5:23 Мислим, мада можда грешим, да кад људи кажу да морају да буду добро сами са собом не мисле да морају да буду добро кад су сами/усамљени, него да прво рашчисте ствари са собом у глави (колико се може 😅) да би што мање своје фрустрације преносили на друге.
Hvala vam što ste oaza zdravog razuma, profesionalnog poštenja i ličnog preispitivanja, uz stručnost i znanje. Retka kombinacija. Dragocena emisija u vremenu sveopšteg gubljenja kompasa ...
Занимљива епизода.Толико тога је речено и лепо објашњено.Много информација,мораћу поново да преслушам. 😂Него,нешто ми није јасно...Да ли особа која дође код вас на психотерапију и каже да има одређену дијагнозу, а ви мислите да је то само "жељена дијагноза" која у ствари не постоји,да ли то значи да је та особа у ствари само "изгубљена" јер жели да буде део неке припадности,односно усамљена је?Колико таквих особа жели да ради на себи и открије своју праву припадност а верујем да сви ми негде припадамо?
Dotakli ste se teme nacionalnog identiteta. Veliki broj nasih ljudi zivi u inostranstvu, a mnogi se pripremaju da odu. Nazalost je tako. Prilikom dolaska u stranu zemlju dozivljavaju kulturoloski sok. Narocito je tesko onima koji ne znaju ni engleski, a ni jezik koji se koristi u toj zemlji. Mislim da je jako zanimljiva tema poremecaj prilagodjavanja, a narocito takozvana "relokacijska depresija" koja pogadja cesto ljude koji zive u inostranstvu, ali i one koji se presele cak i samo u drugi grad. Mozda bi ta tema pomogla nasim ljudima u inostranstvu, ali i mnogim studentima koji su napustili svoje domove zbog fakulteta. To je samo jedan predlog za novu epizodu. Sve pohvale za vas dosadasnji rad i zelim vam puno uspeha u buducnosti.
Odlican ti je predlog. Da, vecina ljudi ostane jako vezana za neku imaginaciju o svojoj domovini, gradu...koja egzistira samo u njihovim glavama i onda pate. Ako mene pitas, ja nisam nikakav kulturni šok dozivela. Dozivecu kulturni šok sledece leto, kada budem dosla na koji dan u Srbiju. Ako dodjem. Tada ce biti 2 godine da nisam videla ni S od Srbije. Inace sto se tice mog prilagodjavanja, ja sam imala utisak da sam se prvo prilagodila, pa tek onda dosla na sever pokrajine Bayern. I bilo mi je baš baš zao sto nisam dozivela neke jake emocije, koje ce mi glasno govoriti da nisam vise u Srbiji. Meni je preseljenje bila normalnija i prirodnija stvar, nego voznja petnajom do Zelenog Venca. Pri tom upala sam i privatno i poslovno medju Nemce. Nemam nikog naseg. I jos plus i učim ( hoću svoju oblast da proširim srodnom oblašću). A, da, u firmi gde radim dosta njih prica Frankonskim dijalektom, znaci dzabe mi i B2 i Goethe institut i sve preko toga sto sam naucila, ali meni je opusteno... A ne da nisam klinka...nego prilično preko 40 imam.... i nije mi jasno sta je ljudima sa tom nostalgijom. Totalno su nerealni kada opisuju svoju nostalgiju. Brate, to su neke bajke koje oni izgovaraju kada pricaju sta im nedostaje...i mene zanima zašto ljudi tako trsnu. Da ne duzim...ja mislim da je nostalgija nametnuto i veoma povrsno osecanje. Jer svi ljudi koji pate od nostalgije, nakon drugog ili treceg pitanja koje im postavis, već tvrde kontradiktornu stvar u odnosu na svoju prvu tvrdnju.
@@Art-Gestalter Svako zna zasto i za cim pati i ne bih ja nikoga zbog patnje za bilo cim osudjivala. Tako i ti znas zasto nemas potrebu da dodjes u svoj rodni grad, a mozda ti Beograd i nije rodni grad nego si se vec jednom preselila pa ti nova selidba, ovaj put u inostranstvo, nije tesko pala. Ja sam samo dala predlog za novu temu emisije. Tebi zelim sve najlepse tu gde si pronasla svoje savrseno mesto.
