ili baš, uprkos svemu, pročitaju i (o)sude sami.
Citala sam Zov divljine nije mi se dopao i slazem se
Mislim da bih preplakala celu knjigu da sam je čitala kao dete. 😟
Свака част. Ја не успем месечно да прочитам више од једне. Некад две, али само ако имају мали број страна 😀 Одавно планирам да прочитам "Зов дивљине", али та књига још није дошла на дневни ред. Данас сам завршио читање романа "Неопроштено" - писац је Ангелина Петровић. Не знам да ли си читала њене књиге? Жена пише психолошке трилере. Прочитао сам само "Неопроштено" и могу ти рећи да је прича одлична. Прича о освети, дволичности, а такође и о љубави. Погрешне одлуке често имају фаталне последице. У том роману имамо и роман у роману, јер је главни лик заправо писац. Препоручујем ти ту књигу. Нисам ни ја знао за Ангелину, али сам је упознао на сајму, купио сам једну њену књигу, прочитао је, и стварно сам се одушевио.
I ja sam upoznala Angelinu na sajmu, nisam još uvek imala prilike da se družim sa njenim naslovima, ali deluju vrlo interesantno!
Za Zov divljine - kratka je, možeš je pročitati uz dve-tri kafe, a mnogo je lepa ❤
@@Jo-wl1fmКафу не пијем, нешто је не волим, али да ли уместо кафе може пиво? Уз два-три пива бих могао да прочитам "Зов дивљине"? Шалим се, наравно. 😀 Почињем данас са читањем. Као што кажеш, књига није обимна и брзо ћу је прочитати. 🙂
@miljankostic4811 Hvala, trudim se da svoje slobodno vreme utrošim na čitanje što više mogu. Naravno, svaki mesec je drugačija situacija što se tiče broja pročitanih knjiga, ali to nije toliko važno koliko je važno da se od čitanja ne odustaje. 🍀
Nisam čitala Angelinu Petrović, ali zapamtiću preporuku, hvala!
@Jo-wl1fm Meni je pretužna... 😟
ako bih morala da iskoristim samo jednu reč kojom bih opisala Perijevu knjigu, to bi bila sebičnost. doslovno u prvim rečenicama se vidi koliko je čovek pun sebe i egocentričan. nad čim tačno treba da se sažalim? nad njegovom sudbinom koju je sam kreirao? nad činjenicom da smatra da bogataši "ne smeju" da budu zavisnici? nad mizogenim komentarima i konstantnim seksualnim uzemiravanjem jadne Dženifer Eniston? nad njegovim kukavičklukom i bežanjem od veza i odgovornosti za ono što kaže/ uradi? ne slažem se sa tobom da je pozitivno to što nikome nije pričao o svojim problemima jer me to opet vraća na sebičnost. zašto? prosto je, nikome ne govori da ima problem jer želi da to drugi ljudi sami shvate i sažaljevaju ga, to je odlika sebičnosti i bezobrazluka. da li je imao ljude kojima je mogao da kaže šta ga muči? jeste, apsolutno. da li je to i uradio? nije jer je sebičan i traži konstantno sažaljenje. i doslovno me baš briga ako se neko ne složi sa mnom jer ja, kao i svako drugi, imam pravo na svoje mišljenje i iskazivanje istog. izvinjavam se na frustraciji, ali ako mi je neka knjiga izazvala pritisak i bes, onda je to Metjuova autobiografija. ne trošite vreme bezveze na čitanje iste, molim vas, bolje uzmite Male žene bar ćete izaći bogatiji za jedno kvalitetno čitalačko iskustvo.
srećni praznici i tebi, Doro. sve najdivnije u životu ti želim i unapred se radujem svemu što nam spremaš❤
Ne sećam se da sam rekla da je super to što nikome nije pričao o svojim problemima, naprotiv.