Koliko je ovo duboko, istinito, realno. Naš život teče, sve drugo je oko nas. Život nije crno i belo i fakultet mi je svakako jedno od najgorih iskustava, ali velika škola. Svaka čast na svakoj rečenici. Studentski rok nije i životni rok.
ajoj slusam i placem, pricas svoju pricu a kao da pricas moju, kao sebe da slusam 🥺 predivna si devojka i alal ti vera na svemu, bas bih te zelela za prijatelja🤍
Saosetila sam se sa mnogim stvarima koje su rečene u ovom videu, drago mi je što je neko obradio ovu temu. Mnogo puta, pogotovo tokom prve godine sam svoju vrednost poistovećivala sa uspehom na fakultetu. Činjenica da studiranje nije psihički lako, ali sa druge strane treba ga proći zbog nekog iskustva. I kao što si rekla nećeš biti srećan sa položenim ispitima ako nemaš mir u glavi i ništa ne gubiš i ako se produži god dana ili ma koliko već. Sve će proći a džaba ako se razboliš i ne budeš dobro. Sve ima svoje vreme.
Draga Andjelija veliko hvala na ovom videu. Trenutno sam u situaciji da sam odslusala drugu godinu zdravstvene njege, ali moje srce žudi za psihologijom i nekim drugim sferama. Jako mi je lose bilo tokom ove dvije godine, udebljala sam se skoro 40kg. I totalno izgubila smisao u životu. Ostalo mi je još pet ispita do uslova za trecu i uporno razmišljam da obnovim i uzmem vrijeme za sebe. Jako mi je zao sto sam sebe upropastila kilama i izgubila volju za druzenjem.Sa tim ide i depresije i anksioznost. Jos uvijek se bojim obnove, jer bih se vratila kuci i slusala roditelje i njihove komentare. Dvoumim se, ali vjerujem da ne bih napustala faks upravo sto sam se jako namucila i sa stanovima i sa ispitima. Uz Boziju pomoc nadam se da cu izaci kao pobjednik iz ovog mracnog perioda ❤️ Hvala jos jednom na dijeljenju tvog iskustva 🥰
Moj glavni problem kod studiranja je što sam više radila i bila na poslu, nego sam učila. Naravno radila sam kako bi platila stan, režije i ostalo. Ali uzme jako puno energije, vremena i sveg ostalog. Dobra stvar kod mene je sto nemam nikakav pritisak obitelji nego podršku jer me ne mogu financirati pa niti ne otežavaju, nisam imala problema sa mentalnim zdravljem iako svaki pad u dubini duše boli (sa anksioznosti sam imala problem u osnovnoj školi zbog učenja koji sam tada uspjela pobjediti) i ono glavno što me vuče dalje je to što sam upisala ono što sam htjela i prije i sada. Želim ti svu sreću i nastavi pričati o ovakvim temama, jer nas ima mnogo koji imamo slične probleme.🥰
Ja ulazim u osmu godinu studiranja i jako mi je tesko i niko to ne shvata svi misle da je razlog mog dugog studiranja lenjost a ja sam zapravo prosla rolerkoster sa emocijama, nesanicama, krisom pila bensedine da bi mi bilo bolje.m,plakala i ucila itd.. da ne oricam o situacijama gde mi je majka bila bolesna,pa sestra pa gomila stvari inproblema m, svaki put kad bih videla da je neko od moje generacije zavrsio fax upadal u tugu (iako mi nikad nije bilo krivo cak sta vise drago zbig njih) ali sam se osecala tuzno sto ja nisam i manje vredno. I sve sam prosla sama jer me niko nije razumeo..roditelji su mislili da ja iznisljam svoja stanja da ne bi ucila, prijatelji neki su likovali bukvalno im je bilo drago jer su mogli sebe da izdignu, neki me nisu razumeli itd. Ali uspela sam sama da se izdignem i kazem samoj sebi da cu zavrsiti po svaku cenu! I hocu! Zbog sebe! I bicu najsrecnija na svetu dok budem drzala indeks sa poslednjim ispitom jer znam kroz sta sam prosla i dokle sam dosla. Saljem svu podraku svim studentima. Mozemo mi to💪🏼
Shvatila sam za sebe da mi je bolje produziti godinu i ocistiti sve sto je ostalo od predmeta prije nego pocnem trecu godinu gdje ce svi predmeti biti samo u vezi te karijere/smjera za koji idem. Surealan je osjecaj i ne znam kako da se osjecam o tome 😬
