Izvinjavam se za gafove u klipu! Dešava se da onaj ko radi često i greši...ali "136 ampera" neću sebi oprostiti! :D Ako imate pitanja povodom ovog postupka ili neki vaš način po kome dolazite do vrednosti transformatora bilo bi lepo da to i prokomentarišete.
Bavio sam se popravkama transformatora i od toga živeo. Nemojte ovaj video uzimati za ozbiljno. Da sam koristio ovaj video za računanje i popravke bojim se nebih se ni hleba najeo. Ovaj transformator je 6 do 10W sekundarne snage. Vidim da ću morati da nađem vremena i da napravim valjan video o mrežnim trafoima.
Što'no veli Petronije: "Grešiš... ovaj, silno grešiš, sinko." Elem, i ja ću naći vremena da Vam, gos'n Nuspahiću, dokažem koliko mašite. Bar da ste rekli: " ... od 15 do 20 W" možda, tek možda, bi to bila prečka, a ovim Vašim proračunom, ne da ste omašili moj gol, već pucate na Vaš. A svaka Vama čast na popravkama transformatora i zahvaljujem na komentaru. Svako dobro!
Odlican klip. Sve pohvale. Samo nisi objasnio osnovnu stvar na samom poceku. NA OSNOVU CEGA SI ODERDIO KOJE JE SEKUNDAR A KOJE PRIMAR. Rekao si "predpostavimo da je ovo sekundar" Neko, ko prvi put ovo radi i pri tome ne zna koje je primar a koje sekundar na nepoznatom trafou ne moze se osloniti na predpostavku.
Pogrešno si shvatio. Naime, ako je na jednom izvodu trafoa vrednost otpora 121 om, samim tim pretpostavljamo, da ne kažem, sama nam se nameće činjenica da je drugi izvod trafoa sekundar (što zapravo i jeste) ali ne uzimamo ništa zdravo za gotovo dok to i ne potvrdimo merenjem, što sam i potvrdio merenjem otpora na drugom izvodu koji iznosi 3,5 oma. Što će reći, ništa nije rađeno bazi pretpostavke.
Manja vrijednost otpora znači veća struja, veća struja znači deblji presjek vodiča (namota), a s obzirom da je deblji presjek vodiča to znači manji broj zavoja što je inače tipično za sekundar transformatora. Za primar vrijedi manji presjek vodiča, veći broj zavoja, veća vrijednost napona u odnosu na sekundar, manja vrijednost struje u odnosu na sekundar i naravno veća vrijednost otpora. Nadam se da sam malo objasnio i pomogao ;)
Ovisi da li transformator transformira viši napon na niži napon kao u slučaju na videu sa 220V na 12V ili transformator transformira niži napon na viši napon. Znači kao na videu napon spuštamo sa 220V na 12V i primar ima puno zavoja i tanju žicu, a sekundar ima manje zavoja i manji napon, ali zato sekundar vuče više ampera i ima deblju žicu i tu će se izmjeriti manji otpor jer ima manje zavoja i žica je deblja. U drugom slučaju kada se transformira niži napon na viši napon, npr. 220V na 500V onda primar ima manje zavoja i deblju žicu pošto će se iz izvora vući više ampera, a sekundar će proporcionalno većem naponu imati više namota i tanju žicu pošto će prolaziti manje ampera. I hajde ti sad ustanovi nepoznati transformator po ovoj metodi na videu da li je on transformator za na više napone ili na niže napone jer ipak si znao porijeklo transformatora iz kućišta sa oznakama.
Naravno da ovisi o tome da li se radi o "spustanju" ili "dizanju" naponskog nivoa. Ovo sam dao primjer kada je napon na sekundaru manji. Logično da je sve obrnuto u slučaju kad je primar manjeg, a sekundar viseg naponskog nivoa. Lijep pozdrav
Mislim da je uz pomoć srazmere otpora primarnog i sekundarnog namotaja moze odrediti i koeficijant tranformacije bez priključuvanja na mrezni napon.Fino.. poucan video prulog..
Jedno pitanje : Dali je moguć proračun trafoa ako se meri otpor na primaru. Imam transformator koji na sekundaru ima jako mali otpor koji moj unimer ne može precizno da izmeri (blizu je nuli)?
Nažalost, proračun ovakvog tipa, na primaru nije izvodljiv. Daje li trafo ikakav napon na sekundaru? U slučaju da ima napona na sekundaru, može se odrediti približna vrednost jačine struje. U svakom slučaju mi je čudna ta preniska vrednost otpora.
Zen Elektronika Ima napon na sekundaru, činimi se oko 12v (na poslu sam trenutno pa ne mogu sad da izmerim). Otpor je mali verovatno zato što je sekundar motan debljim provodnikom (oko 1,5 ² mm) i nema puno zavojaka.Primar ima otpor oko 35oma. Hvala u svakom slučaju, samo nastavi super je kanal :)
Onda ovako, izmerićeš strane a i b (onako kako je navedeno u klipu), pomnožiti ih međusobno pa rezultat kvadrirati. To će nam biti "odokativna" snaga trafoa. Nakon toga definicijom I=P/U izračunati jačinu struje. Hvala! :)
Imam pitanje u vezi transformatora. Imam transformator 230 - 14 V koji na primaru ima tri žice i tri na sekundaru. Za ove na sekundaru znam da su izvodi za 14 i 7 V, a na primaru dvije žice spojim na 230 V i radi. Interesuje me zašto služi treća žica na primaru ? Hvala unapred
Pa da, I (realna jačina struje) jednaka je i (iluzorna jačina struje u A) kroz Sfe(dimenzije jezgra u kvadratnim cm). Elem, ovo je prost sistem za određivanje vrednosti transformatora uz pomoć unimera i par definicija. Gustina struje i magnetni fluks jezgra nije uzet u obzir, to bi već bilo malo komplikovanije.
Dobro pitanje. Ovako, pretpostavljam da je napon na sekundaru 2x12V ili čak i više, uz jedan zajednički ozvod. Na primaru može biti sledeći slučaj: postoje izvodi za 2x110V (takođe uz jedan zajednički izvod koji napon od 220V deli na dva od 110V) i izvodi (dve žice) za, recimo, 230V. Ovo je samo pretpostavka, čisto da razjasnimo. Kako pristupiti identifikaciji? Za početak izmeriti sve otpore na primaru i zapisati ih. Pronaći zajedničku "žicu" ako postoji. U svojoj praksi, do sada, nailazio sam na transformatore koji na primaru imaju 4 ili 6 izvoda. Znači, kada ovo odradite, zamolio bih Vas da merenja napišete u komentaru pa da krenemo dalje.
Bila bi poželjna fotografija tog transformatora. Možete mi je poslati na e-mail adresu: zenelektronika@gmail.com . I izmerite otpore na drugoj strani kako bi tačno znali šta je primar a šta sekundar. Izvinjavam se što trenutno ne mogu da Vam dam konkretan odgovor.
