Svaki put ću reći drago mi je živjeti u vremenu Baneta Opačića...Drago mi je da postoje ljudi koji znaju s emocijom prenjeti stihove našeg Baneta dok je njega imamo u čemu uživati hvala Bane 👏👏👏
Prolazim tako ulicama Novog Sada i ulazim u železničku stanicu i zatičem čoveka leži nepomično na betonu, pogledam malo bolje i za tren ne verujem svojim očima.Svi okreću glavu od tog prizora i mirno prolaze pored njega, "kao pored Turskog groblja". Sažalim se i pođem da ga dignem, kada iz daljine dopire glas: "ostavi ga vidiš da je pijan kao letva, hoćeš tako mlad neku bolest da navučeš", prećutim ja neko vreme, podignem pogled tako da sam tu ženu gledao u oči, pa kaza: "ženo pred Bogom smo svi isti, ako nećemo u nevolji u slabostima pomagati jedni drugima, zašto da onda živimo? Zašto da bi sutradan ako ja padnem drugi mi se rugali, da svoju egoističnu izopačenost prenesimo kao virus jedni na druge." Uvideći da je žena promenila boju lica, postidevši se u sebi, za trenutak pogledao sam još jednom nesrećnog čoveka. Uhvatio ga za ruke i dovukao do prve klupe, kojih je još te godine bilo, posle su već uklonili upravo zbog tih jadnik beskućnika, ubrzo smestio sam ga da sedne. Posle par minuta došao je svesti, pogledavši me izobličenih očiju kaza: "Dečko koji si pa ti, otkuda ja na ovoj klupi",sažali se nad njegovom sudbinom, odmah dao sam mu flašicu hladne vode da pije, kada je otpio dva gutljaja tihim tonom sam mu rekao: "Vidi čoveče ležao si nepomično na betonu, morao sam da reagujem,šta se desilo sa tobom ja ne znam, ali znam da sam morao da ti pomognem u toj situaciji." Videvši mu u oku suzu koja poče da se sliva niz obraz, shvatih za čas da duša ga boli. Udahnuo je duboko i počeo svoju tužnu životnu priču: "Dobri čoveče na ulici sam dve godine, sam bos i gladan, inače ranije nikada nisam pio, do duše pušio sam po koju cigaretu na dan, pre toga bio sam čovek kao ti, sa porodicom, ženom i decom, jednoga dana? .. kada je to izgovorio počeše mu suze liti kao letnji pljusak, jedva ga smirih, pa on nastavi. "Jednoga dana žena nađe drugog, zaljubi se, a pošto sam živeo kod nje bilo mi je rečeno samo da odem, drugi krov nad glavom nisam imao, roditelji su umrli, a dalji poznanici nisu hteli da čuju za mene, moja ćerka pod vlašću svoje majke takođe nije htela da me sasluša, dok sam cvilijo u jadu svom, vrlo brzo njen ljubavnik se uselio u dom. Druge kuće nisam imao jer moja sestra je prodala kuću mojih roditelja koju je nasledila, a kod nje nisam dobrodošao gost." " O sudbino čuješ li me sada? " te reči sam izgovorio dok su ruke već orošene rubom vremena drhtale toliko jako da sam morao u tom trenutku da ih držim i tako polako smirim. Nije mi bilo žao što sam izgubio dragoceno vreme sa tim nažalost emotivno slomljenim čovekom. Kazao sam: " Ne brini, tvoja sudbina jeste tužna ali nije izgubljena, još ima nade da te sreća blagoslova zagrli, otresi brige kao prašinu ništavila sa sebe, i ustani dok je vreme, da sa biserom svoje vrednosti ispuniš život sa novim početkom sreće. Ne tuguj, ne opijaj se sa vremenom svoje prošlosti, život mnogo vredi ako ceniš svaki svoj trenutak sreće i onda nećeš dopustiti da te očaj odvede do ambisa sopstvene prošlosti. Zahvali Bogu na svakom danu, i ispuni dušu blagoslovom mira. Nađi sebi sklonište od tuge, prozrači srce svetlošću tišine i nagrada neće izostati. Spasi se i nebo će slaviti, započni da ponovo gradiš život sa svakim danom. Poslušavši me do kraja, sreća nad njegovim očima bila je prisutna, samo je klimnuo glavom. "Da počnem da radim, da zamolim za posao dobre ljude. Rekao sam mu odvažno: Da, verujem da će ti posao uliti nadu za bolje sutra, samo da te zdravlje posluži, a dobri ljudi videći tvoju dobru dušu smilovaće se nad tobom. Veruj mi!" Rekao je umornim glasom, "verujem ". I tako smo se srdačno pozdravili da su ljudi u okruženju čudno nas posmatrali, mislevši u sebi da smo oboje poročni ljudi. Zaključak ove istinite priče jeste u sledećem: "Ne treba dozvoliti sebi da strah u nama ubije sva dobra dela koja posedujemo, ako stalno mislimo da su ljudi na ulici banda, narkomani pijanice koje nas mogu povrediti, u nama rodiće se odbojnost, to jest gađenje prema njima, ali treba da odbacimo tu lošu misao, da je otcepimo iz dna duše, jer ipak ti ljudi su samo bolesni, njima treba dobar savet, nežne reči ljubavi". 2006 godine radnja priče se odvijala u železničkoj stanici u Novom Sadu, ovaj događaj biće opisan u sledećim romanima. Od tada već me je vuklo da pomažem bolesnim i ugroženim i to sam želeo, do duše tada sam opijen alkoholom bio, ali ipak i takav nikada nisam tim ljudima želeo zlo..