Drago dete, možda se ti tzv. prjatelji ne raduju tvojim uspesima iz ko zna kojih razloga (možda oni/one bili nisu raspoloženi u trenutnim situacijama, možda su se setili kako si se nehotice zamerila nekome nenamerno - dešava se, a možda su ljubomorni ili ko zna šta ih još muči u glavama). Problem uvek počinje od nas samih kako reagujemo na datu informaciju. Npr. Ako ti je neko rekao ko te prati ili te je pratio što na ju tjubu ili na instagramu jednu stvar tipa: ,,Položio sam betonske konstrukcije (koji je jedan od najtežih ispita)", ne treba da ga / je blokiraš, no daj podršku ili eventualno gledaj to kao neki motiv da ti budeš bolja (pošto ima takvih da su neki ljubomorni na tuđe uspehe; naravno ovde ne ulazim u to ko to radi, a ko ne). Naravno, roditelji pitaju te stvari tipa: ,,Dokle ti misliš da studiraš?"; ,,Što se zezaš sa tim fakultetom?" ; ,,Grdne pare ti dajem a ti se tegliš sa studijama. Dokle više?" itd. Pitaju, jer su zabrinuti (iako ne bih da ih branim) i evidentno imaju razlog zašto nas to pitaju. Oni hoće da mi uspemo i daju nam neki vid podrške da se borimo za sebe. Znam da nije lako kada roditelji tako kažu, ali oni se i brinu za nas. Dešavalo se i da kada nekom kažeš da sam napokon položio / položila ispit, onda će ti neko / neka dati ovakav motiv: ,,Neka ti to sada bude motiv da ti spremaš dalje ispite." Time znaš kakav je to pravi drug / drugarica za tebe. I takve treba da čuvamo povrh toga što sve počinje od nas samih. Slažem se da sve kreće od nas, drago dete. I slažem se da ako si počeo / počela jednu stvar treba da je završiš. I kada je završiš, onda misli o drugoj stvari koju želiš da radiš, studiraš psihologiju, građevinu, mašinstvo, da budeš ju tjuber itd. Ovde bih rekao jednu stvar koju je govorio Patrijarh Pavle: ,,Biće nam bolje kad mi budemo bolji."
Sve isto ali sve, samo sto ja tek trebam da krenem da radim na sebi. Ok, nije kao da sam na pocetku, ali jos sam u procesu, sad sam na antidepresivima jer sam imala prejake simptome i to cu iskoristiti da upoznam sebe i da nadjem koren problema. Hvala ti na ovom videu❤️
Ja sam isto u produzenoj, ali... Nisam srecnq ni sa ovim sto Ucim, niti sam sigurna da želim ovim da se sigurno bavim, najgore od svega je sto do kraja me deli sest ispita, ali ja sebe ne vidim u ovome, radije bi sad bila medicinska sestra, ili nesto tog tipa, no medjutim ne mogu jer nemam tu srednju školu, sa druge strane ovih sest ispita me izjeda, zaposlila sam se i tek sad nista ne Ucim... Ne znam, drago mi je, koliko god sebično zvučalo, sto nisam usamljen slučaj
Jesi razmisljala da zavrsis vanredno srednju medicinsku? Ja sam napustla faks koji nisam ni zelela da upisem, isto zelim da budem med. sestra a zavrsila sam gimnaziju
@@vermilionrose4426 Јесам, међутим није ми то то, јер ја не желим да се после прича завршила за пола године и сад је мед сестра, једино да завршим ванредно, па рецимо упишем Вишу медицинску, али колико ће то мени времена и живаца да одузме, јер и овако сам анксиозна и једва сам довде стигла.. не знам не видим решење неко, а букв сам депресивна због тога...
Slazem se sa svime što si rekla,ali ti ovde izostavila faktor egzistencije. Imala si i imaš olakšavajuče okolnosti da nisi morala da radiš,a većina ljudi naprosto mora da plaća račune. Tako da sve je to lepo ali na kraju ne možeš studirati deset goddina i biti na teretu svojih roditelja,sloboda uključuje i maksimalnu odgovornost za sve aspekte života.
Koliko je ovo duboko, istinito, realno. Naš život teče, sve drugo je oko nas. Život nije crno i belo i fakultet mi je svakako jedno od najgorih iskustava, ali velika škola. Svaka čast na svakoj rečenici. Studentski rok nije i životni rok.
Grlim❤️
Hvala za ovaj video! Volela bih da te imam za prijatelja!