Ne razumijem zašto jednostavno nisi opteretio transformator nazivnom strujom i izmjerio sekundarni napon opterećenog transformatora. Nakon najmanje sat vremena trajnog rada si trebao izmjeriti ugrijavanje bakra, ako se bakar ugrijao za više od 75C trafo ne može trajno raditi tako opterećen.. Transformator nema radnu snagu nego samo prividnu, faktor snage si ispetljao bez veze. Otpor od 3,5 ohma mjeriš na području od 200 ohma, gdje je dozvoljena greška 1%, znači +/- 2 ohma. Ako je prenosni omjer 10, onda je otpor sekundara 100 puta manji od otpora primara. Ja znam da si otpor primara točno izmjerio, pa je otpor sekundara oko 1,2 ohma, a ne 3,5 i dalje više ništa nema smisla. Seljačka formula za računanje snage transformatora je presjek stupa jezgre u cm na kvadrat. Čak si i to krivo izmjerio. Današnji hladno valjani limovi mogu dati puno više snage nego stari dinamo limovi iz vremena kad je formula izmišljena. Jedino što si dokazao da tvoj proračun nevalja.
Ovaj metod namenjen je hobistima i entuzijazistima, dok oni, koji su malo potkovaniji znanjem, će svakako drugačije to odraditi. Sledeće, video si šta sam od alata imao na stolu dok sam ovo snimao, znači, sa istim tim alatom, i nekom građanskom formulom snimi video kako da jedan hobi-elektroničar dođe do nekih vrednosti trafoa o kome ne zna ništa, u suprotnom, sve što si napisao nema smisla. Meni si samo dokazao da si jedna nekulturna, arogantna i egoistična pojava, dok će komentar koji si napisao nekome verovatno biti koristan i u to ime - zahvaljujem.
Odličan video! Naučio sam i podsetio sam se nekih stvari ali mislim da se u klipu potkrala jedna greška koja i nije tako mala. Naime koliko vidim na 12:35 pogrešno ste izmerili poprečni presek jezgra transformatora, umesto širine i dužine jezgra transformatora, vi ste izmerili visinu jezgra. Samim tim u proračunu ste dobili da je transformator veće snage nego što to zaista i jeste. Još jednom napominjem da mi nije želja da Vas kritikujem nego samo da skrenem pažnju na grešku koja se potkrala.
Tačno je i to ne smatram kao zlonamernu kritiku od Vas a ujedno i zahvaljujem na uljudnom komentaru. Mislim da sam negde u komentarima naveo kako ću snimiti reviziju i dopunu ovog klipa. Imam nekih tehničkih problema u radionici pa otud i ne snimam nove klipove. Još jednom - hvala na komentaru.
Izvinjavam se ja što kasnim sa odgovorom jer sam poprilično zauzet poslednjih meseci i tek ponekad uspem da pročitam poneki komentar. Sve što želite da znate o faktoru snage se nalazi na ovom linku: goo.gl/UPVpFn Obratite pažnju na drugi dijagram desno, i.e. na tekst ispod dijagrama. Inače, nisam ja odabrao faktor snage 45, i.e. njegov kosinus od 0.71 već je to praksa prilikom gradnje, bar ovakvog tipa, trafoa. Pozdrav!
Lepo, ali totalno netačno, jer umesto površine poprečnog preseka jezgra ti izračunavaš sasvim nešto drugo - da to nazovemo - površina uzdužnog preseka, a ona se ne može i ne sme koristiti za ovakve proračune. Nije mi želja da te kritikujem, već da ti ukažem na grešku koju bi trebalo ispraviti, jer pretpostavljam da si video klip napravio sa ciljem edukacije, a pogrešna edukacija ti sigurno nije bila cilj.
Vrlo lijep rad! Polako i smireno. Ne treba se 2 put gledati. P.S. Ukoliko se 220v izmjenične priključi na sekundar doći će do kratkog spoja jel? Jer nema otpornosti u sekundaru?
Hm...nepoznati transformator i vi ga prikljucite na 220V. Na osnovu cega ste zakljucili da taj trafo na primarnoj strani ne bi trebao da bude prikljucen na 380, 110, 48, 42 V ili neki drugi napon.
@@ZenElektronika sve dobro, ali ja radije priključim trafo preko autotransformatora pa onda polako dižem napon primara od nule prema gore i onda pratim primarnu struju i oba napona. Več sam imao neprijatnih iskustva sa nižim primarnim naponima od 230V. Ako se time baviš, onda se ga (barem po meni)splati nabaviti, pozzz...
Odličan klip i prezentacija, jer čak i ja kao amater u elektrici mogu na osnovu ovog klipa da odradim prepoznavanje nepoznatog transformatora, hoću da kažem odlično objašnjeno i pokazano. Mene kao amatera interesuje šta bi se desilo kad bi na sekundarni namotaj prikopčao napon 230 V~ , da li bi dobili ikakav napon na primarnom izlazu ? Ovo je za vas vjerovatno laičko pitanje ali mene kao amatera to interesuje.
Hvala na podršci! :) A što se pitanja tiče stvari stoje ovako - Primera radi, ako je na sekundaru svaki namotaj jedan volt a imamo 12 namotaja što je jednako 12 volti (vrednosti su provizorne) i na to priključimo impulse od 230 volti, sekundar bi jednostavno izgoreo, verovatno uz varničenje i izbacivanje osigurača na mreži. Nikako ne preporučujem da to pokušavate!!!
Zen Elektronika hvala na odgovoru jer su mi sad mnogo jasnije stvari oko funkcionisanja transformatora. Ako bi mogli da odgovorite, interesuje me kako se određuje broj namotaja i presjek žice na primarnom a kako na sekundarnom namotaju transformatora koji napon 230 V~ transformiše na određeni napon a kako se to određuje kod transformatora koji transformišu istosmjernu struju ? Unaprijed hvala
Pretpostavljam da se pitanje odnosi na gradnju transformatora. To objašnjenje iziskuje mnoooogo pisanja. :) Elem, svakako imam u planu klip u kome ću graditi transformator pa će to biti detaljno opisano. Kompletnu gradnju transformatora determiniše snaga koju želimo na sekundaru, to jest, napon i jačina struje, pa shodno tome nabavljamo ferite, telo (ona plastika na koju idu feriti), izračunavanje preseka jezgra pa tako (po tabeli) izaberemo preseke žice za primar i sekundar i na kraju izračunavamo potreban broj namotaja za vrednost od jednog volta pa puta 230 za primar, za sekundar ide deblja žica i manji broj namotaja. Ovo je samo u kratkim crtama jer tu ima još dosta faktora (gustina struje, sastav ferita itd.) koje moramo uzeti u obzir. Kao što rekoh, potrebno je mnogo pisanja da bi se to objasnilo. Ljudi pišu knjige o tome. :)
Ovo je zaista odlično i profesionalno objašnjeno i pokazano. Mene interesuje da li bi se visokonaponski transformator iz mikrovalne pećnice mogao iskoristiti za gradnju punjača za akumulatore? Da li bi se sekundar takvog transformatora mogao priključiti na 230 V i da li bi se tad na primaru dobio napon otprilike 20 V ?
