Видео

@@predragnesic unimerom nikako. Ako izbacuje kad grmi, moguće je da registruje neko "curenje" struje, tipa kao višak nekog nalektrisanja ili slično.

@@DusanTomic-s4s najbolje da nađeš nekog električara pa da radiš sa njim kao pomoćnik neko vreme i naučićeš. To ti je ako hoćeš samo da naučiš kako se nešto radi, a ako hoćeš da razumeš nešto detaljnije i zašto je to tako uči iz knjiga. Ako se opredeliš za ovo drugo počni prvo od osnova elektrotehnike. Pozdrav

@@smajolepir291 Znam da za ETI i Eaton FID sklopke piše u uputstvu da dovod može da bude ili gore ili dole. Treba proveriti za ostale proizvođače, ali uglavnom na svim sklopkama može i gore i dole.

Kod Eti osiguraca i sklopki je ulaz dole, izlaz gore. To nije bitno, vazno je znati da je uvijek ulaz na neparan broj a izlaz na paran broj.

@@aleksandarsavic1543 Teška priča jer je minimalni poprečni presek glavnog voda za uzemljenje 6mm².

@@VanjaElektro ne mora da bude...

Ja mogu da objasnim u najsitnijim detaljima ali bitna je suština.

@@VanjaElektro ok pa onda pojasni ljudima ovdje, zasto FI okida na 21mA, vrijeme okidanja FI, u svim tim sistemima kako se ponasa. Zatim mjerenje okidanja FI na 0,5x 1x 5x. Kod TNS sistema tri fazna vodiča, nulti vodič i zastitni vodič su dovedeni od trafoa do GRO i dalje razvod ide kako je propisano i u Glavnom elektro projektu dato, a ne kako navodis da su N i PE razdvojeni u GRO, sto bi znacilo po tvom navodjenju da je do GRO dosao PEN. U TNC, a tako i u njegovom TNCS podsistemu, se moze takodje uraditi naknadno npr. stapno uzemljenje na taj nacin kako je propisano i na kojem se rastojanju u obzir na kvadraturu osnove objekta postavljaju vertikalno u tlo sipke za uzemljenje valjkastog oblika, minimalnog precnika 2cm u zavisnosti na vrstu tla, na minimalno propisanu dubinu, a sve u skladu sa dobijenim rezultatom otpora izmjerenim tokom postavljamja stapnog uzemljivača. Da ne duzim dalje, jer bi mogao do ujutru pisati. U svakom slucaju podrska za video, ali je ovo mala pozitivna kritika sa moje strane. Pozdrav

Svaka FID sklopka okida pri manjoj struji nego što je napisano na njoj, zašto je to tako ne znam. Ispitivao sam razne proizvođače kao što su ETI, Eaton, Legrand, Iskra... Na svim je bila manja struja okidanja. N i PE mogu da budu razdvojeni u GRO, viđao na terenu u starijim zgradama.

@@VanjaElektro Pri takvom razdvajanju kao sto si ti vidio u starim zgradama. L1, L2, L3 i PEN dolazi do GRO, te se radi o dolazu i TNC sistemu do GRO, zatim se vrsi razdvajanja na PE i N u GRO, takodje se to razdvajanje moze uraditi i u samom KPO, sto u krajnjem ishodu rezultira na dalje od tacke razdvajanja TNCS sistemom. Na tu tacku razdvajanja se spaja postojeci uzemljivac ili naknadno ugradjen stapni ili na drugi nacin izveden uzemljivac. Dolaz PEN, razvajanje na N i PE i doveden vodič na tu ustu tacku sa uzemljivača ili direktno spoj u tri tacke. Kod TT sistema je druga prica, jer od trafoa dolazi L1, L2,L3 i N, a PE se dovodi posebno sa uzemljivaca objekta i kod kojeg je da ne kazem obavezno ugradjivanje FI, a sama i preporuka ugradjivanja FI u ovom sistemu zavisi od drugih faktora i od ostalih mjerenja koji se rade pri pred prijemu, kao i rezultata mjerenja Zs. Mjerenje otpora uzemljivaca se moze na vise nacina uraditi, a jedno od alternativa je mjerenje otpora uzemljivaca preko Zs, a to se radi samo u krajnjem slucaju ako nismo u mogucnosti da to mjerenje uradimo na drugi nacin, te ovo mjerenje moze da posluzi i kao kontrolno mjerenje otpora uzemljivaca, ako smo prethodno to mjerenje izvrsili ba drugi propian nacin. TNS sistem je potpuno nesto drugo, gdje od trafoa dolazi petožilni dovodni kabal (L1,L2,L3,N, PE) do KPO, zatim dalje petožilni kabal do GRO itd….sve do SRT. Svaki proizvodjac FI je dao u uputstvu za upotrebu vrijeme i struju okidanja za svoj proizvod i to je sveto slovo, a zavisno koji je sistem i koje je propisano vrijeme okidanja, na osnovu tih podataka pri mjerenju (prijemu ili peridicnom mjerenu) mozemo znati da li je FI okinula u skladu sa datim parametrima. Okidanje fi npr. tipa A 30mA pri mjerenju na podrucju mjerenja sa sinus formom naizmjenicna struja, okidanje FI ce se izvrsiti od 0,5 x I∆n do 1x I∆n, sto bi znacilo okidanje od 15mA pa do 30mA. Na podrucju mjerenja sa pulsirajucom istosmjernom strujom + - , okidanje bi bilo izvrseno od 0,35 x I∆n do 1,41x I∆n (10,5 mA do 42 mA) FI tip B je posebna prica. Sto se tice vremena okidanja, to zavisi koji je sistem i od drugih faktora, za sto postoje elektrotehnicki prirucnici i u njima tabele za vrijeme okidanja u zavisnosti koji je tip FI i koji je sistem mreze. U tvom slucaju se radi o FI tipa AC i mjerenje se vrsi na podrucju sinus formom naizmjenicna struja.

