Sa ARMADILLOM na KABLARU

Uspon do zbeg-pećine TURČINOVAC
📷 Fotke / putujuce_duce
✅ Smeštaj u Banji www.sobe-smesta...
✅ KES Armadillo / petar.sunder. .
🎥 Camera: SONY HDR-AS20
💾 Softver: Premier Pro
🎼 Music: Epidiemic
📌Mapa: drive.google.c...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬●
Ko voli da čita...
Naša priča objavljena u dnevnim novinama "Alo!"
www.alo.rs/vest...
↓
Još kao klinac dok bi prolazio Ovčarsko - Kablarskom klisurom posmatrao bi tu "crnu rupu", gore, visoko na liticama Kablara i maštao kako bi bilo doći do nje.. kakav bi pogled bio, šta ima unutra, koliko je duboka?
Pre deset godina kada smo drugar i ja obilazili našu Svetu Goru, manastire po Ovčarsko - Kablarskoj klisuri a posebno Kablar, prešli smo ga tada uzduž i popreko, uverio sam se da je pećina za običnog smrtnika bez opreme i znanja nemoguća misija ..Ili nije ..rupa o kojoj pričam je zbeg - pećina Turčinovac u kojoj su se u vreme pod Turcima naši sakrivali od istih. Dokazi o tome se i dan danas mogu videti u pećini a kako su u tome uspevali mnogima i danas nije jasno.
Kablar iako niži uvek mi je bio lepši i primamljiviji od Ovčar planine.. sa svim tim golim stenama, strmim i nepristupačnim.. i upravo tu gde je najstrmiji na vertikalnom zidu visokom više desetina metara nalazi se ovaj pećinski ulaz, koji gledano iz Ovčar banje izgleda mnogo manje a zapravo je širok sigurno preko 10 metara.
Zahvaljujući gradu Čačku i momcima i devojkama iz alpinističkog kluba Armadillo Srbija je 2010. dobila prvu ferratu. Pećina Turčinovac postaje dostupna svima (bar onima koji se ne plaše visine :) Svake godine na Vidovdan ovaj klub organizuje besplatnu akciju uspona do pećine.
Akcija startuje rano ujutru prijavljivanjem u alpinističkom kampu koji se nalazi u Ovčar Banji. Ako niste blizu Čačka ili krećete npr. iz Beograda najbolja varijanta je da dodjete dan ranije i prespavate u banji. Postoji renoviran hotel u centru, možete kampovati u parku (nismo na zapadu) ili odsesti u privatnom smeštaju. Postojao je samo jedan, bar kad smo mi tražili, lepo dvorište na samom obodu banje u kom smo i odseli. Jeftinija i jednostavnija varijanta. (2 x 800.00 dinara smo platili prenoćište) Prespavali smo u toploj drvenoj kući u etno stilu i rano ujutru zapucali ka kampu. Napravljene su ekipe i uputili smo se planinarskom stazom kroz šumu do mesta gde počinje ferrata. Nekih pola sata uzbrdo u koloni jedan po jedan. U podnožju pećine čekali smo svoj red, upoznavali se sa opremom i posmatrali druge koji su već krenuli gore ili se spuštali. S vremena na vreme bi se čulo "kaaaamen", svi bi se sakrili ili bar oborili pogled ka zemlji, u slučaju da budu te "sreće", da ih bar udari u kacigu a ne po sred face (jer smo svi neprestano zevali šta se to radi gore) Što se Dući zapravo zamalo i dogodilo.. dok ju je devojka iz kluba spremala za uspon i vezivala joj opasač u trenutku kad se uspravila izmedju njihovih glava im je proletela kamenica i pala im pravo pred noge... nevera. Neko je prilikom penjanja odvalio finu ripu i na to nije upozorio ostale ispod sebe.
I da predjem na samo penjanje što je i najjači deo cele akcije. Ja sam išao prvi a Duća odma ispod mene, već posle nekih desetak metara kad smo izašli iznad visine krošnji počela je pomalo da me hvata panika, ne toliko zbog mene već zbog Duće. Šipovi po kojima smo se peli bili su dosta razmaknuti. Ja sam ih jedva dohvatao i tripovao sam se kako će Duća proći.. sad nema nazad.. a i visina, priznajem, nije naivno bilo prvo put ..već smo bili na 20 i koliko metara, pogled puca ka Ovčaru a ti stojiš na jednoj šipčici za drugu se držiš i to je to, puca te adrenalin, trudiš se da ne gledaš puno dole.. usresrediš se na, gde ću se uhvatiti, gde da stanem, posle svakih dva metra prekopčavaš sigurnosne gurtne i samo pičiš naviše.. još kad sam video da me Duća stiže i viče na mene da ubrzam, bilo mi je mnogo lakše :D
Brzo smo izbili do vrha.
Prvi utisak, uspeli smo, pogled je fascinatan a pećina kao muzej na otvorenom. Sa velike "terase" odmaramo i upisujemo se u knjigu posetilaca. Spuštanje je bilo mnogo lakše, samo fizički, jer su nas spuštali jednog po jednog zavezanog konopcem za opasač! Polako bi otpuštali konopac a mi bi glumili spec-ops odgurivajući se od stena. U kampu pasulj, najukusniji ikad, naravno.. a za kraj prava poslastica.. likovi su napravili zip lajn sa litice Kablara pravo u Zapadnu Moravu, vrhunski. Ova dodatna aktivnost, ko je hteo, koštala je 1.000 dinara, čisto eto da sve ovo cimanje ovih ljudi ne bude za džabe.. trebo je neko samo izneti stotine kila opreme na planinu!
Pozdravili smo se sa ekipom, uhvatili stop do Čačka, otišli na zasluženi ručak i uhvatili bus za Bg.
Nezaboravno iskustvo, hvala Armadillu i gledamo se sigurno sledeće godine!