Пойтахт килмасаям Козокка утмасди.Бир вилоят маркази булиб тураверарди.Тошкент мухим транспорт узели эди олдиндан,Туркистон генерал губернаторлигининг маркази эди.Козокларнинг биринчи пойтахти Оренбург эди.Урислар Оренбургдан кавушини тугрилаганидан кейин Ок Мачитга утишди ва номини Кизил Урдага узгартиришди. Ок мачит Кукон хонлигига караган.У вактда Козоклар автоном республика эди ва номи Киргизская АССР эди.
Мен 1975 йилда Меҳри опа деган бирга ишлайдиган ўша пайтда "Электроника иститути" бўлар эди, опамизникида мехмонда бўлганмиз. Шухонадонда ёши 125ларда бўлган отахоннинг дуосини олганмиз . Шу отахон русларнинг бостириб келишлари ва Тошкентни қандай тўпга тутилганини айтиб беришган. Тошкентнинг ҳамма халқи чиқиб босқинчиларга қарши қаттиқ жанг қилишган экан. Бу гапларни ўзи шу урушда отахонинг ўзидан эшитганман . Оллоҳ раҳмат қилсин у кишини !!!
Тош олдин Шош ЧоЧ, тошдай қаттиқ деган атай бошланган, Қозоқистон Россия томондан кўп кириб келмоқчи бўлинган анча йил Тошкент тиш тирноғи билан курашиб киргазмаган, Қўқон хонлиги биринчи жуда катта қўшин тортиб келганда жанг қилмаган, Тошкент амири ёки Тошкентнинг энг бойи Муҳаммад Юсуфхожининг укасини Қўқон хонлиги амир этиб тайнлаб кетган. Муҳаммад Юсуфхожининг укаси Қўқон хонлигига бўйсинмагани учун яна бошқатдан кириб келган.
Мавзуни кўп айлантирманглар. И.В. Сталин 1930 йил август ойи охирида Тошкент шаҳрини Қозоғистонга қўшиб бериш учун директива қабул қилади. Ўша даврда Ўзбекистон раҳбарлари Акмал Икромов ва Файзулла Ҳўжаев 1930 йил 16 август куни бир кечада бир неча вагонга хужжатлар ва жиҳозларни орттириб Самарқанддан Тошкентга олиб келиб турли биноларга жойлаштириб, 1930 йили 17 август куни Тошкент шаҳри Ўзбекистон ССР пойтахти деб эълон қилинган.
Ixtiyor aka Qoʼy podasini bittagina choʼpon boshqara oladi. Shunday ekan valdur vuldur gaplarga eʼtibor bermang. Alloh bilimizni ziyoda qilsin. Ishlarizga rivoj. Manga Expert ni gapi muhimroq. Toshkentliklardan alangalik Salomlar!
Рус кеганда биринчи Хоразим республика болди! Хива Кейин Бухоро республикаси болди! Бухоро. Кейин Туркистон республика болди Тошкент Хош нима узгарди? Охири Узбекистон болди!Мустак,ил болди! Энди пойтахт учун хохлаган шахарни танлайла биродарла! Тинчлик боса болди! Ахилчилик тотувчилик босин! Уруш бомасин! Юртимиз тинч хонадонимиз обод босин! Фарзандларимиззи келажаги учун юртимиззи осойишталиги учун хар доим Дуо да болилу!
Ixtiyor akani xurmat qilaman. Chunki bor xaqiqatni gapiradi. Bazi bir befarosatlarga òxshab, nimaga toshkentliklani yomon kòrishini òzi xam bilmaydiganlarga óxshab oğziga kegan gapni gapirmidi.
Ассалому алайкум энг аввал биринчи Бухоро бўлган ва у ердаги бойликлар ва бойлар йўқ қилинганидан сўнг этибор Самарқандга қаратилган у ер ҳам тозалангандан сўнг Тошкентга кўчирилган чунки мен санаб ўтган жойларни аҳолиси яхшигина ўзларини ва мол мулкни ҳимоя қилишган қолган жойлар аҳолиси ўзлари элтиб беришган ёки бир бирини сотишган
Birinchi buxoro poytaxt bo‘lgan gap noto‘g‘ri. Undan oldin xorazm poytaxt bo‘lgan. Mo‘g‘illar bosqinidan keyin parchalanib ketgan O‘rta osiyo tarixi uzoq o‘tmishdan darak beradi.
Bu masala qayta qurish yillarida 1991-yilda Oliy Sovetda deputatlar tomonidan ko‘tarilgandi. Lekin biz qo'shni respublikalarni suverenitetiga dahl qilmaymiz, millatning nomi, mamlakatning nomi qanday nom bilan atalgan bo‘lsa, shu holicha qoladi, deb bu masala yopilgan.
@@user-hk5pu5rc3kBu joy Avval Turkiston bo'lgan birodar. Turon han deyilgan. Siz begonasirayotgan Turk so'zi bu ajdodlaringizni millati bo'ladi. Temur, Bobur , Qoraxoniylar, Xorazmshoxlar, Qarluqlar,Saljuqiylar, G'aznaviylar, Turgesh xoqonligi, G'arbiy Turk xoqonligi. Bular o'zini kim ekanligini haqida aytib ketgan. Siz xozir gapirayotgan til esa Chig'atoy turkchasi, avvalroq esa turk tili deb aytilgan. Alisher navoiy esa o'zini Turkiyda Xamsani yozdim deb ketgan. Birodar bu joyda ancha gap ko'p.
