Ova recenica, da bi covek mogao da prevazidje traumu ,mora da je izvuce iz tkiva i pretvori u reci ,mi je poenta .Sjajan izbor gostiju ,samo tako nastavite .
Odlican sagovornik i vrlo bitna tema, hvala vam puno na ovoj epizodi! U nekoj od narednih biste mozda mogli da se pozabavite odnosom sa roditeljima i kako on utice na emotivne odnose u odraslom dobu (na sam izbor partnera i potrebu da kroz odnose “ispravimo” odnos sa toksicnim roditeljima)
Oduševljena sam vašim gostom, zaista vrhunska diskusija. Utisak na mene je ostavio i odabirom serije "Ethos", fantastična je i zaista je preporučujem svima.
Auuuu, kako sam propustila ovu epizodu? Gospodin Aleksandar Dimitrijevic je rekao kljucne stvari iz naucnih pogleda. Kako divan slobodouman, kriticki i saosecajan pristup svemu, pa i struci. Bravo! Aplaudirah glasno i dugo u sopstvenom stanu.
ODUŠEVLJEN SAM ŠTO STE UGOSTILI NAŠEG SLOBODNO MOGU DA KAŽEM NAJVEĆEG STRUČNJAKA IZ OBLASTI PSIHOLOGIJE ! Aleksandar je par ekselans u tom domenu ! Još jednom sve pohvale za odabir gosta !
Strašno zanimljiv gost. Tijek misli i izlaganje na zavidnoj razini. Ipak, ostaje zagonetan do kraja. Voljela bih da me 'psihoanalizira'. Vjerujem da bih riješila sve životne boljke. 😁
Hvala! Podkast vam je odličan, pratim vas od početka i obradovalo me je da kao gosta vidim svog kolegu sa studija. Ova epizoda zahvaljujući njemu odisala je istinskom ljudskom toplinom! Pozdrav za Saksa!
Bravo za Dva i po psihijatra! Odlicno ste obradili ovu temu. Posto ste pricali o traumama kod dece, predlozila bih vam da nastavite i da se bavite i decom sa ADD-om. Posto agresivnost cesto prati ovaj poremecaj, roditelji se tesko nose sa nemogucim detetom koje ne uci, hiperaktivno je, cesto je i nasilno. Da li i ova deca prozivljavaju traumu i zive sa uverenjem da su samo oni krivi za nemile dogadjaje, iako najcesce roditelji ne znaju kako da se nose sa problemom i kako da se ponasaju prema detetu. Premalo se prica o ovoj deci i tu postoji velika stigma.
Fantastična epizoda, odlična tema! Komlimenti domaćinima i dubok naklon gostu🎩, cijenjenom profesoru! Žao mi je studente psihologije koji više nemaju tu privilegiju da pohađaju predavanja prof Dimitrijevića. Bilo je veliko zadovoljstvo slušati ga ponovo!
Sjajna tema, Roberto i Mihailo sjajni. Što se gosta tiče, ne znam... Ne umem da objasnim... Nakon slušanja tog ujednačenog, mirnog glasa osećam se "silovano"... Sve vreme sam imala nelagodu iako mi njegovi stavovi uglavnom prijaju... Postoji neka pasivna agresija u njemu... Jeziva
Sjajno je sto objasnjavate temu i iz ugla Gestalt psihoterapije. Ako smem da dodam, pored toga sto je kolega gestaltista naveo, kada se prica o Geštaltu i traumi mozda je dobro da se spomenu i "nezavrseni poslovi" i "fiksirani gestalt". Volela da na istu temu ugostite i nekog iz Gestalt psihoterapije da detaljnije objasni. Bio bi to odlican razgovor i razmena vise gestaltista na jednom mestu. Ako zvuci ok kao ideja, jedva cekam. ☺️ Postovanje i naklon. ❤️
Izuzetno zanimljiva epizoda i nadam se da cete moci u nekom trenutku da spomenete stilove afektivne vezanosti, ako je to izvodljivo. Jedva cekam da vidim koje cete sve teme tek obuhvatiti, i time doprineti znanju svih vasih gledatelja, pa cak i nas studenata koji tek zalazimo u ceo ovaj svet psihickog zivota.
Svaka čast. Fantastični ste. Čini se da u zadnje vrijeme je na zapadu jasno podvučena mentalno stanje teen djevojčica. Emisija na temu mentalnog zdravlja djevojčica u pubertetu bi bila sjajna.
Gost je odličan, preporučujem ljudima da ga odslušaju i u podkastu "Iz muškog ugla" . Interesantno je ovo što je Roberto rekao vezano za temu ljudi koji trpe nasilje - kad eksplicitno na mrežama postavih pitanje o tome zaista se desilo da psihoterapeut kao da beži od odgovora - ali ne mislim da se tu radi o političkoj nekoj korektnosti , nego više o strahu da će ljudi koji čitaju učitati svoje pogrešne interpretacij i da će se od toga se napraviti neka senzacija.
Hvala vam na izabranoj temi i sjajnom gostu. Sadržaj je konkretan i jasan širem auditorijumu. Sve je vrlo eksplicitno i razumljivo. Na ovu temu može još mnogo da se priča. Ono što mi u saznajnom smislu nedostaje, vi to nadoknađujete. Hvala vam što postojite. Sa uživanjem svaki podkast pratim i preporučujem.
Izvanredan gost! Odličan podkast kao i mnogi drugi. Puno hvala. Možda biste mogli da obradite incest i uticaj na emocionalni razvoj i razvoj traume/stigme....
Evo nekoliko ključnih ograničenja psihoterapije: Individualne razlike u odgovorima: Ne reagiraju svi pojedinci na psihoterapiju na isti način. Ono što djeluje za jednu osobu, možda neće djelovati za drugu. Trajanje tretmana: Psihoterapija često zahtijeva dugotrajnu posvećenost. Neki problemi mogu biti riješeni u nekoliko sesija, dok drugi mogu zahtijevati godine terapije. Troškovi: Psihoterapija može biti skupa, a osiguranje ne pokriva uvijek sve troškove. To može biti prepreka za mnoge ljude koji trebaju pomoć. Dostupnost terapeuta: U nekim područjima može biti teško pronaći kvalificirane terapeute. To može ograničiti pristup kvalitetnoj psihoterapiji. Emocionalni napor: Proces može biti emocionalno zahtjevan i može izazvati nelagodu, posebno kada se obrađuju bolna ili traumatična iskustva. Nedostatak trenutačnih rezultata: Psihoterapija često ne pruža brza rješenja. Potrebno je vrijeme da bi se vidjeli značajni pomaci, što može biti frustrirajuće za neke klijente. Kompatibilnost s terapeutom: Odnos između terapeuta i klijenta je ključan za uspjeh terapije. Ako ne postoji dobra kemija ili povjerenje, terapija možda neće biti učinkovita. Ograničenja u liječenju određenih poremećaja: Psihoterapija možda neće biti dovoljna za liječenje određenih ozbiljnih mentalnih poremećaja, kao što su teška depresija, bipolarni poremećaj ili shizofrenija, gdje su također potrebni lijekovi i drugi oblici liječenja. Stigma: Postoji društvena stigma povezana s traženjem psihološke pomoći, što može odvratiti ljude od traženja terapije. Razumijevanje ovih ograničenja može pomoći pojedincima da imaju realna očekivanja i bolje iskoriste terapijski proces.