@@M.R.1Apsolutno se slažem sa Vama. Ne posmatramo svi iz istog ugla i ne čine nas srećnim iste stvari. Preselila sam se sa porodicom u Ameriku pre 5 godina, ali i dalje nemam taj osećaj pripadnosti. Kako volim da kažem, snašla sam se ali ne i pronašla. Bravo za predlog 👏🏻
Ako ne osecas isto sto i drugi, ne moze da ti bude jasno. To je jako stvaran osecaj, nostalgija, zapravo nedostaju ljudi, prijatelji, porodica, mirisi, svaka bandera, drvo... Ali najvise ljudi.@@Art-Gestalter
Prvo, hvala na svakoj epizodi do sada, i na novoj sezoni koja rastura s temama! :) Nisam očekivala da će ova epizoda otići u ovom smjeru, pozitivno me iznenadila tematika koja zaista zaintrigira misli. Puno puta sam se složila s vama, no nekako sam na kraju podcasta promislila da bi netko mogao pomisliti kako je uspostavljanje dijagnoza nužno negativna strana psihijatrije. Osobe koje imaju granični poremećaj zaista vole na poseban način, no u toj svojoj ljubavi prelaze niz granica druge osobe. Isto tako pojedinci s narcisoidnim poremećajem ličnosti će imati veću vjerojatnost za poslovan uspjeh, no koju cijenu njihova uspjeha plaćaju osobe koje im prepriječe put? Definitivno se slažem kako pri pripisivanju dijagnoza treba pristupiti individualno svakom pacijentu, a ne prema broju simptoma koje ispuunjavaju. Nekako sam razmislila kako pomiriti ove dvije perspektive gledanja na dijagnoze i mišljenja sam (poznavajući neke mlade ljude koje se nose sa ozbiljnijim dijagnozama) da bi u procesu terapije svaku osobu trebalo osnaživati da dijagnoza nije ono što ih određuje, da ona samo pomaže u procjeni smjera lječenja, te da su oni puno više od te dijagnoze. Da su umjetnici, matematičari, da imaju dobre socijalne vještine, da vole prirodu, da vole sport, odnosno da postoji niz drugih karakteristika s kojima se mogu identificirati i na temelju kojim mogu graditi svoj identitet, ostavlajući dijagnozu u skroz nekom drugom planu. Kad pitate osobu s invaliditetom "Što mislite o sebi?", neće vam reći "Mislim da imam invaliditet." , već će se osvrnuti ka nekim svojim osobinama, poput "mislim da sam dobra osoba, volim gledati nogomet, volim se družiti s ljudima" ili "iako me kolica sputavaju nekada u tome, uživam fotografirati prirodu". Eto neki osoban stav koji bi malo doprinio ovoj raspravi :) Sve u svemu jako zanimljiv podcast!
Mislim da je davno prevazidjeno da se osoba izjednacava sa dijagnozom, pogotovo od strane strucnih lica. Ne slazem se sa delom gde gost pominje kako osoba od autoriteta naglasava, kada daje dijagnozu, to si ti, ti si ta i ta osoba.. To je nekada davno bio medicinski model, koji je stavljao simptome, bolest, dijagnozu u prvi plan, nije video osobu. Sada su se stvari promenile, posmatra se jedinka, individua i njen kontekst. Nema vise etiketa, pa samim tim je i lakse osobi da se ne identifikuje samo sa svojom bolescu ili problemom. Mislim da gost ima dosta znanja, ali da ne zna pravilno da ga artikulise.
Sokrat je rerkao, "Čoveče, ZNaj Sebe!" Koga, "Sebe"? Naravno Sebe kao pravo i jedino realno Biće, Dušu. Jer je svaki čovek pre svega Duša koja je ovde došla da razotkrije Sebe ili Realizuje Sebe ili svoj pravi identitet. Svaki drugi identite je nerealan i to je ono što je iluzija, ili kako kažu Istočnjaci, maya. Kada spoznamo svoj pravi identite onda svi oni identiteti o kojima pričate gube svoju snagu ili vrednost jer vidimo i živimo istinu. Tada na druge ljude ne gledamo kao neke druge već ih posmatramo za ono što i oni jesu, Duše, koje će takođe trebati da spoznaju svoj pravi identitet. Kada otkrijemo svoj pravi identitet onda se brzo uklapamo u svaku novu sredinu. Brzo prihvatamo ljude ali i oni nas jer osete da na njih gledamo ka ošto gledamo sebe. Ovo vaše pričanje kaže da školsko znanje nikome ne daje ono pravo i korisno znanje. Zato treba postaviti pitanje: Kako da otkrijem svoj pravi identitet jer je to jedan od najvažnijih koraka u našem duhovnom progresu i tada se događa nešto što Hrišćani zovu "spasenje" iako ne znju kako ga dosegnutu. Sa tim korakom pojedinac doseže duhovnu slobodu.
