Ovo poslednje je skroz tačno iz mog iskustva. (Ako sam te dobro razumela) Ja recimo sam uvek sve radila u zadnji momenat uključujući i polaganje ispita i pisanje projekata i pripremanje prezentacija i uvek to prodje dobro ali ne i najbolje moguće kao što bi bilo da sam krenula na vreme i onda ja budem zadovoljna što sam uopšte odradila to "sasvim solidno" i sve likujem kako sam ja sposobna za kratko vreme da ipak završim nešto. A na taj način se zapravo štitim jer da sam počela mnogo ranije i da sam planirala, šta bi mi onda bio izgovor što nisam odradila najbolje moguće? Nisam o tome nikad razmišljala na taj način, sad sam evo osvestila slušajući te.
@@MilicaLugumerski baš to! Ostanemo sa utiskom da smo se ipak snašli dobro u kratkom roku, i lakše sebi oprostimo što nismo uradili više - nego kada bismo radili sve po planu, maksimalno se investirali i onda otkrili da to ipak nije tako dobro kao sto bismo očekivali da bude. Bolje sjajna u teoriji (kad bi se samo potrudila) nego osrednja u praksi - kako sam ja to za sebe formulisala 😅 što dalje otvara pitanje perfekcionističkih očekivanja od sebe i osude (samoosude) osrednjosti, bilo kakvih nedostataka i odstupanja od traženog od sebe.
Ovo poslednje je skroz tačno iz mog iskustva. (Ako sam te dobro razumela) Ja recimo sam uvek sve radila u zadnji momenat uključujući i polaganje ispita i pisanje projekata i pripremanje prezentacija i uvek to prodje dobro ali ne i najbolje moguće kao što bi bilo da sam krenula na vreme i onda ja budem zadovoljna što sam uopšte odradila to "sasvim solidno" i sve likujem kako sam ja sposobna za kratko vreme da ipak završim nešto. A na taj način se zapravo štitim jer da sam počela mnogo ranije i da sam planirala, šta bi mi onda bio izgovor što nisam odradila najbolje moguće?
Nisam o tome nikad razmišljala na taj način, sad sam evo osvestila slušajući te.
@@MilicaLugumerski baš to! Ostanemo sa utiskom da smo se ipak snašli dobro u kratkom roku, i lakše sebi oprostimo što nismo uradili više - nego kada bismo radili sve po planu, maksimalno se investirali i onda otkrili da to ipak nije tako dobro kao sto bismo očekivali da bude. Bolje sjajna u teoriji (kad bi se samo potrudila) nego osrednja u praksi - kako sam ja to za sebe formulisala 😅 što dalje otvara pitanje perfekcionističkih očekivanja od sebe i osude (samoosude) osrednjosti, bilo kakvih nedostataka i odstupanja od traženog od sebe.