Brsvo!!!! Samo procijeni koliko si odgovoran, ja volim reći i suodgovoran, koliko si promatrač..... Uf, teško je takvim ljudima. Inercija, užasna suparnica nama koji ćemo i tu krivicu riješiti. Izbacila sam "nema problema" i "nije frka" Bit še frka, ako bude problema 👍❤️
Biti odgovoran za svoje postupke nije isto biti odgovoran za tuđe misli, emocije i postupke. Biti odgovoran za sebe znači biti zrela i stabilna osoba, koja dostojanstveno nosi posledice svojih izbora tom istom odgovornošću. Biti odgovoran znači i biti hrabar zauzeti se za sebe, radi sopstvene dobrobiti.
U svakoj vezi bih preuzimao krivicu za svaku mogucu sitnicu jer sta znam, navikao sam da preguram to neznajuci da me kosta svega. Prelistao sam svoje osobine i zapisao na papir, ono sto sam poceo da praktikujem je da nikada vise ne preuzimam krivicu i kazem jasno NE. Neretko cujem da mi neko kaze "Postao si malo hladniji", ali ne, naprotiv. Samo volim osobine koje imam i necu dozvoliti da ih vise iko uzima tek tako milo za drago.
Vaše izaganje Dragana je jako poučno i nadasve korisno. Sve ovo navedeno koje ste rekli se može podjednako primeniti i u školama (bilo osnovnoj, bilo srednoj školi). Svojevremeno kada sam bio u srednjoj školi i ja sam imao osećaj krivice i mislio sam da sam ja taj koji uvek kriv i to samo zato što se moj razred opijao van škole i što su im komentari bili ovakvi: ,,Vinjak gasiš rakijom. Rakiju gasiš pivom ....." i raznih komentara po pitanju ovoga. Tad sam shvatio da nisam ja kriv što se oni tako ponašaju, nego su oni krivi što su upijali razne modele ponašanja. Iznad ovog svega navedenog, ovde treba izvući zaključak da treba da promenimo uverenje da smo za sve krivi. Nije tačno da smo za sve mi krivi. Kriv je i neko drugi ukoliko je on / ona stvarno kriv / kriva. I apsolutno se slažem da se sve sagleda, sve vidi, sva dela, sve stvari koje jesu urađene i koje nisu urađene. Zašto? Zato što znamo onda na čemu smo i kako ćemo onda postupiti ubuduće prema ljudima i okolini. Kada sam video Vaš naslov videa što na kanalu, što na Instagram pričici, setio sam se pesme od Đorđa Balaševića - Krivi smo mi. Ovo kada kažem, prvensteveno mislim u jednom drugom konstektu zašto smo krivi. To mislim sledeće: 1. Mi smo samo krivi što nismo uradili jednu stvar i to samo za sebe u okivru zdravih granica i normalnog ponašanja; 2. Mi smo samo krivi što smo takve osobe pustili da nam usade takva uverenja kako da se ponašamo; 3. Mi smo samo krivi što smo nešto oćutali, prećutali i / ili samo što smo nismo rekli neke stvari koje nam smetaju; 4. Mi smo samo krivi što nismo izašli iz takvog odnosa koji je bio toskičan, koji je pokazivao znake vršnjačkog nasilja, koji je taj / ta pokazivao / pokazivala sve vreme; i 5. Mi smo samo krivi što nismo dali sebi dosta šansi da budemo bolja verzija za sebe i za rad sebe. Zato pamet u glavu i dajte sebi šansu da budete bolja verzija za sebe i zbog sebe, jer ipak sve kreće od Vas samih, dragi ljudi.
Razmotricemo izlaganje. Hvala Dragana. A mozda oni koji su kreativno skloni da se osecaju krivima nemaju nedostatak analitickog momenta i granica za same sebe vec im je, mozda, kristalno jasno da im je, u toj poziciji u kojoj se nalaze, to jedina opcija koja im je stavljena na raspolaganje od strane okoline. I neprihvatanje te, od strane okoline jedino dozvoljene opcije, dovodi osobu u opasnost po mnogim drugim pitanjima? Neka verzija Stokholmskog sindroma u kucnoj radinosti, da se tako izrazim... Lepo je videti te i cuti Dragana, siris ljudskost svojom pojavom i lecis srca (ma kakav kardiolog, on mu dodje ko amater pripravnik...).