Kakva je dijagnoza osobe koja menja svoj identitet u zavusnosti sa kim je. Ako je u drustvu hrvata, pocinje da prica ijekavicu, pocinje da „lici“ na najbolju drugaricu („krade“ stil, nacin govora, tip muskaraca…), bukvalno kao kameleon. Ja poznajem jednu takvu osobu i zaista ne razumem sta je njen problem 🤷♀️
@sandrasavic3567 Mislim da toj osobi treba zagraj i prihvatanje Takvo ponašanje može biti povezano s nekoliko psiholoških fenomena: - Nesigurnost i nedostatak identiteta Osobe koje se teško povezuju s vlastitim identitetom često usvajaju osobine drugih kako bi se uklopile. Ovo može biti znak niskog samopouzdanja ili straha od odbijanja. - Imitacija kao mehanizam povezivanja Ljudi ponekad podsvesno oponašaju one koje cene ili kojima se dive. Međutim, ako je to dominantna osobina osobe, može ukazivati na dublju potrebu za prihvatanjem. - Trauma ili neispunjene emocionalne potrebe Osoba može imitirati druge kao način da popuni prazninu ili nesvesno traži svoj identitet ako je tokom odrastanja bila uskraćena za stabilnu emocionalnu podršku.
Sirenjem svesti o tome zasto nastaju odredjeni poremecaji ,o cemu govore mnogi strucnjaci, a ne fokusu na iskljucivo lecenje istih mozemo doci do resenja problema o povecanom broju depresivnih, anksioznih osoba . Nacini vaspitavanja, okruzenja .... Tj dosta stvari koje smo mi prisvojili kao delove naseg identiteta ustvari nas cine " bolesnim" po odredjenim kriterijumima
Mislim da ste promasili temu ,previse je fokus na ,,umisljeni'' adhd,identifikaciju licnosti sa raznim dijagnozama. Zar ne postoje zdrave licnosti sa sa identitetom..Mozda da ponovite emisiju sa ovom temom ali sa drugim gostima.
I ja spremam sličan komentar! Psihološki Identitet ličnosti i patološki identitet. Razlike u odgovoru na pianje "Ko sam Ja" postoje, kao što postoji i razlika izmedju psihologije i psihijatrije. Jedna postavlja teorijske reference, a druga se bavi, klasifikacijama odstupanja kroz dijagnoticifiranje. Hm!.....itd....Ja prferiram "Transakcionu analizu". Ona optimalno daje integrisane, uzročno-posledične odgovore o spoznaji čoveka. Osam razvojnih faza ličnosti i osam pripadajućih identiteta ....Ali, ja i imam sve moguće dijagnoze koje postoje, uz napomenu; Ne baš odjednom...poz. @nemanja.
Ju ju ju 😢 A sto na samom pocetku, na pitanje "ko sam ja?" , na prvom mestu Milutim navodi nacionalni identitet?🙄 Zar nije nacionalni identitet na nekom sedmom mestu u hijerarhiji identiteta. Msm nac. identitet je na prvom mestu sano za ljude koji nemaju nista drugo da ponude... O.k. idemo slusamo dalje, progutacu pocetno razocarenje....
Njemu je očigledno nacionalni identitet među prva tri mesta, a ti nisi bog da drugima određuješ na kom će mu mestu biti taj identitet, ako ti se ne sviđa nemoj da ga slušaš; i nije tačno da nacionalnu pripadnost osećaju samo ljudi koji nemaju šta da ponude..., to ste nam poturili vi nadobudni drugosrbijanci, što se stide svog porekla...
