Upravo imamo priliku da se obrazujemo i mi „kraj sporeta“, mi radoznali, mi u inostranstvu..itd..zahvaljujuci vasem javnom/iskustvenom/strucnom/inspirativnom/realnom..predavanju osjecam se kao student na zivotnom fakultetu..hvala vam... Bas je smislena ova corona😅..ono sto vi umijete da izrazite iscjeljuje sve aspekte, a dostupni ste sad svima😇lijep pozdrav iz Svajcarske😇
Svi smo mi “kraj šporeta”, bilo da izučavamo filozofske knjige ili ne, ali kad čitamo dobra dela i radimo na sebi ne mrzimo ni “šporet” ni “proizvođača”. Veliko hvala i veliki pozdrav!
Pozdrav kolega, Interesantno i vrlo informativno predavanje, no, primetio bih da iskazujete i vaša lična osećanja povodom situacije koja nas sve pogađa. No, pošto sam i sam nastavnik filozofije, rekao bih da je uloga filozofije u srednjim školama prvenstveno orijentisana ka formiranju senzibiliteta za kritičko mišljenja; dakle, đacima pomoći da automno posmatraju pojmove, stavove, izvode zaključke i kritički se odnose prema gradivu, pa i šire - u svakodnevnim životnim situacijama. Konkretno, ja sam se pozabavio baš ovime što ste rekli na 13:38 - 13:50 i to sam uporedio, zajedno sa učenicima, sa tzv. "plemenitom laži" iz V knjige Države. Time su učenici spoznali i slabosti Platonove praktičke filozofije (nažalost, nismo stigli da se obratimo i drugim temama kao što je problem cenzure), pa smo temu sagledali iz dva različita ugla. Nakon toga, učenici su mogli nepristrasnije da kritikuju svaki oblik medijske manipulacije kojom se služe gotovo sve države (ili pak da je argumentom podupiru) - pa i ova naša. Dakle, na taj način smo izbegli emotivno reagovanje, pa smo se zaista pozabavili problemom u kontekstu potrage za istinom.
Dragi kolega, pozdravljam vaše napore u učionici, drago mi je što čujem da sa učenicima čitate tekstove i razmišljate o njima. Znate i sami koliko je malo ljudi u sistemu koji rade tako nešto. Međutim, izgleda da se ne slažemo u pogledu ciljeva nastave filozofije. Odavno govorim da je ta fraza “kritičko mišljenje”, koja se isuviše često ponavlja, čist oksimoron. Kao da je samo mišljenje nešto neposredno dostupno, tehnički raspoloživo, jednostavno, pa još takvo kakvo je “nedovoljno” te mu se mora prišiti privezak “kritičko”. Da ne bude nesporazuma: kada Kant lansira izraz “kritička filozofija”, on ne misli na neko proizvoljno patroliranje na površini stvari, nego se vraća na izvorno značenje grčkog glagola krinein - razabirati, odlučivati, prosuđivati. Ne mislim da je Platon bio u sukobu sa sobom kada je predlagao “feničansku laž” budući da je bio ubeđen u istinitost strukture nejednakosti koja seje ljude u tri različite klase. Pravično je da se zlato, srebro i bakar ne mešaju. Uzgred, mislim da je opasno mladima, koji po prvi put stupaju u kontakt s Platonovim tekstovima, ulivati lažan osećaj nadmoći, kao da su tobože odmah ulovili velikana u nekakvoj “grešci”. Najpre bi valjalo razumeti, a “kritičko mišljenje” prepustiti kulturmarksistima i ostalim dangubama. Pozdrav
@@stranacizeleje9250 Dakle, dopušteno je i mlade obmanjivati zarad njihovog dobra. Ja ipak zauzimam drugačiju poziciju po pitanju odnosa spram filozofske misli. Npr. zanimljiva je ova odbrana Platonove manipulacije kroz nekakav tobože princip pravednosti. Možemo se ne složiti povodom toga, ali ovaj Platonov propust vrši ozbiljnu štetu njegovom principu pravednosti, što rezultira u daljoj kontradikciji vrline i njenog uposebljenja. Pravično je da se zlato, srebro i bakar ne mešaju, pod hipotezom da ovi zaista jesu, ukoliko nisu...Platon, može da se pridruži Protagori i stavu homo mensura. Drugo, nuje mi jasno, iskren da budem gde se nalazi oksimoron između "mišljenja" i "kritičkog", ili je reč dobila jos jedno značenje? No, bez