Vukane ajd odgovori mi ma komentar! Mislim da se boriš lavovski da tako nikad niko nije i svaka čast! Žrtvuješ svoj život i svoju privatnost za bolje sutra! A moje pitanje je prosto, pametan si čovjek zato te i pitam. Da li iskreno Vjeruješ da se u BiH i Rs može popraviti stanje ? (Pitam jer preko 30% stanovništva je otišlo iz države i konstantno odlaze za par godina ko će ostati, a sve posluje u minusu i to u velikom minusu i na to sve država u debelim dugovima i još nešto moje mišljenje da se to riješi ili malo ustabili treba minimalno 10 god a do tad ko će ostati u državi? ) Molim vas da Lajk ostavite da bi vukan pročitao lp.
Gospodine dobro postavljeno pitanje.NI U TUNGUZIJI NEMA NARODA .AL' SU PUTEVI MODERNI ZA NAROD(TURISTE) KOJI PROLAZE KROZ TO PODRUCJE.BILA SAM U RUMUNIJI.NEMA NARODA.AL.PUTEVI SU ZA 10 U ODNOSU NA NASE.
Vukane legendo blago nama sto te imamo lavovski se boris ali pojedini narod to ne vidi nisu svjesni da radis za dobrobit ovog napacenog naroda pa zar vrijedi 30 km za glas u pitanju su nedaj.boze saobracajne nesrece videli ovaj recimo put a puta nije ni vidilo pa jeli ovo moguce cuvaj se vukane vozi polako bog neka te cuva jer si vazda u pokretu bog stobom uvjek bio poz velika ljudino
Sada su mi javili za pitanje, pa izvini što tek sada odgovaram, posle par dana. Naravno da se sve može popraviti i urediti, i Iskreno sam optimista. Treba samo postaviti prave ljude na ključna mjesta, sposobne, poštene, obrazovane i sposobne, pohapsit ću bez trunke milosti sve one koji su se bezobrazno obogatili na muci naroda, oduzeti imovinu i vratiti imovinu i novac iznesen u inostranstvo, i sve će doći na svoje. Treba vremena i truda, ali bi se za par godina mogao napraviti ogroman iskorak, vratiti protjerani iz inostranstva i vrlo brzo bi se povratila vjera i nada. I na kraju moja omiljena poslovica koju mi je stalno govorio pokojni otac - da su ruke strašive kao oči nikada se ništa ne bi napravili. Još jednom izvini na čekanju, i poruka da ne pitate sve u "live" nedjeljom, tada je najbolje. Veliki pozdrav
Тачно,као у документарцу " На крововима Сао Паола" приказују хеликоптере као успјех и престиж а заправо су потреба врха режима Републике Српске да не иду путевима којих нема и да не гледају очима сиротињу у коју су претворили Републику Српску.
Вукане брате наш!!! За џабе је причати овом народу, све више што се критикује ова бахата власт они “омиљенији” !!! Ово је за неповјеровати!! Човјек да се прекрсти и љевом и десном!!!
PA NA OSNOVU OVOG VIDEA MOZE SE ZAKLJUCITI DA OD AUSTROUGARSKE NIKO NIJE U HERCEGOVINI NISTA GRADIO.SRAM IH BILO OD 1912 DO SAD KO GOD JE BIO NA VLASTI
Можете ли ви замислити колико је извучено богатства само из рудника Миљевина? Да нико други није платио жути фенинг пореза у тој регији. 30 година је Републици Српској,то је трећина вијека системске грозне пљачке Истока Републике Српске претвореног у колонију Лакташа и Градишке.
U ovoj reportaži videsmo puteve kojima idemo na sopstvenu odgovornost i sa"glavom u torbi".Šta je tek sa svim ostalim što se život zove?Ovako nam je sve,a vi naročito većina vas opet glasajte za ovu vlast koja nas je "usrećila" svojom brigom i radom kao.da nismo i mi kao i drugi bili učesnici u stvaranju Republike Srpske.
