Hvala za ovako inspirativnu analizu! Roman je veoma slojevit, kompleksan, bavi se etičkim pitanjima kroz odnos Ahmeda Nurudina prema svetu i ljudima. Čini se da je i Selimović sebe doživljavao kao Ahmeda, mada bih se usudila da kažem da je njegov književni lik otišao mnogo dalje u kukavičluku i sebičnosti. Nurudin se zapravo krije iza religijskih dogmi, nikada ne preuzimajući odgovornost za donošenje odluka ne sebe, jer sebe i ne poznaje, a i ono što poznaje ne daje mu dovoljno sigurnosti. Baš zato što je tako odvojen od ljudi (kao sa se oseća važnijim u odnosu na ostale, što se negde i provlači kroz roman), on ne može da ima pravu sliku o sebi, jer nema bliske odnose. Jedini odnos koji je na tom tragu je odnos sa Hasanom, koji je zaista neverovatan lik, neko sa kim se možemo poistovetiti i on je pravi junak ovog romana. Ne bih se složila sa Vama da je Nurudin postao buntovnik; njegove namere su krajnje sebične jer želi potpuno nemoralno da nametne određenu situaciju u kojoj će on ispasti heroj, a da bi na neki način kompenzovao osećaj nepravednosti i osećaj niže vrednosti za ono što mu se dešava. Dakle, on nije iskren u svojim namerama i sve radi ili reaktivno (reagujući na tok događaja, dakle bivajući pasivan, a upravo zbog tog sakrivanja iza religije) ili iz lične koristi i nekog svog osećaja pravde. Svakako, ima i tragičnosti u tome ali, nažalost, nemam razumevanja za njegove postupke (tačnije, ne mogu da uvažim njegova opravdanja) i sve vreme dok čitam osećam odbojnost prema tom liku.
Kakva divna analiza djela! Beskrajno sam zahvalna.
Hvala za ovako inspirativnu analizu! Roman je veoma slojevit, kompleksan, bavi se etičkim pitanjima kroz odnos Ahmeda Nurudina prema svetu i ljudima. Čini se da je i Selimović sebe doživljavao kao Ahmeda, mada bih se usudila da kažem da je njegov književni lik otišao mnogo dalje u kukavičluku i sebičnosti. Nurudin se zapravo krije iza religijskih dogmi, nikada ne preuzimajući odgovornost za donošenje odluka ne sebe, jer sebe i ne poznaje, a i ono što poznaje ne daje mu dovoljno sigurnosti. Baš zato što je tako odvojen od ljudi (kao sa se oseća važnijim u odnosu na ostale, što se negde i provlači kroz roman), on ne može da ima pravu sliku o sebi, jer nema bliske odnose. Jedini odnos koji je na tom tragu je odnos sa Hasanom, koji je zaista neverovatan lik, neko sa kim se možemo poistovetiti i on je pravi junak ovog romana. Ne bih se složila sa Vama da je Nurudin postao buntovnik; njegove namere su krajnje sebične jer želi potpuno nemoralno da nametne određenu situaciju u kojoj će on ispasti heroj, a da bi na neki način kompenzovao osećaj nepravednosti i osećaj niže vrednosti za ono što mu se dešava. Dakle, on nije iskren u svojim namerama i sve radi ili reaktivno (reagujući na tok događaja, dakle bivajući pasivan, a upravo zbog tog sakrivanja iza religije) ili iz lične koristi i nekog svog osećaja pravde. Svakako, ima i tragičnosti u tome ali, nažalost, nemam razumevanja za njegove postupke (tačnije, ne mogu da uvažim njegova opravdanja) i sve vreme dok čitam osećam odbojnost prema tom liku.
Savrseno! Slusala sam Vas sa uzivanjem! Odlicna interpretacija djela! ❤️
Hvala
Hvala