U čemu je problem? Kakvo razočarenje? Nije mu to jedina tačka identifikovanja sa svetom oko sebe, nego jedna od mnogih. I ne vidim problem u tome, što, je l' ti smeta što se neko intimno, na duhovnom/emotivnom nivou poistovećuje sa narodom iz kojeg potiče? Sasvim normalna i logična ljudska refleksija u odnosu na orkuženje. Ljudi kojima to smeta si oni koji su neretko ozlojeđeni, sa malograđanskom zabludom o kosmopolitskom duhu.
@@nm2022 Pise "pocetno razocarenje" znaci nesto me u pocetku rszocaralo i to nije trajno i nepromenjivo tokom nastavka epiuode. Pise "u hijerarhiji identiteta" znaci, ne samo da znam da nije jedina referenca t.j. identitet, vec da postoji i citava hijerarhija. Ali se ne cita, nego idemo brze bolje da sto vise pokazemo sta nas frustrira t.j. Vas.
@@Moonlight1rgb-1 O temi "nacionalni identitet" se mora biti, ne samo svestan u kom kontekstu se pripovedac sam nalazi (istorijskom trenutku), vec i mora biti extremno politicki pismen. Jedini za koga znam, da je dorasta toj temi o nacionalnom identitetu, iz ove branše, je Vladimir Borovnica. Ako izuzmemo da je tema o nacionalnom identitetu alozena na takav nacin, da mora ukljuciti i ostale nauke, tipa antropologija, sociologija ...
Jao u glasu se oseca anksioznost ovog gosta, prenosi je na mene dok vas slusam... trebali ste da stanete da se malo smiri, opusti pa da nastavite snimanje. Nije nista lose prirodno je da ima neku anksioznost ali to disanje, brzo pricanje, kao da ga neko juri 🥲
Moje skromno mišljenje je da ljudi imaju više slobodnog vremena i ne znaju šta da rade pa umisle da su depresivni.Fizička aktivnost,slušanje muzike,hobi,druženje.
Ima i toga, ali ljudi imaju vremena da misle i o svim traumama i svemu lošem što dolazi sa odrastanjem i životom u Srbiji, a o čemu je tabu javno pričati. Zbog toga ljudi sve negativno dugo potiskuju i od toga nastaje depresija. To razmišljanje kad se ljudi osveste o nekim pitanjima nije lako onda prekinuti, nego se mora naći način da se to kanališe.
Lako je filozofirati, moj sin je imao adhd, bio na concerti kao dete, evo ga 23 god ima i dalje teško funkcioniše, nigde se nije uklopio, nikad druga nije imao, ne radi, zaboravan je, drugačiji totalno od ovog sveta. Promašili ste temu, naslov je bio identitet zar ne. Lupetanje cela emisija.
@@ninavojinovic1746 nekoliko puta je naglašeno da se eksplicitno govori o ADHD koji se dijagnostikuje u odraslom dobu i naglašeno je tačno zašto se pravi takva distinkcija. I vrlo je naglašeno da je dečiji ADHD vrlo bolan i težak i za decu i za odrasle. Pozdrav
5:23 Мислим, мада можда грешим, да кад људи кажу да морају да буду добро сами са собом не мисле да морају да буду добро кад су сами/усамљени, него да прво рашчисте ствари са собом у глави (колико се може 😅) да би што мање своје фрустрације преносили на друге.
Predlog da nekada u budućnosti za ovakve teme pozovete socijalnog antropologa. :)
Odavno nisam poslušala ovako inspirativnu temu, jer se poklopila s nekim mojim iskustvima i razmišljanjima. Posebna zahvala doktoru Milutinu Kostiću.
"Svet je nenormalan šta traži od tebe." ❤ To nam je..
Hvala vam što ste oaza zdravog razuma, profesionalnog poštenja i ličnog preispitivanja, uz stručnost i znanje. Retka kombinacija. Dragocena emisija u vremenu sveopšteg gubljenja kompasa ...
Занимљива епизода.Толико тога је речено и лепо објашњено.Много информација,мораћу поново да преслушам. 😂Него,нешто ми није јасно...Да ли особа која дође код вас на психотерапију и каже да има одређену дијагнозу, а ви мислите да је то само "жељена дијагноза" која у ствари не постоји,да ли то значи да је та особа у ствари само "изгубљена" јер жели да буде део неке припадности,односно усамљена је?Колико таквих особа жели да ради на себи и открије своју праву припадност а верујем да сви ми негде припадамо?
