Ja se tokom komunikacije sa drugima osjecam ukoceno.tj osjecam kao da mi je tijelo ukoceno,da nemam normalne pokrete,i da izgledam sramezljivo i čudno.Pogotovo u poslednje vrijeme stalno se tako osjecam,i bojim se da i drugi misle da se cudno ponasam.Zapravo,cijelo vrijeme tokom komunikacije ja razmisljam kako izgledam i vec dobivam utisak da i taj neko ko razgovara sa mnom ne misli o temi razgovora vec razmislja o tome kako sam ukocena,cudna,mirna,previse dobrica,povucena,ukocena ( ne znam bas objasniti ali tako nekako,ugl.kao da drugi nemaju lijep utisak),a zapravo me puno ljudi hvali da sam lijepa,kulturna,da se prelijepo oblacim... necu vise nabrajati da ne ispadne da samu sebe hvalim, i ne znam zasto onda ja imam takav utisak i tako lose misljenje o sebi.To se svakodnevno desava,i osjecam fizicki umor i glavobolju zbog tolikog preispitivanja.Imam i strah kada sam medju vise ljudi da ce mi neko nesto ruzno reci,a ja se necu snaći u momentu i da nista necu odgovoriti pa cu ispasti glupa.Većina ljudi govoti da se foliram i da sam umišljena pa necu sa njima i zato ih izbjegavam.Mama me savjetuje da se opustim ali sve je gore i gore.Ne znam sta da radim.Molim vas pomozite mi.
Prvi korak je prihvatanje sebe onakvom kakva ste .Ne mozemo i ne trebamo biti svi isti.Ljudi koji osudjuju druge zbog ponasabja ili bilo cega su izdlustrirani i to ne treba da vas tangira.Budite pevo ono sto vec jeste a ne ono sto mozda neki drugi od vas ocekuje ili mislite da ocekuje. Srecno!🥰
Ovaj tekst kao da sam i sam napisao. Vijerujte niste sami. Ja ću po prvi puta u životu potražiti psihoterpijsku pomoć. Lijepo vas pozdravljam i svako dobro želim.
Dok slušam nju kao da slušam sebe, ko nije doživeo te osećaje ne može da razume tu agoniju u glavi. Najtužnije je u svemu tome što zaista samo alkohol u takvim situacijama ublažava simptome, i ako je skroz neprihvatljivo lečiti se alkoholom, činjenica je da trenutno pomaže u takvim situacijama. Psihijatri često ne razumeju suštinu tog problema pa ga svrstavaju u neki vid depresije i prepisuju antidepresive, ali to nije depresija i antidepresivi ne pomažu
Koja strpljivost.
Pohvala od ❤️
Pohvale za doktorku
Hvala!
Doktorka "jedino" ima teoretsko znanje, koje, čini mi se u praksi ne nailazi na plodno tlo
Bravo za obe. Divne ste u svakoj objavi.
Predivan video❤
Bravo za ove videe.Svaka vam cast!🥰🥰
Hvala na podršci!
Ovo je bas zanimljivo za poslusati, super stvar, bravo!
Hvala vam!
Ja se tokom komunikacije sa drugima osjecam ukoceno.tj osjecam kao da mi je tijelo ukoceno,da nemam normalne pokrete,i da izgledam sramezljivo i čudno.Pogotovo u poslednje vrijeme stalno se tako osjecam,i bojim se da i drugi misle da se cudno ponasam.Zapravo,cijelo vrijeme tokom komunikacije ja razmisljam kako izgledam i vec dobivam utisak da i taj neko ko razgovara sa mnom ne misli o temi razgovora vec razmislja o tome kako sam ukocena,cudna,mirna,previse dobrica,povucena,ukocena ( ne znam bas objasniti ali tako nekako,ugl.kao da drugi nemaju lijep utisak),a zapravo me puno ljudi hvali da sam lijepa,kulturna,da se prelijepo oblacim... necu vise nabrajati da ne ispadne da samu sebe hvalim, i ne znam zasto onda ja imam takav utisak i tako lose misljenje o sebi.To se svakodnevno desava,i osjecam fizicki umor i glavobolju zbog tolikog preispitivanja.Imam i strah kada sam medju vise ljudi da ce mi neko nesto ruzno reci,a ja se necu snaći u momentu i da nista necu odgovoriti pa cu ispasti glupa.Većina ljudi govoti da se foliram i da sam umišljena pa necu sa njima i zato ih izbjegavam.Mama me savjetuje da se opustim ali sve je gore i gore.Ne znam sta da radim.Molim vas pomozite mi.
Isto sestro 🥴😁 zeznuto je dosta... napisala bih nesto pametno da znam i ja resenje toga....
Prvi korak je prihvatanje sebe onakvom kakva ste .Ne mozemo i ne trebamo biti svi isti.Ljudi koji osudjuju druge zbog ponasabja ili bilo cega su izdlustrirani i to ne treba da vas tangira.Budite pevo ono sto vec jeste a ne ono sto mozda neki drugi od vas ocekuje ili mislite da ocekuje.
Srecno!🥰
Ovaj tekst kao da sam i sam napisao. Vijerujte niste sami. Ja ću po prvi puta u životu potražiti psihoterpijsku pomoć. Lijepo vas pozdravljam i svako dobro želim.
Ista stvar se i meni dogadja godinama. Nisi sama.
Isto i kod mene, sretno ljudi da što prije izadjemo iz svoje glave i da se fokusiramo na nešto sasvim drugo od srca vam želim.🥰
Dok slušam nju kao da slušam sebe, ko nije doživeo te osećaje ne može da razume tu agoniju u glavi. Najtužnije je u svemu tome što zaista samo alkohol u takvim situacijama ublažava simptome, i ako je skroz neprihvatljivo lečiti se alkoholom, činjenica je da trenutno pomaže u takvim situacijama. Psihijatri često ne razumeju suštinu tog problema pa ga svrstavaju u neki vid depresije i prepisuju antidepresive, ali to nije depresija i antidepresivi ne pomažu
tako je ... kao da ne postoji izlaz iz ove situacije, jedino dobro se osecam kad popijem koju casu... lavirint iz kojeg nema izlaska....😢😢
❤️
🌹
U biti .....izadji iz svoje glave ,fokus , sve sve ka van ...
Tako je!🩷
Ne ide to tako.. tendencija prebacivanja fokusa stvara jos veću konfuziju u glavi. Amaterske kontraefekt savjete preporuča se zadržati za sebe.
@@ivastasiow.psihoterapija ja imam gusenje svaki dan dacu stati disati umirem jednostavno bolime stomi svi kazu dasam bolesnica jadna