15 Saveta Starih Ljudi za Mlade i Njihov Život
HTML-код
- Опубликовано: 12 окт 2024
- Naučite sa nama o životu, sreći, stoicizmu, samounapređivanju i još mnogo toga!
🔔Kliknite Subscribe kako biste se pridružili našem putovanju samopoboljšanja!
Hvala što ste s nama!🌟
Oznake:
#Stoicizam #Filozofija #Samopoboljšanje #Život #ŽivotneLekcije #Mudrost #Seneka #MarkoAurelije #Epiktet #ŽivotniIzazovi #Samodisciplina #Filozofija #Motivacija #Inspiracija #Poboljšanje #OsobniRazvoj #Hrabrost
Stoička filozofija, stoicizam, snaga, samopoboljšanje, osobni razvoj, disciplina, životni izazovi, samopoboljšanje, mentalno zdravlje, motivacija, inspiracija, životni saveti, mudrost, životne lekcije, samopouzdanje, produktivnost, hrabrost, moral, uspeh, ciljevi, saveti za produktivnost.
Hvala Vam iz srca što ste pogledali ovaj video!
Subskrajbujte se na naš kanal za još puno mudrosti koje će vam pomoći da unapredite svoj život! ❤
Ti koji čitaš ovo, želim ti sve najlepše u životu!
Hvala vam na ovim savetima!❤
Nije u korist kanala, ali moram da pokrenem antitezu. Ne postoji "put ka boljem ja", odnosno.... to nije slucaj u kome misao dolazi u identitet sa bicem. Mi mozemo da stvorimo idealnu sliku necega, ali time nikada nije objedinjen nijedan individualni put, znaci apstraktnim se time nije objedinio neciji zivot, vec je apstraktnim obuhvacena samo ideja koja ne moze da se odnosi na bilo koga. To je iluzija onih koji jos nisu shvatili da je zivot iznad uma (narocito je tim iluzijama podlozna crkva, drzava, Kantova etika...itd) i da norme, pravila, racionalni okviri, sistemi, apriorna znanja...vaze samo teoretski u govoru i misljenju...a ne u zivotu u kome nije moguca nijedna situacija bez relativnosti i neponovljivosti. U zivotu ne moze da se gleda nista napred, nego tek naknadno secanjem obradjujemo proslost. Mi analiziramo nasu proslost, pa mislimo da mozemo da savetujemo druge ako se nama licno nesto pokazalo kao dobro, ali sta ako taj drugi treba da postupi suprotno u drugacijim okolnostima da bi dosao do srece? To NE ZNAMO a priori! Zbog toga i imamo knjizevnost u kojoj dominira necelovitost i neznanje. U knjizevnosti se istina pokazuje kroz dozivljaje a ne kroz pojmovnost. U tome i jeste draz naspram zaokruzene i hladne naucnosti koju forsiraju naivni ateisti, misleci u svojoj uobrazenosti da stizu do neke istine ako su ostali SAMO u oblasti logike i prirodnih nauka. Ali i na suprotnoj strani stoji problem, kod "vernika racionalista" (Dekart, Spinoza, Lajbnic). Vec tu se vidi da je u osnovi svakog racionalizma potajna zelja da se poseduje bozansko znanje. Ako nemam celovitost znanja ne mogu imati sigurnost ni u pojedinacnim izborima jer ne mogu znati gde me moze odvesti ni dobro ni zlo. Nije ni malo slucajno to sto vera (Seren Kjerkegor) ili moc (Fridrih Nice) nikada ne mogu da budu predmet saznanja. Za razum su to suplji pojmovi koji se prevladavaju znanjem, medjutim stvari ne stoje tako. Znanje je zapravo ono koje je u sustini nemocno pred zivotom. Stetna tendencija uma u ovom slucaju svodi se na istinu da misao ne pomaze u cinjenju i delanju, nego odlazimo mislima samo zato da bi se distancirali od prvog koraka u delanju. Tako covek moze da misli bez problema kako bi lako iskocio iz aviona, ali tek kada bi to morao da uradi ili ako bi bio nateran...tek tada bi se pojavila trema i nelagoda. Znanje ga je u stvari sprecilo u saznanju vlastite iracionalnosti.
Slažem se da nije jednostavno definisati univerzalni put ka boljem sebi. Svako ljudsko biće ima jedinstvenu životnu priču, okolnosti, i lične izazove. Ono što može biti korisno za jednu osobu možda neće imati isti efekat na drugu. Stvaranje idealne slike o sebi je važno, ali to zahteva duboko razumevanje sopstvenih potreba i vrednosti.
Tvoja napomena o relativnosti i neponovljivosti situacija je ključna. Naši životi su isprepleteni sa specifičnim okolnostima, odnosima, i trenucima. Ono što je ispravno za jednog ne mora biti ispravno za drugog. Zato je važno da budemo otvoreni za različite puteve i da ne sudimo prebrzo.
Divno je što si istakao književnost kao mesto gde se istina otkriva kroz doživljaje, a ne samo kroz apstraktne pojmove.
Tvoja analiza znanja kao nečega što može biti nemoćno pred životom je intrigantna. Ponekad previše znanja može nas udaljiti od intuitivnih osećanja i iracionalnih trenutaka. Trema i nelagoda su deo ljudske prirode, iako se možda ne uklapaju u racionalni okvir.
Na kraju, svako od nas ima svoj jedinstveni put. Možda je upravo ta individualnost i neizvesnost ono što čini naše živote tako zanimljivim.
Ali ipak, pogledaj gde nas je svo znanje dovelo i šta sve imamo zahvaljujući njemu. Tvoja razmatranja koje si istakao o znanju kao nečemu lošem nisu ispravna, jer jeste da znanje može da dovede do loše presude u nekim situacijama, ali ako ga nemamo prepušteni smo samo sreći. Znanje nam pomaže da donosimo odluke sa većim procentom uspeha, iako idalje naravno možemo da pogrešimo. Nije način da znamo sve, jer ni nemamo sve znanje kao što si ti naveo, ali taj način ne postoji. Znanje kakvog ga imamo je najbolje što možemo da uradimo, da bismo se makar približili tome
Velike reke su nastale kap po kap, ne odustajte lako!