Pozdrav. Slušam vas još od prve epizode. Uglavnom slušam na Podcast addict aplikaciji i evo sad sam napokon povezala glasove i likove (audio i video). Posebno mi se dopao deo gde ste govorili o devalvaciji izraza trauma. Gost je izuzetno prijatan. Govori na način da i laicima bude jasno šta je bitno. Baš sam uživala slušajući vas.
ne morate da gledate :) Trauma definicija - intezivna situacija kada se slama licnost; Granica izmedju stresa i traume: ako imate osjecaj da su vam cipele 2 broja manje, to je stres, ako vas neko udari cekicem po glavi i izgubite svjest, to je trauma; Gabor Mate - trauma je kao fizicka rana koja nije adekvatno zarasla i svaki put kad je neko pipne osjetimo isti bol kao kod povredjivanja. Hiperinflacija koriscenja termina trauma. Nada. Trauma nece otici sama, poput vode ce naci put da se ponovo ispolji. Ponavljanje obrazaca traume do iznemoglosti. objasnjenje za to je nada. Dok ima nade da ce se pojaviti osoba koja ce razumjeti ko sam ja, sta mi treba, traumaticni obrasci (delikvetno ponasanje, nova losa veza) ce se iznova ponavljati. Dok ima nade, traje trauma, kada nade nestane, trauma ostane zakljucana. Ipak lakse je nuciti nekog kako da ne ponavlja greske iz proslosti, nego da zapocne da zasniva novi naci odnosa. Zato psihoterapija moze kod nekih ljudi pomoci, barem da zakljuca traumu, ubije takvu nadu koja izaziva ponavljanje obrazaca ponasanja koji su potekli od traume. Djeca preuzimaju na sebe krivicu kod trauma nastale u porodici jer podsvjesno osjecaju da ne mogu bez roditelja opstati. Nece podjeliti ni sa kim ovo, drzace to u sebi, nece razviti socijalne vjestine, te ce ovo voditi do ugrozenja mentalnog zdravlja. Knjiga za citanje: Schopenhauer's Porcupines, Deborah Anna Luepnitz; The Fifty-Minute Hour, Lindner, Turska mini TV serija - Ethos; psihoterapija je za film i TV fundamentalno dosadna. Pseudoreligijsko prihvatanje sve sto je pisao Frojd. Ne vidi postojanje nagona smrti. Ipak podsvjesno je vrlo prisutno i vrlo aktivno; savjet imati sto duze psihoterapije. 1200 psihoterpijskih skola, mnogo zaracenih tabora. Izabrati onog psihijatra ko vam djeluje da je dosta radio na sebi. Vic: pacijent mokri u gace. Ode kod psihoanaliticara i bude na terapiji 5 godina. Pitaju ga da li je bolje, da, i dalje piskim ali sada znam zasto. Ode kod drugog na KBT (Kognitivno bihejvioralna terapija), traje 5 nedelja, pitaju ga da li je bolje, da, ali sad nosim pelene. Ode kod gestalt humanisticka, koja je najkraca, pitaju ga da li piski, da, ali sad me briga za to. Zakljucak: Izgleda da psihiterapija ne moze sve da se resi, nekad moze da se resi, ili da se uz pomoc nje nesto prevazidje, ali psihoterapija prije svega olaksava da moze da se zivi sa tim.
Još jedan odličan podkast. Ako može jedna epizoda o psihosomatici, psihogenim vezama, okidačima. Doktorka Olivera je pričala o vezi stres-srce/kardiovaskularni, ako može i drugi organi, mene to baš zanima. Ima li nekih istraživanja, mislim da bi to bilo teško ispitivati. Možda možete ugostiti i nekog neurologa. Kako doktori zaključe da je nešto psihogeno, jel tako što isključe sve drugo? Pa jedno nužno ne dokazuje drugo. Ja mislim opet da se sve to vraća na neki organski uzrok. Svako dobro!
Da da, na med. Fakultetu vise puta spominjana, psihosomatika bez dalje obrade na tu temu. Takodje, jako mi je drago da je spomenut transgeneracijski prenos traume Hbala vam Sjajni ste
Dragi prijatelji, već sam, nekom prilikom, imala komentar, vrlo vas pažljivo pratim. Želim da napišem malo duži komentar, a opet da ne udavim. Pokušaću. Oduševljena onim što čujem ovde, a što je i neki moj lični kredo, rešila sam da vam se obratim. Da, ja sam od onih što su morali da postanu autopsihoterapeuti pre osnovne škole 🙂 da bih, uopšte, preživela. Zašto? Rođena sam kao albino tip B ( nešto malo melanina) i vidom od 10% u odnosu na normalan Odrasla u seoskoj, patrijarhalnoj,vsurovoj i sredini i porodici, u jednom selu u Vojvodini.\. Kao student i kasnije mlada udata žena, u dva navrata, sam se podvrgavala psihoterapiji, usput čitajući tone literature, i popularne, i manje popularne. Našavši se pre neku godinu u prevremenoj invalidskoj penziji, krenula sam i na Fejsbuku javno, a i na RUclips kroz videa, da govorim otvoreno o svom životu i traumama koje vučem iz porodičnih odnosa, kao " bela vrana". Rezultat: - porodica me je potpuno odbacila, mada sam samo pokušavala da ukažem na to koliko su mi bola nanosili, što svesno, što nesvesno. Srećom, živim izdvojena od svih u jednom lepom banatskom gradiću, u drugom braku. U prvom braku ( oko 20 - tak godina plus studije ).sam živela u BG. Stoga sam i bila u prilici da potražim psihoterapeute. Iz prvog braka imam sina. E dakle, kada sam rešila mnogo toga i prošla kroz Scile i Haribde sopstvenog života, sačekao me je poslednji udarac: - sin mi je " priznao" da je homoseksualac, što sam prihvatila sa toliko filozofskog mira, da je on bio pozitivno zapanjen. Međutim, događa se da je našao partnera, vršnjaka (imaju sada oko 30 godina), koga je njegova majka ostavila kao bebu i koga je odgajila očeva majka. Taj dečko je ubrzo mom sinu sugerisao, zamerio, da je previše blizak sa mnom, tako da je moj sin iskoristio prvu benigniu svađu da sa mnom prekine svaki kontakt. Bilo je to pre par godina, bila sam devastirana, ponovo sam se obratila lokalnoj psihijatriji, koja je, srećom, izuzetno obrazovana osoba. Pomogla mi je i medikamentima i pričom, ali kontakt sa sinom još uvek nemam. Učim se da budem strpljiva i da živim sa tim. To je jedina tema o kojoj još nisam javno progovorila, ne stoga što ne bih imala snage, ili stoga što me je sramota, već zbog toga što on to verovatno ne bi odobrio, mada je već dugo autovan. Dakle, moja pitanja i sugestije za vas bi bile sledeće: - eto, priča o homoseksualizmu ( refleksija na roditelje i porodicu uopšte) i elaboracija na temu - da li i koliko biti lično otvoren i javan na društvenim mrežama, gde je tu granica za neku " normalnost", da li je to svojevrsni egzibicionizam, ili potreba kreativnih ljudi ( što jesam) da se na taj način izraze. Pošto mi je zbog vida teško da pišem - otkrila sam videa. Mislila sam da ovde neki podelim, ali ne bih da budem toliko pretenciozna. Imate ih na RUclips na kanalu pod ovim mojim PRAVIM imenom, pa ako neko bude zainteresovan, neka pogleda. Izvinjavam se zbog ovog predugog komentara, hvala na strpljenju potrebnom da se pročita do kraja, ali nadam se da će biti za vas inspirativan, a da ću ja, eto, dobiti odgovore na pitanja koja me opterećuju.
