СА ВЕРОМ У БОГА (1932)
HTML-код
- Опубликовано: 20 окт 2024
- СА ВЕРОМ У БОГА (1932)
Производно предузеће: МАП филм, Београд
Сценарио, режија, директор фотографије, монтажа: Михајло Ал. Поповић
Сниматељ: Миливоје Радовић
Улоге: Љубиша Јунговић Космајац, Деса Јанојлић, Јелисавета Димитријевић, Мита Николић, Гојко Божовић, Бисерка Миловановић,
Трајање: 42 минута,
Садржај:
Прича филма почиње сеоском идилом, која траје све до почетка првог великог светског ратног сукоба. Даље се паралелно развијају две приче: једна прати младог ратника, његово војевање и повлачење из отаџбине, а друга судбину породице под окупацијом. Када се војник врати кући, затиче само сина, који га није ни упамтио...
***
Филм Са вером у Бога, је снимљен 1932. године и сматра се најуспешнијим предратним играним филмом снимљеним на просторима Југославије. На основу сачуваних материјала, уз помоћ аутора Михајла Ал. Поповића, филм је реконструисан 1988. Местимичне празнине у причи су последице изгубљених кадрова.
СА ВЕРОМ У БОГА
Филм Михајла Ал. Поповића Са вером у Бога из 1932. године сматра се, по једногласном мишљењу (што је редак случај) како својих савременика - предратних критичара, тако и послератних историчара српске и југословенске кинематографије, најбољим играним филмом у кинематографији Краљевине Југославије. Михајло Ал. Поповић (1908-1990), рођени Београђанин, завршио је Трговачку академију и вероватно би водио миран живот књиговође да се није заразио болешћу од које су тада патили многи талентовани млади људи широм света - филмом. Као заљубљеник, био је један од оснивача Југословенског Филм клуба 1930.године, а након сусрета са некадашњим колегом са Трговачке академије Миодрагом Миком Ђорђевићем, већ прилично афирмисаним сниматељем, пожелео је да научи тајне тог компликованог заната који је на почецима кинематографије у себи носио нешто мистификаторско и неразумљиво обичним људима. Још 1930. године, он му помаже у снимању документарног филма Беље, а недуго затим учествује у снимању данас на жалост изгубљеног ратног филма Кроз буру и огањ, у продукцији предузећа Адриа-национал филма и режији Ранка Јовановића и Милутина Игњачевића. Иако је у овом филму имао епизоду аустријског војника, много више се задржавао иза камере, упијајући сваки покрет и купујући вештину од искусног сниматеља Јосипа Новака.
Немирни и разбарушени дух кога није држало место, убрзо је пожелео да и сам неке од сопствених снова и идеја преточи на филмско платно. Читајући причу Бранислава Нушића Пуста кућа, а ваљда и под утицајем натуралистичких сцена из раних совјетских филмова, као што је Пут у живот/Putevka v žizn’ ,1931., Николаја Ека, дошао је на идеју да створи дело о српском сељаку, у рату војнику, који се после четворогодишњег ратовања као инвалид враћа на родну груду. За потребе филма је основао сопствено предузеће за израду филмова МАП филм, а затим је током лета и јесени 1932. године, за само десетак дана снимио остварење које ће остати записано златним словима у аналима нашег филма - Са вером у Бога. Цео филм је снимљен у Кумодражу крај Београда, родном месту прослављеног војводе Степе Степановића, а осим професионалне глумице Десе Јанојлић, која је тумачила главну женску улогу, сви остали глумци су били аматери, без искуства у кинематографији. У време доминације звука, Са вером у Бога је због недостатка средстава био снимљен као неми филм, али је озвучен са грамофонских плоча, углавном музиком истакнутих домаћих аутора. У току 1933. године, филм је приказиван у београдским биоскопима Колосеум и Метропол, а утисци како публике, тако и критике су били више него повољни. Генерал Илија Петковић је тако написао у свом чланку у листу Правда: ''Врлине и патње које је наш народ показао у свим гиганским борбама, велики напори и жртве, које су борбе и тешкоће тражиле - дивно су сликама, не претстављене но песнички описане у филму Са вером у Бога''.
Још 1950. године Мика Поповић је у тек основану Југословенску кинотеку депоновао сачуване делове негатива свог ремек дела. Али, у послератним ''вуненим временима'' они који су могли, нису марили за филм о страшним патњама Србије и српског народа. Тек осамдесетих већ остарела, пензионисана легенда коју су сви из филмског света из милоште звали Чика Мика, добија позив од руководећих људи Југословенске кинотеке да помогне при реконструкцији свог првенца, који је требало да буде приказан на Данима немог филма у италијанском граду Порденонеу. На рестаурацији филма уз аутора је учествовао стручни тим који је оформила Југословенска кинотека, у саставу др. Марко Бабац, Стеван Јовичић, Варткес Баронијан и Светислав Ристић. Са вером у Бога је у Порденонеу 1988. године доживео овације, а Михајло Ал. Поповић је добио Специјалну повељу Фестивала.