Ahahaha! Sviđa mi se ovo za kardiologa 😊 Ja lečim one baš teške simptome. Oni samo stavljaju stentove, pice-makere, operišu na otvorenom i takve lagane stvari 😁❤️ Grlim te dragi Z.
Osecaj krivice mogu imati samo savesne osobe .Samo postoji velika razlika izmedju ,,biti kriva " i ,,osecati se krivom ".Krivica je urota protiv sebe ,treba se cuvati i onih koji hoce da nam je nametnu ,da bi imali moć nad nama .S druge strane dobro je biti i odgivoran ,tada shvatamo da smo naneli štetu i zelimo to ispraviti . Uglavnom sebe krivim zbog lične nesigurnosti .Ne može niko uticati na digadjaje ali može na to da ga oni ne slome .
Draga Dragana puno si mi pomogla da rešim neke svoje ljubavne probleme.Zahvaljujuci tebi sam ojačala.Da li možemo negde da te upoznamo eventualno sretnemo? Hvala na sjajnom temi koja je korisna. Mozes li snimiti video da se ljudi menjaju ili ne?hvala puno volim te
Ahahhahaaa! 🤣 samo u ljubavnim odnosima. Svojevremeno je prijatelj Nemanja prokomentarisao: zašto se u vicevima narkoman uvek zove Nemanja? U svakom slučaju: Marko je od milja ❤️
@@Vezeionebezveze Ja se borim sa ovim problemom! Zato sam se i našalio. Porodica je kruna svakoga pojedinca a ujedno i problem! Al za sve ima rešenja koje traži vreme i istrajnost!
Dragi Marko. Žao mi je što se borite sa ovime. Evo vam zanimljiva trivija: osećaj krivice ima smisla samo ako smo zaista krivi... zar ne? On nam signalizira da prestanemo nešto da radimo. U protivnom on je besmmislen osećaj koji ničemu ne služi. No kada je nečiji unutrašnji svet pogrešno naučen, onda čovek nema više granicu za realnu krivicu i imaginarnu. Ja bih recimo za prvu pomoć ograničila sebe na egzaktnu krivicu (razbio sam prozor - kriv sam) (neegzaktno: ti si tužan - nisam ja kriv). Sve što je imaginarno bih uzimala, kao što sam rekla, analitično i sa rezervom. Takođe bih pažljivo i oštro posmatrala čoveka/ ljude ispred sebe da utvrdim da li oni to rade - nameću osećaj krivice? Da li manipulišu i krive i druge? Da li su večne žrtve nekoga ili nečega? Ako to rade drugima - budite ubeđeni da to rade i vama, a onda odmah možete odbaciti osećaj krivice za 80% svojih (zlo)dela i okrenuti se zdravom razumu, jer kao što rekosmo: ako krivice nema, bespotrebno je gajiti taj osećaj. ps. s obzirom da pratim dešavanja sa AI-em, nisam sigurna da li ste rekli gore AL ili AI 😁 i jedno i drugo se uklapa 😁⭐️
Draga Dragana, u videu "Kako preboleti raskid" spominjete da se treba isplakati, inace ostajes "utrnut". Posle smrti oca, ja ne mogu da placem. Mozda 2-3 x da sam nesto plakala, istrigerovana necim drugim, ali ostalo je zaglavljeno plakanje. Zasuze oci i stane. Kako se naterati da krene plakanje? Kako to izbaciti iz sebe? Znam, ne moze odjednom, ali da mi je da krene "provala suza". Ima li neki psiholoski trik?
Ko je najodgovornija osoba na svetu? Vanzemaljac? Veruješ li da postoji? Koliko posto veruješ? Ko je njega stvorio... BOG ili čovek? Koliko dugo on živi?