Вечерас, кад пређошмо ентитетску линију, ја и колега вриснушмо у глас: ''Добродошли у Републику Српску''! Лијеп осјећај, послије тешког дана и натезања у Живиницама на изборима за Сребреницу и вјечне борбе за опстанак Срба у овој проклетој земљи. Осјећај, који имамо само кад идемо кући. Није тако било прије равно 25 година на данашњи дан. Није и такав дан више никад, па ни по цјену смрти, имати нећу. У том дану сам гледао иза себе крајеве, које остављам и који више нису моји. Слушао сам ћаћино чутање и гледао сам сузу на мајкином лицу. А како ми је град излазио из видокруга, осјетио сам топлоту сузе и на свом. Сјећам се свега из тих мучних дана, у којима су и цигани чергари били господа за нас. А дали смо све и добили смо сваку битку. Мушки смо водили рат и то сви. Мушкарци, жене, старци и дјеца, сви, баш, сви. Гинуло се и пјевало се. Знали смо шта бранимо и знали смо да нема назад и успјели смо. То наше тадашње јединсто ми је и најлијепша успомена на рат. Али ипак продаше нас. Сјећам се те муке с краја рата. Оних демонстрација нас дјечака и дјевојчица, које поведошмо и за које свијет није хтјео да чује и не само свијет, већ нико. Не дођоше слике ни до Београда, а камо ли даље. А само смо хтјели да останемо на свом. Памтим дан, кад са покојним Батом одох да му помогнем, да ископају покојног му оца. Кад нам у повратку теку сузе у потоцима и кад украденом ракијом деремо грло, да од бола урликали не би. А тек нам петнаест љета. Чујем и ону гробну тишину из посљедње ноћи у оној једној кафани, у којој ме примише међу одрасли свијет. Онај звук уздаха, који се отме из груди посљедњих гостију икада. Одутам и у ону непрегледну колону у сњегу и леду. Побједнике, који изгледају поражено као никад нико. А онда се сјетим тог јутра у Братунцу и радости од поновног виђења са оним које волиш. Грлимо се и љубимо, као да се нисмо видјели годинама, иако се нисмо видјели само тих неколико претешких дана. Прошетају пред очима колективни смјештаји, ред на казану и сва она избјегличка мука. Није прошло много, тек 25 година. А, ето, још је све фришко, али не боли. Данас ме боли Мали Зејтинлик и сва та отета младост. Младост, коју до дана данас не обиђе нико од оних који нас воде. Ни цвјећа, ни вјенца ,а ни једно обично хвала. Боли ме и што их не спомиње више нико и што за њих нема ни почасног строја и почасног плотуна. А кунем вам се, да бољих од њих имали нисмо, у читавом нашем роду. Тјешим себе, да ће једном истина да нађе пут. Надам се, да ће неко о њима и свој нашој ратној муци снимити филм, па макар чекали још 25 година. Али бар да нешто остане дјеци. Да знају какви су им ратници очеви били и какве су јаде изгурале њихове мајке. Да знају за један град и једну генерацију која је створила Републику Српску. А тамо одакле само, више никад нико вратити неће. 21.02.1996-21.02.2021.
@@benitogonzalez9669 tako je svakome ko stane na pogresnu stranu mislim na kraju ga izdaju. A ti opet po naredenju U Zivinice da glasas stas, neko bas nikad ne nauci nego uvijek mora da osjeti.
@@benitogonzalez9669 jos samo da je druga strana imala naoruzanje pa da se to nazove borbom,pa da i vi zvanicno postanete borci ili ratnici,a ovako uvijek nekako u podsvijesti pravog borca tinja ona sujeta i razgovor sa samim sobom onaj najiskreniji " nisam bas siguran da smo mi to borbom dobili" itd
Kako je krenulo nece imati ko da vozi po putevima ,omladina ode zive zivote vani u svome rahatluku,a ovi što ostaju nek je Bog u pomoci ,treba lopove iz cjele Bosne u taj kamenolom nek lopatom cisti a ne u dzepove .