Hvala za pozitivan komentar! A što se pitanja tiče, moj odgovor je - ne! Nikako! Bar ne kad je transformator takav kakav jeste. Može se upotrebiti za namenu koju želite samo ukoliko se izvrše određena izračunavanja pa premotavanja ali je to zahtevan posao. Još jednom, hvala za komentar i živi bili! Pozdrav!
@@ZenElektronika hvala na odgovoru. Intetesuje me nešto što nije baš vezano za ovu temu. Kupio sam ampermetar voltmetar 100 V DC 50A i uz njega sam dobio šent pa nisam siguran kako se šent povezuje sa ampermetrom. Ako možete da objasnite kako se šent povezuje sa ampermetrom ? Unapred hvala
@@bratkoperic4633 Pokušaću. Koliko provodnika (žica) je na izvodima iz volt/ampermetra i koje su boje? Trebalo bi da ih ima ukupno pet. Crna i crvena su tu sigurno, ostale tri bi trebalo da su plava, žuta i zelena ali to može varirati.
@@ZenElektronika ovaj volt-ampermetar ima pet žica, dvije debljeg presjeka crna i crvena i pretpostavljam da se one vežu u seriju sa potrošačem i izvorom struje, i ima tri tanjeg presjeka žuta, crna i crvena za koje pretpostavljam da služe za napajanje samog volt-ampermetra.
@@bratkoperic4633 Crna i crvena debljeg preseka služe za napajanje uređaja, deluje apsurdno ali je tako. Ovako, na šentu imaš četiri vijka. Dva vijka na kraćem rastojanju jedan od drugog (zvaćemo ih A i B) i dva na dužem odstojanju jedan od drugog (zvaćemo ih C i D). Na vijke A i B vežeš crnu i žutu (žice tanjih preseka). Na vijak C vežeš minus sa izvora napajanja a sa vijka D ide provodnik na minus potrošača. Plus sa izvora napajanja ide, naravno, na plus potrošača. Onda spajaš obe crvene iz volt/ampermetra i vežeš ih takođe za plus na potrošaču. Crna sa debljim presekom se ne koristi u ovom slučaju u kojem ne regulišemo napon i jačinu struje sa izvora napajanja. Uzimamo u obzir da uređaj stoji ispred tebe, vijci šenta A i B bliže bliže uređaju a C i D bliže tebi i gledano na vijke s leva na desno. Ne znam koliko će ovo biti od pomoći. :)
U pravu si. Već sam ranije napomenuo u komentarima da sam pogrešio. Jedno sam pričao a drugo radio, a ko radi taj i greši. Svako zapažanje je dobrodošlo kao i kritika. Hvala! :)
Bravo Zeljko, zanimalo mi je samo da li ce ko u komentarima da obrati paznju na ovaj lapsuz vezan za izracunavanje snage transformatora. Covek je verovatno nehotice napravio gresku. A sto se tice konstante, da, 45.
Recimo da imam transformator za kog bi hteo znati specifikacije sekundara (napon, struja i moc samog transformatora) a pritom primar je mrtav. Na samom transformatoru sekundar se sastoi od 2x3 izvoda. Jel postoi nacin da se ovo preracuna. Uredzaj od kome je transformator izvadzen je 400W. Al nikde ni na seme nepostoje informacije za napone niti za sam transformator.
Postoji samo jedan način da se to preračuna a to je obrnut proces gradnje transformatora. Izračunati presek jezgra, izbrojati namotaje na izvodima, presek žice (što znači da se trafo mora bukvalno otvoriti), uzeti u obzir sve faktore (gustinu struje itd.) i tako saznati specifikacije. Po snazi transformatora se provizorno može saznati jačina struje na sekundaru preko onog što znamo. Recimo potreban napon na primaru je 230V a snaga je, kao što rekosmo, 400W, te onda obrascem I=P/U ili I=400/230, dobijamo jačinu struje od 1.73 ampera na sekundaru. Sve je ovo ipak relativno. Elem, u ovakvim situacijama se trafo, obično, ponovo "namotava" i to novom žicom, jer se sa stare, prilikom odmotavanja, skida zaštitni lak i opet može doći do problema. Ne znam koliko je ovo od pomoći. Pozdrav!
Hvala na iscrpan odgovor. Mislim da ne dolazi u obzir da rastutram i racunam, lepse bi rasturio i premotao primar ako nenadjem originalnu zamenu. Nego interesuje me koji bi bio uzrok da na primar iscitam otpor od preko 1K Omh dok su sekundari ok 3.5 omh.
Nema na čemu. Nekako imam utisak da je taj transformator iz nekog manjeg UPS uređaja ili ... ? Drugo, ne znam da li se može doći do namotaja primara a da se ne odmotaju sekundari.
Nije, radi se za transformator iz pojacala Sansui b1000 . Mislim da nemoze, jer kako ga gledam sve je to jedno na drugo motano. Jos uvjek mi nije jasan taj 1K + Omh na primar.
Verovao ili ne, nakon što sam kliknuo na opciju "odgovori" palo mi je na pamet i to da je trafo iz nekog audio uređaja. Voleo bih da mogu da ti pomognem ali, iskreno, nemam iskustva s tim, mada sam čuo da mnogi pominju baš tu otpornost od 1kΩ na primaru.
Otpor namotaja ste merili multimetrom a on kroz namotaj promušta jednosmerni napon. U radu kroz namotaje teče naizmenična struja pa pored ovog koji ste izmerili imamo još i induktivni otpor koji niste uzeli u obzir,dakle proračun je pogrešen. Struju koju može proticati kroz namotaj konkretnog transformatora treba odrediti isklučivo na osnovu preseka provodnika. Takođe merenje napona na jednom namotaju dok je drugi priključen na gradsku mrežu može samo da nam pokaže prenosni odnos između namotaja primara i sekundara ili nikako i za koji su napon projektovani. Bez uvrede ali ovo je potpuno pogrešan način.
Ниси објаснио одакле ти податак за косинус фи, тај податак се обично узима из неких таблица или је написан на самом уређају (нпр. на свим моторима се налази и тај податак). Поред тога разлика сигурно постоји, јер произвођачи увек напишу веће вредности него што у ствари јесу, али си пропустио и још један детаљ, а то је да си вредности заокруживао на вишу вредност, што такође доприноси повећаној разлици.
Није лоше , имам неку ситну примедбу а и једну велику .... При означавању вредности , требао си користити U` , U`` итд (за оне који не знају - U прим U секунд ) не сумњам да ти то знаш , рачунам то као пропуст , у целом клипу делујеш мало неспретно , под тремом , зато и не замерам :) ..... Друга већа примедба је на јачину струје ,(поред осталог од наведеног у клипу ) она зависи и од попречног пресека жице на секундару , тако да ја више верујем произвођаћу . У сваком случају клип је врло добар едукативан , добро објашњен , али та трема :) ...