I ja kad pomazem kazu mi da sam luda..kazi nekad ne..nemogu a ja se mislim onaj odozgo vidi sve..kad tad će I mene pogledati kao sad kad mi je najteze u životu kad mi se život raspada I kad samo molim boga da mi da snage
Ubite me, ali ja bih zakonom zabranila da Bane daje svoje pesme. To samo on uz klavir moze da dočara. Ovi sto se prave da imaju emociju, nemaju je. Bane bi grmeo da ovo peva.
![FORTNITE CLASSICS IS BACK! Fortnite Item Shop [November 15th, 2024] (Fortnite Chapter 5)](http://i.ytimg.com/vi/RbQURbeFwqs/mqdefault.jpg)
Svaki put ću reći drago mi je živjeti u vremenu Baneta Opačića...Drago mi je da postoje ljudi koji znaju s emocijom prenjeti stihove našeg Baneta dok je njega imamo u čemu uživati hvala Bane 👏👏👏
Dva stopala mala!!!! !!!! !!!! Dočekala!!!!
Savršeno! Brate mili savršeno...Plačem od moje muke opjevane tugom svojom...Pa živote je.. ti pas m...
Slusam pjesmu, prisjecam se prve ljubavi koju idalje volim i kako je to sve docekala. Najezio sam se.
Bravo Dzimi
Bice ovo HIT ozbiljan
Prolazim tako ulicama Novog Sada i ulazim u železničku stanicu i zatičem čoveka leži nepomično na betonu, pogledam malo bolje i za tren ne verujem svojim očima.Svi okreću glavu od tog prizora i mirno prolaze pored njega, "kao pored Turskog groblja".
Sažalim se i pođem da ga dignem, kada iz daljine dopire glas: "ostavi ga vidiš da je pijan kao letva, hoćeš tako mlad neku bolest da navučeš", prećutim ja neko vreme, podignem pogled tako da sam tu ženu gledao u oči, pa kaza:
"ženo pred Bogom smo svi isti, ako nećemo u nevolji u slabostima pomagati jedni drugima, zašto da onda živimo? Zašto da bi sutradan ako ja padnem drugi mi se rugali, da svoju egoističnu izopačenost prenesimo kao virus jedni na druge."
Uvideći da je žena promenila boju lica, postidevši se u sebi, za trenutak pogledao sam još jednom nesrećnog čoveka.
Uhvatio ga za ruke i dovukao do prve klupe, kojih je još te godine bilo, posle su već uklonili upravo zbog tih jadnik beskućnika, ubrzo smestio sam ga da sedne.
Posle par minuta došao je svesti, pogledavši me izobličenih očiju kaza:
"Dečko koji si pa ti, otkuda ja na ovoj klupi",sažali se nad njegovom sudbinom, odmah dao sam mu flašicu hladne vode da pije, kada je otpio dva gutljaja tihim tonom sam mu rekao:
"Vidi čoveče ležao si nepomično na betonu, morao sam da reagujem,šta se desilo sa tobom ja ne znam, ali znam da sam morao da ti pomognem u toj situaciji."
Videvši mu u oku suzu koja poče da se sliva niz obraz, shvatih za čas da duša ga boli.
Udahnuo je duboko i počeo svoju tužnu životnu priču:
"Dobri čoveče na ulici sam dve godine, sam bos i gladan, inače ranije nikada nisam pio, do duše pušio sam po koju cigaretu na dan, pre toga bio sam čovek kao ti, sa porodicom, ženom i decom, jednoga dana? .. kada je to izgovorio počeše mu suze liti kao letnji pljusak, jedva ga smirih, pa on nastavi. "Jednoga dana žena nađe drugog, zaljubi se, a pošto sam živeo kod nje bilo mi je rečeno samo da odem, drugi krov nad glavom nisam imao, roditelji su umrli, a dalji poznanici nisu hteli da čuju za mene, moja ćerka pod vlašću svoje majke takođe nije htela da me sasluša, dok sam cvilijo u jadu svom, vrlo brzo njen ljubavnik se uselio u dom. Druge kuće nisam imao jer moja sestra je prodala kuću mojih roditelja koju je nasledila, a kod nje nisam dobrodošao gost."