Вечерас, кад пређошмо ентитетску линију, ја и колега вриснушмо у глас: ''Добродошли у Републику Српску''! Лијеп осјећај, послије тешког дана и натезања у Живиницама на изборима за Сребреницу и вјечне борбе за опстанак Срба у овој проклетој земљи. Осјећај, који имамо само кад идемо кући. Није тако било прије равно 25 година на данашњи дан. Није и такав дан више никад, па ни по цјену смрти, имати нећу. У том дану сам гледао иза себе крајеве, које остављам и који више нису моји. Слушао сам ћаћино чутање и гледао сам сузу на мајкином лицу. А како ми је град излазио из видокруга, осјетио сам топлоту сузе и на свом. Сјећам се свега из тих мучних дана, у којима су и цигани чергари били господа за нас. А дали смо све и добили смо сваку битку. Мушки смо водили рат и то сви. Мушкарци, жене, старци и дјеца, сви, баш, сви. Гинуло се и пјевало се. Знали смо шта бранимо и знали смо да нема назад и успјели смо. То наше тадашње јединсто ми је и најлијепша успомена на рат. Али ипак продаше нас. Сјећам се те муке с краја рата. Оних демонстрација нас дјечака и дјевојчица, које поведошмо и за које свијет није хтјео да чује и не само свијет, већ нико. Не дођоше слике ни до Београда, а камо ли даље. А само смо хтјели да останемо на свом. Памтим дан, кад са покојним Батом одох да му помогнем, да ископају покојног му оца. Кад нам у повратку теку сузе у потоцима и кад украденом ракијом деремо грло, да од бола урликали не би. А тек нам петнаест љета. Чујем и ону гробну тишину из посљедње ноћи у оној једној кафани, у којој ме примише међу одрасли свијет. Онај звук уздаха, који се отме из груди посљедњих гостију икада. Одутам и у ону непрегледну колону у сњегу и леду. Побједнике, који изгледају поражено као никад нико. А онда се сјетим тог јутра у Братунцу и радости од поновног виђења са оним које волиш. Грлимо се и љубимо, као да се нисмо видјели годинама, иако се нисмо видјели само тих неколико претешких дана. Прошетају пред очима колективни смјештаји, ред на казану и сва она избјегличка мука. Није прошло много, тек 25 година. А, ето, још је све фришко, али не боли. Данас ме боли Мали Зејтинлик и сва та отета младост. Младост, коју до дана данас не обиђе нико од оних који нас воде. Ни цвјећа, ни вјенца ,а ни једно обично хвала. Боли ме и што их не спомиње више нико и што за њих нема ни почасног строја и почасног плотуна. А кунем вам се, да бољих од њих имали нисмо, у читавом нашем роду. Тјешим себе, да ће једном истина да нађе пут. Надам се, да ће неко о њима и свој нашој ратној муци снимити филм, па макар чекали још 25 година. Али бар да нешто остане дјеци. Да знају какви су им ратници очеви били и какве су јаде изгурале њихове мајке. Да знају за један град и једну генерацију која је створила Републику Српску. А тамо одакле само, више никад нико вратити неће. 21.02.1996-21.02.2021.
Prodjem tu ponekad tim kanjonom Do sada najmanje 20 puta i mnogi putevi u BiH i regiji liče na srednjevjekovne kozije staze na zalost a zemlja koja nema dobre puteve je osudjena na propast i crno joj se piše a o vlasti neću jer nema potrebe
Otkud mu snaga I volja? : covjeku je stalo do istine i napretka a mi bi, pocevsi od mene, da za nas to neko drugi uvjek cini... Kao sto se u nekadasnjoj Turskoj moglo platiti nekom drugom da za vas sluzi vojni rok. Ti ljudi su se zvali Bedeli. To smo mi! Nek se ljuti ko god zeli Pozdrav gsn Vukanu
Ma imaju oni savršeno rešenje, k ad put propadne oni samo postave novo ogranicenje brzine,80,60,50,30.... Pa lakše je postaviti znak nego popraviti put! Inače svake godine putujem na Ostrog iz Dervente i na tom putovanju od nekih 400 km nema mjesta pored puta a da nije tu kamion smeća,rupe na kolovozu,polomljeni znakovi.....