Hvala na komentaru. Cenim to, zaista. Svaka konstruktivna kritika je dobrodošla. :) I trema i hladnoća. Zažalio sam što sam uopšte počeo da snimam ovaj video ali rekoh - hajd' da završim kad sam već počeo. :)
U videu se da štošta naučiti za nas početnike, ali .. u videu ima toliko pogrešaka da je to neoprostivo ... više koncentracije, pa kad mi se tako radilo smanjio bi se broj električara zbog nesretnih slučajeva ... snimi novi video, a ovaj baci u kantu, jer je bruka ... previše pogrešaka za profića, pa i ono očitavanje vrijednosti sa multimetra ... ovo je dobronamjeran komentar!! Malo bolja priprema prije snimanja.
Istina i to sam već naglasio u jednom odgovoru na komentar. A što se tiče razvlačenja - ne može drugačije, i što je još važnije - ne želim drugačije. Uvek ću reći baš sve ono što smatram bitnim za materiju koju prezentujem u videu.
Majstore , inženjer elektrotehnike nebi ovo radio na ovakav način. Vaša mjerenja i računi nisu logični . Ako poznajete tematiku , najjednostavnije je napraviti POKUS PRAZNOG HODA i POKUS KRATKOG SPOJA . K tome bi trebalo još malo znanja iz područja elektrotehnike !! Nemojte objašnjavati ono što ne razumijete .
Ja sam završio elektrotehniku ali ovakvih nebuloza od svojih profesora nisam čuo, a u omovom zakonu napon se obeležava sa veliko slovo U, a to nije feritno jezgro što vi pokazujete
Izgoreo bi trafo. Ništa neobično i neuobičajeno, biseru. Inače, još nisam naišao na trafo 24/12, ali jesam naišao na određen elektro-sklop 24/12 i taj sklop ne čini samo trafo. A nominalna vrednost elektro-distributivnog napona u čitavoj Evropi (ne računajući Rusiju, oni su ostali na 220) iznosi 230 Volti. I kad naiđeš na trafo koji si naveo u komentaru - javi mi. Možda nešto i naučim od tebe. Pozdrav!
Zen Elektronika Evo, javljam da sam naišao na takav trafo i ne samo takav, npr. 110/40 i još nebrojeno različitih. Otkud ideja da se trafoi motaju samo za 220V?! Transformatori imaju vrlo široku primenu i to se ne može zaključiti samo na osnovu njihovog izgleda. U svakom slučaju, svim radnjama koje uključuju rad s opasnim naponima/strujama treba prići vrlo oprezno, naročito ako se to radi s malim prethodnim znanjem i iskustvom. Pozdrav! P.S. Naslov govori da je reč o trafou NEPOZNATOG porekla i namene, te je neozbiljno uzeti zdravo za gotovo da se može priključiti na 220V.
Nijednog momenta nisam tvrdio da se trafoi motaju SAMO na 220V, a ni na 230V. Opereš uši i slušaš pažljivo šta govorim u klipu. Taj od 110/40 daj amerikancima. A taj trafo od 24/12 koji si pronašao, dokumentuj i postavi na yt. I ja sam pronašao Atlandidu, samo psssst!..nemoj nikom da kažeš. Svoje iskustvo prodaj nekom drugom. Pozdrav i tebi!
bravo,5 , from šolta
Thank you! :)
Nesto znamo iz osnove elektrotehnike,nesto smo zaboravili,a i naucili..
Hvala na informacijama i poucnom video prilogu..
Bravo..
Izvinjavam se za gafove u klipu! Dešava se da onaj ko radi često i greši...ali "136 ampera" neću sebi oprostiti! :D Ako imate pitanja povodom ovog postupka ili neki vaš način po kome dolazite do vrednosti transformatora bilo bi lepo da to i prokomentarišete.
Vazno je da smo mi razumeli sustinu osnove elekrotehnike.
Ko radi Taj I gresi I I'ma pravo na ispravku.Samo napred sa novim projektima...
čestitam,vrlo korisno i samo naprijed..hvala na podučavanju
Zahvaljujem.
U svakom slučaju korisno,hvala
Bavio sam se popravkama transformatora i od toga živeo. Nemojte ovaj video uzimati za ozbiljno. Da sam koristio ovaj video za računanje i popravke bojim se nebih se ni hleba najeo. Ovaj transformator je 6 do 10W sekundarne snage. Vidim da ću morati da nađem vremena i da napravim valjan video o mrežnim trafoima.
Što'no veli Petronije: "Grešiš... ovaj, silno grešiš, sinko." Elem, i ja ću naći vremena da Vam, gos'n Nuspahiću, dokažem koliko mašite. Bar da ste rekli: " ... od 15 do 20 W" možda, tek možda, bi to bila prečka, a ovim Vašim proračunom, ne da ste omašili moj gol, već pucate na Vaš. A svaka Vama čast na popravkama transformatora i zahvaljujem na komentaru. Svako dobro!
lepo objasnjeno, svaka pohvala
Hvala :)
Very interesting and informative!
Thank you :)
Bravo,svaka cast!!
Hvala ti :)
hvala za klip
Hvala za komentar! :)
BRAVO MAJSTORE
Hvala na podršci.
Super si sve lepo objasnjeno. Imas sub i like od mene!
Hvala puno. Odlican video.
Hvala, Saša.
Odlican klip. Sve pohvale. Samo nisi objasnio osnovnu stvar na samom poceku. NA OSNOVU CEGA SI ODERDIO KOJE JE SEKUNDAR A KOJE PRIMAR. Rekao si "predpostavimo da je ovo sekundar" Neko, ko prvi put ovo radi i pri tome ne zna koje je primar a koje sekundar na nepoznatom trafou ne moze se osloniti na predpostavku.
Pogrešno si shvatio. Naime, ako je na jednom izvodu trafoa vrednost otpora 121 om, samim tim pretpostavljamo, da ne kažem, sama nam se nameće činjenica da je drugi izvod trafoa sekundar (što zapravo i jeste) ali ne uzimamo ništa zdravo za gotovo dok to i ne potvrdimo merenjem, što sam i potvrdio merenjem otpora na drugom izvodu koji iznosi 3,5 oma. Što će reći, ništa nije rađeno bazi pretpostavke.
Manja vrijednost otpora znači veća struja, veća struja znači deblji presjek vodiča (namota), a s obzirom da je deblji presjek vodiča to znači manji broj zavoja što je inače tipično za sekundar transformatora.
Za primar vrijedi manji presjek vodiča, veći broj zavoja, veća vrijednost napona u odnosu na sekundar, manja vrijednost struje u odnosu na sekundar i naravno veća vrijednost otpora. Nadam se da sam malo objasnio i pomogao ;)
Svakako si pojasnio. Hvala na preciznom i detaljnom odgovoru.
Ovisi da li transformator transformira viši napon na niži napon kao u slučaju na videu sa 220V na 12V ili transformator transformira niži napon na viši napon. Znači kao na videu napon spuštamo sa 220V na 12V i primar ima puno zavoja i tanju žicu, a sekundar ima manje zavoja i manji napon, ali zato sekundar vuče više ampera i ima deblju žicu i tu će se izmjeriti manji otpor jer ima manje zavoja i žica je deblja.
