Poštovanje profesore, hvala neizmerno na ovako kvalitetnim video časovima. Jako sam pažljivo ispratila više puta ovu lekciju. Spomnuli ste na kraju videa "prethodnu lekciju". Možete li molim Vas da podalite link ka toj lekciji? Budući da sam tek početnik izuzetno bi mi značilo da mogu lakše da razumem i povežem sa prethodnim materijalom. Blago Vašim đacima ko hoće da uči ima šta i da nauči! Hvala unapred!
Драга Милице, Вероватно је то предавање са претходног часа које нисам снимио. Много ми значи ваша подршка. Потрудићу се да избацим више снимака на ову тему. Драго ми је да могу да помогнем и да овај труд није узалуд.
Dobar dan, da li mozete da mi kazete da li koeficijent obrta dobavljaca, kupaca i zaliha predstavlja prosecan broj puta koliko se u toku godine plate obaveze ka dobavljacima, naplate potrazivanja od kupaca odnosno realizuju zalihe, ili se to odnosi na minimalan broj puta? Hvala unapred, pozdrav.
Петре, дефинитивно се односи на просечан број пута. Покушаћу да објасним. Сви поменути коефицијенти убрајају се у рациа активности. Коефицијент обрта добављача односи се у ствари на просечну дужину временског периода дуговања добављача за који се врши плаћање према њима и добија се када се укупне годишње набавке на кредит поделе са просечним салдом добављача (ако ти је лакше колико динара набавке на кредит иде на један динар неплаћених обавеза према добављачима). Просечно време плаћања добављачима добија се када се 365 или 360 (као број дана у години) подели са коефицијентом обрта добављача. Исто важи и за купце. Коефицијент обрта купаца је ПРОСЕЧНО време потраживања од купаца. Код КО купаца нето приход од продаје делимо са просечним салдом купаца ( или колико се на сваки динар неплаћених потраживања остварује нето укупног прихода, само читај формулу). Коефицијент обрта залиха добија се као однос цене коштања реализованих залиха и просечних залиха. Помоћу трајања обрта добијаш колико су се просечно дана залихе задржавале у складишту. Све позиције проналазиш у финансијским извештајима. Надам се да те нисам збунио. П.С. одговорио сам и на претходни коментар.
@@ekonomijaukarantinu Hvala puno na detaljnom odgovoru, imam jos jedno pitanje ako nije problem. Nije mi jasno zasto se kod izvestaja o tokovima gotovine amortizacija posmatra kao izvor sredstava. Razumem da ona ne izaziva odliv gotovine ali mi opet nije jasno kako je ona izvor ako amortizacija generalno predstavlja trosak.
@@petar5688 Ево како бих ја то објаснио. Амортизација као трошак основних средстава није праћена новчаним одливом, што значи да смо некад купили основно средство а сада евидентирамо трошкове. Е у томе је цака. Ако ја евидентирам трошкове ја ћу смањити добитак. Смањењем добитка смањује се и основица за порез. Што значи да сам уштедео. И ето зашто је извор.
👏👏👏
Poštovanje profesore, hvala neizmerno na ovako kvalitetnim video časovima. Jako sam pažljivo ispratila više puta ovu lekciju. Spomnuli ste na kraju videa "prethodnu lekciju". Možete li molim Vas da podalite link ka toj lekciji? Budući da sam tek početnik izuzetno bi mi značilo da mogu lakše da razumem i povežem sa prethodnim materijalom. Blago Vašim đacima ko hoće da uči ima šta i da nauči! Hvala unapred!
Драга Милице,
Вероватно је то предавање са претходног часа које нисам снимио. Много ми значи ваша подршка. Потрудићу се да избацим више снимака на ову тему. Драго ми је да могу да помогнем и да овај труд није узалуд.
@@ekonomijaukarantinu naprotiv! Svaka čast! Hvala na brzom odgovoru.
Dobar dan, da li mozete da mi kazete da li koeficijent obrta dobavljaca, kupaca i zaliha predstavlja prosecan broj puta koliko se u toku godine plate obaveze ka dobavljacima, naplate potrazivanja od kupaca odnosno realizuju zalihe, ili se to odnosi na minimalan broj puta? Hvala unapred, pozdrav.
Петре, дефинитивно се односи на просечан број пута. Покушаћу да објасним. Сви поменути коефицијенти убрајају се у рациа активности. Коефицијент обрта добављача односи се у ствари на просечну дужину временског периода дуговања добављача за који се врши плаћање према њима и добија се када се укупне годишње набавке на кредит поделе са просечним салдом добављача (ако ти је лакше колико динара набавке на кредит иде на један динар неплаћених обавеза према добављачима). Просечно време плаћања добављачима добија се када се 365 или 360 (као број дана у години) подели са коефицијентом обрта добављача. Исто важи и за купце. Коефицијент обрта купаца је ПРОСЕЧНО време потраживања од купаца. Код КО купаца нето приход од продаје делимо са просечним салдом купаца ( или колико се на сваки динар неплаћених потраживања остварује нето укупног прихода, само читај формулу). Коефицијент обрта залиха добија се као однос цене коштања реализованих залиха и просечних залиха. Помоћу трајања обрта добијаш колико су се просечно дана залихе задржавале у складишту. Све позиције проналазиш у финансијским извештајима. Надам се да те нисам збунио. П.С. одговорио сам и на претходни коментар.
@@ekonomijaukarantinu Hvala puno na detaljnom odgovoru, imam jos jedno pitanje ako nije problem. Nije mi jasno zasto se kod izvestaja o tokovima gotovine amortizacija posmatra kao izvor sredstava. Razumem da ona ne izaziva odliv gotovine ali mi opet nije jasno kako je ona izvor ako amortizacija generalno predstavlja trosak.
@@petar5688 Ево како бих ја то објаснио. Амортизација као трошак основних средстава није праћена новчаним одливом, што значи да смо некад купили основно средство а сада евидентирамо трошкове. Е у томе је цака. Ако ја евидентирам трошкове ја ћу смањити добитак. Смањењем добитка смањује се и основица за порез. Што значи да сам уштедео. И ето зашто је извор.
@@ekonomijaukarantinu Okej hvala puno.