Prvo da vam kazem da vam odgovara clan produkcije, ne neko od psihijatara iz emisije. Dobijamo ogroman broj pitanja i resili smo da odgovaramo samo ljudima koji su ulozili barem toliko da kliknu na Subscribe i ono zvonce. Ali, mogu da vam kazem da problem koji ste vi iskusili nema nikakve veze sa homoseksualizmom vaseg sina. Mogao je biti i u heteroseksualnoj vezi i da vam se dogodi identicna stvar, kao sto se i dogadjaju svakodnevno. Savet oko drustvenih mreza. Nista tamo nemojte pisati sto ne biste javno rekli na nekom trgu ili u nekoj emisiji na radiju ili TV.
@@dvaipopsihijatra Poštovani, nadam se da će biti okej da udelim savet: oko mreža : ako niste psihijatar ili stručnjak iz oblasti psiholoških nauka, što praktično znači da niste neko čiji je savet gospođa naumila da traži, onda ne treba da joj odgovarate vezano za psihoošku temu za koju je tražila savet. . . Gospođa je rekla/insinuirala da priča javno o svom problemu na raznim mrežama - dakle ne na privatnim seansama kod stručnih lica - i da je stručni savet ono što potražuje ovde - > dakle to je njena potreba. Na tu potrebu niko nema obavezu da odgovori dalje od toga da pokaže uvažavanje.
@@dvaipopsihijatra Zaista ne razumem šta ste Vi hteli da postignete ovim pomalo grubim odgovorom!? Videla sam ovo tek sada, stoga moja reakcija kasni. Hajde da Vam napišem in Engl., možda ćete bolje razumeti: I 've been subscribed to this channel - from the beginning, from the 1st episode. - because of my interests about the topic. I da, apsolutno sam spremna da sve o čemu govorim na mrežama, ponovim i na ulicama, trgovima, tribinama. To je odraz starosti-mudrosti, zrelosti ličnosti, dugogodišnjeg upornog vežbanja da se sa problemima hvata u koštac, te ozbiljnog i upornog " rada na sebi". Samooo, 😊 problem je u tome što je oko mene vrlo malo onih koji su u stanju da slušaju, prime, promisle, . . . Ali, moja deviza je: - ako svojim postom, svojim videom, svojim primerom - bar jednu osobu podstaknem na kreativno promišljanje o sebi i sopstvenom životu, danas sam nešto korisno uradila. U Vašem slučaju sam izazvala neki, meni neshvatljiv, vid agresije, što mi je žao. Biće da i Vi, poput mog sina, imate neki mother - issue. I nedovoljno hrabrosti da se sa istim suočite. Toliko. Sve najbolje.
@@ivi9912 Hvala Vam na rečima odbrane i pojašnjenja, jer zaista ne znam šta je ovaj lik iz produkcije hteo da postigne ovim pomalo grubim komentarom. Iskreno se nadam da će naši mladi psihijatri uložiti ( ne baš mali) napor, potreban da se teme koje sam navela, obrade.
Sjajno je ovo sto radite, a na temu traume biste mogli da napravite mini ciklus iz razlicitih uglova! Nisam iz struke ni na koji nacin, ali mi je ova gtema jako bliska i puno sam o tome citala, pa imam nekoliko sugestija. Mozda zato sto niste novinari pa onda ovde nema distinkcije da je ovo samo jedan ugao gledanja na traumu. Psihoanaliza je samo jedan pristup, a ne uzima se u obzir njena manjkavost (npr. odsustvo bliskosti i minimalna interakcija sa klijentom a cesto je kontakt i odnos kljucan za resavanje problema, sto jeste rekli), a kao njenu jednu od suprotnosti bih istakla telesnu psihoterapiju. Drugo, zao mi je sto je razgovor otisao u smeru drugog pitanja kada je Roberto pomenuo Gabora Matea, jako bih volela da cujem Aleksandrovo misljenje. Priznajem da sam veliki obozavalac ovog ruznog Kanadjanina madjarsko-jevr,porekla, ali bi mi bilo interesantno da cujem i kriticki osvrt na njegovo poimanje traume, a pritom je verovatno upravo on jednim (ili velikim?) delom doprineo inflaciji termina trauma u siroj populaciji. Trece, reflektori price o traumi su bili na fizickim traumama, ali nije bilo ni pomena o rzvojnim traumama, cime neko ko slusa moze da stekne utisak da on ''nema problem'', ne postoji, a to je opet neka podvrsta ili triger za traumu. Cetvrto, ako sam dobro ispratila, vas dvojica ste lekari po osnovnom obrazovanju, cudi me da niste napravili razliku, odnosno znacaj i sadejstvo farmakoterapije i psihoterapije u radu sa traumom. Pisem komentar nakon odslusanog razgovora, mislim da sam imala jos ideja tokom slusanja, mada je i ovo mnogo, ali mislim da daje jasne argumente zasto bi mogao i ciklus razgovora na oviu temu. U svakom slucaju, svaka cast na poduhvatu i edukaciji u ovoj oblasti, svaki korak na tom putu je vazan, i opet laicka ali dobronamerna sugestija - ostanite u okviru onoga sto vam je struka i osnovno znanje (medicina i psihijatrija ako se ne varam?), pa odatle gradite i sirite pricu. Sad cu mozda da kazem nesto sto ste mozda vec radili a ja ne znam (ovo je prvi ceo vas podcast koji sam odslusala, pa se izvinjavam), ali recimo: tema depresija - kakve sve postoje? kako se lece? kad ai zasto farmakoterapija i/ili psihoterapija, stya radi jedno, sta radi drugo? sta mogu da budu uzroci? sta o tome kaze neurologija? koje vrste psihoterapija se na koji nacin bave njome? primeri koji dogadjaji mogu da budu uzrok? drustveno-jezicki kontekst - stigmatizacija depresivnih ljudi (i uopste mentalnih problema i bolesti), dobre i lose strane kolokvijalne upotrebe termina depresivan, koje institucije se bave lecenjem depresije i mentalnih bolesti uopste? konstruktivni deo - sta pomaze u depresiji, poput imanja psa? (I da, super vam je bila prica o predstavljanju terapije u filmovima i serijama, zanimljiv ugao) Sve najbolje u daljem radu, nadam se da nisam preterala - obim komentara govori puno i o meni, znam ;) - i veliki pozdrav!