Ne mislim da sam odgovorna za bolest i tešku starost roditelja, o kojima se dostojno brinem, ali osjećam uvijek neku krivicu, kad sam u kontaktu sa njima. Osjećam da mi ćutke prebacuju nešto. Da se od mene očekuje da se odreknem svega u svom životu, da bih bila dostupna 24h dnevno. Ja sad znam da su mi oni usadili taj osjećaj, dugo mi je trebalo da to shvatim, svjesna sam svega, rekla sam im to, ali ipak ponekad patim zbog toga.
To je jako teško za "živeti" i roditelji to rade svojoj deci. Ono što bi trebalo da radite je da se uvek držite zdravog razuma, pogotovo kada vas preplave emocije. Tada vam je najpotrebnije da sednete sa sobom i naterate se da se probijete kroz tu emocionalnu koprenu (sažaljenja, krivice, griže savesti) i da sve profiltrirate kroz zdrav razum. Evo vam prvo pitanje: da li će im više u životu pomoći moje žrtvovanje za njih ili moja sreća i uspeh? Jer dečiji uspeh je često jedina sreća roditelja... No u zavisnosti od odgovora ćete moći mnogo toga da zaključite ⭐️❤️
@@Vezeionebezveze Hvala vam. Složene su to stvari, neki dan sam čula da moj otac kaže da ja i ne podnosim nikakvu žrtvu dajući im gotovo svo raspoloživo slobodno vrijeme. On kaže, da će to biti žrtva, tek kada ih budem svaki dan obilazila, hranila, posluživala . Možete li to da zamislite? I danas više nisam sigurna da li se raduju mojim životnim uspesima, ili bi bili srećniji da rasturim brak, ostavim porodicu i dođem da živim za njih i kod njih. Spas je racionalni pristup, imam to sada, ali vidite da me je tema videa dovoljno "uznemirila" i podstakla da Vam pišem.
Pozdrav Dragana! Treba mi odgovor na moju trenutnu situaciju pa ako moze neko da pomogne. U vezi sam 4 godine sa momkom i nikada me ne vodi sa sobom u drustvo ili recimo na svadbu, njegovi me nikada nisu pozvali ili da je on izrazio zelju da me upozna. Znamo se ako se sretnemo negdje ili nesto tome slicno, ali konkretno nesto.. i ne bas. On uvijek dolazi po mene, idemo na veceru, uvijek je tu ali kada je u pitanju drustvo ili tako nesto nikada me ne pozove.Kada potegnem tu temu on me uvjerava da umisljam i nikada ne zeli da raskinemo uvijek je on taj koji mene drzi da ne odem?? Ako neko ima nesto da kaze na ovu temu, bila bih mu zahvalna jer ja vise ne znam sta da mislim?¿?
Brsvo!!!! Samo procijeni koliko si odgovoran, ja volim reći i suodgovoran, koliko si promatrač..... Uf, teško je takvim ljudima. Inercija, užasna suparnica nama koji ćemo i tu krivicu riješiti. Izbacila sam "nema problema" i "nije frka"
Bit še frka, ako bude problema 👍❤️
Draga Dragana, uvijek zakucaš! Uz znanje, u tvom glasu je empatija, čista ti je, divna, namjera. Svi od tebe učimo❤
Bravo Dragana! Puno t
I hvala, o ovome treba pričati, svaka čast.
Biti odgovoran za svoje postupke nije isto biti odgovoran za tuđe misli, emocije i postupke. Biti odgovoran za sebe znači biti zrela i stabilna osoba, koja dostojanstveno nosi posledice svojih izbora tom istom odgovornošću. Biti odgovoran znači i biti hrabar zauzeti se za sebe, radi sopstvene dobrobiti.