U drugom slučaju kada se transformira niži napon na viši napon, npr. 220V na 500V onda primar ima manje zavoja i deblju žicu pošto će se iz izvora vući više ampera, a sekundar će proporcionalno većem naponu imati više namota i tanju žicu pošto će prolaziti manje ampera.
I hajde ti sad ustanovi nepoznati transformator po ovoj metodi na videu da li je on transformator za na više napone ili na niže napone jer ipak si znao porijeklo transformatora iz kućišta sa oznakama.
Naravno da ovisi o tome da li se radi o "spustanju" ili "dizanju" naponskog nivoa. Ovo sam dao primjer kada je napon na sekundaru manji. Logično da je sve obrnuto u slučaju kad je primar manjeg, a sekundar viseg naponskog nivoa. Lijep pozdrav
Lijepo
Hvala. :)
Mislim da je uz pomoć srazmere otpora primarnog i sekundarnog namotaja moze odrediti i koeficijant tranformacije bez priključuvanja na mrezni napon.Fino.. poucan video prulog..
Zahvaljujem na komentaru.
Jedno pitanje :
Dali je moguć proračun trafoa ako se meri otpor na primaru. Imam transformator koji na sekundaru ima jako mali otpor koji moj unimer ne može precizno da izmeri (blizu je nuli)?
Nažalost, proračun ovakvog tipa, na primaru nije izvodljiv. Daje li trafo ikakav napon na sekundaru? U slučaju da ima napona na sekundaru, može se odrediti približna vrednost jačine struje. U svakom slučaju mi je čudna ta preniska vrednost otpora.
Zen Elektronika
Ima napon na sekundaru, činimi se oko 12v (na poslu sam trenutno pa ne mogu sad da izmerim).
Otpor je mali verovatno zato što je sekundar motan debljim provodnikom (oko 1,5 ² mm) i nema puno zavojaka.Primar ima otpor oko 35oma.
Hvala u svakom slučaju, samo nastavi super je kanal :)
Onda ovako, izmerićeš strane a i b (onako kako je navedeno u klipu), pomnožiti ih međusobno pa rezultat kvadrirati. To će nam biti "odokativna" snaga trafoa. Nakon toga definicijom I=P/U izračunati jačinu struje.
Hvala! :)
Zen Elektronika
Hvala Zen , odradiću tako, svako dobro
Takođe!
Imam pitanje u vezi transformatora. Imam transformator 230 - 14 V koji na primaru ima tri žice i tri na sekundaru. Za ove na sekundaru znam da su izvodi za 14 i 7 V, a na primaru dvije žice spojim na 230 V i radi. Interesuje me zašto služi treća žica na primaru ? Hvala unapred
Pozdrav! Ta treća žica na primaru je za napon od 110 V ili koliki je već napon u Americi.
@@ZenElektronika Hvala na odgovoru, svako dobro vam želim
Da li znate mozda gde mogu nabaviti transformator 230-3500V 50w?
To, nažalost, ne bih znao.
Kako moze I= i/Sfe da bude u amperima (mora A/cm2)??? To je vec gustina struje...
Pa da, I (realna jačina struje) jednaka je i (iluzorna jačina struje u A) kroz Sfe(dimenzije jezgra u kvadratnim cm). Elem, ovo je prost sistem za određivanje vrednosti transformatora uz pomoć unimera i par definicija. Gustina struje i magnetni fluks jezgra nije uzet u obzir, to bi već bilo malo komplikovanije.
Naravno, ovo su verovatno proracuni bazirani na iskustvu?
Upravo! Zaista sam puno trafoa "merio" na ovakav način. Bez otvaranja i merenja preseka žica ; bez dodatnih uređaja i komponenti.
moze li pitanje kako postupati sa trafoom sa 5izlaza na primaru i 3 na sekundaru(mislim da je trafo sa nekog ups)
Dobro pitanje. Ovako, pretpostavljam da je napon na sekundaru 2x12V ili čak i više, uz jedan zajednički ozvod. Na primaru može biti sledeći slučaj: postoje izvodi za 2x110V (takođe uz jedan zajednički izvod koji napon od 220V deli na dva od 110V) i izvodi (dve žice) za, recimo, 230V. Ovo je samo pretpostavka, čisto da razjasnimo. Kako pristupiti identifikaciji? Za početak izmeriti sve otpore na primaru i zapisati ih. Pronaći zajedničku "žicu" ako postoji. U svojoj praksi, do sada, nailazio sam na transformatore koji na primaru imaju 4 ili 6 izvoda. Znači, kada ovo odradite, zamolio bih Vas da merenja napišete u komentaru pa da krenemo dalje.
crna-plava=2,5oma
crna-zuta=2,5oma
plava-zuta=o,o2oma
ove dvije nemaju nikakve veze sa crnom,plavom i zutom
smedja-crvena=0,04oma
Bila bi poželjna fotografija tog transformatora. Možete mi je poslati na e-mail adresu: zenelektronika@gmail.com . I izmerite otpore na drugoj strani kako bi tačno znali šta je primar a šta sekundar. Izvinjavam se što trenutno ne mogu da Vam dam konkretan odgovor.
slika poslana
Ne razumijem zašto jednostavno nisi opteretio transformator nazivnom strujom i izmjerio sekundarni napon opterećenog transformatora. Nakon najmanje sat vremena trajnog rada si trebao izmjeriti ugrijavanje bakra, ako se bakar ugrijao za više od 75C trafo ne može trajno raditi tako opterećen..
Transformator nema radnu snagu nego samo prividnu, faktor snage si ispetljao bez veze.
Otpor od 3,5 ohma mjeriš na području od 200 ohma, gdje je dozvoljena greška 1%, znači +/- 2 ohma. Ako je prenosni omjer 10, onda je otpor sekundara 100 puta manji od otpora primara. Ja znam da si otpor primara točno izmjerio, pa je otpor sekundara oko 1,2 ohma, a ne 3,5 i dalje više ništa nema smisla.
Seljačka formula za računanje snage transformatora je presjek stupa jezgre u cm na kvadrat. Čak si i to krivo izmjerio. Današnji hladno valjani limovi mogu dati puno više snage nego stari dinamo limovi iz vremena kad je formula izmišljena. Jedino što si dokazao da tvoj proračun nevalja.
Ovaj metod namenjen je hobistima i entuzijazistima, dok oni, koji su malo potkovaniji znanjem, će svakako drugačije to odraditi. Sledeće, video si šta sam od alata imao na stolu dok sam ovo snimao, znači, sa istim tim alatom, i nekom građanskom formulom snimi video kako da jedan hobi-elektroničar dođe do nekih vrednosti trafoa o kome ne zna ništa, u suprotnom, sve što si napisao nema smisla. Meni si samo dokazao da si jedna nekulturna, arogantna i egoistična pojava, dok će komentar koji si napisao nekome verovatno biti koristan i u to ime - zahvaljujem.
Odličan video!