Upravo zbog te inflacije reči trauma, roditelji su izjednačili frustraciju i traumu, stoga mi u školi dobijamo decu koju je nemoguće regulisati, a odovor je: " On je takvo dete"
Dječje mišljenje moguće je transpozicija odraslih a sve u cilju davanja nekakvih odgovora u smislu utjehe što bi se moglo uzeti kao rezultat profesionalne deformacije, naravno da i djeca nešto doživljavaju a najveći je grijeh kad se autoritet odraslih uzima kao vječan i nameće nemoćnima... hoću reći da bi se trebala prikazati psihoanaliza ne samo u obliku pitanja a u tom smislu i Freud je bio škrt na riječima.
Dobra tema, odličan gost i bitno je govoriti o ovome, hvala vam. Međutim, užasno je licemerno sažaljivo govoriti o traumatizovanim pacijentima ako znamo da ozbiljniji stručnjaci naplaćuju 50-60 minuta seanse 100EUR, bar u Beogradu, 50EUR je minimum, uklučujući i vašeg gosta (100EUR i to online). Ali time se niste pozabavili, što je izuzetno licemerno i u najmanju ruku ružno prema ljudima koji imaju problem. Ako uzmemo da je prosečnoj osobi potrebno dva termina nedeljno, to je 600EUR mesečno. Ko u ovoj državi može da priušti usluge uvaženog gosta i kako je to zakonski regulisano, na koji je način pacijent zaštićen od zloupotrebe? Kako se i da li se prihod od konsultacija online oporezuje u ovoj državi? Ako znamo da su nam institucije prebukirane i da pacijent u dispanzeru ne može da očekuje više od 10 minuta sa terapeutom, ovo su legitimna pitanja. Molio bih vas da se u nekom od idućih podkasta pozabavite ovom temom, bilo bi fer prema ljudima.
Jednom tjedno je idealno, postoji i mogućnost besplatne terapije i savjetovanja. Ne morate ići kod najskupljih, i ljudi koji su u edukaciji i jeftinije naplaćuju također znaju dobro raditi.
@@dr.sc.andreavlasic '' ljudi koji su u edukaciji i jeftinije naplaćuju također znaju dobro raditi.'' Ne bih da rizikujem. Svoje dete ili adolescenta sa problemom nikada ne bih poverio nekom nasumičnom, bez adekvatne diplome i kliničkog iskustva, a siguran sam da ne biste ni vi. Previše je diletanata. U praksi, bar u Beogradu, gomila priučenih kursista se izdaje za terapeute i naplaćuje 30-tak EUR jednu sesiju. Oduvek je, nažalost važilo da ozbiljnog terapeuta morate debelo platiti.
Zar nije objašnjenje za zašto emocija nadvladava logiku, to što je filogenetski starija struktura mozga odgovorna za emocije, pa su emocije bazičnije u našem ponašanju?
Pozdrav! imao bih jedno pitanje, ako mozete da mi odgovorite. Iz kog razloga se ponavljaju te traume, jer ocigledno da niko ne zeli da ih prozivljava ponovo i kako spreciti da se te traume ne ponavljaju?
Dosta je toga izrečeno u ovoj epizodi sa čim se ne slažem. No, pišem da vas podsetim da je jedna od težih trauma PTSP, koji najčešće uopšte nije prepoznat niti se uzima u obzir (osim po tradicionalnom automatizmu kod veterana) kad ostane kao posledica kod novinara, AID radnika, članova porodica direktnih žrtava - i to ne samo onih ratnih. Koliko mi je poznato, PTSP jeste jedno od oboljenja traumatskih iskustava. One ne moraju biti nužno povezane sa ratom. Ali, one koje jesu povezane sa ratom takođe su zanemarene niti su lečene na ispravan način, tačnije, lečenje osoba iz tog spektra zapravo imaju malo ili nimalo pristupa adekvatnom lečenju.
@@sapientisat3406 Delimično se slažem sa Vama. A da bi ta Vaša tvrdnja imala podlogu, slažićemo se da kad želite nekoga da OBRAZUJETE morati imati alate i znanje da to i radite. Uzgred, momci i ceo koncept podkasta je odličan, puna podrška. Mala opaska je bila na račun nepoznavanja termina i specijalizanti su. To je sve. Ugodan dan Vam želim!
Razumemo ali mi mozemo samo da ih ukljucimo ili iskljucimo. Ostalo je do Gugla. Na kraju, nemamo one sto mora cele da se.odgledaju. Posle 5 sec pritisnete Skip i sve ok.
![Jack Harlow - Hello Miss Johnson [Official Music Video]](http://i.ytimg.com/vi/Q86_nlRoIGw/mqdefault.jpg)
Koliko mi je drago što je neko počeo da radi ovo na našim prostorima. Bravo 👏
Ova recenica, da bi covek mogao da prevazidje traumu ,mora da je izvuce iz tkiva i pretvori u reci ,mi je poenta .Sjajan izbor gostiju ,samo tako nastavite .
Ma svaka čast‼️ Hvala na fantastičnom gostu i izvrsno vođenom razgovoru‼️
Sjajni ste!Vrlo profesionalno i pre svega ljudski!Impresionirana sam casim radom!
Odlican sagovornik i vrlo bitna tema, hvala vam puno na ovoj epizodi! U nekoj od narednih biste mozda mogli da se pozabavite odnosom sa roditeljima i kako on utice na emotivne odnose u odraslom dobu (na sam izbor partnera i potrebu da kroz odnose “ispravimo” odnos sa toksicnim roditeljima)
Sigurno ćemo obraditi i tu temu u nekoj od sledećih epizoda. Hvala na komentaru.
Fenomenalan gost! Najbolja epizoda do sada 👍🏼😍
Oduševljena sam vašim gostom, zaista vrhunska diskusija. Utisak na mene je ostavio i odabirom serije "Ethos", fantastična je i zaista je preporučujem svima.
Apsolutno najbolja i najozbiljnija epizoda. Sjajan gost i iskreno se nadam da cete ga ponovo dovesti.
Jedna od najboljih, jer sve su naj naj naj...
Auuuu, kako sam propustila ovu epizodu? Gospodin Aleksandar Dimitrijevic je rekao kljucne stvari iz naucnih pogleda. Kako divan slobodouman, kriticki i saosecajan pristup svemu, pa i struci. Bravo! Aplaudirah glasno i dugo u sopstvenom stanu.
ODUŠEVLJEN SAM ŠTO STE UGOSTILI NAŠEG SLOBODNO MOGU DA KAŽEM NAJVEĆEG STRUČNJAKA IZ OBLASTI PSIHOLOGIJE ! Aleksandar je par ekselans u tom domenu ! Još jednom sve pohvale za odabir gosta !
Nemojte da vičete, molim vas.
Možda ne zna da velika slova znače viku, možda misli da kad se piše nešto naročito važno treba pisati sve velikim slovima.
Sjajna epizoda, najbolji i najstručniji gost, što češće zvati ga u goste!
