Filip Rot: Američka pastorala
HTML-код
- Опубликовано: 9 сен 2024
- Govorimo sa Martinom Baljak o američkom piscu Filipu Rotu i njegovom grandioznom seciranju američkog društva na primeru tragedije bogate jevrejske porodice Levov.
Martina Baljak uređuje dva podcast kanala, na nemačkm i na srpskom, na kojima prati i komentariše kulturne fenomene u najširem smislu, od muzejskih izložbi, pozorišnih i filmskih ostvaranja, sve do njene najveće strasti - književnosti. U prilogu su linkovi ka njenim podcast kanalima. Pratite rad ove interesantne, rečite i obrazovane germanistkinje:
Prvi domaći ženski podkast KC LJUB (Književni centar za ljubitelj(k)e blejanja) 👉 / kcljub
SoundCloud: Podkast KC LJUB
Twitter: @KcLjub
Instagram: podkastkcljub
Podkast na nemačkom Analphabeten 👉 podcastanalphab...
RUclips: Podcast Analphabeten
Twitter: @Literaturblabla
Instagram: podcastanalphabeten
Jako korisno i zanimljivo. Svaka čast! 👏👏👏
Merci vielmals :D
Hvala na lepoj prici o antologiskoj knjizi! Samo napred..
Hvala na komplimentu :)
Upravo sam po drugi put pogledala film Američka pastorala. I slučajno sam vas našla, želeći da saznam više o knjizi i autoru. Hvala vam na odličnom sadržaju, sigurno ću pročitati knjigu.
Hvala na komentaru i podršci. Kad kreneš sa jednom njegovom knjigom sigurno ćeš hteti još. Svakako preporučujem i druge njegove romane :) A film još uvek nisam stigao da pogledam, ali moraću i njega.
Bilo je baš interesatno da vas slušam. Već sam napisao u prethodnom klipu da baš volim „Američku pastoralu” i Filipa Rota generalno, tako da sam se radovao da čujem mišljenje a još bolje što sam na kraju dobio dva mišljenja. :) Ima u Rotovom romanu toliko zanimljivih slojeva koji me okupiraju i danas iako sam roman čitao pre deset godina. Recimo taj segment „Raj”, koji se odigrava u posleratnoj Americi 50-ih, poslednjoj deceniji kada je „američki san” bio još uvek moguć, a zvezda čitave generacije jevrejskih školaraca je momak koji ne samo da ne izgleda kao Jevrejin nego više fizički izgleda da je ispao iz nekog mokrog sna Adolfa Hitlera - plav, lep, atleta. Njemu se svi dive jer je on neki ideal koji je ujedno i negacija jevrejstva i ujedno divni san o uklopljenosti i vrednosti WASP Amerike, koaj je tradicionalno bila antisemitska. Ali, kako nas je Frojd učio, svaki san ima svoju latetnu stranu. U tom ključu se lik Meri može čitati kao otelotvorenje svega onoga što je potisnuto u glavnom junaku i njegovoj personi. Ona započinje kao devojčica koja poput neke WASP devojčica sanja da postane Odri Hepbern, a završava kao otelotvorenje svih antisemitskih predstava o jevrejskom ekstremizmu koje su uveličane do grotesknih razmera. Jedan od mogućih slojeva.
Hvala na komentaru i zanimljivom uglu gledanja. Ne bih se baš u potpunosti složio sa tobom. Mislim da ne možemo ovde govoriti o jevrejskom ekstremizmu, a nisam ni siguran šta je to zapravo. :) Složio bih se da Svid svojim distanciranjem od tradicionalnog jevrejskog vaspitanja deteta (koje je najpre, ne treba zaboraviti, blagonaklonjeno uticaju katolicizma sa babine strane!) prepušta ćerku nekakvom samostalnom razvoju. Ali ćerka bombašica svakako ne simboliše jevrejski terorizam, već samo terorizam usmeren protiv WASP Amerike, mislim da je pridev "jevrejski" ovde neopravdan i nemotivisan. Na kraju krajeva nijedan lik, nijedna refleksija naratora ne dovodi u vezu jevrejstvo sa njenim bombaškim napadom. Takođe, plavi Jevreji nisu baš ni tolika retkost, pogotovu kada je reč o Aškenazima, kao što je ovde slučaj. Uopšteno govoreći, ne bih rekao da ovaj roman tematizuje antisemitizam, možda se ponegde napomene nešto usput, ali nema tu jačinu.... uostalom i posleratna Amerika dičila se dobrim tretmanom Jevreja natrljavajući na nos poraženim Nemcima holokaust. A i zar ta WASP Amerika nije trenutno najveći saveznik Izraela? No, razumem šta hoćeš da kažeš i složio bih se s suštinom tvog pogleda, da Svid čezne da postane lojalan građanin te nadkonfesionalne Amerike, stideći se pomalo svog jevrejstva, pa mu se možda taj stid obija o glavu u vidu pomahnitale ćerke. :)
@@elmapache-svetknjiga9251 Ok, ja samo prvo da te ispravim pošto ovako kako si se nadovezao na moju repliku smatram da si me citirao nepravedno i netačno. Nisam govorio o oličenju „jevrejskog ekstremizma”, nego sam napisao o otelotvorenju „antisemitskih predstava o jevrejskom ekstremizmu”, to jest, o antisemitskom diskursu koji uvek korene vide u činjenici da je među najradikalnijim misliocima levice bilo dosta Jevreja (Marks, Trocki, Roza Luksemburg, Ema Goldman, Adorno, Horkhajmer, Etel Rozenberg itd). Ovako kako si preneo moje reči, ispade da ja mislim da postoji zaista nešto što se zove „jevrejski ekstremizam”, naravno da ne mislim, ali postoje ljudi koji u to veruju (Ne kažem da si me tako razumeo, ali sam imao potrebu da ispravim da ne bi došlo do zabune, jer ne podnosim antisemite i ne bih voleo da završim u košu sa njima).