*Пойтахтни кўчириш керак, дунё сиёсий олами учун Тошкент пойтахт сифатида тураверади, фақатгина ички вақтинчалик бошқарув маркази қилиб 5 йил муддатга пойтахт қилиб Ўзбекистонни ривожлантиришимиз керак*
Мисол учун Фарғона водийси учун географик марказий нуқта Ёзявон худуди, Фарғона, Марғилон учун ҳам, Наманган учун ҳам, Андижон ва Қўқон учун ЭНГ марказий нуқта
Хоразм ва Қорақалпоқ учун географик марказий нуқта ТаҳтаКўприк ёки шаҳар номини яхшироқ номга ўзгартириш ҳам мумкин, мақсад асосий мамурий марказлардек ривожлантириш бўлади
Nimaga Chimkent. Hojand. O‘sh. Xorazm viloyatining 70% turkmanistonda qolib ketgan hammasida o‘zbeklar yashaydi Qoraqalpog‘iston hududiga yana bitta viloyatchalik hudud qo‘shilganda kaspiy dengiziga chiqgan bo‘lardik
Мана қарен фараз қилин шулар хаммаси Туркистон ўлкаси бўлган, хонлик амирлик бекликлардан оппком партия рахбарларига айланган, рахбарларини ажратиб у́зи қараши ва район райондан шахарга айланиши учун бўлиб берилган, у вақтла бу ажратилган ерларга президент эмас сср рахбарлари қарашини хисобга олиб, бора бора мустақил бўлишини билмаган холда картага қараб бўлган. Каспий денгиз бир кун мустақил Ўзбекистонга кере бўлиб бир ьири билан тескари ьўлишини билишмаган, СНГ ёки Туркистон энг бир бирига иноқ СССР вақтида бўлишган, ундан олдин хам унлан кейинам фақат уруш бўлган
Самарқанд жуда тожикзабон шаҳар бўлгани учун пойтахт 1930 йилда Тошкентга кўчирилган. Тасаввур қилинг чет эллардан меҳмонлар келди Ўзбекистон пойтахтига, бу ерда эса ҳамма тожикча гаплашади, ноқулай эмасми?!
Харбий стратегия нуктаи назаридан Тошкент пойтахт сифатида умуман ярамайди, буни Руслар яхши Билган. Шунинг учун Тошкент Руслаштирилган ва унинг. Атрофида козок худудида катта харбий базалар курилган.Пойтахтни Бухоро ва Самарканд уртасида жойлашган Навоига кучирса тугри йул тутилган булар эди. Аллоху Аьлам
Шунингдек Қозоқ республикасининг ташкил этилиши Ўрта Осиёдаги босмачилик ҳаракати Россиянинг Татаристон, Бошқирдистон, Кавказдаги туркий мусулмон ўлкаларга тарқалишининг олдини олар эди. Советларни миллий ҳудудий чегараланиш ўтказишга мажбурлаган сабаблар тўғридан-тўғри пантуркизм, панисломизм ҳамда босмачилик ҳаракати билан боғлиқ эди. Арне Хоуген бу борада шундай дейди: “Ғарб нуқтаи назарига кўра, босмачилар чет эллик босқинчиларга, яъни русларга қарши миллий озодлик курашчиларидир. Боймирза Ҳайитнинг фикрича, босмачилик миллий озодлик курашчиларининг уюшган саъй-ҳаракатини ўзида мужассамлаштирган. У бунда Сталиннинг баёнотига асосланади. Сталин босмачилик ҳаракати Марказий Осиё республикаларини совет ҳокимиятидан ажратиб олишни мақсад қилган деб таъкидлаган эди. Эдвард Оллворт муайян даражада, гарчи кўтаринки руҳда бўлмаса-да, ушбу нуқтаи назарни қўллаб-қувватлайди. Иккала қарашларда ҳам босмачилик ҳаракати ва миллий-ҳудудий чегараланиш ўтказиш сиёсати ўртасида боғлиқлик мавжуд. Босмачилик ҳаракати ягона Туркистон ёки ягона Марказий Осиё учун курашни ўзида ифодалар эди, бу эса “бўлиб ташла ва ҳукмронлик қил” ғояси нуқтаи назаридан ўта нозик масала саналар эди. Шубҳа йўқ, совет тузуми ва босмачилар ўртасида кечган ҳокимият учун кураш руслар ва мусулмонлар ўртасидаги кураш сифатида баҳоланар, советлар буни яхши фаҳмлар эди. 1928 йилда муҳожирликда яшаган рус олими - князь Лобанов-Ростовский миллий-ҳудудий чегараланиш большевиклар томонидан босмачилар қўзғолонига қарши кўрилган чора бўлганлигини эътироф этганди”. Қуйида Ғарб тадқиқотчилари асарларидан олинган парчалар тақдим этилади. Уларда миллий-ҳудудий чегараланиш ўтказишнинг барча юқорида қайд этилган сабабларини исботловчи далил-исботлар келтирилади.
Sababi, juda katta yirik hudud bo‘lgan 1867-1917 yillardagi Turkiston general-gubernatorligi 1917-1924 yillarda Turkiston ASSRning markazi aynan Toshkent bo‘lgan. Shuning uchun ham yangi davr madaniyati, transport, temir yo'llar, ishlab chiqarish zavodlari aynan Toshkentda qurilgan. Shuningdek, o‘sha davrning jadid ma'rifatparvarlarining aksariyati Toshkentlik edi. 1930-yilga mana yirik ma'rifat va madaniyat markazi bo‘lgan Toshkentni kommunistlar tomonidan Qozog'iston ASSR hududiga qo'shmoqchi bo'ldilar. Toshkentni saqlab qolish uchun jadidlar poytaxtni Samarqanddan Toshkentga ko'chirdilar.
Лотинчада ёзишиздан ёш йигитсиз лекин йилгача тўғри ёзибсиз, 1924-29 йилда Тожикиская АССР при составе Ўзбекского ССР деб Москвада эмас,Тошкентда белгиланган. Русслар кириб келишидан олдин хам Тошкенда Туркистон бўйча асфалт бўлмаса хам, одамлар йўлаги худди брусчаткага ўхшаб бир томонга терилган, столбалардан электр симлари токлар Беклар Бойлар томондан ўтказилган бўлган. Шахарда ўша даврда хонадонлар зич бир бирига яқин қурилган бўлган.
Manimcha ustozingiz to'g'ri aytgan. Hozir ham Ruslarga eng haurihoq region bu Toshkent. Korxonalarda ayniqsa chet el korxonalarida xattoki Toshkentliklar o'zbekcha gapirishga uyalishadi.
Yolarni qulib berib rivojlantrib ketgan ruslar. Tilla tabiy boyliklardi olib ketgan deyish mimkin lekin xozir ham oltib zahiralarni xalqga foydasi tehani yoq
Самарканд пойтахт булишига сабаб, у пайтда тожикистон бор эди. Уша пайтда самарканд географик жихатдан уртада эди. Тожикистон алохида республика булгандан кейин пойтахт яна тошкентга кучирилди.
Масалан АКШ 18 асрда ташкил топкан тарихи унча узокга бориб такалмиди миллат йук хаммаси америкалик лекин кучи кудрати армияси кучли , сабаб улар тарихни мас аник фанларни яхши урганади бу факт кейн тарихни биладиган гапиради
Choʼpon mingta qoʼy maarashiga emas bir boʼrini uvillashiga eʼtiborini qaratarkan. Hammeni gaping BE FOYDA IXTIYOR akani gapini oldida. Ixtiyor aka chunki EKSPERT
Бухоро амирлиги доврда кириб келинган, бир бирлари билан ким биринчи подержкага чиқаркин деб пойлашган. Руслар пушкалар билан бир кун кириб келишини билиб хам ҳеч ким таёр бўлмаган.
