Da li si saznao konacan prinos ? Koji je prinos i koliko je dala kontrola kg? Mislim da je malo 24 reda za kontrolu, mislim da su trebali na jos par mesta da urade kontrolu. Takodje mislim da su trebali uraditi jos neka poredjenja sa raznim djubrivima , pa i sa geo2 sto reklamiras, a sa folijarnim pa da se dobiju neki precizniji i opsirniji podaci o celoj proizvodnji. Ipak je to ozbiljan kompleks 1500ha pod sistemom za navodnjavanje koji pruza bezbroj kombinacija i eksperimenata. Da li si ove godine mozda dobio neke rezultate ili imas podatak oko prinosa sto se vrsi navodnjavanje sa ukopanim crevima u zemlji, ti si pravio reportazu o tom sistemu navodnjavanja? Hvala
@Uros Davidovic Evo pauziram na 2:27,prvo sa jedne strane lepo je cuti ovako nesto jer malo ko cita razna istrazivanja ,kao ja,i videti da jos neko ovo primenjuje u praksi.Ali sa druge strane mi se ne svidja,ovo je davanje na gotovo vecini farmera,a niko od njih se nije nikad uhvatio neke knjige da nesto procita i proba nesto novo u poljoprivredi,tj vecina njih ne zna ni da navede mikroelemente a kamoli da je culo za kobalt.Takvima ne treba pomagati ovakvim lakim informacijama,ako oni nece sami da se edukuju ,nek ostanu na tome gde jesu.
@@dobrazemlja Ti veoma visoki prinosi su pre svega rezultat toga što je setva uglavnom na krčevini. Brazilci seku pluća planete da bi došli do novca i onda seju soju na površinama koje su milionima godina bile pod šumom. Naravno da tu onda niču svakojaki korovi, pa je upotreba Glifosata obavezna, a soja mora da bude modifikovana.
Odgovorno tvrdim da je razlika vrlo mala. Tih 11t/ha je izuzetak (ako je uopšte istinit, jer poznajem prevare oko ,,rekordera" kod nas). Osnovna razlika je u padavinama koje su tamo minimalno 4x veće nego kod nas u normalnoj godini ! Kod nas u sistemu ,,kap po kap" su postignuti prinosi nešto preko 5t/ha. Voleo bih da nisam upravu. PS: u poslednjih nekoliko sedmica cena soje koju 95% poljoprivrednika može da ostvari je ispod 80 dinara/kg
@@dobrazemlja nije samo svar u prinosu i ako je on najvažniji. Molim te poslušaj i samo koristi ,,zdravu" logiku pri slušanju. Ništa više. Hvala na strpljenju
Podaci o rekordnim prinosima soje koje ovaj inženjer navodi nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Kakvih 9 tona u Americi, pre par decenija su prešli 10 t/ha. Sadašnji svetski rekord drži Randy Dowdy od 2019.godine sa čak 12.793,17 kg/ha. Prethodni svetski rekord je takođe bio njegov sa preko 11,5 tona. Rekord u takozvanom suvom ratarenju je okruglo 10 tona/ha.
@@slavkoilic536 ne znam u kojoj državi je ostvaren, ali svakako je moralo da bude dosta padavina i u povoljnim intervalima. Ono što pogoduje soji u Americi je veoma visoka vlažnost vazduha čak i kad je suša. Kod nas kad je suva zemlja suv je i vazduh.
@@slavkoilic536 potpuno se slažem, ali se i pitam zašto kod nas uopšte nema soje ili pšenice sa tim vrhunskim potencijalom rodnosti. Znam da se kod naših pšenica genetski potencijal nekad utvrđivao na "parcelama" od 36m2, pa se čak i tu izabere IDEALNI kvadtat, a "žetva" obavljala makazama i ručnim odvajanjem zrna na najlonu. Dobijenu težinu pomnožiš sa 10.000 i eto lepog potencijala. Naravno, REKORDI moraju da se ostvare na pravih 10.000 m2.
![Noob To Max With DRAGON REWORK In Blox Fruits [FULL MOVIE]](http://i.ytimg.com/vi/LnBMOinoOvA/mqdefault.jpg)
11t/ha je nemoguće, čak i u laboratorijskim uslovima
Da li si saznao konacan prinos ? Koji je prinos i koliko je dala kontrola kg? Mislim da je malo 24 reda za kontrolu, mislim da su trebali na jos par mesta da urade kontrolu. Takodje mislim da su trebali uraditi jos neka poredjenja sa raznim djubrivima , pa i sa geo2 sto reklamiras, a sa folijarnim pa da se dobiju neki precizniji i opsirniji podaci o celoj proizvodnji. Ipak je to ozbiljan kompleks 1500ha pod sistemom za navodnjavanje koji pruza bezbroj kombinacija i eksperimenata. Da li si ove godine mozda dobio neke rezultate ili imas podatak oko prinosa sto se vrsi navodnjavanje sa ukopanim crevima u zemlji, ti si pravio reportazu o tom sistemu navodnjavanja? Hvala
@dobrazemlja zanima me odgovor, moramo se prilagoditi promjenama vremena, par godina nam soja izgori u cvjetanju narocito taj flowerpower me zanima
@Uros Davidovic Evo pauziram na 2:27,prvo sa jedne strane lepo je cuti ovako nesto jer malo ko cita razna istrazivanja ,kao ja,i videti da jos neko ovo primenjuje u praksi.Ali sa druge strane mi se ne svidja,ovo je davanje na gotovo vecini farmera,a niko od njih se nije nikad uhvatio neke knjige da nesto procita i proba nesto novo u poljoprivredi,tj vecina njih ne zna ni da navede mikroelemente a kamoli da je culo za kobalt.Takvima ne treba pomagati ovakvim lakim informacijama,ako oni nece sami da se edukuju ,nek ostanu na tome gde jesu.