Dotakli ste se teme nacionalnog identiteta. Veliki broj nasih ljudi zivi u inostranstvu, a mnogi se pripremaju da odu. Nazalost je tako. Prilikom dolaska u stranu zemlju dozivljavaju kulturoloski sok. Narocito je tesko onima koji ne znaju ni engleski, a ni jezik koji se koristi u toj zemlji. Mislim da je jako zanimljiva tema poremecaj prilagodjavanja, a narocito takozvana "relokacijska depresija" koja pogadja cesto ljude koji zive u inostranstvu, ali i one koji se presele cak i samo u drugi grad. Mozda bi ta tema pomogla nasim ljudima u inostranstvu, ali i mnogim studentima koji su napustili svoje domove zbog fakulteta. To je samo jedan predlog za novu epizodu. Sve pohvale za vas dosadasnji rad i zelim vam puno uspeha u buducnosti.
Odlican ti je predlog.
Da, vecina ljudi ostane jako vezana za neku imaginaciju o svojoj domovini, gradu...koja egzistira samo u njihovim glavama i onda pate.
Ako mene pitas, ja nisam nikakav kulturni šok dozivela.
Dozivecu kulturni šok sledece leto, kada budem dosla na koji dan u Srbiju. Ako dodjem. Tada ce biti 2 godine da nisam videla ni S od Srbije.
Inace sto se tice mog prilagodjavanja, ja sam imala utisak da sam se prvo prilagodila, pa tek onda dosla na sever pokrajine Bayern.
I bilo mi je baš baš zao sto nisam dozivela neke jake emocije, koje ce mi glasno govoriti da nisam vise u Srbiji. Meni je preseljenje bila normalnija i prirodnija stvar, nego voznja petnajom do Zelenog Venca. Pri tom upala sam i privatno i poslovno medju Nemce. Nemam nikog naseg. I jos plus i učim ( hoću svoju oblast da proširim srodnom oblašću). A, da, u firmi gde radim dosta njih prica Frankonskim dijalektom, znaci dzabe mi i B2 i Goethe institut i sve preko toga sto sam naucila, ali meni je opusteno... A ne da nisam klinka...nego prilično preko 40 imam....
i nije mi jasno sta je ljudima sa tom nostalgijom. Totalno su nerealni kada opisuju svoju nostalgiju. Brate, to su neke bajke koje oni izgovaraju kada pricaju sta im nedostaje...i mene zanima zašto ljudi tako trsnu.
Da ne duzim...ja mislim da je nostalgija nametnuto i veoma povrsno osecanje.
Jer svi ljudi koji pate od nostalgije, nakon drugog ili treceg pitanja koje im postavis, već tvrde kontradiktornu stvar u odnosu na svoju prvu tvrdnju.
@@Art-Gestalter Svako zna zasto i za cim pati i ne bih ja nikoga zbog patnje za bilo cim osudjivala. Tako i ti znas zasto nemas potrebu da dodjes u svoj rodni grad, a mozda ti Beograd i nije rodni grad nego si se vec jednom preselila pa ti nova selidba, ovaj put u inostranstvo, nije tesko pala. Ja sam samo dala predlog za novu temu emisije. Tebi zelim sve najlepse tu gde si pronasla svoje savrseno mesto.
@@M.R.1Apsolutno se slažem sa Vama. Ne posmatramo svi iz istog ugla i ne čine nas srećnim iste stvari. Preselila sam se sa porodicom u Ameriku pre 5 godina, ali i dalje nemam taj osećaj pripadnosti. Kako volim da kažem, snašla sam se ali ne i pronašla.
Bravo za predlog 👏🏻
Ako ne osecas isto sto i drugi, ne moze da ti bude jasno. To je jako stvaran osecaj, nostalgija, zapravo nedostaju ljudi, prijatelji, porodica, mirisi, svaka bandera, drvo... Ali najvise ljudi.@@Art-Gestalter
Da.."źivot je mnogo teźak".