obzira (pretpostavljam da znam šta ste hteli da kažete) naglasak na kritičkom mišljenju sa druge strane je neizostavan i krucijalan. Nećemo mi filozofi, valjda, da određujemo šta se , naglašavam, jedino može prozvati i nazvati mišljenjem, tako da ono, mišljenje izgleda kao monopolizovano vlasništvo jedne samoproklamovane skupine istinoljubaca. Čuđenje, sumnja, granične situacije kao tri izvora filozofije, jesu u isto vreme i izvori kritičkog mišljenja, koje ne povezujem sa transcendentalnom filozofijom, jer je Kantov pojam previše usko određen za potrebe celokupne filozofije. Time ne govorim da Kant nije bio u pravu , već to da treba imati u vidu da se njegova filozofija često naziva "kriticizam" , što je ipak druga kategorija od upotrebe reči kritička misao (prva se odnosi samo na epistemološki problem). Dakle, deci koja već umeju da misle, treba pokazati da lostoji još jedna dimenzija mišljenja , pored praktičko-svakodnevne, i edukativno-reprodukujuće, a to je kritičko mišljenje koje se može odnositi prema prethodne dve na jedan meta način. Bilo bi previše oporo i jednolično ukoliko bismo filozofiju premestili u tabor "edukativno-reprodukujućeg" mišljenja jer se time potpuno gubi filozofski ethos koji u bitnom određuje i rezlikuje filozofiju od ostalih predmeta. Time bismo postali nepotrebni prenosioci doksografskog znanja, što apsolutno nije u duhu filozofije.
@@Zero4revolution nemam ni vremena ni strpljenja za prepirke po internetu. “Mišljenje uvek govori u prilog neke stvari” (Heidegger, „Was heißt Denken?“). Polemike, kritike, prepirke itd., najčešće razvijaju samo brbljivost i blebetanje koje sebi laska da je mnogo pametno pa presuđuje Platonu, kao da je fenomen pravičnosti dublje i bolje istražilo od njega. Ja sam za intelektualnu skromnost, hermeneutičko poštenje, filološku analizu i uzdržavanje od prejakih sudova. Ako vam se to ne sviđa, napravite svoj kanal pa obrađujte ove teme kako vam drago.
@@stranacizeleje9250 Nije u pitanju presuđivanje Platonu, već je u pitanju analiza i potraga za pojmom ili istinom. Pomenuli ste i sami koja su pravila važila u Akademiji, a to je i saradnja sa neistomišljenicima kojima je cilj istraživanje koje počiva na premisi istine (to da ona jeste). Nisam iskrivio Platonov pojam pravičnosti, već ga preispitujem, a verujem da je takva aktivnost u filozofiji dopuštena i pre svega poželjna! Žao mi je ako ste ovo dopisivanje doživeli kao prepirku. Svako dobro.
Jednom je meni otac rekao ,,Ćerko, ti si pravi filosof". Meni je to bio najlepši kompliment u životu, kao da me je sunce obasjalo 😍. Naravno, verujem da moj otac to nije tako shvatio 🤣
Koja je razlika između Brahmana i Atmana?! Jer čitajući o tome kao da se radi o jednom te istom pojmu, nešto beskonačno, neograničeno, sveopće... Unaprijed hvala :)
Taj odnos je jednako zagonetan kao i odnos Jednog i emanacija u novoplatonizmu. Celokupnu stvarnost na okupu drži jedna jedina nedeljiva i neizreciva “duša” koja se usled svog preobilja izliva u beskonačnu raznovrsnost pojavnih oblika života i materije...
pa dobro, to sto se platonov probudjeni vratio u pecinu ne znaci da je to nuznost. :) to sto se vratio on, ne znaci da je to jedini izbor. :) i da se danas neko u slucaju budjenja mora vratiti, zar ne? :) pa samim tim ne moramo izvlaciti zakljucak koji proistice iz pretpostavke da je to nuzno. ;) ps. samo da napomenem, kada je u pitanju smrtnost od neke bolesti - kod smrtnosti ne treba gledati procenat umrlih/prezivelih vec apsolutne brojeve - neka bolest moze biti 100% smrtonosna ali ne i lako, ili ne uopste, prenosiva - i na kraju ce biti drasticno manje umrlih od nje nego od ove koja je takoreci nesmrtonosna... jer prosto drasticno manji broj ljudi oboli, jasno...