Ma Paris Dakar je 1000% bolji put , to nema tako ni u centralnoj Africi , to je dno dna uzass . Svaka cast Vukanovicu samo tako rasturi ih ko beba zvecku :)
Pa ja kakve su putevi doda ne iteresuje jer Dodo se vozi helikopterom ili avijonom njega ne iteresuje za turisti Koji na odmor idu briga njega za druge Samo naprijed vukane 👍🏻👍🏻👍🏻
Otkud ti snaga i volja.....Svaka ti cast Vukane
Hvala Ti Sto Nas ISTINOM obasipas SVAKODNEVNO HRABRI COVJECE MALO I ODMORI DA BI MILIJE SVE TO RADIO LP
Hahaaaa Turbo Vuko
Vukane ajd odgovori mi ma komentar!
Mislim da se boriš lavovski da tako nikad niko nije i svaka čast!
Žrtvuješ svoj život i svoju privatnost za bolje sutra!
A moje pitanje je prosto, pametan si čovjek zato te i pitam.
Da li iskreno Vjeruješ da se u BiH i Rs može popraviti stanje ?
(Pitam jer preko 30% stanovništva je otišlo iz države i konstantno odlaze za par godina ko će ostati, a sve posluje u minusu i to u velikom minusu i na to sve država u debelim dugovima i još nešto moje mišljenje da se to riješi ili malo ustabili treba minimalno 10 god a do tad ko će ostati u državi? )
Molim vas da Lajk ostavite da bi vukan pročitao lp.
Gospodine dobro postavljeno pitanje.NI U TUNGUZIJI NEMA NARODA .AL' SU PUTEVI MODERNI ZA NAROD(TURISTE) KOJI PROLAZE KROZ TO PODRUCJE.BILA SAM U RUMUNIJI.NEMA NARODA.AL.PUTEVI SU ZA 10 U ODNOSU NA NASE.
Vukane legendo blago nama sto te imamo lavovski se boris ali pojedini narod to ne vidi nisu svjesni da radis za dobrobit ovog napacenog naroda pa zar vrijedi 30 km za glas u pitanju su nedaj.boze saobracajne nesrece videli ovaj recimo put a puta nije ni vidilo pa jeli ovo moguce cuvaj se vukane vozi polako bog neka te cuva jer si vazda u pokretu bog stobom uvjek bio poz velika ljudino
Sada su mi javili za pitanje, pa izvini što tek sada odgovaram, posle par dana. Naravno da se sve može popraviti i urediti, i Iskreno sam optimista. Treba samo postaviti prave ljude na ključna mjesta, sposobne, poštene, obrazovane i sposobne, pohapsit ću bez trunke milosti sve one koji su se bezobrazno obogatili na muci naroda, oduzeti imovinu i vratiti imovinu i novac iznesen u inostranstvo, i sve će doći na svoje. Treba vremena i truda, ali bi se za par godina mogao napraviti ogroman iskorak, vratiti protjerani iz inostranstva i vrlo brzo bi se povratila vjera i nada.
I na kraju moja omiljena poslovica koju mi je stalno govorio pokojni otac - da su ruke strašive kao oči nikada se ništa ne bi napravili.
Još jednom izvini na čekanju, i poruka da ne pitate sve u "live" nedjeljom, tada je najbolje. Veliki pozdrav
Kod nas u istočnom dijelu Republike Srpske putevi lošiji nego u vrijeme rimljana.Evo da nađete rimsku kaldrmu ako ne bude bolja nego ovaj put sigurno.
Dobari putevi. Mile sebi kupio helikoptercic. Njemu to ne treba.
Тачно,као у документарцу " На крововима Сао Паола" приказују хеликоптере као успјех и престиж а заправо су потреба врха режима Републике Српске да не иду путевима којих нема и да не гледају очима сиротињу у коју су претворили Републику Српску.
@@mladensofrenovic4860 naravno drago mi ke kada cujem nekoga pametnoga na ovim mrezama.
Вукане брате наш!!! За џабе је причати овом народу, све више што се критикује ова бахата власт они “омиљенији” !!! Ово је за неповјеровати!! Човјек да се прекрсти и љевом и десном!!!
❤️Vukane,Pozdrav iz Frankfurta
Nema drzave koja dobrog vukana ne pozdravlja ja prosto nemogu zamisliti dan a da nepogledam vukana
Bravo na upozorenjima, mora se to brzo popravljati.