У жељи да новим генерацијама приближи ово ремек дело наше кинематографије Југословенска кинотека и њен Архив су урадили дигиталну рестаурацију филма у 2к резолуцији.
Александар Саша Ердељановић
Свака част за овај видео! 👍
sa vjerom u boga 🇷🇸🏴☠️🦅
Mnogo hvala za ovaj legendarni film, baš ste me obradovali! Samo, šteta što ga niste upload-ovali u HD (720p) rezoluciji...
Максимална резолуција овог видеа је 720 линија прогресивно. Можда су могли и FullHD да ставе.
Moglo je i 8k, ne znam sto nisu.
Bato oces u blue ray mozda??
Наши дични преци и мученици Слава им .
Danas se prevrću u grobovima gledajući u šta im se pretvoriše potomci
Svaka čast!
Ovaj film ilustruje prave vrednosti,nije to vise za nas.
Како за кога
Ti kadrovi seoskih poslova joooj❤
Било би пожељно да ставе енглеске поднаслове због страних гледалаца. Иначе, енглески титлови постоје на Blu-ray диску.
dvdcompare.net/comparisons/film.php?fid=44902
Dajte film "Grešnica bez greha" sa muzikom, isto fenomenalan film pre II svetskog rata.
To je nasa kraljevina
Kako se zove glummica na 00:03:30?
jako dirljivo
Koliko je kvalitetan snimak ne mogu da poverujem da je iz 1932 iako pise da jeste haha
18:45 Ovo mi izgleda kao da je snimljeno tačno kod mesne zajednice u Kumodražu. Sa desne strane sada je "Pera ždera".
U pravu si moja kuća je sad sa desne strane odma pre mesne
Metar pre ležećeg policajca
@@alexandarg7308 Kako imam oštro oko, šta kažeš? 😉
A na 7:40 je ona nizbrdica kad se silazi dole u rupu, gde okreće 25p.
@@vladamiskovic stvarno da ti nisi primetio ja nebi ni pomislio 😀
Pozdrav, kako bih mogao da vas kontaktiram?
Strpi se par godina dok ne izmisle nesto sto će se zvati google. Onda odes tamo pa ukucas jugoslovenska kinoteka, pa odeš na njihov sajt i tamo nađeš informacije koje te zanimaju. Ali dok to sve ne izmisle ne postoji način da ih kontaktiraš.
@@justonemore3348 Strpi se i ti još nekoliko vjekova, ne bi li skupio dovoljnu moć obrade, pa tako nadam se, shvatio da tokom globalne krize i pandemije, klasični vidovi komunikacije nisu u igri, kao inače.
Dodaj još nekoliko stotina godina i možda shvatiš da jeftina ironija i tvoji pokušaji napredne inteligencije, ranga djeteta od 10 godina, nisu zanimljivi.
Pozdrav i nadam se da radite nešto korisno za vašu zajednicu.
@@ozymandias1389x pa email radi i tokom pandemije
@@ozymandias1389x auuuu e NEK si mu rek’o!🤣
Zasto ja sumnjam da je ovo film iz 1932 godine?
Pokreti glumaca su sasvim prirodni ( ne ubrzani i neprirodni za ono vreme, pogledati Bastera Kitona i Carli Caplina, a i sam snimak sarajevskog atentata)
Glumci, ako se dobro zagledate, su prelepo nasminkani, gotovo presavrseno za 1932 godinu.
Ili sam ja paranoican.
@@zorangrbic hvala Zoki😆
Ubrzano su išli, jer se ranije snimalo na 16 sličica u sekundi, a reprodukovalo se brže, na 24 sličice, verovatno zato što su filmovi bili lako zapaljivi, a sijalica na kinoprojektoru lako je mogla da ih spali. Zato su glumci onako trčkarali. E sad, verovatno su ovde kompjuterski usporili hod, pa su pokreti u realnoj brzini.
A što se tiče Bastera Kitona i Čaplina, tamo su namerno snimali još sporije, tako da bi brzo hodali i tako stvore komičan efekat. Zamisli Čaplina da ide realnom brzinom, na šta bi ličilo.
Čak i ovde nije baš realna brzina, ide malkice brže. Verovatno je snimano kamerom na ručni pogon i tu je brzina teško mogla da bude uvek jednaka. Obično je išlo oko dva okretaja ručice u sekundi.
Ali to su bile neme kamere. U to vreme, već od 1929, već su se uveliko snimali tonski filmovi i kamere su snimale na 24 sličice u sekundi.
Nadam se da sam uspeo da ti objasnim.
Pozdrav
Moj deda snimao rucno
na 39:30 hrvatska himna do 39:45
Himna Kraljevine Jugoslavije je bila mešavina himni Bože pravde LIjepa naša Domovino i slovenačke Naprej zastava slave
А ко написао и први извео хрватску химну но Срби