Čitao sam pre deceniju roman, nije mi toliko svež te ne bi mogao da komentarišem da li narator to nešto povezuje, ali pošto znam da je narator „Američke Pastorale”, moj omiljeni Nejtan Cukerman i čitao sam sve Rotove romane gde je Cukerman ili glavni protagonista ili narator, u mojoj glavi je da se i ovde jednim slojem bavi jevrejstvom i antisetizmom, ali ti verujem na reč pošto si skoro čitao delo, te sam ja možda prešaltao iz nekog drugog romana. Za mene je pitanje jevrejsko-američkog identiteta jedno od ključnih odlika Rotove poetike, što naravno ne znači da sam u pravu, ali u skladu sa time i tumačim jedno od mogućih slojeva „Američke pastorale”. Ne zameri. O:)
Što se tiče faktičke učestalosti „plavih Jevreja” to ovde nije presudno, s obzirom da su svi glavnog junaka u Pastorali zvali Svidom to jest Šveđaninom zbog plave kose što sigurno markira njegov fizički izgled u odnosu na druge jevrejske muškarce u Njuamu. Stopa antisemtizma ni u jednoj zemlji pa ni u Americi u dvadestom veku nije zanemarljiva, a o bogatoj istoriji antisemitizma u Americi može lako da se progugla.
Rotov odnos prema sopstvenom jevrejstvu je jako složen. Ne znam nijednog drugog američkog pisac koji se više bavio pitanjem šta znači biti Jevrejin u Americi (Singera ostavljam po strani jer nije pisao na engleskom). Njegov odnos prema Jevrejstvu je mnogo složen i čovek kada se se načita njegovih romana od tih silnih autofikcionalnih Rotova i alter Ega u vidu Kerteša i Cukermana ne može lako da razluči šta su istine a šta maske, a u tome je duhovitom i mrzovoljnom Rotu sigurno bio i cilj. :D U osnovi Rot je ostao veliki provokator, politički nekorektan pisac, neko ko je uzor imao u Selinu, pre feministkinja bio je napadan od strane jevrejske zajednice koja ga je optuživala da je „Jevrejin antisemita” još od njegove prve knjige „Zbogom Kolumbos”, onda ga je posle zavolela, pa ga je opet hejtovala i tako u krug. On se sigurno zabavljao. :D
Ako odlučiš da nastaviš da čitaš Rota mislim da nećeš pogrešiti. I čekam sledeći video, ako ništa drugo onda barem da se ne složimo i razmenimo mišljenja i utiske. =)
@@user-ye8bh8cz3g Sada se u potpunosti slažem sa tobom. Svakako, ti imaš širu sliku o njegovom delu, budući da si čitao i druge njegove romane. Tako da verujem da si uopšteno govorio o njemu, a ne toliko konkretno o Američkoj pastorali. Ništa, kada se latim i drugih njegovih knjiga, najbolje tebe da pozovem kao gosta. Mislim da bi bio dobar i relevantan sagovornik kada se radi o Filipu Rotu. :)
Martina daje lepu dinamiku. Dobra tema...
Martina razbija, pravi tornado u mirnoj pastorali mog kanala. 😉
Hvala, drugari. Meni su najveći hit papuče u kadru. Rekli su mi da se neće videti ;) :) :)
čarape Gryffindor
@@martinab7503 predobro :) baš daju lepu vizuelnu dinamiku :)
Oh kako priča u isti glas pravi problem