Covjek iz naroda, covjek za narod
PA NA OSNOVU OVOG VIDEA MOZE SE ZAKLJUCITI DA OD AUSTROUGARSKE NIKO NIJE U HERCEGOVINI NISTA GRADIO.SRAM IH BILO OD 1912 DO SAD KO GOD JE BIO NA VLASTI
Можете ли ви замислити колико је извучено богатства само из рудника Миљевина?
Да нико други није платио жути фенинг пореза у тој регији.
30 година је Републици Српској,то је трећина вијека системске грозне пљачке Истока Републике Српске претвореног у колонију Лакташа и Градишке.
U ovoj reportaži videsmo puteve kojima idemo na sopstvenu odgovornost i sa"glavom u torbi".Šta je tek sa svim ostalim što se život zove?Ovako nam je sve,a vi naročito većina vas opet glasajte za ovu vlast koja nas je "usrećila" svojom brigom i radom kao.da nismo i mi kao i drugi bili učesnici u stvaranju Republike Srpske.
Koga je briga u Vladi Republike Srpske za Hercegovinu?Kao da ih to interesuje put ili ti bilo što.
Skloni se sa puta moze naic neki snsd,ovac
Вечерас, кад пређошмо ентитетску линију, ја и колега вриснушмо у глас: ''Добродошли у Републику Српску''! Лијеп осјећај, послије тешког дана и натезања у Живиницама на изборима за Сребреницу и вјечне борбе за опстанак Срба у овој проклетој земљи. Осјећај, који имамо само кад идемо кући. Није тако било прије равно 25 година на данашњи дан. Није и такав дан више никад, па ни по цјену смрти, имати нећу. У том дану сам гледао иза себе крајеве, које остављам и који више нису моји. Слушао сам ћаћино чутање и гледао сам сузу на мајкином лицу. А како ми је град излазио из видокруга, осјетио сам топлоту сузе и на свом. Сјећам се свега из тих мучних дана, у којима су и цигани чергари били господа за нас. А дали смо све и добили смо сваку битку. Мушки смо водили рат и то сви. Мушкарци, жене, старци и дјеца, сви, баш, сви. Гинуло се и пјевало се. Знали смо шта бранимо и знали смо да нема назад и успјели смо. То наше тадашње јединсто ми је и најлијепша успомена на рат. Али ипак продаше нас. Сјећам се те муке с краја рата. Оних демонстрација нас дјечака и дјевојчица, које поведошмо и за које свијет није хтјео да чује и не само свијет, већ нико. Не дођоше слике ни до Београда, а камо ли даље. А само смо хтјели да останемо на свом. Памтим дан, кад са покојним Батом одох да му помогнем, да ископају покојног му оца. Кад нам у повратку теку сузе у потоцима и кад украденом ракијом деремо грло, да од бола урликали не би. А тек нам петнаест љета. Чујем и ону гробну тишину из посљедње ноћи у оној једној кафани, у којој ме примише међу одрасли свијет. Онај звук уздаха, који се отме из груди посљедњих гостију икада. Одутам и у ону непрегледну колону у сњегу и леду. Побједнике, који изгледају поражено као никад нико. А онда се сјетим тог јутра у Братунцу и радости од поновног виђења са оним које волиш. Грлимо се и љубимо, као да се нисмо видјели годинама, иако се нисмо видјели само тих неколико претешких дана. Прошетају пред очима колективни смјештаји, ред на казану и сва она избјегличка мука. Није прошло много, тек 25 година. А, ето, још је све фришко, али не боли. Данас ме боли Мали Зејтинлик и сва та отета младост. Младост, коју до дана данас не обиђе нико од оних који нас воде. Ни цвјећа, ни вјенца ,а ни једно обично хвала. Боли ме и што их не спомиње више нико и што за њих нема ни почасног строја и почасног плотуна. А кунем вам се, да бољих од њих имали нисмо, у читавом нашем роду. Тјешим себе, да ће једном истина да нађе пут. Надам се, да ће неко о њима и свој нашој ратној муци снимити филм, па макар чекали још 25 година. Али бар да нешто остане дјеци. Да знају какви су им ратници очеви били и какве су јаде изгурале њихове мајке. Да знају за један град и једну генерацију која је створила Републику Српску. А тамо одакле само, више никад нико вратити неће. 21.02.1996-21.02.2021.