Naučio sam i podsetio sam se nekih stvari ali mislim da se u klipu potkrala jedna greška koja i nije tako mala.
Naime koliko vidim na 12:35 pogrešno ste izmerili poprečni presek jezgra transformatora, umesto širine i dužine jezgra transformatora, vi ste izmerili visinu jezgra.
Samim tim u proračunu ste dobili da je transformator veće snage nego što to zaista i jeste.
Još jednom napominjem da mi nije želja da Vas kritikujem nego samo da skrenem pažnju na grešku koja se potkrala.
Tačno je i to ne smatram kao zlonamernu kritiku od Vas a ujedno i zahvaljujem na uljudnom komentaru. Mislim da sam negde u komentarima naveo kako ću snimiti reviziju i dopunu ovog klipa. Imam nekih tehničkih problema u radionici pa otud i ne snimam nove klipove. Još jednom - hvala na komentaru.
Oprostite na pitanju, ali odakle ste izvukli podatak o faktoru snage?
Izvinjavam se ja što kasnim sa odgovorom jer sam poprilično zauzet poslednjih meseci i tek ponekad uspem da pročitam poneki komentar. Sve što želite da znate o faktoru snage se nalazi na ovom linku: goo.gl/UPVpFn
Obratite pažnju na drugi dijagram desno, i.e. na tekst ispod dijagrama. Inače, nisam ja odabrao faktor snage 45, i.e. njegov kosinus od 0.71 već je to praksa prilikom gradnje, bar ovakvog tipa, trafoa. Pozdrav!
Lepo, ali totalno netačno, jer umesto površine poprečnog preseka jezgra ti izračunavaš sasvim nešto drugo - da to nazovemo - površina uzdužnog preseka, a ona se ne može i ne sme koristiti za ovakve proračune. Nije mi želja da te kritikujem, već da ti ukažem na grešku koju bi trebalo ispraviti, jer pretpostavljam da si video klip napravio sa ciljem edukacije, a pogrešna edukacija ti sigurno nije bila cilj.
13:00 lol
13:02 hahaha
GRESKA !!!!!! Povrsina jezgre se racuna malo drugacije !!!! Barem kako su nas ucili , CAPITO ??????
Vrlo lijep rad! Polako i smireno. Ne treba se 2 put gledati.
P.S.
Ukoliko se 220v izmjenične priključi na sekundar doći će do kratkog spoja jel? Jer nema otpornosti u sekundaru?
Tako je. Zahvaljujem na komentaru.
Kako znas koliko je faktor snage 0.71?
Hm...nepoznati transformator i vi ga prikljucite na 220V. Na osnovu cega ste zakljucili da taj trafo na primarnoj strani ne bi trebao da bude prikljucen na 380, 110, 48, 42 V ili neki drugi napon.
Pretpostavka. U nauci se polazi od pretpostavke, koja se dokazuje teoretski a potom odbrani i u praksi.
@@ZenElektronika sve dobro, ali ja radije priključim trafo preko autotransformatora pa onda polako dižem napon primara od nule prema gore i onda pratim primarnu struju i oba napona. Več sam imao neprijatnih iskustva sa nižim primarnim naponima od 230V. Ako se time baviš, onda se ga (barem po meni)splati nabaviti, pozzz...
@@samomarincek478 Odlično! Autotransformator je zahvalna stvarčica a tvoj komentar zaista oplemenjuje ovu metodu koja je opisana u videu. Zahvaljujem.
Odličan klip i prezentacija, jer čak i ja kao amater u elektrici mogu na osnovu ovog klipa da odradim prepoznavanje nepoznatog transformatora, hoću da kažem odlično objašnjeno i pokazano. Mene kao amatera interesuje šta bi se desilo kad bi na sekundarni namotaj prikopčao napon 230 V~ , da li bi dobili ikakav napon na primarnom izlazu ? Ovo je za vas vjerovatno laičko pitanje ali mene kao amatera to interesuje.
Hvala na podršci! :) A što se pitanja tiče stvari stoje ovako - Primera radi, ako je na sekundaru svaki namotaj jedan volt a imamo 12 namotaja što je jednako 12 volti (vrednosti su provizorne) i na to priključimo impulse od 230 volti, sekundar bi jednostavno izgoreo, verovatno uz varničenje i izbacivanje osigurača na mreži. Nikako ne preporučujem da to pokušavate!!!
Zen Elektronika hvala na odgovoru jer su mi sad mnogo jasnije stvari oko funkcionisanja transformatora. Ako bi mogli da odgovorite, interesuje me kako se određuje broj namotaja i presjek žice na primarnom a kako na sekundarnom namotaju transformatora koji napon 230 V~ transformiše na određeni napon a kako se to određuje kod transformatora koji transformišu istosmjernu struju ? Unaprijed hvala
Pretpostavljam da se pitanje odnosi na gradnju transformatora. To objašnjenje iziskuje mnoooogo pisanja. :) Elem, svakako imam u planu klip u kome ću graditi transformator pa će to biti detaljno opisano. Kompletnu gradnju transformatora determiniše snaga koju želimo na sekundaru, to jest, napon i jačina struje, pa shodno tome nabavljamo ferite, telo (ona plastika na koju idu feriti), izračunavanje preseka jezgra pa tako (po tabeli) izaberemo preseke žice za primar i sekundar i na kraju izračunavamo potreban broj namotaja za vrednost od jednog volta pa puta 230 za primar, za sekundar ide deblja žica i manji broj namotaja. Ovo je samo u kratkim crtama jer tu ima još dosta faktora (gustina struje, sastav ferita itd.) koje moramo uzeti u obzir. Kao što rekoh, potrebno je mnogo pisanja da bi se to objasnilo. Ljudi pišu knjige o tome. :)
Zen Elektronika ok. hvala
Evo nešto malo o tome. Link je bezbedan! :) goo.gl/Pi1NoK
Gore desno je opcija "download". Molim i drugi put. :)
NAJBOLJE DA KORISTE TRAFO SA TABLICOM INAČE BIĆE SVAŠTA. OVE BEZ TABLI MOŽEMO SAMO MI ELEKTRO STRUKE.
OBIČNO POGRIJEŠE KOD ODABIRA SNAGE TROŠILA PA IZGORI TRAFO.ZNAČI TO IM TREBA SKRENIT PAŽNJU JER TO NE KUŽE.KAO I KOD PUNJAČA SA ISPRAVLJAČEM.
Sve je to lepo na papiru ,praksa je drugo... bez uvrede
Nema uvrede. Opušteno :)))
Ovo je zaista odlično i profesionalno objašnjeno i pokazano. Mene interesuje da li bi se visokonaponski transformator iz mikrovalne pećnice mogao iskoristiti za gradnju punjača za akumulatore? Da li bi se sekundar takvog transformatora mogao priključiti na 230 V i da li bi se tad na primaru dobio napon otprilike 20 V ?