" O sudbino čuješ li me sada? " te reči sam izgovorio dok su ruke već orošene rubom vremena drhtale toliko jako da sam morao u tom trenutku da ih držim i tako polako smirim. Nije mi bilo žao što sam izgubio dragoceno vreme sa tim nažalost emotivno slomljenim čovekom.
Kazao sam:
" Ne brini, tvoja sudbina jeste tužna ali nije izgubljena, još ima nade da te sreća blagoslova zagrli, otresi brige kao prašinu ništavila sa sebe, i ustani dok je vreme, da sa biserom svoje vrednosti ispuniš život sa novim početkom sreće.
Ne tuguj, ne opijaj se sa vremenom svoje prošlosti, život mnogo vredi ako ceniš svaki svoj trenutak sreće i onda nećeš dopustiti da te očaj odvede do ambisa sopstvene prošlosti. Zahvali Bogu na svakom danu, i ispuni dušu blagoslovom mira.
Nađi sebi sklonište od tuge, prozrači srce svetlošću tišine i nagrada neće izostati.
Spasi se i nebo će slaviti, započni da ponovo gradiš život sa svakim danom.
Poslušavši me do kraja, sreća nad njegovim očima bila je prisutna, samo je klimnuo glavom.
"Da počnem da radim, da zamolim za posao dobre ljude. Rekao sam mu odvažno: Da, verujem da će ti posao uliti nadu za bolje sutra, samo da te zdravlje posluži, a dobri ljudi videći tvoju dobru dušu smilovaće se nad tobom. Veruj mi!"
Rekao je umornim glasom, "verujem ".
I tako smo se srdačno pozdravili da su ljudi u okruženju čudno nas posmatrali, mislevši u sebi da smo oboje poročni ljudi.
Zaključak ove istinite priče jeste u sledećem:
"Ne treba dozvoliti sebi da strah u nama ubije sva dobra dela koja posedujemo, ako stalno mislimo da su ljudi na ulici banda, narkomani pijanice koje nas mogu povrediti, u nama rodiće se odbojnost, to jest gađenje prema njima, ali treba da odbacimo tu lošu misao, da je otcepimo iz dna duše, jer ipak ti ljudi su samo bolesni, njima treba dobar savet, nežne reči ljubavi".
2006 godine radnja priče se odvijala u železničkoj stanici u Novom Sadu, ovaj događaj biće opisan u sledećim romanima.
Od tada već me je vuklo da pomažem bolesnim i ugroženim i to sam želeo, do duše tada sam opijen alkoholom bio, ali ipak i takav nikada nisam tim ljudima želeo zlo..
I ja kad pomazem kazu mi da sam luda..kazi nekad ne..nemogu a ja se mislim onaj odozgo vidi sve..kad tad će I mene pogledati kao sad kad mi je najteze u životu kad mi se život raspada I kad samo molim boga da mi da snage
😥
Kakva emocija! Kakav tekst!
Svaka cast brate! Mnogo jak spot i pjesma👏👏👏
Predobra pjesma,bane kao i uvijek fenomen,a emocija pjevaca nevjerojatna,sve pohvala
Bane genije....Odlična pjesma, savršeno izvođenje.
Prelijepa pjesma. Svaka čast 👏👏👏
Koja pjesma ma toppp❤❤❤❤
Prekrasna pjesma bravo 😁👏🏼👏🏼🥰
Bravo Dzimi! 😇🥰😍😍👏👏👏
Bravo👏👏👏
Divno😊
Bravo doktore svala cast!!!👏👏👏
Bravooo,bravooo !
Bravo majstore!
To Džimika 👊☝️
Prelijepo
Prelepo
❤❤❤❤❤❤❤❤
Vrhhh, svaka cast👏
najjaci si bez vida matovica ❤️❤️
Bravo
Jako emotivno nasla se ovdje ija
Bravo ! 🤗🤗🤗
Nasla se tu
❤
😍😍😍😍😍😍
Bravo!!
Hit 🎧🎧
Dobra pjesma , hvala Jodzir
Skupa pjesma
❤❤❤
👏🥰🥂
🔝🔝🔝🔝🔝
Ubite me, ali ja bih zakonom zabranila da Bane daje svoje pesme. To samo on uz klavir moze da dočara. Ovi sto se prave da imaju emociju, nemaju je. Bane bi grmeo da ovo peva.
😥
A gde je alhemija
Boqa je simijeva pesma
Dokle si ono dogura u Zvezdama Granda?
divnooo
❤️