LJUBINKO I DESANKA - Atelje 212, Beograd (1998.)

„Ljubinko i Desanka“ je prvi pozorišni tekst Aleksandra Popovića, a tim komadom je 1964.godine otvorena nova zgrada Ateljea 212 u ulici (tada) Lole Ribara. Praizvedba ovog dela izazvale je u to vreme različite komentare, od svesti da se pojavilo novo, značajno ime na planu srpske dramaturgije, pa do potpunog negiranja.
Popovićev komad je farsa zasnovana na jednostavnoj fabuli, ali i delo koje je već tada nagovestilo specifičan književni i pozorišni jezik ovog pisca koji će se kasnije razviti u punom zamahu. To je takođe priča ljudi sa margine beogradskog života koji uz farsične elemente kreću se takođe i u vodama komedije apsurda.
Ta praizvedba u režiji Radeta Markovića sa Oliverom Marković, Radetom Markovićem, Pavlom Minčićem i Dragutinom Dobričaninom kao protagonistima nije mogla biti uzor novoj generaciji koja je 32 godine kasnije pripremila ovo delo kao diplomsku predstavu Ninoslava Šćepanovića (premijera 8.oktobar 1996.) sa Milicom Mihajlović, Sergejem Trifunovićem i Nenadom Jezdićem iz prostog razloga da nisu ni mogli da se sećaju te predstave. Šezdesetih godina Atelje 212 je otkrivalo novog budućeg velikom dramskog pisca, a nekoliko decenija kasnije mladi umetnici su igrali, takoreći, već klasika.
Treba reći da je ova postavka iz 1996.godine i poslednja predstava , rađena po njegovom delu, koju je Aleksandar Popović video na sceni. Krug se zatvorio. Dan posle premijere, 9.oktobra 1996. Popović je preminuo.
Televizijski snimak je iz 1998.godine.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@joleeee]

koliko vezhbe, vrhunske glume; jezdicj dere 'armoniku. atelje dvesta hiljada.i.dvanaest.

[@tinkabig6536]

evo ja gledam ...divim se glumcima...

[@kabukiart6299]

ono kad čekaš na Godoa...ništa se ne dešava... nije toliko do glumaca koliko do teksta i dramaturgije...

[@masamarijan]

Ovo se ne može gledati.

[@user-ib4kd3rq4o]

Mahala

[@dralesavicevic8724]

dosadno do koske