Бу билимсиз саводсиз ахмокларнинг бош максади булиб парчалаб ташлаш😮😮 доим миллатлараро тукнашув низони кузгайдилар😮😮 булар миллат учун хавфли😮😮 миллат хоинлари шу йулдан кетадилар.
Хали булинади.Чунки Бухоро,Самарканд,Хива,Кукон 3000 йил тарихга эга давлатлар.3000 йилда куп марта босиб олинган,лекин кайта тикланган давлатлар.Тарихда 100 йил жуда оз давр.100 йил олдин суньий ташкил килинган Узбекистон,Яна 100 йил,келингки 200 йил яшайди.тамом.Сиесат узгаради,Яна карта Бухоро,Самарканд,Хива Кукон давлатлари булади
Аввал келтирилган “ўттиз нафар қозоқ меҳнаткашлари” томонидан Ўрта Осиё бюросига юборилган мактубда биз қозоқларнинг ўзбекларга қарши қаратилган миллатчилигига гувоҳ бўлгандик. Миллий ҳудудий чегараланиш жараёнида фаол иштирок этган Хўжановнинг [қозоқ миллатчи коммунистининг] шиддатли курашида бундай қозоқ-ўзбек дихотомияси ҳар доим мавжуд бўлган ва бу ҳам иқтисодий, ҳам ижтимоий ва маданий хусусиятларни касб этган [дихотомия - бир-бирини тўлиқ истисно этувчи фикрларга бўлинадиган тушунча]. Бундан ташқари, Хўжановнинг ўзбек-қозоқ дихотомияси маданий жабҳани - дин ва кундалик турмушни ҳам қамраб олар эди. Хўжановнинг хулосаларидан бирига кўра, қозоқ маданияти “Ғарб” маданиятини эслатарди, бу эса қозоқлар диндор ўзбекларга нисбатан дунёвий маданиятга эга бўлганлигини англатар эди. Хўжановнинг ўзбеклар ва қозоқлар ўртасидаги тафовут ҳақидаги қарашида ҳар доим уч карра дихотомия мавжуд бўлган: мазлум ва эзилган кишидан фарқли ўлароқ золим ва эксплуататор, секуляризмдан фарқли равишда диний бағритошлик ва, эҳтимол, фанатизм, ниҳоят, Шарқ маданиятидан фарқли Ғарб маданияти. Совет ҳокимиятининг мурувватига сазовар бўлишга интилаётгандек кўринган қозоқларнинг шикоят қилишини кузатиш мароқли эди, чунки Хўжанов қозоқлар борасида келтирган барча хислатлар инқилобни уюштирган тузум томонидан жуда юқори баҳоланар эди. Ўзбеклар ва қозоқлар ўртасида миллий чегараланиш ўтказиш анча катта муаммоларни туғдирди. Бу турли баҳс ва низоларга олиб келди ҳамда Ҳудудий қўмита ўз фаолиятини икки халқ вакиллари ўртасидаги душманлик кайфияти билан суғорилган муҳитда олиб борди. Албатта бу иккала халқ вакиллари ўртасида манфаатлар ва ресурслар учун кечган сиёсий кураш эди. Қозоқлар ва ўзбеклар турли этник гуруҳларнинг миллий мансублигини аниқлаш мақсадида баҳс олиб борди. Қурамалар, турклар, қашғарликлар ва муайян даражада сартлар ана шундай этник гуруҳлар жумласига киради. Ушбу гуруҳлар орасида қурамалар ўзининг сони туфайли энг муҳими эди. Бу масала Ҳудудий қўмитада ўзбеклар ва қозоқлар ўртасида шиддатли баҳс-мунозараларга сабаб бўлди.
1784-1807 йилда Тошкент Туркистонда биринчи мустақил Тошкент Беклиги бўлиб 4 дахани ўз ичига бирлаштирган давлат бўлган, Туркистонда амирлик хонликлардан олдин хам давлат атамаси аталган. Тошкент юриш асосан юриш қилмаган, лекин жуда кўп тошкентга босим бўлиб, асосан хужумга чидаган.
Toshkent siyosiy zona emas edi ya'ni shaxar markazlari Buxoro, Xorazm, Urganch, Samarqand Qo'qon edi. Chor uchun eng muhim narsa o'zi qo'ygan hokimiyatni muqim turishi edi, Toshkent da xalq irodasi bilan hokimyat o'zgarmaydi o'zgarmagan ham agar Samarqand Poytaxt bo'lganida xalq inqilob qilib hokimiyatni o'zgartirgan bo'lar edi. Lekin buni ochiq aytolmaydi aytsa kiradigan joyiga kirib ketadi.
Ташкент казокка утиб кемтмаслиги учун марказ килиб олинган бу гапни бобомдан эшитганман
Бу шунчаки гап
Бу факт туғри
Пойтахт килмасаям Козокка утмасди.Бир вилоят маркази булиб тураверарди.Тошкент мухим транспорт узели эди олдиндан,Туркистон генерал губернаторлигининг маркази эди.Козокларнинг биринчи пойтахти Оренбург эди.Урислар Оренбургдан кавушини тугрилаганидан кейин Ок Мачитга утишди ва номини Кизил Урдага узгартиришди. Ок мачит Кукон хонлигига караган.У вактда Козоклар автоном республика эди ва номи Киргизская АССР эди.
Тугри гап мен хам Россия тарихчиларидан ешитганман
Ahmoqlik qadimda hozirgi Tashkent yaqinda Turk xoqonligining Poytaxti bo'lgan
Мен 1975 йилда Меҳри опа деган бирга ишлайдиган ўша пайтда "Электроника иститути" бўлар эди, опамизникида мехмонда бўлганмиз. Шухонадонда ёши 125ларда бўлган отахоннинг дуосини олганмиз . Шу отахон русларнинг бостириб келишлари ва Тошкентни қандай тўпга тутилганини айтиб беришган. Тошкентнинг ҳамма халқи чиқиб босқинчиларга қарши қаттиқ жанг қилишган экан. Бу гапларни ўзи шу урушда отахонинг ўзидан эшитганман . Оллоҳ раҳмат қилсин у кишини !!!