Sve pohvale za emisije koje radite. Svaku sam odgledala/odslušala sa posebnom pažnjom. Nastavite tako, ovom narodu je i te kako potrebna edukacija.
Strašno zanimljiv gost. Tijek misli i izlaganje na zavidnoj razini. Ipak, ostaje zagonetan do kraja. Voljela bih da me 'psihoanalizira'. Vjerujem da bih riješila sve životne boljke. 😁
Hvala! Podkast vam je odličan, pratim vas od početka i obradovalo me je da kao gosta vidim svog kolegu sa studija. Ova epizoda zahvaljujući njemu odisala je istinskom ljudskom toplinom! Pozdrav za Saksa!
Odlican gost!
Vrhunska epizoda! 🌼
Bravo za Dva i po psihijatra! Odlicno ste obradili ovu temu. Posto ste pricali o traumama kod dece, predlozila bih vam da nastavite i da se bavite i decom sa ADD-om. Posto agresivnost cesto prati ovaj poremecaj, roditelji se tesko nose sa nemogucim detetom koje ne uci, hiperaktivno je, cesto je i nasilno. Da li i ova deca prozivljavaju traumu i zive sa uverenjem da su samo oni krivi za nemile dogadjaje, iako najcesce roditelji ne znaju kako da se nose sa problemom i kako da se ponasaju prema detetu. Premalo se prica o ovoj deci i tu postoji velika stigma.
Naravno da proživljavaju traume i ne samo tako što snose krivicu za sve, već i tako što su puno češće maltretirana od strane cijelog društva.
Koliko potreban sadrzaj!!🙌🏻👏🏻👏🏻
Fantastična epizoda, odlična tema! Komlimenti domaćinima i dubok naklon gostu🎩, cijenjenom profesoru! Žao mi je studente psihologije koji više nemaju tu privilegiju da pohađaju predavanja prof Dimitrijevića. Bilo je veliko zadovoljstvo slušati ga ponovo!
Sjajna tema, Roberto i Mihailo sjajni. Što se gosta tiče, ne znam... Ne umem da objasnim... Nakon slušanja tog ujednačenog, mirnog glasa osećam se "silovano"... Sve vreme sam imala nelagodu iako mi njegovi stavovi uglavnom prijaju... Postoji neka pasivna agresija u njemu... Jeziva
Meni isto jako čudan lik, ne mog ga objasniti ali ne sjeda mi nikako
Ovaj gost je genijalan, pogledala celu epizodu u jednom dahu. Svaka cast 👏🏻
kako prija slušati ovako dobre stručnjake....svaka čast...!!! mnogo vam hvala za sav vaš trud...ovo sve je tako dragoceno...upijam sve vaše emisije...
Sjajno je sto objasnjavate temu i iz ugla Gestalt psihoterapije.
Ako smem da dodam, pored toga sto je kolega gestaltista naveo, kada se prica o Geštaltu i traumi mozda je dobro da se spomenu i "nezavrseni poslovi" i "fiksirani gestalt".
Volela da na istu temu ugostite i nekog iz Gestalt psihoterapije da detaljnije objasni.
Bio bi to odlican razgovor i razmena vise gestaltista na jednom mestu.
Ako zvuci ok kao ideja, jedva cekam. ☺️
Postovanje i naklon. ❤️
Izuzetno zanimljiva epizoda i nadam se da cete moci u nekom trenutku da spomenete stilove afektivne vezanosti, ako je to izvodljivo.
Jedva cekam da vidim koje cete sve teme tek obuhvatiti, i time doprineti znanju svih vasih gledatelja, pa cak i nas studenata koji tek zalazimo u ceo ovaj svet psihickog zivota.
Svaka čast. Fantastični ste.
Čini se da u zadnje vrijeme je na zapadu jasno podvučena mentalno stanje teen djevojčica.
Emisija na temu mentalnog zdravlja djevojčica u pubertetu bi bila sjajna.
Gost je odličan, preporučujem ljudima da ga odslušaju i u podkastu "Iz muškog ugla" . Interesantno je ovo što je Roberto rekao vezano za temu ljudi koji trpe nasilje - kad eksplicitno na mrežama postavih pitanje o tome zaista se desilo da psihoterapeut kao da beži od odgovora - ali ne mislim da se tu radi o političkoj nekoj korektnosti , nego više o strahu da će ljudi koji čitaju učitati svoje pogrešne interpretacij i da će se od toga se napraviti neka senzacija.
Najodličnija epizoda od svih👍
Svaki podcast je veoma zanimljiv! Dajte nešto o strahu. :)
Uživam u svakom vašem podkastu 😊❤
Sjajna epizoda!
Čovek ili žena :D 47:57
Jedna od boljih epizoda meni.
Divno,značajna tema,velika istina.
Hvala vam na izabranoj temi i sjajnom gostu. Sadržaj je konkretan i jasan širem auditorijumu. Sve je vrlo eksplicitno i razumljivo.
Na ovu temu može još mnogo da se priča.
Ono što mi u saznajnom smislu nedostaje, vi to nadoknađujete. Hvala vam što postojite.
Sa uživanjem svaki podkast pratim i preporučujem.
Kakva epizoda 👏 Hvala na kvalitetnom sadrzaju koji delite 🙏
Svaka epizoda je pun pogodak ❤
Mnogo mi je drago što sam vas slušala,imala sam sta da cujem
divni ste, samo napred😊
sjajna epizoda!
Odlicna epizoda. Hvala vam❤
Ovo je jako korisno super ste i puno hvala! :)
Izvanredan gost! Odličan podkast kao i mnogi drugi. Puno hvala.
Možda biste mogli da obradite incest i uticaj na emocionalni razvoj i razvoj traume/stigme....
Evo nekoliko ključnih ograničenja psihoterapije:
Individualne razlike u odgovorima: Ne reagiraju svi pojedinci na psihoterapiju na isti način. Ono što djeluje za jednu osobu, možda neće djelovati za drugu.
Trajanje tretmana: Psihoterapija često zahtijeva dugotrajnu posvećenost. Neki problemi mogu biti riješeni u nekoliko sesija, dok drugi mogu zahtijevati godine terapije.
Troškovi: Psihoterapija može biti skupa, a osiguranje ne pokriva uvijek sve troškove. To može biti prepreka za mnoge ljude koji trebaju pomoć.
Dostupnost terapeuta: U nekim područjima može biti teško pronaći kvalificirane terapeute. To može ograničiti pristup kvalitetnoj psihoterapiji.
Emocionalni napor: Proces može biti emocionalno zahtjevan i može izazvati nelagodu, posebno kada se obrađuju bolna ili traumatična iskustva.
Nedostatak trenutačnih rezultata: Psihoterapija često ne pruža brza rješenja. Potrebno je vrijeme da bi se vidjeli značajni pomaci, što može biti frustrirajuće za neke klijente.
Kompatibilnost s terapeutom: Odnos između terapeuta i klijenta je ključan za uspjeh terapije. Ako ne postoji dobra kemija ili povjerenje, terapija možda neće biti učinkovita.
