Fjodor Dostojevski - Zapisi iz podzemlja

Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский) je bio ruski pisac ukrajinskog porekla. Kao romanopisac, novelista i publicista svrstava se u red najznačajnijih pisaca u istoriji. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, a umro je 09. februara 1881. godine u Sankt Petersburgu.
U periodu mladosti, zbog otvorenog protivljenja ruskom carskom režimu, osuđen je na smrt, ali pre samog čina pogubljenja je pomilovan, pa je osuđen na robiju u Sibiru. Tokom ovog teškog perioda u životu menjao je političke stavove od liberalizma prema konzervatizmu. Njegov značaj naročito se ogleda u modernizmu, a njegovo ime stoji na samom vrhu među najvrsnijim piscima kao što su Šekspir (William Shakespeare) i Servantes (Miguel de Cervantes). Smatra se utemeljivačem psihološkog romana i pretečom egzistencijalizma. Stvaralaštvo i ime Dostojevskog je vremenom postalo sinonim za duboku psihološku analizu. Dugo su psihološka analiza i kontradiktornost njegovih likova činile da čak i sistematske psihološke teorije značajnih psihologa izgledaju površno. Mnogi teoretičari psihologije, uključujući i samog Sigmunda Frojda, smatrali su Dostojevskog začetnikom psihološke teorije i analize. Njegove ideje i inovacije u formi književnog dela, duboko su uticale na mnoge filozofe i pisce, Fridriha Ničea, Albera Kamija, Žana Pola Sartra, Mihaila Bulgakova. Nemački pisac Tomas Man naziva Dostojevskog najvećim psihologom svetske književnosti. Njegova dela su:
„Bedni ljudi“, 1846. - roman u pismima
„Dvojnik“, 1846. - psihološka studija na temu razdvojene ličnosti
„Netočka Nezvanova“, 1849. - nedovršeno delo, prekinuto hapšenjem i odlaskom u Sibir
„Selo Stepančikovo“, 1859. - napisano u Sibiru, komični roman s temom o provincijskoj vlasteli
„Poniženi i uvređeni“, 1861. - roman-feljton, apologija ljubavi
„Zapisi iz mrtvog doma“, 1861. - roman o zatočeništvu, jedan od najbogatijih karakteroloških spisa u istoriji, bilo da je reč o čisto psihološkim, antropološkim ili konkretno književnim ostvarenjima
„Zapisi iz podzemlja“, 1864. - intimna filozofska ispovest čoveka iz „podzemlja”
„Zločin i kazna“, 1866. - prelazni oblik prema modernom romanu, virtuozni roman na temu savesti
„Kockar“, 1866. - takođe vrsta autobiografskog spisa, roman o urvinama kockarske strasti
„Idiot“, 1868. - apologija dobrote, pravoslavlja i lepote
„Zli dusi“, 1871-1872. - „antinihilistički roman“
„Mladić“, 1875. - filozofsko razmatranje motiva i cilja, neverovatno poniranje u dubinu mlade ljudske duše
„Braća Karamazovi“, 1879-1880. - kruna piščevog stvaralaštva
Zapisi iz podzemlja (rus. Записки из подполья) je roman prvi put objavljen u časopisu Epoha 1864. Narativ je u prvom licu u obliku „ispovesti“: delo je prvobitno objavio Dostojevski u Epohi pod naslovom „Ispovest“.
Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu.
„Podzemni čovek“ je četrdesetogodišnjak koji nije baš najpouzdaniji narator i koji je - uprkos samom sebi - otrovan prkosom. Prvi deo romana predstavlja njegov ogorčeni monolog koji pripoveda iz svog podruma u Sankt Peterburgu. Što dublje bude tonuo ovaj otuđeni antijunak, to će uzvišenije biti njegove intelektualne kritike savremenih filozofa na temu racionalizma i slobodne volje. Drugi deo knjige nam donosi zanosnu priču o tome kako je došlo do njegovog izopštenja. On je „opterećen jednim drevnim sećanjem“ i nada se da će ga, ako ga zapiše, to sećanje napustiti. Kao dvadesetčetvorogodišnjak vodi tmuran, neuredan i usamljenički život koji je na granici divljaštva, ali teži ka tome da se nađe na što višoj društvenoj lestvici. Ipak, svaki njegov pokušaj da napreduje društveno - i moralno - zapravo ga zakopava u sve dublju rupu.
Dostojevski zaseca duboko u složenost ljudske motivacije koristeći ubedljive stilske alate i uspeva da u jednoj rečenici bude i smešan i ubistven (svakako, „čovečanstvo je komična konstrukcija“). Elegantnim iskopavanjem pojedinosti svog vremena, Dostojevski nalazi načine da dotakne univerzalne istine i pronicljivim analizama ponašanja otkriva tunele kroz skrivene dubine.
Nazivaju me psihologom", primetio je Dostojevski u jednom zapisu.
„Nije tačno, ja sam samo realista u najvišem smislu, odnosno, prikazujem svu dubinu ljudske duše.
„Majstorsko delo psihologije“ - tako je Fridrih Niče pohvalio portret besnog građanina iz dela „Zapisi iz podzemlja“.

[@marijae.5887]

Konacno audio knjige i na nasem jeziku sa dobrom dikcijom i dobrim zvukom . Razlog za pretplatu i podrska !

[@chiefkeef808]

hvala puno !!!

[@ITIIJA]

Samo kad vidim Dostojevski! 👍

[@НедељкоЈерковић]

❤