Mladen Cicović - Uspavanka

Još uvek se dobro sećam
kako su mostovi drhtali
pod našim koracima
k'o ruska ljubav zanosnim.
Kad smo se lagali divno
od reči metropole gradili
kada sam uspeo Dunav
da provučem kroz iglene uši.
A sve što imam sad
je ova pesma u prstima.
Pišem ti najtužniju
pijanu uspavanku
da ljubi te
i čuva te
kad ja već ne mogu.
Ma neka gori vazduh!
Nek' sunce osvane na zapadu
Nek' svi okeani stanu
u jednu jeftinu bukliju!
Kad već nebo milosti nema
i sa lastama u dosluhu
sakri te u jata bela
i zauvek skloni na jug.
Od tad prezirem proleće
jer vraća laste al' ne i tebe.
Pevam ti najtužniju
pijanu uspavanku
da ljubi te
i čuva te
kad ja već ne mogu.