Alhemija gospođice V. - Milan Ćirović (govori Dragana Mladenov)
HTML-код
- Опубликовано: 23 май 2022
- Alhemija gospođice V.
Autor:
Milan Ćirović
Govori:
Dragana Mladenov
(Klub Umetnika Bina - KUB, Novi Sad)
Muzička podloga:
Let her go - Passengers (Enzo Buonaurio Sax)
• LET HER GO - Passenger...
Fotografija:
Sa sledećeg linka... • Smooth Jazz Piano Musi...
Audio i video produkcija:
Kirill Boyko
linktr.ee/owlscreamrecords
*If you know the author of photo, write to me to add him to description.
Dikcija,glas,..osjecaj za takt i mjeru,...pravi osjecaj za recitaciju,....
Hvala vam , Dragana Mladenov 🎶🌼✨
🥰
Pijan si majstore 🤗 zanimljivo jako osjecajno, jako inspirativno...bravo !
Предивност! 😍😍😍
Hvala ti što si uzela moj san, oplemenila ga i ostavila među zvezde… Visoko visoko… 🌟❤️🌟
Prelepo
Veličanstveno... ❤
🙏🏻🙏🏻🙏🏻
Прелепо!
Браво, дивно!!
Prelepo... Sto bih volela da procitam negde reci pesme 🙂
Alhemija gospođice V. (Milan Ćirović)
Stara dobra noć. Bez trzavica.
Mrak je scenografija i svetlost farova da titra kao plamen sveća.
Nekoliko omota gramofonskih ploča na stolu umesto cveća
i miris prošlog veka dok se bira otrov koji će noćas venama da šeta.
Prikriveni sjaj crnog, okruglog dijamanta
među prstima
tvoja kosa...
Pažljivi dodiri i usporen dah,
da se ne probudi do kraja iz sećanja umoren strah.
Zavrtim misao.
Čujem mir.
A tvoje oči mi na leđima
dok jedan osvrt u praznu sobu ne rasprši taj dim!
Pijan si majstore!
Ali nisam pio večeras!
Tu gde si ti sad, pića se ne računaju,
ali se duše komešaju i snovi mešaju.
Bola nema!
Samo lagano pucketanje da dočeka grebanje jedine igle koja zaista leči.
A onda...
Momenat kada saksofon raspe tvoje korake i miris po celom stanu.
Ponadao sam se da će navijati za mene ali i ova noć drži ti stranu.
Neka!
Naslonim se na zid i gledam kako sediš u mojoj fotelji sa pramenom kose oko kažiprsta. Čekaš da Koltrejn pogodi moj ton večeras.
Evo ga... Pa dodaš osmeh lagano,
Pustiš da traje sve dok se ne istopim i slijem niz onaj isti zid
tu negde pred tvoje noge.
I za svaki slučaj još jedan mig.
Poljubac koji si poslala iščilio na pola puta do mog vrata.
Prvi zrak sunca i moje povlačenje iz našeg plišanog rata.
Volim kad moji snovi liče na tebe.
Ali gramofon je odsvirao svoje.
Svemir je upravo stao, jer si i jutros rešena da sijaš.
Samo što to rame na kom se upravo budiš nije moje.
@@draganamladenov9754 Divni ste 🙂 hvala
Jovana Kolasinac , a da se zahvalite Dragani ???
Tek večeras čuh ovu nestvarno emotivnu poeziju.Probudi u meni davno potisnute uspomene, srećne dane, bolne trenutke...I ponovo na tren osetih se mladom.Hvala autoru i interpretstoru.❤
Sa jednim K!
Nemamo mi ništa zajedničko!