MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao; Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il’ te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči, da su baš one Što me čudno po životu vode i gone; U snu dođu, da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam: Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas, Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.
ZAPOSTAVLJENI DIS KRATKO JE ZIVEO A NJEGOVE PESME.. NASI DANI.. I MOZDA SPAVA TREBALO BI DA SE NADJU U ZBIRKAMA EVROPSKE POEZIJE. SILAN PESNIK EVROPSKE AVANGARDE.
Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, crape звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан. He сећам се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил’ те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; He сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У сну видим, али не знам што не видим сад. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме oceћa, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; He знам место на ком живи или почива; He знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.
Odličan glumac, nesporno, ali je ovo recitovao kao da je na međuopštinskom školskom takmičenju. Koliko čovek hladno i sumorno recituje u poređenju sa verzijom Zrinka Kapetanića... Poslušajte, uverićete se sami.
Posveceno mojoj pokojnoj,voljenoj mami🌹
MOŽDA SPAVA
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao;
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone;
U snu dođu, da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam:
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
Hvala
❤
treći razred gimnazije, najlepše nedostajanje...
Čista umetnost!!!
Cool
Bravo 👏
БРАВОООООООООООООООООООООО
ZAPOSTAVLJENI DIS KRATKO JE ZIVEO A NJEGOVE PESME.. NASI DANI.. I MOZDA SPAVA TREBALO BI DA SE NADJU U ZBIRKAMA EVROPSKE POEZIJE. SILAN PESNIK EVROPSKE AVANGARDE.
предивна поезија Диса, прелепо рецитовање нашег предрагог великана глуме Лазара Ристовског. Хвала
Da
Педофилчина одртавела од њих 💙 и 💙пилула
Ћао другари,синко МАРКО 🤣😎💜⛪🍷📢🎆 МАНГУП и
Predivna poezija velikog umetnika
Uživam, moj melem si za dušu 💁❤️
Pozdrav
S
Mog
Kanala
Mozda spava,sa ocima iza svakog zla i ta nevidjena lepota...
Pozdrav
S
Mog
Kanala
Šteta što je ovakav umetnik izgubio razum. Veliki majstor.
Budi srecna...
Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.
У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, crape звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
He сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил’ те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
He сећам се ничег више, ни очију тих.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме oceћa,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
He знам место на ком живи или почива;
He знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
Predivno
Predivno!!!
👏👏👏👏👏❤❤❤❤
Predivno!
Ovo je dobro.
'Pjesma nad pjesmama'
Naprednjaci ziveli. ZIVEO VUCIC
❤❤❤❤❤❤❤
Ljubav i posle smrti.
Svaka cast ....
1 - 00:07
2 - 00:29
3 - 00:52
4 -
Laza, kako vidim, po komentarima.. iritira "mrsomude"...😜 Fenomenalni stihovi i sjajni Laza Ristovski.
HAHAHAHA
Spavaj...
😃
1:47
Pozdrav
S
Mog
Kanala
💗💗💣👨❤️👨😅💚💙💤💢😥😥😃💦😎😇😂🗨🗨💤💤💚💚👨❤️👨👨❤️👨👨❤️👨👨❤️👨💗
Da li ce nekada shvatiti Ristovski koloko je LOSE sto se petljao u politiku?
Neće! Odličan glumac, loš čovek...
@@nebojsauskokovic8629bio je nekad dobar glumac,a sada više nije jer se meša u politiku
kako neko ko ovo recituje moze da podrzava ovakve ljude na vlasti.. kakva je ovo teorija zavere?
Hvala!
Svako ima pravo, na svoj izbor.
Ne treba mi politički čas.
Bled si ti u odnosu na Petra Kralja.
Iskreno - ili politički obojeno!!!
Stvar ukusa,puno bolji od Petra.
Više bi ti priličilo,da recituješ :"Naše dane",taman je za tebe.
Оваква песма, а трунке емоције нема...
Odličan glumac, nesporno, ali je ovo recitovao kao da je na međuopštinskom školskom takmičenju.
Koliko čovek hladno i sumorno recituje u poređenju sa verzijom Zrinka Kapetanića... Poslušajte, uverićete se sami.
Istina, Zrinkova interpretacija je nenadmašna.
Uz ovo case lomim ka uz Sinana krs
I ja
Зашто си заборавио?!