Видео

Nije nikad pisao na ekavici

Institucijo👏👏👏👑

❤❤❤

Jovan Ducic, Car Pesnika. ❤. Svaka cast autorima ovakvih serijala. 👍

Steta koliko ljudi malo slusa, a da ne kazem cita ova razmisljanja Duciceva. Imam 68 godina citao sam Blago cara Radovana sa 20 god.tu se govori izmedju ostalog i o Ljubavi. Impresivna rrazmisljanja velikog pesnika. ❤️👍. P. S. Sjajno snimljeno sve pohvale.! 👍

VELIKAN, JOVAN DUCIC.

Prelijepo,bravo

❤

tiho noci moje zlato spava, predivno,,,,,,,,

Velikan,nadnacionalan..

Ja sam sa otoka Ugljana...ja ga smatram svojim..kao i sve Jugoslavenske umjetnike

Pesma posvećena njenoj majci...

🙏

Uzivam i evocirdanm uspomene

Ne bi se s tobom mjenjala ni za šta u životu !

Bekim Fehmiu-glumačka gromada! RIP

Хвала, Бистроки.

❤❤❤

Perfektno! 🔝

Mnogi misle da je pesmu TRI VRAŠKE VRŠKE (Tri vrške u Vukovaru) napisao Đorđe Balašević. Greše. Autor pesme je Miroslav Mika Antić. Mika je pesmu poklonio nekadašnjem boemskom epicentru, konobi „Kod tri vrške“ u Vukovaru. U „Tri vrške“, ribarsku konobu u sred Vukovara i na kraj sveta, koju su smatrali razglednicom podunavskog mentaliteta redovni gosti su, osim Mike Antića bili i: Arsen Dedić, Momo Kapor, Gari Kasparov, Živan Saramandić i mnogi drugi znani i neznani… Zvali su je Akademijom za boeme i doajene. Tu, za kafanskim stolom, Mika Antić je recitovao stihove i napisao pesmu „Tri vraške vrške“, o, kako je rekao, najboljoj krčmi na Dunavu. Treba mu verovati, u to se razumeo. U knjigu gostiju "Kod tri vrške" 13. 1. 1978. Mika je napisao: "Ova čudesna konoba liči mi na one dobre, prave kafane gde čovek može da bude sa svima, a ipak bude lepo sam."

Miroslav Mika Antić - TRI VRAŠKE VRŠKE / Poezija, Poezija i muzika (pesmu peva Đorđe Balašević), Raritet, Zanimljivosti, Tekst pesme: „Tri vrške“ u Vukovaru Konoba na pragu srca. Znam jednu tugu staru Koja se smeška dok grca. Reke se u nas ulivaju, Mi smo to ogromno more Gde zvezde nežnosti skrivaju U školjku čaše sve do zore. „Tri vrške“ u Vukovaru Dunav pun neba teče. Tu mesec pije tajno Kraj šanka svako veče. Reke se u nas ulivaju, Mi smo to ogromno more Gde zvezde nežnosti skrivaju U školjkama čaše do zore. „Tri vrške“ u Vukovaru Konoba na kraju sveta. Tu onaj ko sebe traži Samome sebi smeta. Reke se u nas ulivaju, Mi smo to ogromno more Gde zvezde nežnosti skrivaju U školjku čaše do zore. Miroslav Mika Antić ZANIMLJIVOSTI Mnogi misle da je pesmu TRI VRAŠKE VRŠKE (Tri vrške u Vukovaru) napisao Đorđe Balašević. Greše. Autor pesme je Miroslav Mika Antić. Mika je pesmu poklonio nekadašnjem boemskom epicentru, konobi „Kod tri vrške“ u Vukovaru. U „Tri vrške“, ribarsku konobu u sred Vukovara i na kraj sveta, koju su smatrali razglednicom podunavskog mentaliteta redovni gosti su, osim Mike Antića bili i: Arsen Dedić, Momo Kapor, Gari Kasparov, Živan Saramandić i mnogi drugi znani i neznani… Zvali su je Akademijom za boeme i doajene. Tu, za kafanskim stolom, Mika Antić je recitovao stihove i napisao pesmu „Tri vraške vrške“, o, kako je rekao, najboljoj krčmi na Dunavu. Treba mu verovati, u to se razumeo. U knjigu gostiju "Kod tri vrške" 13. 1. 1978. Mika je napisao: "Ova čudesna konoba liči mi na one dobre, prave kafane gde čovek može da bude sa svima, a ipak bude lepo sam." Video i audio obrada: Bistrooki tim, 15. 6. 2024. www.youtube.com/@bistrookikutak Naši sajtovi: balasevic.in.rs/ i antologija.in.rs/ Facebook: facebook.com/bistrooki.kutak Instagram: instagram.com/bistrooki.kutak/ X (Twitter): twitter.com/rimovanje Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