👏👏👏👏👏
Тош олдин Шош ЧоЧ, тошдай қаттиқ деган атай бошланган, Қозоқистон Россия томондан кўп кириб келмоқчи бўлинган анча йил Тошкент тиш тирноғи билан курашиб киргазмаган, Қўқон хонлиги биринчи жуда катта қўшин тортиб келганда жанг қилмаган, Тошкент амири ёки Тошкентнинг энг бойи Муҳаммад Юсуфхожининг укасини Қўқон хонлиги амир этиб тайнлаб кетган. Муҳаммад Юсуфхожининг укаси Қўқон хонлигига бўйсинмагани учун яна бошқатдан кириб келган.
Кашкадарие була колсин шу бир тула уйга кетардик😂😂😂
Зур буларди😂😂😂
Биза тошкенлила розимиза 😅
Ketsela Biza baxtli bo'lamz
Ман Тошкентлиман .Агар агар пойтахт бошка жойга кучирилса мингдан минг розиман
@@user-lq2fm5ml6o toshkent taslim bo'magan ruslaga. Bu kishi o'zi toshkenli más, gaprvuradi
Энди янги пойтахт курамиз умримизни утказиб юборамизми булади лучши хамма шахар имкон етгануча ривожлагаверсин канча маблаг кетади бунга узи шунакасига каримов пайтида вактимиз анча бекорга кетиб булди мана ривожланса буларкан мирзиеев пайтида анча бунча иш килинди энди янги пойтахт куриб умримиз утмасин бизларам узимиз учун озгина яшайлик😢😢😢😢
Тошкентни хавосини расво килиб булдик энди каерникини расво килиш керак деб уйлаябсилар шекилли.Пойтахтда иглаб чикариш булмаслиги керак.Ана шунда пойтахт шахарда куп ахоли егилмайди ва хавоси тоза булади.Бизда эса амалдорлар аксинча килишди.Барчаси Тошкент ва Тошкентни чеккаларида цехларни очиб ташлади.Вилоятларга куринглар уша цехларни.Статискадан маьлумку кайси вилоятда ишчи урни кам уша жойга куринглар.Махсулотни обориш унчалик киммат эмаску.Ойлик маошларини фарки эвазига епиладику.
Davlat ruxsat bermasa ekan, boshqa joyga ishlab chiqarish qurishsa.
Сўз махаллий экспертларга
Мархамат!!!
Мавзуни кўп айлантирманглар. И.В. Сталин 1930 йил август ойи охирида Тошкент шаҳрини Қозоғистонга қўшиб бериш учун директива қабул қилади. Ўша даврда Ўзбекистон раҳбарлари Акмал Икромов ва Файзулла Ҳўжаев 1930 йил 16 август куни бир кечада бир неча вагонга хужжатлар ва жиҳозларни орттириб Самарқанддан Тошкентга олиб келиб турли биноларга жойлаштириб, 1930 йили 17 август куни Тошкент шаҳри Ўзбекистон ССР пойтахти деб эълон қилинган.
Манам кушиламан пойтахтни кучириш керак, манимча Навоий, Жиззах йоки Сирдарё вилоятларидан бирига янги пойтахт куриш керак
Казахов больше было чем узбеков в те временав Ташкенте
Туппа тугри Фаргона водийси усизам пойтахт
Козоклар Окмачит биринчи очган дарвозани .. Тошкан каршилик килган .. Уларга Шошни , Тошканни олиш муаммо келтирган .. Географик жигаттан кулай шахар булган сабап .. Алмата , Фрунзе . Оренбург в б . шахарларга кучиш. Ва харбийси хам . кайсидир бир вилоятда козголон булса етиб боришлигига
Ixtiyor aka Qoʼy podasini bittagina choʼpon boshqara oladi. Shunday ekan valdur vuldur gaplarga eʼtibor bermang. Alloh bilimizni ziyoda qilsin. Ishlarizga rivoj. Manga Expert ni gapi muhimroq. Toshkentliklardan alangalik Salomlar!
Ma Shaa Alloh darvozani ochishga eng qattiq qarshilik korsatkan digan gapiz insonni hursand qildi. In Shaa Alloh Vatanimizga jonimiz fido
Toshkent sila
Рус кеганда биринчи
Хоразим республика болди!
Хива
Кейин Бухоро республикаси болди!
Бухоро.
Кейин Туркистон республика болди
Тошкент
Хош нима узгарди?
Охири Узбекистон болди!Мустак,ил болди!
Энди пойтахт учун хохлаган шахарни танлайла биродарла!
Тинчлик боса болди!
Ахилчилик тотувчилик босин!
Уруш бомасин!
Юртимиз тинч хонадонимиз обод босин!
Фарзандларимиззи келажаги учун юртимиззи осойишталиги учун хар доим Дуо да болилу!
Жуда хам Зур чикибди
Ixtiyor akani xurmat qilaman. Chunki bor xaqiqatni gapiradi. Bazi bir befarosatlarga òxshab, nimaga toshkentliklani yomon kòrishini òzi xam bilmaydiganlarga óxshab oğziga kegan gapni gapirmidi.
САН УЗИНГДИ МУЛЛОГА КУРСАТИБ УКИТВОРГИН. ХАР ЧИККАН ИХ. ТИЯР АКАНГДЕК ХАРРОМИЛАРДИ ЭШИТОВИРСАНГ ТОМИНГ БУНДАНДА КЕТИБ КОЛАДИ
@@user-jw6qo3iy5sОоо дабби , тарихни билмасанг бу сани муаммоинг, тарихни ЯХШЛАБ ЎҚИ!
@@user-jw6qo3iy5s nómerini yoz oldimga kelib gapirasan gaping bólsa
Бир пайтлар Санкт-Петергбург Россияни пойтахти булган. Четта жойлашган учун марказрок Москвага кучирган. Петергбург маданий пойтахт булиб колди. Пойтахт Самаркандга кучирилса Тошкент маданий пойтахт булиб колаверади.
Зўр бўларди.
Зур саволлар булди коил ❤❤❤❤❤
Fayzulla Xujaev Nomiga Toshkentni Yirik Kuchalarini nomini berish kerak
Haqiqiy poytaxt samarqand
Samarqand zo'rda lekin o'zi shunaqasiga ham katta shahar.