Divni ste.Lijep pozdrav za divne momke!😊
Prvo, hvala na svakoj epizodi do sada, i na novoj sezoni koja rastura s temama! :)
Nisam očekivala da će ova epizoda otići u ovom smjeru, pozitivno me iznenadila tematika koja zaista zaintrigira misli. Puno puta sam se složila s vama, no nekako sam na kraju podcasta promislila da bi netko mogao pomisliti kako je uspostavljanje dijagnoza nužno negativna strana psihijatrije. Osobe koje imaju granični poremećaj zaista vole na poseban način, no u toj svojoj ljubavi prelaze niz granica druge osobe. Isto tako pojedinci s narcisoidnim poremećajem ličnosti će imati veću vjerojatnost za poslovan uspjeh, no koju cijenu njihova uspjeha plaćaju osobe koje im prepriječe put? Definitivno se slažem kako pri pripisivanju dijagnoza treba pristupiti individualno svakom pacijentu, a ne prema broju simptoma koje ispuunjavaju. Nekako sam razmislila kako pomiriti ove dvije perspektive gledanja na dijagnoze i mišljenja sam (poznavajući neke mlade ljude koje se nose sa ozbiljnijim dijagnozama) da bi u procesu terapije svaku osobu trebalo osnaživati da dijagnoza nije ono što ih određuje, da ona samo pomaže u procjeni smjera lječenja, te da su oni puno više od te dijagnoze. Da su umjetnici, matematičari, da imaju dobre socijalne vještine, da vole prirodu, da vole sport, odnosno da postoji niz drugih karakteristika s kojima se mogu identificirati i na temelju kojim mogu graditi svoj identitet, ostavlajući dijagnozu u skroz nekom drugom planu. Kad pitate osobu s invaliditetom "Što mislite o sebi?", neće vam reći "Mislim da imam invaliditet." , već će se osvrnuti ka nekim svojim osobinama, poput "mislim da sam dobra osoba, volim gledati nogomet, volim se družiti s ljudima" ili "iako me kolica sputavaju nekada u tome, uživam fotografirati prirodu".
Eto neki osoban stav koji bi malo doprinio ovoj raspravi :)
Sve u svemu jako zanimljiv podcast!
Pokidali ste! Odusevila sam! Hvala!
- "Zivot je tezak"
- "Svet je nenormalan šta traži od tebe."
Zakljucak ruclips.net/video/0cZRrbWC46Q/видео.html
Nisam čuo bolju , vedriju, ljudskiju i nimalo diskriminišuću ( a pogotovo nimalo stigmatizujuću) definiciju BPDa od ove izgovorene posle 1:04
Haug Doktor Falično Koleno !
Ne propusta to ni u jednom intevjuu da ne pomene.😊
Gledamo❤
Da li se ovde (u tvrdnji da se "dijagnoze romantizuju") uzela obzir razlika između npr. depresije i npr. ADHD-a ?
Lepo je čuti Milutina 🙂
Hvala na videu.
Deluje baš kao prava ljudina, ne samo stručnjak.
Mislim da je davno prevazidjeno da se osoba izjednacava sa dijagnozom, pogotovo od strane strucnih lica. Ne slazem se sa delom gde gost pominje kako osoba od autoriteta naglasava, kada daje dijagnozu, to si ti, ti si ta i ta osoba.. To je nekada davno bio medicinski model, koji je stavljao simptome, bolest, dijagnozu u prvi plan, nije video osobu. Sada su se stvari promenile, posmatra se jedinka, individua i njen kontekst. Nema vise etiketa, pa samim tim je i lakse osobi da se ne identifikuje samo sa svojom bolescu ili problemom. Mislim da gost ima dosta znanja, ali da ne zna pravilno da ga artikulise.
Jesi li sigurna da se to promjenilo????
Sokrat je rerkao, "Čoveče, ZNaj Sebe!"
Koga, "Sebe"?
Naravno Sebe kao pravo i jedino realno Biće, Dušu. Jer je svaki čovek pre svega Duša koja je ovde došla da razotkrije Sebe ili Realizuje Sebe ili svoj pravi identitet.
Svaki drugi identite je nerealan i to je ono što je iluzija, ili kako kažu Istočnjaci, maya.
Kada spoznamo svoj pravi identite onda svi oni identiteti o kojima pričate gube svoju snagu ili vrednost jer vidimo i živimo istinu. Tada na druge ljude ne gledamo kao neke druge već ih posmatramo za ono što i oni jesu, Duše, koje će takođe trebati da spoznaju svoj pravi identitet.