🥺❤️
ajoj slusam i placem, pricas svoju pricu a kao da pricas moju, kao sebe da slusam 🥺
predivna si devojka i alal ti vera na svemu, bas bih te zelela za prijatelja🤍
Hvala ti od srca❤️
Saosetila sam se sa mnogim stvarima koje su rečene u ovom videu, drago mi je što je neko obradio ovu temu. Mnogo puta, pogotovo tokom prve godine sam svoju vrednost poistovećivala sa uspehom na fakultetu. Činjenica da studiranje nije psihički lako, ali sa druge strane treba ga proći zbog nekog iskustva. I kao što si rekla nećeš biti srećan sa položenim ispitima ako nemaš mir u glavi i ništa ne gubiš i ako se produži god dana ili ma koliko već. Sve će proći a džaba ako se razboliš i ne budeš dobro. Sve ima svoje vreme.
Sve si rekla❤️
Draga Andjelija veliko hvala na ovom videu.
Trenutno sam u situaciji da sam odslusala drugu godinu zdravstvene njege, ali moje srce žudi za psihologijom i nekim drugim sferama.
Jako mi je lose bilo tokom ove dvije godine, udebljala sam se skoro 40kg.
I totalno izgubila smisao u životu.
Ostalo mi je još pet ispita do uslova za trecu i uporno razmišljam da obnovim i uzmem vrijeme za sebe.
Jako mi je zao sto sam sebe upropastila kilama i izgubila volju za druzenjem.Sa tim ide i depresije i anksioznost.
Jos uvijek se bojim obnove, jer bih se vratila kuci i slusala roditelje i njihove komentare.
Dvoumim se, ali vjerujem da ne bih napustala faks upravo sto sam se jako namucila i sa stanovima i sa ispitima.
Uz Boziju pomoc nadam se da cu izaci kao pobjednik iz ovog mracnog perioda ❤️
Hvala jos jednom na dijeljenju tvog iskustva 🥰
Hej draga, javi mi se na instagramu❤️
Jako sam zahvalna sto sam naisla na ovaj yt kanal. Svaki video je refreshing i vrijedi definitivno. Zelim ti sve naj u zivotu
Hvala tebi na podršci❤️
Moj glavni problem kod studiranja je što sam više radila i bila na poslu, nego sam učila. Naravno radila sam kako bi platila stan, režije i ostalo. Ali uzme jako puno energije, vremena i sveg ostalog. Dobra stvar kod mene je sto nemam nikakav pritisak obitelji nego podršku jer me ne mogu financirati pa niti ne otežavaju, nisam imala problema sa mentalnim zdravljem iako svaki pad u dubini duše boli (sa anksioznosti sam imala problem u osnovnoj školi zbog učenja koji sam tada uspjela pobjediti) i ono glavno što me vuče dalje je to što sam upisala ono što sam htjela i prije i sada.
Želim ti svu sreću i nastavi pričati o ovakvim temama, jer nas ima mnogo koji imamo slične probleme.🥰
Ja ulazim u osmu godinu studiranja i jako mi je tesko i niko to ne shvata svi misle da je razlog mog dugog studiranja lenjost a ja sam zapravo prosla rolerkoster sa emocijama, nesanicama, krisom pila bensedine da bi mi bilo bolje.m,plakala i ucila itd.. da ne oricam o situacijama gde mi je majka bila bolesna,pa sestra pa gomila stvari inproblema m, svaki put kad bih videla da je neko od moje generacije zavrsio fax upadal u tugu (iako mi nikad nije bilo krivo cak sta vise drago zbig njih) ali sam se osecala tuzno sto ja nisam i manje vredno. I sve sam prosla sama jer me niko nije razumeo..roditelji su mislili da ja iznisljam svoja stanja da ne bi ucila, prijatelji neki su likovali bukvalno im je bilo drago jer su mogli sebe da izdignu, neki me nisu razumeli itd. Ali uspela sam sama da se izdignem i kazem samoj sebi da cu zavrsiti po svaku cenu! I hocu! Zbog sebe! I bicu najsrecnija na svetu dok budem drzala indeks sa poslednjim ispitom jer znam kroz sta sam prosla i dokle sam dosla. Saljem svu podraku svim studentima. Mozemo mi to💪🏼
Možeš ti bre to!❤️ Svaka čast za sve do sad🤗
Shvatila sam za sebe da mi je bolje produziti godinu i ocistiti sve sto je ostalo od predmeta prije nego pocnem trecu godinu gdje ce svi predmeti biti samo u vezi te karijere/smjera za koji idem. Surealan je osjecaj i ne znam kako da se osjecam o tome 😬