Ograničenja u liječenju određenih poremećaja: Psihoterapija možda neće biti dovoljna za liječenje određenih ozbiljnih mentalnih poremećaja, kao što su teška depresija, bipolarni poremećaj ili shizofrenija, gdje su također potrebni lijekovi i drugi oblici liječenja.
Stigma: Postoji društvena stigma povezana s traženjem psihološke pomoći, što može odvratiti ljude od traženja terapije.
Razumijevanje ovih ograničenja može pomoći pojedincima da imaju realna očekivanja i bolje iskoriste terapijski proces.
Pozdrav. Slušam vas još od prve epizode. Uglavnom slušam na Podcast addict aplikaciji i evo sad sam napokon povezala glasove i likove (audio i video). Posebno mi se dopao deo gde ste govorili o devalvaciji izraza trauma. Gost je izuzetno prijatan. Govori na način da i laicima bude jasno šta je bitno. Baš sam uživala slušajući vas.
Hvala vam❤
30 godina sam ćutala o fizičkom i emocionalnom zlostavljanju.
Fantastic!!❤
Genijalno. Toliko zanimljivih informacija, samo tako nastavite. ❤️
Od skoro gledam svaka cast za trud nasmejao sam se na tursku seriju i ja sam gledao serija se zove crvena soba mislim da na nju mislite😊
ne morate da gledate :)
Trauma definicija - intezivna situacija kada se slama licnost; Granica izmedju stresa i traume: ako imate osjecaj da su vam cipele 2 broja manje, to je stres, ako vas neko udari cekicem po glavi i izgubite svjest, to je trauma; Gabor Mate - trauma je kao fizicka rana koja nije adekvatno zarasla i svaki put kad je neko pipne osjetimo isti bol kao kod povredjivanja. Hiperinflacija koriscenja termina trauma.
Nada. Trauma nece otici sama, poput vode ce naci put da se ponovo ispolji. Ponavljanje obrazaca traume do iznemoglosti. objasnjenje za to je nada. Dok ima nade da ce se pojaviti osoba koja ce razumjeti ko sam ja, sta mi treba, traumaticni obrasci (delikvetno ponasanje, nova losa veza) ce se iznova ponavljati. Dok ima nade, traje trauma, kada nade nestane, trauma ostane zakljucana. Ipak lakse je nuciti nekog kako da ne ponavlja greske iz proslosti, nego da zapocne da zasniva novi naci odnosa. Zato psihoterapija moze kod nekih ljudi pomoci, barem da zakljuca traumu, ubije takvu nadu koja izaziva ponavljanje obrazaca ponasanja koji su potekli od traume.
Djeca preuzimaju na sebe krivicu kod trauma nastale u porodici jer podsvjesno osjecaju da ne mogu bez roditelja opstati. Nece podjeliti ni sa kim ovo, drzace to u sebi, nece razviti socijalne vjestine, te ce ovo voditi do ugrozenja mentalnog zdravlja.
Knjiga za citanje: Schopenhauer's Porcupines, Deborah Anna Luepnitz; The Fifty-Minute Hour, Lindner, Turska mini TV serija - Ethos; psihoterapija je za film i TV fundamentalno dosadna.
Pseudoreligijsko prihvatanje sve sto je pisao Frojd. Ne vidi postojanje nagona smrti. Ipak podsvjesno je vrlo prisutno i vrlo aktivno; savjet imati sto duze psihoterapije.
1200 psihoterpijskih skola, mnogo zaracenih tabora. Izabrati onog psihijatra ko vam djeluje da je dosta radio na sebi. Vic: pacijent mokri u gace. Ode kod psihoanaliticara i bude na terapiji 5 godina. Pitaju ga da li je bolje, da, i dalje piskim ali sada znam zasto. Ode kod drugog na KBT (Kognitivno bihejvioralna terapija), traje 5 nedelja, pitaju ga da li je bolje, da, ali sad nosim pelene. Ode kod gestalt humanisticka, koja je najkraca, pitaju ga da li piski, da, ali sad me briga za to.
Zakljucak: Izgleda da psihiterapija ne moze sve da se resi, nekad moze da se resi, ili da se uz pomoc nje nesto prevazidje, ali psihoterapija prije svega olaksava da moze da se zivi sa tim.
divni ste!
Odlini ste! ❤
Još jedan odličan podkast. Ako može jedna epizoda o psihosomatici, psihogenim vezama, okidačima. Doktorka Olivera je pričala o vezi stres-srce/kardiovaskularni, ako može i drugi organi, mene to baš zanima. Ima li nekih istraživanja, mislim da bi to bilo teško ispitivati. Možda možete ugostiti i nekog neurologa. Kako doktori zaključe da je nešto psihogeno, jel tako što isključe sve drugo? Pa jedno nužno ne dokazuje drugo. Ja mislim opet da se sve to vraća na neki organski uzrok. Svako dobro!
Pribeleženo! Hvala što nas pratite.
Da da, na med. Fakultetu vise puta spominjana, psihosomatika bez dalje obrade na tu temu. Takodje, jako mi je drago da je spomenut transgeneracijski prenos traume
Hbala vam
Sjajni ste
Dragi prijatelji, već sam, nekom prilikom, imala komentar, vrlo vas pažljivo pratim.
Želim da napišem malo duži komentar, a opet da ne udavim. Pokušaću.
Oduševljena onim što čujem ovde, a što je i neki moj lični kredo, rešila sam da vam se obratim.
Da, ja sam od onih što su morali da postanu autopsihoterapeuti pre osnovne škole 🙂 da bih, uopšte, preživela. Zašto? Rođena sam kao albino tip B ( nešto malo melanina) i vidom od 10% u odnosu na normalan Odrasla u seoskoj, patrijarhalnoj,vsurovoj i sredini i porodici, u jednom selu u Vojvodini.\.
Kao student i kasnije mlada udata žena, u dva navrata, sam se podvrgavala psihoterapiji, usput čitajući tone literature, i popularne, i manje popularne.
Našavši se pre neku godinu u prevremenoj invalidskoj penziji, krenula sam i na Fejsbuku javno, a i na RUclips kroz videa, da govorim otvoreno o svom životu i traumama koje vučem iz porodičnih odnosa, kao " bela vrana".
Rezultat: - porodica me je potpuno odbacila, mada sam samo pokušavala da ukažem na to koliko su mi bola nanosili, što svesno, što nesvesno.
Srećom, živim izdvojena od svih u jednom lepom banatskom gradiću, u drugom braku. U prvom braku ( oko 20 - tak godina plus studije ).sam živela u BG. Stoga sam i bila u prilici da potražim psihoterapeute. Iz prvog braka imam sina.
E dakle, kada sam rešila mnogo toga i prošla kroz Scile i Haribde sopstvenog života, sačekao me je poslednji udarac: - sin mi je " priznao" da je homoseksualac, što sam prihvatila sa toliko filozofskog mira, da je on bio pozitivno zapanjen.
Međutim, događa se da je našao partnera, vršnjaka (imaju sada oko 30 godina), koga je njegova majka ostavila kao bebu i koga je odgajila očeva majka. Taj dečko je ubrzo mom sinu sugerisao, zamerio, da je previše blizak sa mnom, tako da je moj sin iskoristio prvu benigniu svađu da sa mnom prekine svaki kontakt.