Hvala za pozitivan komentar! A što se pitanja tiče, moj odgovor je - ne! Nikako! Bar ne kad je transformator takav kakav jeste. Može se upotrebiti za namenu koju želite samo ukoliko se izvrše određena izračunavanja pa premotavanja ali je to zahtevan posao. Još jednom, hvala za komentar i živi bili! Pozdrav!
@@ZenElektronika hvala na odgovoru. Intetesuje me nešto što nije baš vezano za ovu temu. Kupio sam ampermetar voltmetar 100 V DC 50A i uz njega sam dobio šent pa nisam siguran kako se šent povezuje sa ampermetrom. Ako možete da objasnite kako se šent povezuje sa ampermetrom ? Unapred hvala
@@bratkoperic4633 Pokušaću. Koliko provodnika (žica) je na izvodima iz volt/ampermetra i koje su boje? Trebalo bi da ih ima ukupno pet. Crna i crvena su tu sigurno, ostale tri bi trebalo da su plava, žuta i zelena ali to može varirati.
@@ZenElektronika ovaj volt-ampermetar ima pet žica, dvije debljeg presjeka crna i crvena i pretpostavljam da se one vežu u seriju sa potrošačem i izvorom struje, i ima tri tanjeg presjeka žuta, crna i crvena za koje pretpostavljam da služe za napajanje samog volt-ampermetra.
@@bratkoperic4633 Crna i crvena debljeg preseka služe za napajanje uređaja, deluje apsurdno ali je tako. Ovako, na šentu imaš četiri vijka. Dva vijka na kraćem rastojanju jedan od drugog (zvaćemo ih A i B) i dva na dužem odstojanju jedan od drugog (zvaćemo ih C i D). Na vijke A i B vežeš crnu i žutu (žice tanjih preseka). Na vijak C vežeš minus sa izvora napajanja a sa vijka D ide provodnik na minus potrošača. Plus sa izvora napajanja ide, naravno, na plus potrošača. Onda spajaš obe crvene iz volt/ampermetra i vežeš ih takođe za plus na potrošaču. Crna sa debljim presekom se ne koristi u ovom slučaju u kojem ne regulišemo napon i jačinu struje sa izvora napajanja. Uzimamo u obzir da uređaj stoji ispred tebe, vijci šenta A i B bliže bliže uređaju a C i D bliže tebi i gledano na vijke s leva na desno. Ne znam koliko će ovo biti od pomoći. :)
klip je odlican samo sto vecinu polonihtrasformatora ima vise izlaza
Da, tačno. Testom kontinuiteta odredimo krajeve istih navoja i onda krećemo sa identifikacijom. :)
Za izračunava je snage se koristi povrsina poprečnog preseka jezgra a ne u dužna kao što si ti prikazao na snimku. Izvinjavam se ali tako je.
U pravu si. Već sam ranije napomenuo u komentarima da sam pogrešio. Jedno sam pričao a drugo radio, a ko radi taj i greši. Svako zapažanje je dobrodošlo kao i kritika. Hvala! :)
Nema na čemu kolega. Da te pitam samo koju konstantnu koristiš za izračunava je broja navoja po voltu. Ja koristim 45
@@zeljkovelikipopovic Da, da, 45.
Bravo Zeljko, zanimalo mi je samo da li ce ko u komentarima da obrati paznju na ovaj lapsuz vezan za izracunavanje snage transformatora. Covek je verovatno nehotice napravio gresku. A sto se tice konstante, da, 45.
Recimo da imam transformator za kog bi hteo znati specifikacije sekundara (napon, struja i moc samog transformatora) a pritom primar je mrtav. Na samom transformatoru sekundar se sastoi od 2x3 izvoda. Jel postoi nacin da se ovo preracuna. Uredzaj od kome je transformator izvadzen je 400W. Al nikde ni na seme nepostoje informacije za napone niti za sam transformator.
Postoji samo jedan način da se to preračuna a to je obrnut proces gradnje transformatora. Izračunati presek jezgra, izbrojati namotaje na izvodima, presek žice (što znači da se trafo mora bukvalno otvoriti), uzeti u obzir sve faktore (gustinu struje itd.) i tako saznati specifikacije. Po snazi transformatora se provizorno može saznati jačina struje na sekundaru preko onog što znamo. Recimo potreban napon na primaru je 230V a snaga je, kao što rekosmo, 400W, te onda obrascem I=P/U ili I=400/230, dobijamo jačinu struje od 1.73 ampera na sekundaru. Sve je ovo ipak relativno. Elem, u ovakvim situacijama se trafo, obično, ponovo "namotava" i to novom žicom, jer se sa stare, prilikom odmotavanja, skida zaštitni lak i opet može doći do problema. Ne znam koliko je ovo od pomoći. Pozdrav!
Hvala na iscrpan odgovor. Mislim da ne dolazi u obzir da rastutram i racunam, lepse bi rasturio i premotao primar ako nenadjem originalnu zamenu. Nego interesuje me koji bi bio uzrok da na primar iscitam otpor od preko 1K Omh dok su sekundari ok 3.5 omh.
Nema na čemu. Nekako imam utisak da je taj transformator iz nekog manjeg UPS uređaja ili ... ? Drugo, ne znam da li se može doći do namotaja primara a da se ne odmotaju sekundari.
Nije, radi se za transformator iz pojacala Sansui b1000 . Mislim da nemoze, jer kako ga gledam sve je to jedno na drugo motano. Jos uvjek mi nije jasan taj 1K + Omh na primar.
Verovao ili ne, nakon što sam kliknuo na opciju "odgovori" palo mi je na pamet i to da je trafo iz nekog audio uređaja. Voleo bih da mogu da ti pomognem ali, iskreno, nemam iskustva s tim, mada sam čuo da mnogi pominju baš tu otpornost od 1kΩ na primaru.
Postovani sve je tačno osim sto se koristi površina poprečnog preseka jezra a ne uzdužnog kao sto ste vi za izracunavanje snage.
Tačno. Mali pad koncentracije. Biće korigovano svakako. Zahvaljujem na komentaru.
Zen Elektronika nema na čemu. Nije mi bila namera da vas uvredim ili pozim. Nadam se da niste tako shvatili.
Naravno da nisam to tako shvatio. Bez brige. :)
Zen Elektronika ok, hvala kolega
Otpor namotaja ste merili multimetrom a on kroz namotaj promušta jednosmerni napon. U radu kroz namotaje teče naizmenična struja pa pored ovog koji ste izmerili imamo još i induktivni otpor koji niste uzeli u obzir,dakle proračun je pogrešen. Struju koju može proticati kroz namotaj konkretnog transformatora treba odrediti isklučivo na osnovu preseka provodnika.
Takođe merenje napona na jednom namotaju dok je drugi priključen na gradsku mrežu može samo da nam pokaže prenosni odnos između namotaja primara i sekundara ili nikako i za koji su napon projektovani. Bez uvrede ali ovo je potpuno pogrešan način.
Zahvaljujem na komentaru.
Odmah si rekao ovo je primar a nisi obijasnio kako si došao do rog saznanja...ili sam možda ja nešto preskočio...??!
