Predivne pjesme to se ne zaboravlja samo rijetko prva ljubav da se okruni brakom uglavnom ostane u lijepom sjećanju dok smo živi Ali makar nek nešto ostane lijepo u sjećanju ❤
Одлична песма и добр мелос. Па Бранко ако сте заинтересовани погледаћу моју збирку. Нисам сигуран да се моја поезија прилагодљива овим аријама. Једном после ове доње песме сам једне вечери у Финиксу док сам радио експеримент из акустике написао песму под насловом Краљица. У песми је опевана виолина. Покушаћу да је пронађем. . . Девојка Крај Извора Њена је лепота светлост Што са плавих небеских висина У извор бистре воде пада; Њене су очи сјај далеких звезда које у ноћи чаробно светле, Њена коса, дуга и плава је нежна као прмаен свиле, Њен је глас жубор Који се са водом слива До плавих река и далеких мора. Стајали су немо у тишини сами Мисли су им исцрпљене биле, Знао је он шта треба да јој каже То су њена ишчекивања била, Али му баш тада реч у грлу застаде. Није могао да јој истину каже Јер хтео није да јој осећања вређа. Знао је да ако јој истину каже Сузе у тим прекрасним очима изазвати може, Да патњу изазове то никако није желео А да је лаже то није хтео. Жубор воде у тишини сумрака, Прекиде ипак његов глас. Драга си и лепа, а ја сад Поћи морам, назад, пут далеки ме чека. Ако се случајно не видимо више Остани весела и спокојно уживај У лепоти којом те је природа надарила, Можда се нећемо видети дуго А можда и хоћемо ко то зна? Желим ти срећу у животу твоме, И успех у њему онакав какав си увек желела; Усправи се да је још једном погледа, Да својим очима ухвати задњи поглед њен. Знао је да ће бити збуњена, Његове речи није сасвим разумела. Пао је стисак руку, и он се окрену од извора. Лаганим корацима крену, а њу остави нему. Није смео да јој истину каже, А нити је хтео, да је лаже. Корак по корак удаљавао се од извора Па када се жубор воде не чу више, Окрете се да је још једном погледа Но ње крај извора не беше више. У долини Врбање на путу за Бања Луку Јуна 19, 1980,
Незна се која песма лепша можда баш ова,, Растављени опет су се срели,, дивно да,, умреш,, просто!..
Моје дивљене и за речи и за мелодије...
Predivne pjesme to se ne zaboravlja samo rijetko prva ljubav da se okruni brakom uglavnom ostane u lijepom sjećanju dok smo živi Ali makar nek nešto ostane lijepo u sjećanju ❤
Дивно...
Одушевњена сам...
❤️❤️❤️
🎉🎉🎉🎉❤❤❤
E mladosti moja... "ubi" nostalgija za 80-tim... za ovakvim melodijama... buzuki ...
Ovo je veliki umjetnik.
Branko Kamenković i Nataša Vladetić su bili promoteri grčkog melosa 80 tih..sjajni likovi ..😍
Branko svaka cast . . .
Одлична песма и добр мелос. Па Бранко ако сте заинтересовани погледаћу моју збирку. Нисам сигуран да се моја поезија прилагодљива овим аријама. Једном после ове доње песме сам једне вечери у Финиксу док сам радио експеримент из акустике написао песму под насловом Краљица. У песми је опевана виолина. Покушаћу да је пронађем. . . Девојка Крај Извора
Њена је лепота светлост
Што са плавих небеских висина
У извор бистре воде пада;
Њене су очи сјај далеких звезда које у ноћи чаробно светле,
Њена коса, дуга и плава је нежна као прмаен свиле,
Њен је глас жубор
Који се са водом слива
До плавих река и далеких мора.
Стајали су немо у тишини сами
Мисли су им исцрпљене биле,
Знао је он шта треба да јој каже
То су њена ишчекивања била,
Али му баш тада реч у грлу застаде.
Није могао да јој истину каже
Јер хтео није да јој осећања вређа.
Знао је да ако јој истину каже
Сузе у тим прекрасним очима изазвати може,
Да патњу изазове то никако није желео
А да је лаже то није хтео.
Жубор воде у тишини сумрака,
Прекиде ипак његов глас.
Драга си и лепа, а ја сад
Поћи морам, назад, пут далеки ме чека.
Ако се случајно не видимо више
Остани весела и спокојно уживај
У лепоти којом те је природа надарила,
Можда се нећемо видети дуго
А можда и хоћемо ко то зна?
Желим ти срећу у животу твоме,
И успех у њему онакав какав си увек желела;
Усправи се да је још једном погледа,
Да својим очима ухвати задњи поглед њен.
Знао је да ће бити збуњена,
Његове речи није сасвим разумела.
Пао је стисак руку, и он се окрену од извора.
Лаганим корацима крену, а њу остави нему.
Није смео да јој истину каже,
А нити је хтео, да је лаже.
Корак по корак удаљавао се од извора
Па када се жубор воде не чу више,
Окрете се да је још једном погледа
Но ње крај извора не беше више.
У долини Врбање на путу за Бања Луку Јуна 19, 1980,
Nezaboravne pjesme, zauvijek u srcu
Супер... Прелепо...
Živeli i uživali uz tu muziku