Buxoro jigar
Кукон бизларни пойтахт
Hamma oʻzini viloyatini aytib chiqsin
Ўзбекистонни хақиқий пойтахти Самарқандлиги хеч қатда чиқмаёбти😂
Poytaxtni uzgartirish kerak ..boshqa oblisga.KOREAUZ
Ассалому алайкум энг аввал биринчи Бухоро бўлган ва у ердаги бойликлар ва бойлар йўқ қилинганидан сўнг этибор Самарқандга қаратилган у ер ҳам тозалангандан сўнг Тошкентга кўчирилган чунки мен санаб ўтган жойларни аҳолиси яхшигина ўзларини ва мол мулкни ҳимоя қилишган қолган жойлар аҳолиси ўзлари элтиб беришган ёки бир бирини сотишган
Бўлиши мумкин, мани бува(дода) ларим Бухорога бориб мадрасаларда ўқиб келишган.
Birinchi buxoro poytaxt bo‘lgan gap noto‘g‘ri. Undan oldin xorazm poytaxt bo‘lgan. Mo‘g‘illar bosqinidan keyin parchalanib ketgan
O‘rta osiyo tarixi uzoq o‘tmishdan darak beradi.
Омад
Миянга касаллик бор.
😂😂
Togri🔥🔥🔥
Ташкент Казокнин ери болган
Амир Темур бобомиз биз туркнинг бош бугинимиз деган. Демак туркмиз. Узбек шунчаки туркнинг бир уруги. Туркни номини бир уруги номига узгартирган Москвадан. 1920 йиллари Советлар тугри ном берган Туркистон автоном рес. деб. Кейин узгартиришган Узб-н деб. Мустакил булиндими, демак асл номни кайтариш керак!
Bu masala qayta qurish yillarida 1991-yilda Oliy Sovetda deputatlar tomonidan ko‘tarilgandi. Lekin biz qo'shni respublikalarni suverenitetiga dahl qilmaymiz, millatning nomi, mamlakatning nomi qanday nom bilan atalgan bo‘lsa, shu holicha qoladi, deb bu masala yopilgan.
@@Behzod_HusenovБунга ИАК карши бу́лган.
Сен узбека ухшамайсан УЗБЕКИСТОН УЗБЕКИСТОН БУЛИБ КОЛИШ КЕРАК
@@user-hk5pu5rc3kBu joy Avval Turkiston bo'lgan birodar. Turon han deyilgan.
Siz begonasirayotgan Turk so'zi bu ajdodlaringizni millati bo'ladi. Temur, Bobur , Qoraxoniylar, Xorazmshoxlar, Qarluqlar,Saljuqiylar, G'aznaviylar, Turgesh xoqonligi, G'arbiy Turk xoqonligi. Bular o'zini kim ekanligini haqida aytib ketgan.
Siz xozir gapirayotgan til esa Chig'atoy turkchasi, avvalroq esa turk tili deb aytilgan.
Alisher navoiy esa o'zini Turkiyda Xamsani yozdim deb ketgan. Birodar bu joyda ancha gap ko'p.
УЗГАРТИР УЗГАРТИР АЖАБЭМАС ГУШШИ ОЗРОК ЕБ КУНИГА 5600 СУМ ТОПИБ КАШШОКЛИКДАН ЧИКИБОЛАРМИДИЛАРИНГ
Тошкени кучирила розиман)
Эй , галварс .
Сув кўп бўлгани учун Тошкент пойтахт бўлган
*Пойтахтни кўчириш керак, дунё сиёсий олами учун Тошкент пойтахт сифатида тураверади, фақатгина ички вақтинчалик бошқарув маркази қилиб 5 йил муддатга пойтахт қилиб Ўзбекистонни ривожлантиришимиз керак*
Мисол учун Фарғона водийси учун географик марказий нуқта Ёзявон худуди, Фарғона, Марғилон учун ҳам, Наманган учун ҳам, Андижон ва Қўқон учун ЭНГ марказий нуқта
Самарқанд Жиззаҳ ва Сирдарё учун географик марказий нуқта Жиззаҳ ва шу худудни вақтинчалик ички пойтахт қилиш мумкин
Қашқадарё ва Сурхондарё учун Бойсун марказий нуқта, мақсад ривожлантириш ва аҳолини бир нуқтага, Тошкентга тиқавермаслик керак
Буҳоро ва Навоий учун Қизилтепа
Хоразм ва Қорақалпоқ учун географик марказий нуқта ТаҳтаКўприк ёки шаҳар номини яхшироқ номга ўзгартириш ҳам мумкин, мақсад асосий мамурий марказлардек ривожлантириш бўлади
Ку́рманглар якинда Жиззах пойтахт бу́лади . Лекин мана бу интервью берадиган одам адашяпти ёки ухлаб колган
Тарих яхширок урганиш керак
Nimaga Chimkent. Hojand. O‘sh. Xorazm viloyatining 70% turkmanistonda qolib ketgan hammasida o‘zbeklar yashaydi Qoraqalpog‘iston hududiga yana bitta viloyatchalik hudud qo‘shilganda kaspiy dengiziga chiqgan bo‘lardik
Мана қарен фараз қилин шулар хаммаси Туркистон ўлкаси бўлган, хонлик амирлик бекликлардан оппком партия рахбарларига айланган, рахбарларини ажратиб у́зи қараши ва район райондан шахарга айланиши учун бўлиб берилган, у вақтла бу ажратилган ерларга президент эмас сср рахбарлари қарашини хисобга олиб, бора бора мустақил бўлишини билмаган холда картага қараб бўлган. Каспий денгиз бир кун мустақил Ўзбекистонга кере бўлиб бир ьири билан тескари ьўлишини билишмаган, СНГ ёки Туркистон энг бир бирига иноқ СССР вақтида бўлишган, ундан олдин хам унлан кейинам фақат уруш бўлган
Самарқанд жуда тожикзабон шаҳар бўлгани учун пойтахт 1930 йилда Тошкентга кўчирилган. Тасаввур қилинг чет эллардан меҳмонлар келди Ўзбекистон пойтахтига, бу ерда эса ҳамма тожикча гаплашади, ноқулай эмасми?!
Samarqand N1
Xa
Столько много пустых слов.
Харбий стратегия нуктаи назаридан Тошкент пойтахт сифатида умуман ярамайди, буни Руслар яхши Билган. Шунинг учун Тошкент Руслаштирилган ва унинг. Атрофида козок худудида катта харбий базалар курилган.Пойтахтни Бухоро ва Самарканд уртасида жойлашган Навоига кучирса тугри йул тутилган булар эди. Аллоху Аьлам
Тошкент руслаштирилмаган, балки эски Тошкентнинг ёнида янги Тошкент қурилган.