Izuzetna i korisna tema… Hvala ❤
U svakoj vezi bih preuzimao krivicu za svaku mogucu sitnicu jer sta znam, navikao sam da preguram to neznajuci da me kosta svega. Prelistao sam svoje osobine i zapisao na papir, ono sto sam poceo da praktikujem je da nikada vise ne preuzimam krivicu i kazem jasno NE. Neretko cujem da mi neko kaze "Postao si malo hladniji", ali ne, naprotiv. Samo volim osobine koje imam i necu dozvoliti da ih vise iko uzima tek tako milo za drago.
I tako ćete konačno dobiti kvalitetan, uspešan život ⭐️
Hvala draga za ovaj video, kao i za svaki do sada ❤❤❤❤
Ekstremno dobra tema Draganice moja :) pozdrav duso ;) ;)
Vaše izaganje Dragana je jako poučno i nadasve korisno.
Sve ovo navedeno koje ste rekli se može podjednako primeniti i u školama (bilo osnovnoj, bilo srednoj školi). Svojevremeno kada sam bio u srednjoj školi i ja sam imao osećaj krivice i mislio sam da sam ja taj koji uvek kriv i to samo zato što se moj razred opijao van škole i što su im komentari bili ovakvi: ,,Vinjak gasiš rakijom. Rakiju gasiš pivom ....." i raznih komentara po pitanju ovoga. Tad sam shvatio da nisam ja kriv što se oni tako ponašaju, nego su oni krivi što su upijali razne modele ponašanja.
Iznad ovog svega navedenog, ovde treba izvući zaključak da treba da promenimo uverenje da smo za sve krivi. Nije tačno da smo za sve mi krivi. Kriv je i neko drugi ukoliko je on / ona stvarno kriv / kriva. I apsolutno se slažem da se sve sagleda, sve vidi, sva dela, sve stvari koje jesu urađene i koje nisu urađene. Zašto? Zato što znamo onda na čemu smo i kako ćemo onda postupiti ubuduće prema ljudima i okolini.
Kada sam video Vaš naslov videa što na kanalu, što na Instagram pričici, setio sam se pesme od Đorđa Balaševića - Krivi smo mi. Ovo kada kažem, prvensteveno mislim u jednom drugom konstektu zašto smo krivi. To mislim sledeće:
1. Mi smo samo krivi što nismo uradili jednu stvar i to samo za sebe u okivru zdravih granica i normalnog ponašanja;
2. Mi smo samo krivi što smo takve osobe pustili da nam usade takva uverenja kako da se ponašamo;
3. Mi smo samo krivi što smo nešto oćutali, prećutali i / ili samo što smo nismo rekli neke stvari koje nam smetaju;
4. Mi smo samo krivi što nismo izašli iz takvog odnosa koji je bio toskičan, koji je pokazivao znake vršnjačkog nasilja, koji je taj / ta pokazivao / pokazivala sve vreme; i
5. Mi smo samo krivi što nismo dali sebi dosta šansi da budemo bolja verzija za sebe i za rad sebe.
Zato pamet u glavu i dajte sebi šansu da budete bolja verzija za sebe i zbog sebe, jer ipak sve kreće od Vas samih, dragi ljudi.
Bravo za komentar! U potpunosti se slazem! I ako je bolno da smo sami krivi ali promena negde mora da pocne i to mozemo samo mi sami sebe..
@@s_ofiija Hvala puno. Apsolutno se slažem.
Razmotricemo izlaganje. Hvala Dragana. A mozda oni koji su kreativno skloni da se osecaju krivima nemaju nedostatak analitickog momenta i granica za same sebe vec im je, mozda, kristalno jasno da im je, u toj poziciji u kojoj se nalaze, to jedina opcija koja im je stavljena na raspolaganje od strane okoline. I neprihvatanje te, od strane okoline jedino dozvoljene opcije, dovodi osobu u opasnost po mnogim drugim pitanjima? Neka verzija Stokholmskog sindroma u kucnoj radinosti, da se tako izrazim...
Lepo je videti te i cuti Dragana, siris ljudskost svojom pojavom i lecis srca (ma kakav kardiolog, on mu dodje ko amater pripravnik...).
