Uskoki v Beli krajini: Filmski tabor Kolpa 2022
HTML-код
- Опубликовано: 30 янв 2023
- Kratki dokumentarni film, ki govori o življenju potomcev Uskokov v Beli krajini in doživljanja njihovih korernin ter sožitja z lokalnim prebivalstvom kljub kulturni in narodni drugačnosti.
MENTORICA: Maja Weiss
ASISTENT: Tomislav Urh
MLADI DOKUMENTARISTI: Kiara Drolc, Leon Pavlinič, Matic Čuk Mikeln
NASTOPAJO: Stevo Vrlinič, Andrej Kavšek, Janez Weiss, Darja Vukčevič, Zdenka Vrlinič, Stevo Vukčevič, Bojan Vrlinič, Žan Malerič, Dušan Vukčevič, Zdravko Vukčevič, Mladen Brdar, Janko Bračika, Ivan Skalivskyi, FS Izvor.
Filmski tabor Kolpa 2022 je organiziral Zavod za izobraževanje in kulturo Črnomelj. Na njem je v štirih filmskih delavnicah ustvarjalo 23 mladih med 12 in 18 let starosti z vseh koncev Slovenije.
Partnerja v projektu sta bila: Adrian film in Ekonomska šola Novo mesto.
Tabor sta sofinancirala: Slovenski filmski center, javna agencija in Občina Črnomelj.
Prelepi spomini na moje najdražje.
Svaka čast
Svi Srbi koji odu iz svoje zemlje zbog raznih razloga treba da se ugledaju na vas.
Ali sad Srbi u Bosni, Srbiji u Crnoj gori ne čuvaju svoje običaje i zaboravljaju ih.
Ove pjesme su hrvatske, 15:50 slavonska, u hr se uz tu pjesmu veže patriotizam,moja rodbina iz like isto pjeva isto izgovara, izgovor je štokavica i nije nimalo slična slovenskom ili srpskom govoru, mozda su potomci bunjevaca? Znam da je taj dio 1930 stavljen u slovensku administraciju, to dat je bio pod karlovackom i zagrebackom, fascinatno je kako se ljudi brzo asimiliraju.. inače ova pjesma je bila česta u ustaškim krugovima i poslije rata nije bilo prvi izbor mnogih pa je fascinantno da se očuvala u beloj krajini, koja je i sama imala jak partizanski pokret.. btw uskoci su bili grčki rimokatoliči, u metliki je bio žumberački dekanat, sjemenište u zagrebu, dalmacija moslavina i križevački dio su imali isto grko rimokatoličke zajednice, vjerojatno povezane migracije
Ovdje se spominju Kordići 1593 godine a tako se isti spominju u Vrgorcu 1480 i u Komogovini na Baniji iste godine. Vrlo je moguće da se na svim ovim mjestima radi o srpskom narodu koji se razišao na sve strane ispred turaka.
Naravno da su Srbi.
I nisu su se razišli, već ih je Austrija pozvala da prebegnu na austrijsku stranu u XVI veku i da čuvaju granicu sa Turskom. Što su oni i radili godinama kao uskoci.
A onda kad se granica pomerila južnije, istoj toj Austiji nisu bili potrebni, pa ih je krenula da unijati. Tako da su mnogi presli na katolicanstvo, pa se danas izjasnjavaju kao Slovenci. Ali se od slovenaca razlikuju po prezimenima, jeziku i običajima.