SEDAM DANA

Поделиться
HTML-код
  • Опубликовано: 23 дек 2024
  • (Interpretacija: Meliha Miljević)
    Nikada te nisam vidjela izbliza,
    ne znam koju boju krase trepavice,
    ali zalit ću te toliko željenom
    rosuljom zaborava
    i isprati komadiće tvoje raspadnute duše.
    Hoću li izbjeći čitanje usamljenosti
    u dubini bezbojnih očiju?
    Ne mogu te kriviti što sam duhovna
    i što rendgenskim pogledom snimam
    nagomilana razočarenja,
    koja majstorski kriješ
    od ljudi s crnim kišobranima.
    Čega se bojiš,
    kada za mene nikada nisi postojao?
    Svejedno mi je čiju mirišljavu auru
    pritišćeš i mijesiš,
    s kime izmjenjuješ slinu, koja bazdi na vino,
    i koga jednonoćnim zagrljajima obmanjuješ.
    Ne zanimaju me ni petoprste sige,
    koje zveče na uspravnim, ponosnim,
    izranjavanim ramenima,
    ni iscerene, silikonske usnice,
    koje gužvaju se na tvojima.
    Ne razmišljam o pingvinskome hodu,
    o finom sakou klasičnoga kroja,
    o opančarskim cipelama, duljine peraja,
    niti kamo te ambiciozni planovi vode.
    Ne zanimaju me stavovi, uvjerenja,
    ni tvoja tezulja života,
    ali zapela sam u dubini tugaljivih očiju,
    u neispričanim tajnama mraka,
    u zamućenom koritu
    neisplakanih tvojih jada.
    Da ih barem nikada nisam naslutila!
    Ako sjednem
    u raskošni kut vlastita žića
    i sedam dana probdijem plačući
    pod slapovima krvi i vode,
    hoće li životne tekućice
    otplaviti tužne priče tvojih očiju?
    Ako osmi dan izađem iz sebe,
    rasterećenoga žića,
    i u čuvstvima ne pronađem
    tragove klete tvoje drame…
    za koga ću pjesme tkati?
    Riskirat ću. Ovaj put hoću.
    Ta svakako sam sama… u gustoj magli,
    pasivno izmanipulirana.
    Sama sam,
    u dubini naplavljenih očnih duplji.
    Tvojih.
    Riskiram. Zbogom, lutalico čitljiva pogleda.
    I prije tebe slova su plesala dance macabre.
    I opet će.
    Samo spusti te odvratne kapke,
    zamrljane raznim nijansama ruževa,
    da ne vidim ni krinku tuge,
    da ne ronim u jezeru
    neizgovorenih tvojih strahova,
    da između redaka ne čitam pisma
    koje tvoje umiruće srce piše
    i da moj korpus ne ježi
    prozirni kišobran, okružen crnima.
    Zbogom, skitnico tužnih očiju.
    Zbogom, brbljava tišino.
    Po stoti put…
    zbogom.
    #zbogom
    #slavicalavica
    #zgodnonezgodna
    #nemirland
    #kaktusfield
    #poezija
    #audiopoezija
    #poetry
    #audiopoetry

Комментарии •