Ahahaha! Sviđa mi se ovo za kardiologa 😊 Ja lečim one baš teške simptome. Oni samo stavljaju stentove, pice-makere, operišu na otvorenom i takve lagane stvari 😁❤️
Grlim te dragi Z.
Fantastično analizirano i objašnjeno. Bravo Dragana ❤
Hvala za ovo.
Hvala ti :)❤
Osecaj krivice mogu imati samo savesne osobe .Samo postoji velika razlika izmedju ,,biti kriva " i ,,osecati se krivom ".Krivica je urota protiv sebe ,treba se cuvati i onih koji hoce da nam je nametnu ,da bi imali moć nad nama .S druge strane dobro je biti i odgivoran ,tada shvatamo da smo naneli štetu i zelimo to ispraviti . Uglavnom sebe krivim zbog lične nesigurnosti .Ne može niko uticati na digadjaje ali može na to da ga oni ne slome .
Samo smo odgovorni za svoje postupke ❤
@@EpicDreamer_ Tako je Ana ❤️
Željno iščekivala! Hvala draga Dragana ❤️
A ne! Ako sam kriva priznat ću ali ako ne odbacit ču svakog! Nema uvjerljivih priča ako je tko nevaljal nek se ljeći! Hvala !
Draga Dragana puno si mi pomogla da rešim neke svoje ljubavne probleme.Zahvaljujuci tebi sam ojačala.Da li možemo negde da te upoznamo eventualno sretnemo?
Hvala na sjajnom temi koja je korisna.
Mozes li snimiti video da se ljudi menjaju ili ne?hvala puno volim te
❤️ biće prilike za upoznavanje sigurno. Ja sam malo inertna, ali biće ❤️ Zanimljiva tema. Snimaću.
@@Vezeionebezveze ❤
Uvek Marko najebe 🤣🤣🤣🤣 izvinjavam se morao sam!
Ahahhahaaa! 🤣 samo u ljubavnim odnosima.
Svojevremeno je prijatelj Nemanja prokomentarisao: zašto se u vicevima narkoman uvek zove Nemanja?
U svakom slučaju: Marko je od milja ❤️
@@Vezeionebezveze Ja se borim sa ovim problemom! Zato sam se i našalio. Porodica je kruna svakoga pojedinca a ujedno i problem! Al za sve ima rešenja koje traži vreme i istrajnost!
Dragi Marko. Žao mi je što se borite sa ovime. Evo vam zanimljiva trivija: osećaj krivice ima smisla samo ako smo zaista krivi... zar ne? On nam signalizira da prestanemo nešto da radimo. U protivnom on je besmmislen osećaj koji ničemu ne služi.
No kada je nečiji unutrašnji svet pogrešno naučen, onda čovek nema više granicu za realnu krivicu i imaginarnu.
Ja bih recimo za prvu pomoć ograničila sebe na egzaktnu krivicu (razbio sam prozor - kriv sam) (neegzaktno: ti si tužan - nisam ja kriv). Sve što je imaginarno bih uzimala, kao što sam rekla, analitično i sa rezervom. Takođe bih pažljivo i oštro posmatrala čoveka/ ljude ispred sebe da utvrdim da li oni to rade - nameću osećaj krivice? Da li manipulišu i krive i druge? Da li su večne žrtve nekoga ili nečega? Ako to rade drugima - budite ubeđeni da to rade i vama, a onda odmah možete odbaciti osećaj krivice za 80% svojih (zlo)dela i okrenuti se zdravom razumu, jer kao što rekosmo: ako krivice nema, bespotrebno je gajiti taj osećaj.
ps. s obzirom da pratim dešavanja sa AI-em, nisam sigurna da li ste rekli gore AL ili AI 😁 i jedno i drugo se uklapa 😁⭐️
Draga Dragana, u videu "Kako preboleti raskid" spominjete da se treba isplakati, inace ostajes "utrnut". Posle smrti oca, ja ne mogu da placem. Mozda 2-3 x da sam nesto plakala, istrigerovana necim drugim, ali ostalo je zaglavljeno plakanje. Zasuze oci i stane. Kako se naterati da krene plakanje? Kako to izbaciti iz sebe? Znam, ne moze odjednom, ali da mi je da krene "provala suza". Ima li neki psiholoski trik?
