Oko magazin: Glad koja se dugo žvaće

Kad čovek nema, onda se snalazi, mora da smišlja i izmišlja, neretko i da moli za pomoć. Kada su u Crkvenoj kuhinji videli da nemaju dovoljno čvaraka da nahrane ljude i da ovo, nekada sirotinjsko jelo, postaje svakog dana sve skuplje, dosetili su se da naprave čvarke ali od soje. Ti čvarci od soje su metafora o jednom životu koji se odvija pod krovom kuće u Francuskoj ulici broj 31 u centru Beograda.
U Crkvenoj kuhinji od 9 sati sve postaje užurbano, pristižu zaposleni i volonteri. I jedni i drugi odmah kreću sa poslom. Znaju vrlo dobro da sve mora biti spremno do 12 sati, kada počinje ručak. Tada 2000 ljudi dođe da bi selo i pojelo nešto toplo i skuvano, a neki da bi preuzeli hranu i odneli kući, svojoj porodici.
Ko su ljudi koji dolaze u Crkvenu kuhinju da jedu. To su ljudi koje srećemo po raznim beogradskim ulicama, neki od njih prose, neki sviraju za novac, pojedini crtaju, dolaze oni koji nemaju. Ovde ima ljudi za koje nikada ne biste pomislili da im je potrebna bilo kakva pomoć. Dolaze i mladi i strariji, studenti i penzioneri, zaposleni i nezaposleni.
O svom životu i o tome kako je od filmskih reflektora, pozorižnih dasaka i crvenog tepiha došla do metalnog tanjira u Crkvenoj kuhinji govori glumica Vesna Pećanac.
Urednik: Gorislav Papić
Autor: Dalibor Žarić
Label and copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!