Troje tinejdžera izvršilo samoubistva u poslednjih 24 sata, škole nisu mesta transmisije virusa, to priznaju i vlasti, ali ne, lakše im je da zatvore škole nego kafane. Boli ih uvo za obrazovanje, radne navike i dobrobit omladine.
@@stranacizeleje9250 ma nisam to ni spominjala, slazem se... to kako nas vode kroz pademiju je posebna prica i ne mislim niti da je ispravno niti da je logicno itd... samo sam napomenula momenat u vezi sa smrtnoscu jer mislim da je ispravan, naspram gledanja u procente u koje svi gledaju i koriste je kao argument...
@@mojeimejeivana ne mislim da je covid nerealan i bezopasan samo mislim da su lokdaunovi onaj “lek” koji je gori od problema. Kalifornija je strogo zaklučana (izuzev guvernera Gevina Njusoma koji večera bez maske u fine dining restoranu u velikom društvu), Florida je potpuno otvorena. Brojevi novoinficiranih i umrlih su im približno isti.
@@stranacizeleje9250 znam... mislim znam na sta ste mislili i znam sta hocete da kazete posto se slazem, tj vidim to isto... :) mnogo toga je pogresno od pocetka... napomena se odnosila samo na ono sa cim se nisam slozila. :) a ovo sto je u vezi sa platonovim probudjenim mi je mnogo lepsa tema. ;) gledanje u apsolutne brojeve, ne iskljucuje greske krizog staba, kao sto ni to sto se platonov progledali vratio u pecinu ne isljucuje da se vratiti mora... ;)
Kako volim Vasa predavanja,sve sam pratila,mnigo hvala !❤❤❤❤❤
Gledajte to I sa vedrije strane,ja koji ne idem na filozofski fakultet,ne bih mogao da cujem ovako zanimljive stvari,da nije ovakvo stanje..Pozdrav!
Prave reči u pravo vreme, hvala! 🙏
Једноставно, хвала вам. Вечерас сте ме потсетили колико је живот неизмерно леп.
Upravo imamo priliku da se obrazujemo i mi „kraj sporeta“, mi radoznali, mi u inostranstvu..itd..zahvaljujuci vasem javnom/iskustvenom/strucnom/inspirativnom/realnom..predavanju osjecam se kao student na zivotnom fakultetu..hvala vam...
Bas je smislena ova corona😅..ono sto vi umijete da izrazite iscjeljuje sve aspekte, a dostupni ste sad svima😇lijep pozdrav iz Svajcarske😇
Svi smo mi “kraj šporeta”, bilo da izučavamo filozofske knjige ili ne, ali kad čitamo dobra dela i radimo na sebi ne mrzimo ni “šporet” ni “proizvođača”. Veliko hvala i veliki pozdrav!
Vrlo hrabro, čestitke! Malo je srednjoškolskih profesora koji učenicima pedočavaju stvarnost kakva jeste.
V Sloveniji ne poznam profesorja, ki bi si upal narediti takšen uvod. Čestitam. Odlična predavanja.
Pozdrav kolega,
Interesantno i vrlo informativno predavanje, no, primetio bih da iskazujete i vaša lična osećanja povodom situacije koja nas sve pogađa. No, pošto sam i sam nastavnik filozofije, rekao bih da je uloga filozofije u srednjim školama prvenstveno orijentisana ka formiranju senzibiliteta za kritičko mišljenja; dakle, đacima pomoći da automno posmatraju pojmove, stavove, izvode zaključke i kritički se odnose prema gradivu, pa i šire - u svakodnevnim životnim situacijama.
Konkretno, ja sam se pozabavio baš ovime što ste rekli na 13:38 - 13:50 i to sam uporedio, zajedno sa učenicima, sa tzv. "plemenitom laži" iz V knjige Države. Time su učenici spoznali i slabosti Platonove praktičke filozofije (nažalost, nismo stigli da se obratimo i drugim temama kao što je problem cenzure), pa smo temu sagledali iz dva različita ugla. Nakon toga, učenici su mogli nepristrasnije da kritikuju svaki oblik medijske manipulacije kojom se služe gotovo sve države (ili pak da je argumentom podupiru) - pa i ova naša. Dakle, na taj način smo izbegli emotivno reagovanje, pa smo se zaista pozabavili problemom u kontekstu potrage za istinom.