Ғирт гапга гап тўғри кемадику, Тошкентни руслар руслаштирган бўлса атрофида база қурилган бўлса нега унда стратегиг ярамейди?
@@mujik771 агар Козогистон билан уруш очилса бир дегунча Тошкентни барбод килишади, чунки Тошкент Козогистоннинг бикинида жойлашган
Hoziram poytaxtni koʻchirish kerak Jizzax bn Samarqandni oʻrtasiga
Шунингдек Қозоқ республикасининг ташкил этилиши Ўрта Осиёдаги босмачилик ҳаракати Россиянинг Татаристон, Бошқирдистон, Кавказдаги туркий мусулмон ўлкаларга тарқалишининг олдини олар эди. Советларни миллий ҳудудий чегараланиш ўтказишга мажбурлаган сабаблар тўғридан-тўғри пантуркизм, панисломизм ҳамда босмачилик ҳаракати билан боғлиқ эди.
Арне Хоуген бу борада шундай дейди: “Ғарб нуқтаи назарига кўра, босмачилар чет эллик босқинчиларга, яъни русларга қарши миллий озодлик курашчиларидир. Боймирза Ҳайитнинг фикрича, босмачилик миллий озодлик курашчиларининг уюшган саъй-ҳаракатини ўзида мужассамлаштирган. У бунда Сталиннинг баёнотига асосланади. Сталин босмачилик ҳаракати Марказий Осиё республикаларини совет ҳокимиятидан ажратиб олишни мақсад қилган деб таъкидлаган эди. Эдвард Оллворт муайян даражада, гарчи кўтаринки руҳда бўлмаса-да, ушбу нуқтаи назарни қўллаб-қувватлайди. Иккала қарашларда ҳам босмачилик ҳаракати ва миллий-ҳудудий чегараланиш ўтказиш сиёсати ўртасида боғлиқлик мавжуд. Босмачилик ҳаракати ягона Туркистон ёки ягона Марказий Осиё учун курашни ўзида ифодалар эди, бу эса “бўлиб ташла ва ҳукмронлик қил” ғояси нуқтаи назаридан ўта нозик масала саналар эди. Шубҳа йўқ, совет тузуми ва босмачилар ўртасида кечган ҳокимият учун кураш руслар ва мусулмонлар ўртасидаги кураш сифатида баҳоланар, советлар буни яхши фаҳмлар эди. 1928 йилда муҳожирликда яшаган рус олими - князь Лобанов-Ростовский миллий-ҳудудий чегараланиш большевиклар томонидан босмачилар қўзғолонига қарши кўрилган чора бўлганлигини эътироф этганди”. Қуйида Ғарб тадқиқотчилари асарларидан олинган парчалар тақдим этилади. Уларда миллий-ҳудудий чегараланиш ўтказишнинг барча юқорида қайд этилган сабабларини исботловчи далил-исботлар келтирилади.
Нима фарки бор пойтахт кайердалиги, завод фабрика куриб одамларни иш билан таминлаш керак😮ихтиор одамларни алдаб утиравер, келажакакараб юрилар
Завод фабрикада ойлик канча? 2 000 000ми? Ва у йерда ишлайдиганларни ишчилар дейишади.
Sababi, juda katta yirik hudud bo‘lgan 1867-1917 yillardagi Turkiston general-gubernatorligi 1917-1924 yillarda Turkiston ASSRning markazi aynan Toshkent bo‘lgan. Shuning uchun ham yangi davr madaniyati, transport, temir yo'llar, ishlab chiqarish zavodlari aynan Toshkentda qurilgan. Shuningdek, o‘sha davrning jadid ma'rifatparvarlarining aksariyati Toshkentlik edi. 1930-yilga mana yirik ma'rifat va madaniyat markazi bo‘lgan Toshkentni kommunistlar tomonidan Qozog'iston ASSR hududiga qo'shmoqchi bo'ldilar. Toshkentni saqlab qolish uchun jadidlar poytaxtni Samarqanddan Toshkentga ko'chirdilar.
Usha vaxta yashapkelganekansandaya, kotignan folashma
@@AbaySholpanov-dh5ppDolban, e'tiroz bildirishdan oldin tarixni yaxshilab o‘qi, o‘rgan keyin fikr bildirasan.
Jadidchilar borasida gapirdingiz, bu sohada qozoqlar ham sizdan oʻtadigan qilib maqtashadi oʻzlarining maʼrifatparvarlarini.
Лотинчада ёзишиздан ёш йигитсиз лекин йилгача тўғри ёзибсиз, 1924-29 йилда Тожикиская АССР при составе Ўзбекского ССР деб Москвада эмас,Тошкентда белгиланган. Русслар кириб келишидан олдин хам Тошкенда Туркистон бўйча асфалт бўлмаса хам, одамлар йўлаги худди брусчаткага ўхшаб бир томонга терилган, столбалардан электр симлари токлар Беклар Бойлар томондан ўтказилган бўлган. Шахарда ўша даврда хонадонлар зич бир бирига яқин қурилган бўлган.
🎉
Manimcha ustozingiz to'g'ri aytgan.
Hozir ham Ruslarga eng haurihoq region bu Toshkent.
Korxonalarda ayniqsa chet el korxonalarida xattoki Toshkentliklar o'zbekcha gapirishga uyalishadi.
Fayzulla Xo'jayevdan Alloh rozi bo'lsin
Yolarni qulib berib rivojlantrib ketgan ruslar. Tilla tabiy boyliklardi olib ketgan deyish mimkin lekin xozir ham oltib zahiralarni xalqga foydasi tehani yoq
Йўл, Электр, сув( ГЭС)каннализация, телеминора, метро, заводлар, бозорлар, дўконлар, институт, мактаб, боғча ..... Энг одди мисол высоковольтный столба ва кабелар билан телеминора бўлмаганда анча оқсоланиб орқада қолиб, халли хам қилла олмаган бўлишимиз мн эди.
Узи пул бормикан кучирагани😅😅😅😅
Энди 12та вилоятга 12та пойтахт курилар ошковоклр😂европа бирлашса сенлар узбекни ерини бул😂
O'zi bo'linib elat elat haligacha birlashaolmaymizku
Самарканд пойтахт булишига сабаб, у пайтда тожикистон бор эди. Уша пайтда самарканд географик жихатдан уртада эди. Тожикистон алохида республика булгандан кейин пойтахт яна тошкентга кучирилди.