Edgar Alan Po - GAVRAN / Edgar Allan Poe - The Raven / Poezija, Recitacija (poemu govori Rale Damjanović), Tekst pesme: Jednom, usred mračne noći, seđah tužan u samoći Nad knjigama čiju mudrost zaborava dani skriše San mi oči već sklopio, kad lupkanje začuh ti’o Na vratima moje sobe i kucanje neko tiše… „To poseta mora da je” - usne jedva prosloviše… Samo to i ništa više. Oh, sećam se vrlo jasno: decembarsko doba kasno. Sa panjeva dogorelih senke i još treperiše… Čekam osvit, ali nema zaborava ni melema Bolnom srcu za Lenorom. Nju anđeli uskriliše; Sad po raju s njima šeće… al’ ovde je niko neće Videt ni zvat nikad više. I od šuma i pokreta zavesa mi od skerleta Fantastične slutnje jezom svu mi dušu ispuniše - Da bih srcu mira steko - stah ponavljat što sam reko: „Posetilac neki to je na vratima sobe moje, Posetilac kasni to je, pa kucnuo malo tiše”, Samo to i ništa više. Ko ohrabren glasom tijem - ustah tajnu da otkrijem: „Gospodine ili Gospo!”, rekoh, „vaši kucnji biše Nešto tiho, poluglasno, a ja dremljiv ne čuh jasno… Oprostite, ja ih začuh tek kada se ponoviše.” I ja priđoh ka vratima da pogledam koga ima: Napolju mrak - ništa više! U noć pustu gledajući - dugo stajah strahujući: Sumnjah, sanjah čudne snove koje smrtni još ne sniše… Ali ništa kroz tu tminu ne naruši mir, tišinu, Samo reč „Lenora” ti’o kao da sam ponovio, Pa se i ti ponovljeni glasi mrakom izgubiše, Samo to i ništa više! Ja se vratim i zatvorim, a u duši jadom gorim, A kucanja, nešto jača, gle, opet se ponoviše… „Da, izvesno, nema spora: to se čuje sa prozora…” I želje me opet zovu da ispitam tajnu ovu, I odagnam slutnje koje moje srce uzbudiše; To je vetar, ništa više. Tad otvorih prozor sobni, a iz mraka Gavran kobni, Veličanstven, zaleprša, šumno mu se krila sviše. Davnog doba ptica mraka ni pozdrava ne da znaka; Gospodski se samo vinu ka poprsju Paladinu Iznad vrata moje sobe kud ga krila uzvisiše, Slete, stade, ništa više. Čudni izgled ptice crne bol mi u smeh preobrne, Dostojanstvo i ozbiljnost sa likom se crnim sliše… Rekoh: „Gle, ostrižen ti si, i plašljivac vidim nisi, Crn glasniče dana ovih, sa obala Plutonovih, Tamo, na tim obalama kako ti se ime piše?” Gavran reče: „Nikad više!” Začudi me ptica stara kako jasno odgovara, (Mada njene čudne reči s pitanjem se ne složiše) Jer baš niko dosad živi nema sreće da doživi: Ko ja sad što gledam kako crna ptica stoji tako Ko da ona i poprsje u jedan se lik sališe Sa imenom: Nikad više! Ali Gavran, sedeć tamo, tu reč jednu reče samo, Ko svi snovi duše crne da se u toj reči zbiše, Nit što reče, nit pomenu, niti jednim perom krenu; No kad šapnuh: sutra veče, ko i snovi moje sreće, I on će me ostaviti ko što me svi ostaviše! Gavran reče: „Nikad više!” Odgovor što ptica dade iznenadi mene sade. Nema sumnje: sva se znanja u toj jednoj reči zbiše. Što je čula ptica stara od nesrećnog gospodara Kog su mračne kobne sile progonile i gonile, Pa od pesme tugovanke samo refren ostaviše, Tužni refren: „Nikad više!” I gledajuć pticu tako - osmehnuh se opet lako A ruke mi ka njoj bliže naslonjaču prisloniše; Na kadivu meku sedoh i vezujuć misli htedoh Saznat: šta ta čudna, zlobna, od starina davnih kobna, Ko znak jada crna ptica koja i zlim duhom diše, Misli gračuć: „Nikad više!” Razmišljo sam tu sedeći, ništa više ne zboreći. Žarke oči ptice crne moje srce zapališe. Misli - jedna drugu gone… Na uzglavlje glava klone… Na uzglavlju od kadive, ljubičaste treperive, Počinuti - tu gde senke nekad žarko treperiše, Ona neće nikad više! . . . „Proroče i zlokobnjače! Ptico il’ anatemnjače! Zaklinjem te nebom, Bogom, čije ruke sve stvoriše, Jadnoj duši želju njenu - reci: da l’ ću u Edenu Zagrliti kad Lenoru, koju sad u rajskom horu, Zovu tako i anđeli što je k nebu uskriliše?” Gavran reče: „Nikad više!” „Ptico, ili vraže crni!”, rekoh, „mraku svom se vrni, Oluji i obalama koje tebe ispiliše! Jer ni perce neću koje da me seća laži tvoje! S poprsja se skidaj toga! Vadi kljun iz srca moga! Lik tvoj nek se iz očiju i sećanja mog izbriše!” Gavran reče: „Nikad više!” I sad iznad vrata moji’ nepomičan Gavran stoji, Na poprsju Paladinom, dok u sobi sve je tiše… Oči su mu - vatra živa ko demona koji sniva A lampa ga osvetljava i na podu ocrtava - Iz te senke treperive, koju zraci osenčiše Neću izić’ nikad više! Tekst cele poeme: balasevic.in.rs/edgar-alan-po-gavran-tekst-recitacija-video Video i audio obrada: Bistrooki tim, 15. 6. 2024. www.youtube.com/@bistrookikutak Naši sajtovi: balasevic.in.rs/ i antologija.in.rs/ Facebook: facebook.com/bistrooki.kutak Instagram: instagram.com/bistrooki.kutak/ X (Twitter): twitter.com/rimovanje Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