Kada otkrijemo svoj pravi identitet onda se brzo uklapamo u svaku novu sredinu. Brzo prihvatamo ljude ali i oni nas jer osete da na njih gledamo ka ošto gledamo sebe.
Ovo vaše pričanje kaže da školsko znanje nikome ne daje ono pravo i korisno znanje.
Zato treba postaviti pitanje: Kako da otkrijem svoj pravi identitet jer je to jedan od najvažnijih koraka u našem duhovnom progresu i tada se događa nešto što Hrišćani zovu "spasenje" iako ne znju kako ga dosegnutu. Sa tim korakom pojedinac doseže duhovnu slobodu.
Slobodan covjek mora da razmislja svojom glavom i mora da donosi odluke, a to nije lako.
Strah od odgovornosti
Kakva je dijagnoza osobe koja menja svoj identitet u zavusnosti sa kim je. Ako je u drustvu hrvata, pocinje da prica ijekavicu, pocinje da „lici“ na najbolju drugaricu („krade“ stil, nacin govora, tip muskaraca…), bukvalno kao kameleon. Ja poznajem jednu takvu osobu i zaista ne razumem sta je njen problem 🤷♀️
@sandrasavic3567 Mislim da toj osobi treba zagraj i prihvatanje
Takvo ponašanje može biti povezano s nekoliko psiholoških fenomena:
- Nesigurnost i nedostatak identiteta
Osobe koje se teško povezuju s vlastitim identitetom često usvajaju osobine drugih kako bi se uklopile. Ovo može biti znak niskog samopouzdanja ili straha od odbijanja.
- Imitacija kao mehanizam povezivanja
Ljudi ponekad podsvesno oponašaju one koje cene ili kojima se dive. Međutim, ako je to dominantna osobina osobe, može ukazivati na dublju potrebu za prihvatanjem.
- Trauma ili neispunjene emocionalne potrebe
Osoba može imitirati druge kao način da popuni prazninu ili nesvesno traži svoj identitet ako je tokom odrastanja bila uskraćena za stabilnu emocionalnu podršku.
Јел може неко од вас школованих да ми каже коју дијагнозу има глумац Лери Дејвид у серији Curb your enthusiasm?
Dijagnoza nekad donosi olakšanje.
Sirenjem svesti o tome zasto nastaju odredjeni poremecaji ,o cemu govore mnogi strucnjaci, a ne fokusu na iskljucivo lecenje istih mozemo doci do resenja problema o povecanom broju depresivnih, anksioznih osoba .
Nacini vaspitavanja, okruzenja .... Tj dosta stvari koje smo mi prisvojili kao delove naseg identiteta ustvari nas cine " bolesnim" po odredjenim kriterijumima
Dobro veče gospodo psihijatri.Ja bih vam predložio knjigu Čovek i njegov identitet od pokojnog Akademika Vladete Jerotića.
Oni jadni nista ne citaju, pa ce im ova preporuka otvoriti oči🤣
👏♥️👏♥️
Pomodarstvo "sjebanosti"...ništa više. Prava patnja je tiha.
Mislim da ste promasili temu ,previse je fokus na ,,umisljeni'' adhd,identifikaciju licnosti sa raznim dijagnozama. Zar ne postoje zdrave licnosti sa sa identitetom..Mozda da ponovite emisiju sa ovom temom ali sa drugim gostima.
I ja spremam sličan komentar! Psihološki Identitet ličnosti i patološki identitet. Razlike u odgovoru na pianje "Ko sam Ja" postoje, kao što postoji i razlika izmedju psihologije i psihijatrije. Jedna postavlja teorijske reference, a druga se bavi, klasifikacijama odstupanja kroz dijagnoticifiranje. Hm!.....itd....Ja prferiram "Transakcionu analizu". Ona optimalno daje integrisane, uzročno-posledične odgovore o spoznaji čoveka. Osam razvojnih faza ličnosti i osam pripadajućih identiteta ....Ali, ja i imam sve moguće dijagnoze koje postoje, uz napomenu; Ne baš odjednom...poz. @nemanja.
------------------------*
Hvala, Mihailo, što ste se ogradili od ovih nekih identiteta... 😭👍
Kojih, i zašto mu na tome hvala? I u čemu je problem što se neko identifikuje sa nekim od tih identiteta?