Манимча тошкент уртада хамма шахарларимиз яхши
Тошкент халки дуо киган
Масалан АКШ 18 асрда ташкил топкан тарихи унча узокга бориб такалмиди миллат йук хаммаси америкалик лекин кучи кудрати армияси кучли , сабаб улар тарихни мас аник фанларни яхши урганади бу факт кейн тарихни биладиган гапиради
Йолгон тарихчилар купайиб кетди буларни хаммаси илмий асосиз чаламулаларнинг гаплари хакикат умуман бошка.
Janga krgan ota bobolarimiz
Энди каер пойтахт бу́лиши учун уруш бошлаймиз , халкни пойтахтдан бошка дарди йу́к 🙄
Журналист айтган версия хакикатга якин
Yibandan yibancha gap
Choʼpon mingta qoʼy maarashiga emas bir boʼrini uvillashiga eʼtiborini qaratarkan. Hammeni gaping BE FOYDA IXTIYOR akani gapini oldida. Ixtiyor aka chunki EKSPERT
Хакикат
Shuning uchun Poytaxtni boshqa joyga ko'chirish, bizga bo'lgan bosimni kamaytiradi!
Рус агресорлари бойликларни олиб. Кетиш ва шимолдаги чегарада туплаш географик ўрни қулай еди самарқанд бўхора қадимги марказлар еди.
Toshkentda millatchilik yoʻq hech qayerga koʻ hirilmasin kosonsoy
Водий хакида хам маьлумот беринг. Олдинлан рахмат
Урта осиени деярли хаммаси узбек ерлари канакасига даво килади бу ахмокона гап
Бук йебсан хамаси узбек йерларимиш узбекистон узи узбекни йери эмас
Тарихчи Ф .Хужайвни ёмон курганидан бир кунда пойтахтни Тошкентга кучиргани айтмади Чунки козоклар москвадан Тошкентни сураган.Тарихчи холис булади
Хозир нима буляпди эртагачи яна рус узбекистон учун кандай ниятда энди янгича версия буладими
Eng qattiq qarshilig kursatgan quqon xonligi dib uylardim
Шундай ва самарқанд ҳам қаттиқ қаршилик қилган Руслар самарқандни бамбардимон қилишган деб ешитганман
Xorazm xonligi ancha qiyin bolgan bosib olish.
Qoʻqon xonligi askarlari borishgan Toshkent mudofaasiga, asosan qirgʻiz qoʻmondon Alimqul bosh boʻlgan
Бухоро амирлиги доврда кириб келинган, бир бирлари билан ким биринчи подержкага чиқаркин деб пойлашган. Руслар пушкалар билан бир кун кириб келишини билиб хам ҳеч ким таёр бўлмаган.
БУ ХАРРОМИ ТОВУКМИЯ АЛКАШ ЛАТИПАШУНОСДИ КЕТИГА БИТТА МЕДАЛЬ ОСИШ КЕРАК ХУДДИ ХИВАЛИКЛАР ЛЕНИНБУВАГА МЕДАЛЬ БЕРИШГАНИДЕК
Iplos
@@t.t8890 ЛАББАЙКА ХАЛЯЛЧА
Энди у́бекистонни хам бу́линглар хива хонлиги, Бухара амирлиги,кукон хонлигини тикланглар у́збекитони бу́либ юборинглар шунда мазза киласизлар
Бу билимсиз саводсиз ахмокларнинг бош максади булиб парчалаб ташлаш😮😮 доим миллатлараро тукнашув низони кузгайдилар😮😮 булар миллат учун хавфли😮😮 миллат хоинлари шу йулдан кетадилар.
Тугри булина ва фаргона фодийсини ислом давлати килинглар зур булади
😂😂😂
Хали булинади.Чунки Бухоро,Самарканд,Хива,Кукон 3000 йил тарихга эга давлатлар.3000 йилда куп марта босиб олинган,лекин кайта тикланган давлатлар.Тарихда 100 йил жуда оз давр.100 йил олдин суньий ташкил килинган Узбекистон,Яна 100 йил,келингки 200 йил яшайди.тамом.Сиесат узгаради,Яна карта Бухоро,Самарканд,Хива Кукон давлатлари булади
Blat 🤦 dalpa***lar shundi ham bo'linib yotibdiku xalq birlashmay nimalar devoryapsanlar
Тошкант урисга Дарвоза буган 100 фоиз
eng kop ruslarga qarshi turib bergan ham Toshkent boladi, buni tarixchi ham aytib otdila
ХАТО МАЛУМОТЛАРИНГ. ЯХШИЛАБ ЎРГАН
Казаклар Билан талашиб Бир тунда узгартган.
Ўзбекистон пойтахти Андижон
Дунени пойтахти анжан
Андижан Жасминка 😂узбекистон шарманка буладику
Vodiyga poytaxt kerak emas òzi vodiy biz uchun poytaxt😎
Doʻstim oʻzizni yomon koʻrsatib nima qilasiz, Andijon juda yaxshi muomalasi qiziq joy ajoyib odamlar yashasadi.
Чунки Тошкентлилада маданият ривожланган боган акллилани хаммаси Тошкенли боган
@@murodmahmudov1280 Чор ҳукумати ташаббуси билан. Улардан олдин хонлика қараган.
Негадир зўр ақлли одамлар қашқадарёда кўпайиб кетди, энг қизиғи йўқ шароитдан 😊
Жуда тугри, географик жойлашув уларни кониктирган, пойтахт Самарканддан кура тошкент кулайрок булган. Биз Пойтахтни энди Нукусга кучиришимиз керак!)))
Амир Темир Шингиз хоннан коркканидан уришмастан дорвазани ошип нон олип шиккан коркканидан
Ixtiyor aka rahmat sizga. Bilimlaringiz xalqimiz uchun juda kerak va zarur 👍😊
Aka Samarqand madaniy poytaxt, Toshkent bo'lgani yaxshi bizga poytaxt.
Кунам исиб кетди буниям томи кетяпбди
Ту́гри айтасиз 😅 уйида кондиционер йу́кми дейман 😂
kallenga skiy ozi san umrinda bitta kitobni boshidan oxirigacha oqiganmisan ??shu odamni chichgan boqiga arzimisan
@@t.t.8144 ту́гри айтасан , зато сан арзийсан бу́кига чичган вакти тилинг билан артишинг ку́риниб турибди , , валатизино , ,
Хорозмда кандай оролда кисачи
Кундуз амаки эртаклари
Нега нега деб курук гап
Domlayiz tog'ri aytibdida
Аслида пойтахтни самаркандан тошкентга кучириш сабаби пойтахт тожиклар кулида колиб кетишдан куркиб тошкентга кучирилган чунки самарканда уша даврларда 90 фойиздан ортик халк тожик тилида сузлашган хато узбеклархам бошка хечкандай сабаб юук хамаси чупчак
моллар.киргиз.тожик.болмаган.хива.бухоро.сотилган.