💯👌💯🫶🫶🫶🫶🫶🫶💯👍🏻❤️‍🔥

Uzivanje u tugi i sreci

TVOJE CUTANJE...❤❤❤❤❤..KAZE MI SVE..❤..OD PRVOG..❤.SUSRETA ..❤.TVOJIH NEMIRA❤..... ❤.... TE...❤

Divno

Ignac Shen=Virtuoz

HVALA ZA SVA OSEĆANJA STVORENA U NAŠIM DUŠAMA UŽIVANJEM U VAŠIM INTERPRETACIJAMA...

Zaista Velikane ,emotivna duso Ti nikada neces umreti !❤❤❤❤❤❤❤❤❤

Rekoh jednom,ili vise puta:Sa Jesenjinom,ne mozes da pogresis!!

Sergej Jesenjin - PEVAJ, PEVAJ! / Poezija, Recitacija, Tekst pesme: Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka - Zaraza je, da je kuga… strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja. Daj mi da ti o sebi zasviram Na debeloj žici koja sja… Blista mojih dana kube jasno, U duši je još zlato starinsko. Mnoge cure štipao sam strasno, Mnoge žene u uglu sam stisko. Na zemlji je još istina živa, Opazih je i ja dečjim okom: Ližu kučku dok joj se sok sliva Svi psi redom, na juriš i skokom. Ljubomoran - zar da sam na tebe? Zar ovakvog da me snađe jad? Naš život je - postelja i ćebe Naš život je - poljubac i pad. Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu: Kobni zamah - kob će doneti… Čuj… nek idu svi u… pivsku flašu… Nikad, druže, ja neću umreti! Video i audio obrada: Bistrooki tim, 9. 6. 2024. www.youtube.com/@bistrookikutak Naši sajtovi: balasevic.in.rs/ i antologija.in.rs/ Facebook: facebook.com/bistrooki.kutak Instagram: instagram.com/bistrooki.kutak/ X (Twitter): twitter.com/rimovanje Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

