Sve si lepo rekla. Ja npr. volim da citam romane Kena Foleta. Medjutim, kada sam ranijih godina citao njegovu triologiju "Stolece" (tri romana "Sunovrat divova", "Zima sveta" i "Na rubu vecnosti", svaki roman ima po 800-1000 stranica), svaka naredna knjiga mi je bila sve teza za citanje zbog sve veceg broja likova kojih vremenskim kontinuitetom radnje ima sve vise i svi su medjusobno na neki nacin povezani. U trecoj knjizi mislim da njihov broj raste cak na skoro pedesetak, i naposletku sam skoro pola te knjige preskocio, citajuci samo one delove koji su se odnosili na likove koji su mi na neki nacin bili interesantni. I zato sada kada je pre neku godinu izasao njegov najnoviji roman (" Vece i jutro"), koji nema veze sa ovima, naprosto zazirem da uzmem knjigu i krenem da je citam, jer se plasim da ce mi brzo dosaditi i da necu smoci snage da je zavrsim do kraja ako mi se eventualno ne svidi.
Sve si lepo rekla. Ja npr. volim da citam romane Kena Foleta. Medjutim, kada sam ranijih godina citao njegovu triologiju "Stolece" (tri romana "Sunovrat divova", "Zima sveta" i "Na rubu vecnosti", svaki roman ima po 800-1000 stranica), svaka naredna knjiga mi je bila sve teza za citanje zbog sve veceg broja likova kojih vremenskim kontinuitetom radnje ima sve vise i svi su medjusobno na neki nacin povezani. U trecoj knjizi mislim da njihov broj raste cak na skoro pedesetak, i naposletku sam skoro pola te knjige preskocio, citajuci samo one delove koji su se odnosili na likove koji su mi na neki nacin bili interesantni.
I zato sada kada je pre neku godinu izasao njegov najnoviji roman (" Vece i jutro"), koji nema veze sa ovima, naprosto zazirem da uzmem knjigu i krenem da je citam, jer se plasim da ce mi brzo dosaditi i da necu smoci snage da je zavrsim do kraja ako mi se eventualno ne svidi.