Bilo je to pre par godina, bila sam devastirana, ponovo sam se obratila lokalnoj psihijatriji, koja je, srećom, izuzetno obrazovana osoba. Pomogla mi je i medikamentima i pričom, ali kontakt sa sinom još uvek nemam.
Učim se da budem strpljiva i da živim sa tim.
To je jedina tema o kojoj još nisam javno progovorila, ne stoga što ne bih imala snage, ili stoga što me je sramota, već zbog toga što on to verovatno ne bi odobrio, mada je već dugo autovan.
Dakle, moja pitanja i sugestije za vas bi bile sledeće: - eto, priča o homoseksualizmu ( refleksija na roditelje i porodicu uopšte) i elaboracija na temu - da li i koliko biti lično otvoren i javan na društvenim mrežama, gde je tu granica za neku " normalnost", da li je to svojevrsni egzibicionizam, ili potreba kreativnih ljudi ( što jesam) da se na taj način izraze. Pošto mi je zbog vida teško da pišem - otkrila sam videa. Mislila sam da ovde neki podelim, ali ne bih da budem toliko pretenciozna. Imate ih na RUclips na kanalu pod ovim mojim PRAVIM imenom, pa ako neko bude zainteresovan, neka pogleda.
Izvinjavam se zbog ovog predugog komentara, hvala na strpljenju potrebnom da se pročita do kraja, ali nadam se da će biti za vas inspirativan, a da ću ja, eto, dobiti odgovore na pitanja koja me opterećuju.
Odličan predlog/ ideja za temu, iako i vrlo skakljiv. Ko god da bude gost, koliko god da se osvesti, tema ostaje otvorena. Ali treba početi odnekud.
Prvo da vam kazem da vam odgovara clan produkcije, ne neko od psihijatara iz emisije. Dobijamo ogroman broj pitanja i resili smo da odgovaramo samo ljudima koji su ulozili barem toliko da kliknu na Subscribe i ono zvonce.
Ali, mogu da vam kazem da problem koji ste vi iskusili nema nikakve veze sa homoseksualizmom vaseg sina. Mogao je biti i u heteroseksualnoj vezi i da vam se dogodi identicna stvar, kao sto se i dogadjaju svakodnevno.
Savet oko drustvenih mreza. Nista tamo nemojte pisati sto ne biste javno rekli na nekom trgu ili u nekoj emisiji na radiju ili TV.
@@dvaipopsihijatra Poštovani, nadam se da će biti okej da udelim savet: oko mreža : ako niste psihijatar ili stručnjak iz oblasti psiholoških nauka, što praktično znači da niste neko čiji je savet gospođa naumila da traži, onda ne treba da joj odgovarate vezano za psihoošku temu za koju je tražila savet. . . Gospođa je rekla/insinuirala da priča javno o svom problemu na raznim mrežama - dakle ne na privatnim seansama kod stručnih lica - i da je stručni savet ono što potražuje ovde - > dakle to je njena potreba. Na tu potrebu niko nema obavezu da odgovori dalje od toga da pokaže uvažavanje.
@@dvaipopsihijatra Zaista ne razumem šta ste Vi hteli da postignete ovim pomalo grubim odgovorom!?
Videla sam ovo tek sada, stoga moja reakcija kasni.
Hajde da Vam napišem in Engl., možda ćete bolje razumeti: I 've been subscribed to this channel - from the beginning, from the 1st episode. - because of my interests about the topic.
I da, apsolutno sam spremna da sve o čemu govorim na mrežama, ponovim i na ulicama, trgovima, tribinama. To je odraz starosti-mudrosti, zrelosti ličnosti, dugogodišnjeg upornog vežbanja da se sa problemima hvata u koštac, te ozbiljnog i upornog " rada na sebi".
Samooo, 😊 problem je u tome što je oko mene vrlo malo onih koji su u stanju da slušaju, prime, promisle, . . .
Ali, moja deviza je: - ako svojim postom, svojim videom, svojim primerom - bar jednu osobu podstaknem na kreativno promišljanje o sebi i sopstvenom životu, danas sam nešto korisno uradila.
U Vašem slučaju sam izazvala neki, meni neshvatljiv, vid agresije, što mi je žao. Biće da i Vi, poput mog sina, imate neki mother - issue. I nedovoljno hrabrosti da se sa istim suočite.
Toliko. Sve najbolje.
@@ivi9912 Hvala Vam na rečima odbrane i pojašnjenja, jer zaista ne znam šta je ovaj lik iz produkcije hteo da postigne ovim pomalo grubim komentarom. Iskreno se nadam da će naši mladi psihijatri uložiti ( ne baš mali) napor, potreban da se teme koje sam navela, obrade.
Sjajno je ovo sto radite, a na temu traume biste mogli da napravite mini ciklus iz razlicitih uglova! Nisam iz struke ni na koji nacin, ali mi je ova gtema jako bliska i puno sam o tome citala, pa imam nekoliko sugestija. Mozda zato sto niste novinari pa onda ovde nema distinkcije da je ovo samo jedan ugao gledanja na traumu. Psihoanaliza je samo jedan pristup, a ne uzima se u obzir njena manjkavost (npr. odsustvo bliskosti i minimalna interakcija sa klijentom a cesto je kontakt i odnos kljucan za resavanje problema, sto jeste rekli), a kao njenu jednu od suprotnosti bih istakla telesnu psihoterapiju. Drugo, zao mi je sto je razgovor otisao u smeru drugog pitanja kada je Roberto pomenuo Gabora Matea, jako bih volela da cujem Aleksandrovo misljenje. Priznajem da sam veliki obozavalac ovog ruznog Kanadjanina madjarsko-jevr,porekla, ali bi mi bilo interesantno da cujem i kriticki osvrt na njegovo poimanje traume, a pritom je verovatno upravo on jednim (ili velikim?) delom doprineo inflaciji termina trauma u siroj populaciji. Trece, reflektori price o traumi su bili na fizickim traumama, ali nije bilo ni pomena o rzvojnim traumama, cime neko ko slusa moze da stekne utisak da on ''nema problem'', ne postoji, a to je opet neka podvrsta ili triger za traumu. Cetvrto, ako sam dobro ispratila, vas dvojica ste lekari po osnovnom obrazovanju, cudi me da niste napravili razliku, odnosno znacaj i sadejstvo farmakoterapije i psihoterapije u radu sa traumom. Pisem komentar nakon odslusanog razgovora, mislim da sam imala jos ideja tokom slusanja, mada je i ovo mnogo, ali mislim da daje jasne argumente zasto bi mogao i ciklus razgovora na oviu temu. U svakom slucaju, svaka cast na poduhvatu i edukaciji u ovoj oblasti, svaki korak na tom putu je vazan, i opet laicka ali dobronamerna sugestija - ostanite u okviru onoga sto vam je struka i osnovno znanje (medicina i psihijatrija ako se ne varam?), pa odatle gradite i sirite pricu. Sad cu mozda da kazem nesto sto ste mozda vec radili a ja ne znam (ovo je prvi ceo vas podcast koji sam odslusala, pa se izvinjavam), ali recimo: tema depresija - kakve sve postoje? kako se lece? kad ai zasto farmakoterapija i/ili psihoterapija, stya radi jedno, sta radi drugo? sta mogu da budu uzroci? sta o tome kaze neurologija? koje vrste psihoterapija se na koji nacin bave njome? primeri koji dogadjaji mogu da budu uzrok? drustveno-jezicki kontekst - stigmatizacija depresivnih ljudi (i uopste mentalnih problema i bolesti), dobre i lose strane kolokvijalne upotrebe termina depresivan, koje institucije se bave lecenjem depresije i mentalnih bolesti uopste? konstruktivni deo - sta pomaze u depresiji, poput imanja psa? (I da, super vam je bila prica o predstavljanju terapije u filmovima i serijama, zanimljiv ugao) Sve najbolje u daljem radu, nadam se da nisam preterala - obim komentara govori puno i o meni, znam ;) - i veliki pozdrav!