Dragi kolega, pozdravljam vaše napore u učionici, drago mi je što čujem da sa učenicima čitate tekstove i razmišljate o njima. Znate i sami koliko je malo ljudi u sistemu koji rade tako nešto. Međutim, izgleda da se ne slažemo u pogledu ciljeva nastave filozofije. Odavno govorim da je ta fraza “kritičko mišljenje”, koja se isuviše često ponavlja, čist oksimoron. Kao da je samo mišljenje nešto neposredno dostupno, tehnički raspoloživo, jednostavno, pa još takvo kakvo je “nedovoljno” te mu se mora prišiti privezak “kritičko”. Da ne bude nesporazuma: kada Kant lansira izraz “kritička filozofija”, on ne misli na neko proizvoljno patroliranje na površini stvari, nego se vraća na izvorno značenje grčkog glagola krinein - razabirati, odlučivati, prosuđivati. Ne mislim da je Platon bio u sukobu sa sobom kada je predlagao “feničansku laž” budući da je bio ubeđen u istinitost strukture nejednakosti koja seje ljude u tri različite klase. Pravično je da se zlato, srebro i bakar ne mešaju. Uzgred, mislim da je opasno mladima, koji po prvi put stupaju u kontakt s Platonovim tekstovima, ulivati lažan osećaj nadmoći, kao da su tobože odmah ulovili velikana u nekakvoj “grešci”. Najpre bi valjalo razumeti, a “kritičko mišljenje” prepustiti kulturmarksistima i ostalim dangubama. Pozdrav
@@stranacizeleje9250 Dakle, dopušteno je i mlade obmanjivati zarad njihovog dobra. Ja ipak zauzimam drugačiju poziciju po pitanju odnosa spram filozofske misli. Npr. zanimljiva je ova odbrana Platonove manipulacije kroz nekakav tobože princip pravednosti. Možemo se ne složiti povodom toga, ali ovaj Platonov propust vrši ozbiljnu štetu njegovom principu pravednosti, što rezultira u daljoj kontradikciji vrline i njenog uposebljenja. Pravično je da se zlato, srebro i bakar ne mešaju, pod hipotezom da ovi zaista jesu, ukoliko nisu...Platon, može da se pridruži Protagori i stavu homo mensura.
Drugo, nuje mi jasno, iskren da budem gde se nalazi oksimoron između "mišljenja" i "kritičkog", ili je reč dobila jos jedno značenje? No, bez obzira (pretpostavljam da znam šta ste hteli da kažete)
naglasak na kritičkom mišljenju sa druge strane je neizostavan i krucijalan. Nećemo mi filozofi, valjda, da određujemo šta se , naglašavam, jedino može prozvati i nazvati mišljenjem, tako da ono, mišljenje izgleda kao monopolizovano vlasništvo jedne samoproklamovane skupine istinoljubaca.
Čuđenje, sumnja, granične situacije kao tri izvora filozofije, jesu u isto vreme i izvori kritičkog mišljenja, koje ne povezujem sa transcendentalnom filozofijom, jer je Kantov pojam previše usko određen za potrebe celokupne filozofije. Time ne govorim da Kant nije bio u pravu , već to da treba imati u vidu da se njegova filozofija često naziva "kriticizam" , što je ipak druga kategorija od upotrebe reči kritička misao (prva se odnosi samo na epistemološki problem).
Dakle, deci koja već umeju da misle, treba pokazati da lostoji još jedna dimenzija mišljenja , pored praktičko-svakodnevne, i edukativno-reprodukujuće, a to je kritičko mišljenje koje se može odnositi prema prethodne dve na jedan meta način. Bilo bi previše oporo i jednolično ukoliko bismo filozofiju premestili u tabor "edukativno-reprodukujućeg" mišljenja jer se time potpuno gubi filozofski ethos koji u bitnom određuje i rezlikuje filozofiju od ostalih predmeta. Time bismo postali nepotrebni prenosioci doksografskog znanja, što apsolutno nije u duhu filozofije.
@@Zero4revolution nemam ni vremena ni strpljenja za prepirke po internetu. “Mišljenje uvek govori u prilog neke stvari” (Heidegger, „Was heißt Denken?“). Polemike, kritike, prepirke itd., najčešće razvijaju samo brbljivost i blebetanje koje sebi laska da je mnogo pametno pa presuđuje Platonu, kao da je fenomen pravičnosti dublje i bolje istražilo od njega. Ja sam za intelektualnu skromnost, hermeneutičko poštenje, filološku analizu i uzdržavanje od prejakih sudova. Ako vam se to ne sviđa, napravite svoj kanal pa obrađujte ove teme kako vam drago.