Brazilska GMO soja moze 11t ova obicna ne.
Ima i tu istine ...
U stvari ne da ima nego je tačno ...
@@dobrazemlja Ti veoma visoki prinosi su pre svega rezultat toga što je setva uglavnom na krčevini. Brazilci seku pluća planete da bi došli do novca i onda seju soju na površinama koje su milionima godina bile pod šumom. Naravno da tu onda niču svakojaki korovi, pa je upotreba Glifosata obavezna, a soja mora da bude modifikovana.
Odgovorno tvrdim da je razlika vrlo mala. Tih 11t/ha je izuzetak (ako je uopšte istinit, jer poznajem prevare oko ,,rekordera" kod nas). Osnovna razlika je u padavinama koje su tamo minimalno 4x veće nego kod nas u normalnoj godini ! Kod nas u sistemu ,,kap po kap" su postignuti prinosi nešto preko 5t/ha. Voleo bih da nisam upravu. PS: u poslednjih nekoliko sedmica cena soje koju 95% poljoprivrednika može da ostvari je ispod 80 dinara/kg
Ja ne bih jeo ovu soju id 11t po ha😬😬
To je radio moj kolega u slavonija pre 40 god seje žitnom sejalicom na svaku treću lulu
Da li su rekli koliki broj semena su posejali po hektaru? Da li je to značajno više od preporučenih 450000 zrna/ha?
Ja Sam sijao na 35 cm, Ali mislim ja bolje na 70 cm zbog medjurednog kultiviranja.
A sama soja se otvorila,rwa krs semena kao i sve ostalo
U Brazilu ima minimalno samo 4 puta više padavina nego kod nas, samo. Kao i ova njiva što je zaluvana, samo
Sta su koristili za zastitu protiv korova kada su parcele tako ciste.
Uroše kako doci do podataka kako je rodila u suvom ratarenju? I kada je ovo snimljeno?
Čekamo da je skinu, a smimano je prošle nedelje ... Objavićemo čim bude neki rezultat, konkretno.
@@dobrazemlja vazi,hvala unapred 🍻
@@dobrazemlja sta se desilo sa ovom sojom i prinosom
@@goranvujic3911 Dobro pitanje ... sada ću ih zvati da proverim ...
I dalje nema odg. za prinos?? Jesu li se razocarali pa nema odg
Zanima me kako je prosla ova soja . Jel ima kakvih rezultata ?
Uroše, molim te da preslušaš za 30 dana ovaj klip i da logično razmisliš. Voleo bih da ja nisam upravu. Moje poštovanje za tvoj trud i rad
Hmm, dogovoreno... Videćemo uostalom kada stignu rezultati.
@@dobrazemlja nije samo svar u prinosu i ako je on najvažniji. Molim te poslušaj i samo koristi ,,zdravu" logiku pri slušanju. Ništa više. Hvala na strpljenju
Čarolaija je u vodi
Podaci o rekordnim prinosima soje koje ovaj inženjer navodi nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Kakvih 9 tona u Americi, pre par decenija su prešli 10 t/ha. Sadašnji svetski rekord drži Randy Dowdy od 2019.godine sa čak 12.793,17 kg/ha. Prethodni svetski rekord je takođe bio njegov sa preko 11,5 tona. Rekord u takozvanom suvom ratarenju je okruglo 10 tona/ha.
Samo padavine preko 2.000l/m², pa još mnogo toga
@@slavkoilic536 ne znam u kojoj državi je ostvaren, ali svakako je moralo da bude dosta padavina i u povoljnim intervalima. Ono što pogoduje soji u Americi je veoma visoka vlažnost vazduha čak i kad je suša. Kod nas kad je suva zemlja suv je i vazduh.
@@ivanjoldic826 pročitaj sortne osobine najprinosnijih sorata, ni jedna na papiru ne dostiže 9 ili više t/ha
@@slavkoilic536 potpuno se slažem, ali se i pitam zašto kod nas uopšte nema soje ili pšenice sa tim vrhunskim potencijalom rodnosti. Znam da se kod naših pšenica genetski potencijal nekad utvrđivao na "parcelama" od 36m2, pa se čak i tu izabere IDEALNI kvadtat, a "žetva" obavljala makazama i ručnim odvajanjem zrna na najlonu. Dobijenu težinu pomnožiš sa 10.000 i eto lepog potencijala. Naravno, REKORDI moraju da se ostvare na pravih 10.000 m2.
Dodao bih da je to suvo ratarenje sa padavinama 4x i više padavina nego kod nas. I pored svega toga ja izražavam sumnju u takve prinose.
Da li je nekada saopsten prinos ove soje ili je ostao vecita misterija?