Ниси објаснио одакле ти податак за косинус фи, тај податак се обично узима из неких таблица или је написан на самом уређају (нпр. на свим моторима се налази и тај податак). Поред тога разлика сигурно постоји, јер произвођачи увек напишу веће вредности него што у ствари јесу, али си пропустио и још један детаљ, а то је да си вредности заокруживао на вишу вредност, што такође доприноси повећаној разлици.
Ima negde u komentarima taj podatak o fi kosinusu. Zahvaljujem na komentaru.
136 Ampera?
Da nije miliampera
Mislim da sam se korigovao kasnije, ili u klipu ili kroz komentar. 136 mA. Zahvaljujem na komentaru.
Samo sam pitao, nisam tvrdio.
Hvala na odgovoru, znaci u pravu sam.
Samo cepaj..
Није лоше , имам неку ситну примедбу а и једну велику .... При означавању вредности , требао си користити U` , U`` итд (за оне који не знају - U прим U секунд ) не сумњам да ти то знаш , рачунам то као пропуст , у целом клипу делујеш мало неспретно , под тремом , зато и не замерам :) ..... Друга већа примедба је на јачину струје ,(поред осталог од наведеног у клипу ) она зависи и од попречног пресека жице на секундару , тако да ја више верујем произвођаћу .
У сваком случају клип је врло добар едукативан , добро објашњен , али та трема :) ...
Hvala na komentaru. Cenim to, zaista. Svaka konstruktivna kritika je dobrodošla. :) I trema i hladnoća. Zažalio sam što sam uopšte počeo da snimam ovaj video ali rekoh - hajd' da završim kad sam već počeo. :)
ZeZ eektronika osim merenja napona na pocetku ni sa cim se dalje ne bih slozio
Malo si promašio merenje jezgra meri se presek jezgra namotaja a ti si merio visinu jezgra
Kako li si došao do tog zaključka, živo me zanima? :D
Zen Elektronika pregledaj ponovo tvoj klip od početka pa ćeš čuti sam šta si rekao mislio sam dobronamerno pozzz
U pravu si. Pad koncentracije. Uslediće korekcija. Hvala na ovom komentaru, istakao si vrlo bitnu stvar.
U videu se da štošta naučiti za nas početnike, ali .. u videu ima toliko pogrešaka da je to neoprostivo ... više koncentracije, pa kad mi se tako radilo smanjio bi se broj električara zbog nesretnih slučajeva ... snimi novi video, a ovaj baci u kantu, jer je bruka ... previše pogrešaka za profića, pa i ono očitavanje vrijednosti sa multimetra ... ovo je dobronamjeran komentar!! Malo bolja priprema prije snimanja.
Pored brojnih strucnih omaski autor je potpuno dekoncentrisan pa je temu razvukao u beskraj
Istina i to sam već naglasio u jednom odgovoru na komentar. A što se tiče razvlačenja - ne može drugačije, i što je još važnije - ne želim drugačije. Uvek ću reći baš sve ono što smatram bitnim za materiju koju prezentujem u videu.
Da, ali se pripremi pa iznesi točne podatke, ovako ispadaš ko školarac. Crteži su fora 😉
Majstore , inženjer elektrotehnike nebi ovo radio na ovakav način. Vaša mjerenja i računi nisu logični . Ako poznajete tematiku , najjednostavnije je napraviti POKUS PRAZNOG HODA i POKUS KRATKOG SPOJA . K tome bi trebalo još malo znanja iz područja elektrotehnike !! Nemojte objašnjavati ono što ne razumijete .
Ja sam završio elektrotehniku ali ovakvih nebuloza od svojih profesora nisam čuo, a u omovom zakonu napon se obeležava sa veliko slovo U, a to nije feritno jezgro što vi pokazujete
TI ZNAŠ DAKAKO ALI LAIKU MORAŠ REĆ KAKO ODABIRE MJERNO PODRUČJE ZNAČI IZMJENIČNO RECIMO OČEKIVANO BAREM 500V.INAČE AKO KORISTI AVOMETAR OŠTETIĆE GA.
Nije nepoznat transformator, poznat ti je bio napon primara, 220v. ajde ti bato odredi bez ijednog podatka.
НЕРАЗУМЕМ ЗАШТО СЕ НАА ИЗВИЊАВАШ, КАД ЈЕ ТЕБИ ХЛАДНО?
Jer nisam mogao da se fokusiram na rad pa sam grešio. Da li Vam je sada malo jasnije zbog čega sam se izvinjavao?
26 min stvarnooooo? 2 puta sam umro. Lako si ga spojio kad znaš da je mrežni trafo.
E, divim ti se. Kao mačka, imaš devet života.
@@ZenElektronika i trebaju mi da "nepoznate " trafiće spajam na 220v
@@krunoslavmikus3496 Bravo! Ne mogu baš svi da se pohvale time da su pronašli smisao svog/svojih života. Svako dobro!
Bezveze. Šta bi bilo da je trafo motan za, na primer, 24/12V, a čovek ga 'ladno priključio na 220V? Ima i drugih bisera, al' eto to za početak. 😫
Izgoreo bi trafo. Ništa neobično i neuobičajeno, biseru. Inače, još nisam naišao na trafo 24/12, ali jesam naišao na određen elektro-sklop 24/12 i taj sklop ne čini samo trafo. A nominalna vrednost elektro-distributivnog napona u čitavoj Evropi (ne računajući Rusiju, oni su ostali na 220) iznosi 230 Volti. I kad naiđeš na trafo koji si naveo u komentaru - javi mi. Možda nešto i naučim od tebe. Pozdrav!
Zen Elektronika Evo, javljam da sam naišao na takav trafo i ne samo takav, npr. 110/40 i još nebrojeno različitih. Otkud ideja da se trafoi motaju samo za 220V?! Transformatori imaju vrlo široku primenu i to se ne može zaključiti samo na osnovu njihovog izgleda. U svakom slučaju, svim radnjama koje uključuju rad s opasnim naponima/strujama treba prići vrlo oprezno, naročito ako se to radi s malim prethodnim znanjem i iskustvom. Pozdrav!
P.S. Naslov govori da je reč o trafou NEPOZNATOG porekla i namene, te je neozbiljno uzeti zdravo za gotovo da se može priključiti na 220V.
Nijednog momenta nisam tvrdio da se trafoi motaju SAMO na 220V, a ni na 230V. Opereš uši i slušaš pažljivo šta govorim u klipu. Taj od 110/40 daj amerikancima. A taj trafo od 24/12 koji si pronašao, dokumentuj i postavi na yt. I ja sam pronašao Atlandidu, samo psssst!..nemoj nikom da kažeš. Svoje iskustvo prodaj nekom drugom. Pozdrav i tebi!
Zen Elektronika Bez komentara. Srećno.
Pozz!
Ajd sad da se dogovorimo, kako onda treba da se ova radnja desava?
Ajd da resimo misteriju.
Kako prici trafou o kojem nista ne znas?
odlicno objasnjeno -svaka cast,samo nastavi +like i pretplata na tvoj kanal
Hvala. :)