Ташкент Туркистонни марказида жойлашган ва фаргона хар доим горячий точка булган, ахоли хам шу худудда анча зич яшаган
Qirģiziston Uzbekistonni tarkibidan ajralib chiqqan deb uqigan edim boshqa manbalarda
YOQ Tojikiston bizni aftanom respublikamiz bogan keyin ajralib chiqqan
Аввал келтирилган “ўттиз нафар қозоқ меҳнаткашлари” томонидан Ўрта Осиё бюросига юборилган мактубда биз қозоқларнинг ўзбекларга қарши қаратилган миллатчилигига гувоҳ бўлгандик. Миллий ҳудудий чегараланиш жараёнида фаол иштирок этган Хўжановнинг [қозоқ миллатчи коммунистининг] шиддатли курашида бундай қозоқ-ўзбек дихотомияси ҳар доим мавжуд бўлган ва бу ҳам иқтисодий, ҳам ижтимоий ва маданий хусусиятларни касб этган [дихотомия - бир-бирини тўлиқ истисно этувчи фикрларга бўлинадиган тушунча]. Бундан ташқари, Хўжановнинг ўзбек-қозоқ дихотомияси маданий жабҳани - дин ва кундалик турмушни ҳам қамраб олар эди. Хўжановнинг хулосаларидан бирига кўра, қозоқ маданияти “Ғарб” маданиятини эслатарди, бу эса қозоқлар диндор ўзбекларга нисбатан дунёвий маданиятга эга бўлганлигини англатар эди.
Хўжановнинг ўзбеклар ва қозоқлар ўртасидаги тафовут ҳақидаги қарашида ҳар доим уч карра дихотомия мавжуд бўлган: мазлум ва эзилган кишидан фарқли ўлароқ золим ва эксплуататор, секуляризмдан фарқли равишда диний бағритошлик ва, эҳтимол, фанатизм, ниҳоят, Шарқ маданиятидан фарқли Ғарб маданияти. Совет ҳокимиятининг мурувватига сазовар бўлишга интилаётгандек кўринган қозоқларнинг шикоят қилишини кузатиш мароқли эди, чунки Хўжанов қозоқлар борасида келтирган барча хислатлар инқилобни уюштирган тузум томонидан жуда юқори баҳоланар эди. Ўзбеклар ва қозоқлар ўртасида миллий чегараланиш ўтказиш анча катта муаммоларни туғдирди. Бу турли баҳс ва низоларга олиб келди ҳамда Ҳудудий қўмита ўз фаолиятини икки халқ вакиллари ўртасидаги душманлик кайфияти билан суғорилган муҳитда олиб борди. Албатта бу иккала халқ вакиллари ўртасида манфаатлар ва ресурслар учун кечган сиёсий кураш эди. Қозоқлар ва ўзбеклар турли этник гуруҳларнинг миллий мансублигини аниқлаш мақсадида баҳс олиб борди. Қурамалар, турклар, қашғарликлар ва муайян даражада сартлар ана шундай этник гуруҳлар жумласига киради. Ушбу гуруҳлар орасида қурамалар ўзининг сони туфайли энг муҳими эди. Бу масала Ҳудудий қўмитада ўзбеклар ва қозоқлар ўртасида шиддатли баҳс-мунозараларга сабаб бўлди.
Битта темирйулга мослаштирилган менимча
😂
Темир.йулни.руслар.босиб.ол иб.курган..тарихни.укиб.куконхонлигини.харитасини.бир.урганиб.кейин.гаприлар.
Маньаларда тошкент беклик болган шу ердан ткриб кукон ва бухоро амирлиги худудларига юриш килган
1784-1807 йилда Тошкент Туркистонда биринчи мустақил Тошкент Беклиги бўлиб 4 дахани ўз ичига бирлаштирган давлат бўлган, Туркистонда амирлик хонликлардан олдин хам давлат атамаси аталган. Тошкент юриш асосан юриш қилмаган, лекин жуда кўп тошкентга босим бўлиб, асосан хужумга чидаган.
Бизи моллар чимкент жалалол обод хужанд туркистонларга бизи худуд диб даво киса бумасмиди
Frr😢
Toshkent siyosiy zona emas edi ya'ni shaxar markazlari Buxoro, Xorazm, Urganch, Samarqand Qo'qon edi. Chor uchun eng muhim narsa o'zi qo'ygan hokimiyatni muqim turishi edi, Toshkent da xalq irodasi bilan hokimyat o'zgarmaydi o'zgarmagan ham agar Samarqand Poytaxt bo'lganida xalq inqilob qilib hokimiyatni o'zgartirgan bo'lar edi. Lekin buni ochiq aytolmaydi aytsa kiradigan joyiga kirib ketadi.
Самарканд довлатчиликни юраги булиб келган доим,маданияти об хавоси ер усти холати пойтахт самаркандга кучириш кере
Пойтахтни Самакангами, Бухорогами, Жиззахгам кучирсаям Тошкент ривожланишдан тухтаб колмиди Тошкент номер один булган бундан кйин хам булади, бундан олдин хам булган. Тошкент маданият учоги марифат шахар Иймон шахри.
Bundan tashqari engagni uyi ham bulgan. quruq
Дажжол артислар учоги кутинга чучоги
Toshkent qatori barcha shaharlar madaniyat o'chog'i bo'lgan. Va hech qaysi shahar to'xtab qolmayapti.
Hammasi Alhamdulillah yaxshi rivojlanayabdi.
bekorga aytishmaydi Toshkent non shaxri bunda juda katta mano bor
@@t.t.8144 faqat quruq nonda
Xafa boʻlmanglaru boʻladigan mavzuni olib chiqinglar
Ham yana bir sababi rus millatiga mansub fuqarolar ko'p edi. Keyin Qozog'istonga bermoqchi bo'ldi. Samarqandni Tojikistonga bermoqchi bo'lgan.
Гапни индаллоси Оккулоклар танлаган жой и всё Ихтиёр ака тугри айтти