Ana Ahmatova - REKVIJEM / Poema je pisana od 1935. do 1961. godine / Poezija, Recitacija, Tekst (odlomci poeme): REKVIJEM Ne, ne ni pod tuđeg neba svodom, Ne, nije me krilom tuđin krio - Ja sam i tad bila s mojim rodom, Svud gde mi je narod, jadom, bio. (1961.) UMESTO PREDGOVORA Za strašnih godina ježovštine* provela sam sedamnaest meseci po zatvorskim redovima u Lenjingradu. Jednom prilikom, neko me „otkri“. Žena modrih usana što je stajala ispred mene, koja, razume se, nikada nije čula za moje ime, prenu se iz svima nama onda svojstvene ukočenosti i upita me na uvo (tamo su svi govorili šapatom): - A možete li opisati ovo? I ja rekoh: - Mogu. Tada nešto nalik na osmeh prelete preko onoga što je nekada bilo njeno lice. (Lenjingrad, 1. april 1957.) EPILOG I Gledala sam kako se tope lica, Kako pod obrvama viri strah, Kako i stranice klinastog pisma Urezuje po čelu patnje mah, Kad preko crne još kovrđe pljusne Srebrni preliv jada crv, Kad smešak vene sa pokorne usne, Kad zatreperi strah kroz osmeh suv. Ne molim ja u svoje samo ime, Molim za svakog koji nemo rida Kroz ljute zime i julske vreline, Kraj obnevidelog crvenog zida. II Za pomen se opet već primiče čas. Ja vidim, ja čujem, ja osećam vas: I onu, što pade na koraka dva, I tu, što ostavi zemaljski prah. Onu, što odmahnu u bolu svom, Pa reče: „Tu dolazim ko u svoj dom.“ Ja bih po imenu svaku od njih, Al΄ spisak mi uzeše - lakše no stih. Za njih sad tkam pokrov, da bude što veći, Sa usana njenih siromašnom reči. U duši ih imam, ma gde i ma kada, Pamtiću ih večno, i za nova jada, Zapuše l΄ mi usta, da s krikom ne hodam Mog stomilionskog, sad jedinog roda, Nek spomenu one po dobru tad mene, Pred umrli dan moj, nek svako prene. A ako nam zemlju kad, možda, iscele, I spomenik meni da dignu požele, Pristanak ću dati na nenadno slavlje, No samo - da spomen ne bude postavljen Ni s obale morske, gde se rodih gore: I poslednja veza prekinu se s morem, Ni u carskom parku, kraj zavetnog panja, Gde tužno me leka sen večito sama, Već tamo, gde stajah u tristotom času, Kad ostade spušten taj zlokobni zasun, Jer i kad se nađem pred samrti licem, Ne smem zaboravit zuj crne „marice“, Ni kako tad treskaju odvratne dveri I starice kriče, ko ranjene zveri. I nek mi se veđa od bronze što zvoni Sneg otopljen kaplje, ko suze da ronim, I zatvorski golub nek guče mi gore, I brodovi Nevom nek lagano plove. (Mart 1940. Fontanski dom) Ana Ahmatova Video i audio obrada: Bistrooki tim, 9. 6. 2024. www.youtube.com/@bistrookikutak Naši sajtovi: balasevic.in.rs/ i antologija.in.rs/ Facebook: facebook.com/bistrooki.kutak Instagram: instagram.com/bistrooki.kutak/ X (Twitter): twitter.com/rimovanje Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

Miroslav Mika Antić - BRAT / Poezija, Recitacija, Tekst pesme: Lako je tebi kad imaš brata, pa može da te štiti i brani. Kad se u dvorištu igrate rata, on uvek stoji na tvojoj strani. Od svih je bolji. Od svih je jači. Zato brat tako mnogo znači. Lako je tebi kad imaš brata: smeš da se praviš važan pred svima. U bioskopu nema karata, on samo trepne i - već ih ima. Na utakmici nigde mesta, on samo migne - tri klinca digne. Poznaje svakog konduktera. Poznaje svakog poslastičara. Ima u gradu tristo drugara. Meni je teško, jer nemam brata, pa pazim s kim se igram rata, jer nije svako na mojoj strani, spreman da uvek baš mene brani. A kad se s drugom decom potučem, obično deblji kraj izvučem. Kod kuće radim sam za dvoje i što je moje i nije moje: i ugalj vučem, i rublje skupim, i sobu spremim, i mleko kupim… I tako, pošto nemam brata, moram da budem vredan sam, i budem dvostruko hrabar sam, i da odrastem sasvim sam. Od svega što na svetu znam najstrašnije je kad si sam. Video i audio obrada: Bistrooki tim, 9. 6. 2024. www.youtube.com/@bistrookikutak Naši sajtovi: balasevic.in.rs/ i antologija.in.rs/ Facebook: facebook.com/bistrooki.kutak Instagram: instagram.com/bistrooki.kutak/ X (Twitter): twitter.com/rimovanje Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge RUclips kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

Niko ne govori tako fantasticno poeziju kao Mika...Jedan je Mika bio i ostao❤

Super

Ma bezi bre

😍🤩🥰😘🙂😀😃😄😁😀😃😁😆

Сербиа😇

❤

Tacno, najbolji su prevodi Momcila Pesica....odlicna rima i stih....

Kakvi stihovi, sve je istina

Strasno mi je tesko sto si pesnik,Sto ti je slava kleta postala drugom.....

Jao sine daj mi pikslu , neprevazidjeni Zvonko , bravo majstore !

NIKOG NECEKAM.BLAZENSTVO..JEDVA DOCEKALA SEBE SEBIIII...

Sjajno ...Rada

❤❤❤донео си ми једно дивно поподне за одмор... Хвала ти за твоје спомен дело које си нам оставио..😢😢

Nestvarno🍀💕

Vrhunski.. Bravo.! Steta sto je prerano otisao.! Slava mu.!

Portugaltci

Posebno za mene. Hvala.