@@benitogonzalez9669 tako je svakome ko stane na pogresnu stranu mislim na kraju ga izdaju.
A ti opet po naredenju U Zivinice da glasas stas, neko bas nikad ne nauci nego uvijek mora da osjeti.
@@benitogonzalez9669
jos samo da je druga strana imala naoruzanje pa da se to nazove borbom,pa da i vi zvanicno postanete borci ili ratnici,a ovako uvijek nekako u podsvijesti pravog borca tinja ona sujeta i razgovor sa samim sobom onaj najiskreniji " nisam bas siguran da smo mi to borbom dobili" itd
Dževad Tuzlić mogao bi naići snsd-ovac, ali neće Isil-ovac🤣🤣
Kako je krenulo nece imati ko da vozi po putevima ,omladina ode zive zivote vani u svome rahatluku,a ovi što ostaju nek je Bog u pomoci ,treba lopove iz cjele Bosne u taj kamenolom nek lopatom cisti a ne u dzepove .
Uskoro će Goražde završiti trasu puta za Sarajevo. Taj dio Hercegovine je zaboravljen.
E nebi tuda proso pa makar da pjesacim 2 dana ..
Вечерас, кад пређошмо ентитетску линију, ја и колега вриснушмо у глас: ''Добродошли у Републику Српску''! Лијеп осјећај, послије тешког дана и натезања у Живиницама на изборима за Сребреницу и вјечне борбе за опстанак Срба у овој проклетој земљи. Осјећај, који имамо само кад идемо кући. Није тако било прије равно 25 година на данашњи дан. Није и такав дан више никад, па ни по цјену смрти, имати нећу. У том дану сам гледао иза себе крајеве, које остављам и који више нису моји. Слушао сам ћаћино чутање и гледао сам сузу на мајкином лицу. А како ми је град излазио из видокруга, осјетио сам топлоту сузе и на свом. Сјећам се свега из тих мучних дана, у којима су и цигани чергари били господа за нас. А дали смо све и добили смо сваку битку. Мушки смо водили рат и то сви. Мушкарци, жене, старци и дјеца, сви, баш, сви. Гинуло се и пјевало се. Знали смо шта бранимо и знали смо да нема назад и успјели смо. То наше тадашње јединсто ми је и најлијепша успомена на рат. Али ипак продаше нас. Сјећам се те муке с краја рата. Оних демонстрација нас дјечака и дјевојчица, које поведошмо и за које свијет није хтјео да чује и не само свијет, већ нико. Не дођоше слике ни до Београда, а камо ли даље. А само смо хтјели да останемо на свом. Памтим дан, кад са покојним Батом одох да му помогнем, да ископају покојног му оца. Кад нам у повратку теку сузе у потоцима и кад украденом ракијом деремо грло, да од бола урликали не би. А тек нам петнаест љета. Чујем и ону гробну тишину из посљедње ноћи у оној једној кафани, у којој ме примише међу одрасли свијет. Онај звук уздаха, који се отме из груди посљедњих гостију икада. Одутам и у ону непрегледну колону у сњегу и леду. Побједнике, који изгледају поражено као никад нико. А онда се сјетим тог јутра у Братунцу и радости од поновног виђења са оним које волиш. Грлимо се и љубимо, као да се нисмо видјели годинама, иако се нисмо видјели само тих неколико претешких дана. Прошетају пред очима колективни смјештаји, ред на казану и сва она избјегличка мука. Није прошло много, тек 25 година. А, ето, још је све фришко, али не боли. Данас ме боли Мали Зејтинлик и сва та отета младост. Младост, коју до дана данас не обиђе нико од оних који нас воде. Ни цвјећа, ни вјенца ,а ни једно обично хвала. Боли ме и што их не спомиње више нико и што за њих нема ни почасног строја и почасног плотуна. А кунем вам се, да бољих од њих имали нисмо, у читавом нашем роду. Тјешим себе, да ће једном истина да нађе пут. Надам се, да ће неко о њима и свој нашој ратној муци снимити филм, па макар чекали још 25 година. Али бар да нешто остане дјеци. Да знају какви су им ратници очеви били и какве су јаде изгурале њихове мајке. Да знају за један град и једну генерацију која је створила Републику Српску. А тамо одакле само, више никад нико вратити неће. 21.02.1996-21.02.2021.