Ju ju ju 😢
A sto na samom pocetku, na pitanje "ko sam ja?" , na prvom mestu Milutim navodi nacionalni identitet?🙄
Zar nije nacionalni identitet na nekom sedmom mestu u hijerarhiji identiteta. Msm nac. identitet je na prvom mestu sano za ljude koji nemaju nista drugo da ponude...
O.k. idemo slusamo dalje, progutacu pocetno razocarenje....
Daj nezezaj druze dao covek primer 😅, uostalom objasnio je
Njemu je očigledno nacionalni identitet među prva tri mesta, a ti nisi bog da drugima određuješ na kom će mu mestu biti taj identitet, ako ti se ne sviđa nemoj da ga slušaš; i nije tačno da nacionalnu pripadnost osećaju samo ljudi koji nemaju šta da ponude..., to ste nam poturili vi nadobudni drugosrbijanci, što se stide svog porekla...
U čemu je problem? Kakvo razočarenje? Nije mu to jedina tačka identifikovanja sa svetom oko sebe, nego jedna od mnogih. I ne vidim problem u tome, što, je l' ti smeta što se neko intimno, na duhovnom/emotivnom nivou poistovećuje sa narodom iz kojeg potiče? Sasvim normalna i logična ljudska refleksija u odnosu na orkuženje.
Ljudi kojima to smeta si oni koji su neretko ozlojeđeni, sa malograđanskom zabludom o kosmopolitskom duhu.
@@nm2022
Pise "pocetno razocarenje" znaci nesto me u pocetku rszocaralo i to nije trajno i nepromenjivo tokom nastavka epiuode.
Pise "u hijerarhiji identiteta" znaci, ne samo da znam da nije jedina referenca t.j. identitet, vec da postoji i citava hijerarhija.
Ali se ne cita, nego idemo brze bolje da sto vise pokazemo sta nas frustrira t.j. Vas.
@@Moonlight1rgb-1
O temi "nacionalni identitet" se mora biti, ne samo svestan u kom kontekstu se pripovedac sam nalazi (istorijskom trenutku), vec i mora biti extremno politicki pismen.
Jedini za koga znam, da je dorasta toj temi o nacionalnom identitetu, iz ove branše, je Vladimir Borovnica.
Ako izuzmemo da je tema o nacionalnom identitetu alozena na takav nacin, da mora ukljuciti i ostale nauke, tipa antropologija, sociologija ...
Милутин има шта да каже, брзо говори, али за обичног слушаоца суштински ништа...
Jao u glasu se oseca anksioznost ovog gosta, prenosi je na mene dok vas slusam... trebali ste da stanete da se malo smiri, opusti pa da nastavite snimanje. Nije nista lose prirodno je da ima neku anksioznost ali to disanje, brzo pricanje, kao da ga neko juri 🥲
On covek uvek tako prica:)
i vrti se na stolici tako da bih ga ja testirala na ADHD... kod odraslih :)
Moje skromno mišljenje je da ljudi imaju više slobodnog vremena i ne znaju šta da rade pa umisle da su depresivni.Fizička aktivnost,slušanje muzike,hobi,druženje.
Toliko povrsno...
Ima i toga, ali ljudi imaju vremena da misle i o svim traumama i svemu lošem što dolazi sa odrastanjem i životom u Srbiji, a o čemu je tabu javno pričati. Zbog toga ljudi sve negativno dugo potiskuju i od toga nastaje depresija. To razmišljanje kad se ljudi osveste o nekim pitanjima nije lako onda prekinuti, nego se mora naći način da se to kanališe.
Lako je filozofirati, moj sin je imao adhd, bio na concerti kao dete, evo ga 23 god ima i dalje teško funkcioniše, nigde se nije uklopio, nikad druga nije imao, ne radi, zaboravan je, drugačiji totalno od ovog sveta.
Promašili ste temu, naslov je bio identitet zar ne.
Lupetanje cela emisija.
Takvo nerazumevanje depresije ..tako banalno i povrsno shvatanje zivota generalno..nekad je zaista bolje cutati.
@@ninavojinovic1746 nekoliko puta je naglašeno da se eksplicitno govori o ADHD koji se dijagnostikuje u odraslom dobu i naglašeno je tačno zašto se pravi takva distinkcija. I vrlo je naglašeno da je dečiji ADHD vrlo bolan i težak i za decu i za odrasle. Pozdrav