Sve pribeleženo. Hvala puno na komentaru.
Upravo zbog te inflacije reči trauma, roditelji su izjednačili frustraciju i traumu, stoga mi u školi dobijamo decu koju je nemoguće regulisati, a odovor je: " On je takvo dete"
Dječje mišljenje moguće je transpozicija odraslih a sve u cilju davanja nekakvih odgovora u smislu utjehe što bi se moglo uzeti kao rezultat profesionalne deformacije, naravno da i djeca nešto doživljavaju a najveći je grijeh kad se autoritet odraslih uzima kao vječan i nameće nemoćnima... hoću reći da bi se trebala prikazati psihoanaliza ne samo u obliku pitanja a u tom smislu i Freud je bio škrt na riječima.
❤❤❤
💯
Dobra tema, odličan gost i bitno je govoriti o ovome, hvala vam.
Međutim, užasno je licemerno sažaljivo govoriti o traumatizovanim pacijentima ako znamo da ozbiljniji stručnjaci naplaćuju 50-60 minuta seanse 100EUR, bar u Beogradu, 50EUR je minimum, uklučujući i vašeg gosta (100EUR i to online). Ali time se niste pozabavili, što je izuzetno licemerno i u najmanju ruku ružno prema ljudima koji imaju problem. Ako uzmemo da je prosečnoj osobi potrebno dva termina nedeljno, to je 600EUR mesečno. Ko u ovoj državi može da priušti usluge uvaženog gosta i kako je to zakonski regulisano, na koji je način pacijent zaštićen od zloupotrebe? Kako se i da li se prihod od konsultacija online oporezuje u ovoj državi? Ako znamo da su nam institucije prebukirane i da pacijent u dispanzeru ne može da očekuje više od 10 minuta sa terapeutom, ovo su legitimna pitanja. Molio bih vas da se u nekom od idućih podkasta pozabavite ovom temom, bilo bi fer prema ljudima.
Jednom tjedno je idealno, postoji i mogućnost besplatne terapije i savjetovanja. Ne morate ići kod najskupljih, i ljudi koji su u edukaciji i jeftinije naplaćuju također znaju dobro raditi.
@@dr.sc.andreavlasic
'' ljudi koji su u edukaciji i jeftinije naplaćuju također znaju dobro raditi.''
Ne bih da rizikujem. Svoje dete ili adolescenta sa problemom nikada ne bih poverio nekom nasumičnom, bez adekvatne diplome i kliničkog iskustva, a siguran sam da ne biste ni vi. Previše je diletanata.
U praksi, bar u Beogradu, gomila priučenih kursista se izdaje za terapeute i naplaćuje 30-tak EUR jednu sesiju. Oduvek je, nažalost važilo da ozbiljnog terapeuta morate debelo platiti.
Zar nije objašnjenje za zašto emocija nadvladava logiku, to što je filogenetski starija struktura mozga odgovorna za emocije, pa su emocije bazičnije u našem ponašanju?
Prijatelju sto te slusalice?Pa niste na utakmici nego u stanu nekom
Pozdrav!
imao bih jedno pitanje, ako mozete da mi odgovorite.
Iz kog razloga se ponavljaju te traume, jer ocigledno da niko ne zeli da ih prozivljava ponovo i kako spreciti da se te traume ne ponavljaju?
👋❤
Замолила бих Вас да снимите подкаст о трауми губитка детета и како уопште функционисати уколико сте сами и то вам је једино дете.
👌⚔🍻🙏
Da li je bila, mozda, i tema "granicni poremecaj licnosti"?
Jeste ruclips.net/video/uSjjCHQIITY/видео.htmlsi=ZAvovaaXBY5Or6bn
Pozdrav, zanima me da li je ovo isti studio kao i Historycast😊?
Jeste, Podmedia studio i produkcija :)
Grupna terapija za celu Srbiju.
Dosta je toga izrečeno u ovoj epizodi sa čim se ne slažem. No, pišem da vas podsetim da je jedna od težih trauma PTSP, koji najčešće uopšte nije prepoznat niti se uzima u obzir (osim po tradicionalnom automatizmu kod veterana) kad ostane kao posledica kod novinara, AID radnika, članova porodica direktnih žrtava - i to ne samo onih ratnih. Koliko mi je poznato, PTSP jeste jedno od oboljenja traumatskih iskustava. One ne moraju biti nužno povezane sa ratom. Ali, one koje jesu povezane sa ratom takođe su zanemarene niti su lečene na ispravan način, tačnije, lečenje osoba iz tog spektra zapravo imaju malo ili nimalo pristupa adekvatnom lečenju.
Kako mislite? Pa mi traumu tretiramo bez obzira je li razvojna ili ratna ili bilo koja.
Homoseksualizam. Kada će doći ta tema na red? 😮😢
Odličan sadržaj ali pitanje Šta je supervizija je jezivo. Jer momci se bave psihoterapijom a nemaju pojma šta je supervizija, vrlooo neozbiljno.
Jezivo je samo što nisi skontao/la da im je cilj da širem auditorijumu pojasne neke koncepte i termine iz psihijatrije i psihologije.
@@sapientisat3406 Delimično se slažem sa Vama. A da bi ta Vaša tvrdnja imala podlogu, slažićemo se da kad želite nekoga da OBRAZUJETE morati imati alate i znanje da to i radite. Uzgred, momci i ceo koncept podkasta je odličan, puna podrška. Mala opaska je bila na račun nepoznavanja termina i specijalizanti su. To je sve. Ugodan dan Vam želim!
@@MarioYolieNaravno da znaju što je supervizija, slušam sve njihove epizode, to je njihov način da otvore neku temu ili objasne slušateljima.
52:30 Ime knjige i autora?
U opisu videa imate sve naslove koje su pominjali sa sve linkovima
The Fifty Minute Hour- Robert Lindner
Odlična tema, ali previše iskaču reklame i to je baš loše.Glasne,agresivne,prečeste
Razumemo ali mi mozemo samo da ih ukljucimo ili iskljucimo. Ostalo je do Gugla. Na kraju, nemamo one sto mora cele da se.odgledaju. Posle 5 sec pritisnete Skip i sve ok.
zasto sve negativno u muskom rodu, braco?