👍👍👍😁😁😁🍀🙋
Bravo Vukane to zaista godinama stoji i niko nista.Smece pored puta odruseno kamanje..katastrofa ...Upravu si...
OD 1912 DO SAD NIKO NIJE U HERCEGOVINI NISTA GRADIO
Scila i Haribda 😊
Oči su vam umorne , usporite malo ....lijep sat.
.... okle kosulja:)
Prodjem tu ponekad tim kanjonom Do sada najmanje 20 puta i mnogi putevi u BiH i regiji liče na srednjevjekovne kozije staze na zalost a zemlja koja nema dobre puteve je osudjena na propast i crno joj se piše a o vlasti neću jer nema potrebe
Vukane svaka ti cast
Otkud mu snaga I volja? : covjeku je stalo do istine i napretka a mi bi, pocevsi od mene, da za nas to neko drugi uvjek cini... Kao sto se u nekadasnjoj Turskoj moglo platiti nekom drugom da za vas sluzi vojni rok. Ti ljudi su se zvali Bedeli.
To smo mi!
Nek se ljuti ko god zeli
Pozdrav gsn Vukanu
Pre dve godine put između Mostara i Nevesinja je kao na Divljem Zapadu užas.
Ma imaju oni savršeno rešenje, k
ad put propadne oni samo postave novo ogranicenje brzine,80,60,50,30....
Pa lakše je postaviti znak nego popraviti put!
Inače svake godine putujem na Ostrog iz Dervente i na tom putovanju od nekih 400 km nema mjesta pored puta a da nije tu kamion smeća,rupe na kolovozu,polomljeni znakovi.....
Vukane Namijerno ne prave u Istocnoj Bosni i Herzegowina ali Obrnuce se karta dace taj Najlijepsi kraj Balkana biti Bolji od Schweiz …✊❤️
Ma Paris Dakar je 1000% bolji put , to nema tako ni u centralnoj Africi , to je dno dna uzass . Svaka cast Vukanovicu samo tako rasturi ih ko beba zvecku :)
Sta se cudis takvi su vam skoro svi putevi kroz rs, kakav je tek put od Knezeva do Banja Luke.
👍❤
👍🏻
Strojevim korakom,vukane!
Ovaj narod nije bolje ni zasluzio tako če i zavrsit eto vam SNSD
Aman sto was neglasaju ko zna sta traba radit🤗💫👋
Bravo ...Turbo Vuko ne popusca .nakerozinu je
Srpska Sveta zemlja !
Kud Tamindzija putuje za BL i L.Petrovic i sl. Njima pozdrav 🚱🚱🚱🚱🚱🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Иде ауто путем кроз Хрватску, затим цестама ФБиХ и на крају се жртвује за Републику Српску кањоном Врбаса до Бања Луке.
Imali genocida u srebrenici i agresije na nezavisnu bih
Badava ti priča misliš ako je Draško uspio na taj način da će i tebi to upaliti
@@sefikacrnkic2369 ..kakvog gehnocida...
Народ је себи бирао такву Власт.
Ne popravljaj Vukne nista naice i Ministrica tuda a onda kako joj bog da
To nema ni u africi
Et za šta ste se 'borili',..nadam se da neće i za ovo ruglo optužiti Bosnjake ili pak političko Sarajevo...haha
Imas novu kosulju od mene!.. iako je I ta dobra
Содома и Гомора !
glava u torbi
Pa ja kakve su putevi doda ne iteresuje jer Dodo se vozi helikopterom ili avijonom njega ne iteresuje za turisti Koji na odmor idu briga njega za druge Samo naprijed vukane 👍🏻👍🏻👍🏻
Kad malo bolje razmislim, bolje je da se sve obrusi....
Bili ste na vlasti sds sto niste napravili