@@stranacizeleje9250 Hmmm... ad autoriratem, ad hominem našlo bi se još... Teško da je u skladu sa skromnošću i poštenjem. :)
@@stranacizeleje9250 Nije u pitanju presuđivanje Platonu, već je u pitanju analiza i potraga za pojmom ili istinom. Pomenuli ste i sami koja su pravila važila u Akademiji, a to je i saradnja sa neistomišljenicima kojima je cilj istraživanje koje počiva na premisi istine (to da ona jeste). Nisam iskrivio Platonov pojam pravičnosti, već ga preispitujem, a verujem da je takva aktivnost u filozofiji dopuštena i pre svega poželjna! Žao mi je ako ste ovo dopisivanje doživeli kao prepirku.
Svako dobro.
Ne znam kako sam nabasao na tvoj kanal ali moram da kazem da je izvanredan i da bi mi bilo zao ako ne bi vise snimao a verujem da nisam jedini.
Hvala, Dragoslave, imajući u vidu epidemiološku situaciju uopšte nije isključeno da ću ponovo snimati svoja predavanja...
Jednom je meni otac rekao ,,Ćerko, ti si pravi filosof". Meni je to bio najlepši kompliment u životu, kao da me je sunce obasjalo 😍. Naravno, verujem da moj otac to nije tako shvatio 🤣
Nije nam lako kad živimo u jedinoj zemlji na svetu u kojoj ta reč ima pogrdno značenje😏
Koja je razlika između Brahmana i Atmana?! Jer čitajući o tome kao da se radi o jednom te istom pojmu, nešto beskonačno, neograničeno, sveopće... Unaprijed hvala :)
Taj odnos je jednako zagonetan kao i odnos Jednog i emanacija u novoplatonizmu. Celokupnu stvarnost na okupu drži jedna jedina nedeljiva i neizreciva “duša” koja se usled svog preobilja izliva u beskonačnu raznovrsnost pojavnih oblika života i materije...
Veoma lepo.
Mada na granici da postane monodrama.
Šta da ti kažem, “svet je moja predstava”.
pa dobro, to sto se platonov probudjeni vratio u pecinu ne znaci da je to nuznost. :) to sto se vratio on, ne znaci da je to jedini izbor. :) i da se danas neko u slucaju budjenja mora vratiti, zar ne? :) pa samim tim ne moramo izvlaciti zakljucak koji proistice iz pretpostavke da je to nuzno. ;) ps. samo da napomenem, kada je u pitanju smrtnost od neke bolesti - kod smrtnosti ne treba gledati procenat umrlih/prezivelih vec apsolutne brojeve - neka bolest moze biti 100% smrtonosna ali ne i lako, ili ne uopste, prenosiva - i na kraju ce biti drasticno manje umrlih od nje nego od ove koja je takoreci nesmrtonosna... jer prosto drasticno manji broj ljudi oboli, jasno...
Troje tinejdžera izvršilo samoubistva u poslednjih 24 sata, škole nisu mesta transmisije virusa, to priznaju i vlasti, ali ne, lakše im je da zatvore škole nego kafane. Boli ih uvo za obrazovanje, radne navike i dobrobit omladine.
@@stranacizeleje9250 ma nisam to ni spominjala, slazem se... to kako nas vode kroz pademiju je posebna prica i ne mislim niti da je ispravno niti da je logicno itd... samo sam napomenula momenat u vezi sa smrtnoscu jer mislim da je ispravan, naspram gledanja u procente u koje svi gledaju i koriste je kao argument...
@@mojeimejeivana ne mislim da je covid nerealan i bezopasan samo mislim da su lokdaunovi onaj “lek” koji je gori od problema. Kalifornija je strogo zaklučana (izuzev guvernera Gevina Njusoma koji večera bez maske u fine dining restoranu u velikom društvu), Florida je potpuno otvorena. Brojevi novoinficiranih i umrlih su im približno isti.
@@stranacizeleje9250 znam... mislim znam na sta ste mislili i znam sta hocete da kazete posto se slazem, tj vidim to isto... :) mnogo toga je pogresno od pocetka... napomena se odnosila samo na ono sa cim se nisam slozila. :) a ovo sto je u vezi sa platonovim probudjenim mi je mnogo lepsa tema. ;) gledanje u apsolutne brojeve, ne iskljucuje greske krizog staba, kao sto ni to sto se platonov progledali vratio u pecinu ne isljucuje da se vratiti mora... ;)