Ko je najodgovornija osoba na svetu? Vanzemaljac? Veruješ li da postoji? Koliko posto veruješ? Ko je njega stvorio... BOG ili čovek? Koliko dugo on živi?
Niste rekli da odgovornost i krivica nije isto jer mnogi ljudi mijesaju to, kao sto sam ja do skoro😞
Српски народ, нација има превелик осјећај кривице што друге нације користе.
Kako je ovo istinit komentar! ⭐️
@@Vezeionebezveze ❤️
Bas ces da ubedis zene da preuzmu krivicu u nekoj vezi...
Ne mislim da sam odgovorna za bolest i tešku starost roditelja, o kojima se dostojno brinem, ali osjećam uvijek neku krivicu, kad sam u kontaktu sa njima. Osjećam da mi ćutke prebacuju nešto. Da se od mene očekuje da se odreknem svega u svom životu, da bih bila dostupna 24h dnevno. Ja sad znam da su mi oni usadili taj osjećaj, dugo mi je trebalo da to shvatim, svjesna sam svega, rekla sam im to, ali ipak ponekad patim zbog toga.
To je jako teško za "živeti" i roditelji to rade svojoj deci. Ono što bi trebalo da radite je da se uvek držite zdravog razuma, pogotovo kada vas preplave emocije. Tada vam je najpotrebnije da sednete sa sobom i naterate se da se probijete kroz tu emocionalnu koprenu (sažaljenja, krivice, griže savesti) i da sve profiltrirate kroz zdrav razum. Evo vam prvo pitanje: da li će im više u životu pomoći moje žrtvovanje za njih ili moja sreća i uspeh? Jer dečiji uspeh je često jedina sreća roditelja...
No u zavisnosti od odgovora ćete moći mnogo toga da zaključite ⭐️❤️
@@Vezeionebezveze Hvala vam. Složene su to stvari, neki dan sam čula da moj otac kaže da ja i ne podnosim nikakvu žrtvu dajući im gotovo svo raspoloživo slobodno vrijeme. On kaže, da će to biti žrtva, tek kada ih budem svaki dan obilazila, hranila, posluživala . Možete li to da zamislite? I danas više nisam sigurna da li se raduju mojim životnim uspesima, ili bi bili srećniji da rasturim brak, ostavim porodicu i dođem da živim za njih i kod njih. Spas je racionalni pristup, imam to sada, ali vidite da me je tema videa dovoljno "uznemirila" i podstakla da Vam pišem.
Дивна душа, пријатељска личност, лепота говора, слаткоћа речи и милосрдно срце су најважније ствари које жена поседује
Love you❤
Pozdrav Dragana! Treba mi odgovor na moju trenutnu situaciju pa ako moze neko da pomogne. U vezi sam 4 godine sa momkom i nikada me ne vodi sa sobom u drustvo ili recimo na svadbu, njegovi me nikada nisu pozvali ili da je on izrazio zelju da me upozna. Znamo se ako se sretnemo negdje ili nesto tome slicno, ali konkretno nesto.. i ne bas. On uvijek dolazi po mene, idemo na veceru, uvijek je tu ali kada je u pitanju drustvo ili tako nesto nikada me ne pozove.Kada potegnem tu temu on me uvjerava da umisljam i nikada ne zeli da raskinemo uvijek je on taj koji mene drzi da ne odem?? Ako neko ima nesto da kaze na ovu temu, bila bih mu zahvalna jer ja vise ne znam sta da mislim?¿?
Ostavi ga, taj te se očito stidi, i drži te za "siguricu" dok sa strane u društvu koketira sa strane sa drugim djevojkama!
Lik je oženjen ili ima dugogodišnju djevojku
Покушајте данас да се насмејете и захвалите своме Господу за оно у чему сте. Чините добро, будите весели, покушајте то да урадите