Drago dete, možda se ti tzv. prjatelji ne raduju tvojim uspesima iz ko zna kojih razloga (možda oni/one bili nisu raspoloženi u trenutnim situacijama, možda su se setili kako si se nehotice zamerila nekome nenamerno - dešava se, a možda su ljubomorni ili ko zna šta ih još muči u glavama). Problem uvek počinje od nas samih kako reagujemo na datu informaciju. Npr. Ako ti je neko rekao ko te prati ili te je pratio što na ju tjubu ili na instagramu jednu stvar tipa: ,,Položio sam betonske konstrukcije (koji je jedan od najtežih ispita)", ne treba da ga / je blokiraš, no daj podršku ili eventualno gledaj to kao neki motiv da ti budeš bolja (pošto ima takvih da su neki ljubomorni na tuđe uspehe; naravno ovde ne ulazim u to ko to radi, a ko ne). Naravno, roditelji pitaju te stvari tipa: ,,Dokle ti misliš da studiraš?"; ,,Što se zezaš sa tim fakultetom?" ; ,,Grdne pare ti dajem a ti se tegliš sa studijama. Dokle više?" itd. Pitaju, jer su zabrinuti (iako ne bih da ih branim) i evidentno imaju razlog zašto nas to pitaju. Oni hoće da mi uspemo i daju nam neki vid podrške da se borimo za sebe. Znam da nije lako kada roditelji tako kažu, ali oni se i brinu za nas. Dešavalo se i da kada nekom kažeš da sam napokon položio / položila ispit, onda će ti neko / neka dati ovakav motiv: ,,Neka ti to sada bude motiv da ti spremaš dalje ispite." Time znaš kakav je to pravi drug / drugarica za tebe. I takve treba da čuvamo povrh toga što sve počinje od nas samih.
Slažem se da sve kreće od nas, drago dete. I slažem se da ako si počeo / počela jednu stvar treba da je završiš. I kada je završiš, onda misli o drugoj stvari koju želiš da radiš, studiraš psihologiju, građevinu, mašinstvo, da budeš ju tjuber itd.
Ovde bih rekao jednu stvar koju je govorio Patrijarh Pavle: ,,Biće nam bolje kad mi budemo bolji."
❤️❤️❤️❤️❤️
🥰❤️
Sve isto ali sve, samo sto ja tek trebam da krenem da radim na sebi. Ok, nije kao da sam na pocetku, ali jos sam u procesu, sad sam na antidepresivima jer sam imala prejake simptome i to cu iskoristiti da upoznam sebe i da nadjem koren problema. Hvala ti na ovom videu❤️
Samo napred bree!❤️
@@andjelija.grbovic hvalaaa😭😭😭❤️❤️❤️
🥺❤️❤️❤️
Grlim❤️
Ja sam isto u produzenoj, ali... Nisam srecnq ni sa ovim sto Ucim, niti sam sigurna da želim ovim da se sigurno bavim, najgore od svega je sto do kraja me deli sest ispita, ali ja sebe ne vidim u ovome, radije bi sad bila medicinska sestra, ili nesto tog tipa, no medjutim ne mogu jer nemam tu srednju školu, sa druge strane ovih sest ispita me izjeda, zaposlila sam se i tek sad nista ne Ucim... Ne znam, drago mi je, koliko god sebično zvučalo, sto nisam usamljen slučaj
Jesi razmisljala da zavrsis vanredno srednju medicinsku? Ja sam napustla faks koji nisam ni zelela da upisem, isto zelim da budem med. sestra a zavrsila sam gimnaziju
@@vermilionrose4426 i ja sam zavrsila gimnaziju a zainteresovana sam za medicinu. Kako mislis da moze da se vandredno zavrsi? :)
@@vermilionrose4426 Јесам, међутим није ми то то, јер ја не желим да се после прича завршила за пола године и сад је мед сестра, једино да завршим ванредно, па рецимо упишем Вишу медицинску, али колико ће то мени времена и живаца да одузме, јер и овако сам анксиозна и једва сам довде стигла.. не знам не видим решење неко, а букв сам депресивна због тога...
@@vermilionrose4426 ти можеш да упишеп Вишу медицинску, ја бих хтела смер за бабицу али не могу🙄
@@maracodhal4551 mozes zavrsiti vanredno u srednjoj medicinskoj. Placa se oko 1000e i traje valjda 1god. Dajes samo vazne predmete i ides na praksu
Slazem se sa svime što si rekla,ali ti ovde izostavila faktor egzistencije. Imala si i imaš olakšavajuče okolnosti da nisi morala da radiš,a većina ljudi naprosto mora da plaća račune. Tako da sve je to lepo ali na kraju ne možeš studirati deset goddina i biti na teretu svojih roditelja,sloboda uključuje i maksimalnu odgovornost za sve aspekte života.
Draga Andjelija, ja sam apsolvent na farmaciji, dosta se pronalazim u svemu sto govoris, mozemo li stupiti u kontakt❤
Piši mi na instagramu andjelija.grbovic