@@Ex_Elektronik Lepo što si sve stručno objasnio. Ne bih da ispadne da se hvalim ili šta već ali to mi već sve poznato i jasno, za razliku od ovih kvazi električara koji ne znaju Omov zakon, a kamoli nešto drugo. Pozdrav

Svaka naredna FID sklopka se vezuje na ulaz ove prve sklopke. I mora da ima posebnu sabirnicu za nulu.

Znači vezu se pre prve sklopke

@@milosmilos1283 da na ulaz prve sklopke

Na natpisnoj pločici piše snaga 4kW, ali to je mehanička snaga na vratilu motora. Električna snaga se računa P=U×I×√3×cosfi. Sve ovo se može naći na pločici motora. Električna snaga je uvek veća od mehaničke. Možeš i amper kleštima da izmeriš koju struju vuče motor ali pod opterećenjem, ne u praznom hodu.

@@VanjaElektro Hvala puno

@@user-zj2of4uv4z Oko 80€ ruke i moj materijal.

@@branislavbabic4579 Svaka sklopka iskače na manjoj struji, ali proizvođači to zaokruže u ovom slučaju na 30mA

@@VanjaElektro a štaako kupujem FID sklopku prema nekom uređaju koji je u liniji a koji prirodno i a curenje na uzemljenje, recimo frekventni regulator? Onda se ne mogu pouzdati u prag osjetljivosti i pravi mi problem u funkcionisanju...

@@branislavbabic4579 Da

@@VanjaElektro onda ja ne bih rekao d aje ispravna ako okida na 21 a piše da okida na 30 mA 😉 Pričam iz konkretnog problema koji sam juče imao, a google prisluškuje i poruke pa ispadne ovaj tvoj video, iako nisam pretraživao taj problem 😉. Prave ljudi kućne instalacije u industriji i onda se čude kako im ne radi uređaj. Stavljaju Fidovku i gdje treba i gdje ne treba

@@branislavbabic4579 Nema tu nikakve greške, sklopka je u potpunosti ispravna, a fluke ne laže.

Jeste da, ali ja za zaštitno uzemljenje koristim 20x3mm. Za temeljni uzemljivač i spusne vodove kod gromobranskih instalacija 25x4mm.

N i PE su spojeni pre FID-a da bi imala funkciju. Ako su spojeni u MRO ormanu i do stana dolazi odvojeni N i PE onda je to TN-S sistem.

Šta je S1 sklopka, može li neki link ka konkretnom modelu

Znam za to, ali nisam imao u tom trenutku.

Postoje situacije na terenu gde jednostavno ne može da se uradi uzemljenje kao što su na primer stambene zgrade. Kad je nadzemni priključak onda obavezno TT sistem, za podzemni priključak može i TN-C-S, ali opet kažem samo ako ne postoji mogućnost izrade uzemljenja.

@@VanjaElektro slažem se što je naveo čovek...Ako nema uzemljenja bolje neraditi fidovke uopšte...Nemoj da zameriš nije mi namera da nešto zakeram a mislim da razumeš itekako sve...

Radio sam na mnogo ozbiljnijim projektima od kućnih instalacija, kao što su razvodni ormani za Lidl prodavnice. Gde je sistem razvoda TN-C-S i ima FID sklopki. Ali napomenuo sam u komentaru da je TN-C-S prihvatljiv u starijim zgradama ako nema drugih opcija. Za kuće ja uvek radim TT sistem, u stvari ne prihvatam nikakav posao ako investitor nije spreman da radi uzemljenje.

Kabl koji ide iz razvodne table do bojlera mora da bude trožilni. Ako nije trožilni onda ne može FID.

Mozes li pojasniti zasto mora trozilni i zasto ne moze da se ugradi FID ovako kako si objasnio u klipu. Renoviram kupljeni stan i prilikom demontaze starog bojlera vidio sam da je nulovanje izvrseno i u samom bojleru (na nulu je spojen i kotao). Sta je praksa da se radi u tim situacijama kada za bojler imamo samo dvozilni kabl, a da se ne radi nova instalacija?

​@@DP-lr3peAko već renoviraš- uradi novo napajanje, čak i da imaš 3 provodnika, decenije korišćenja su dovoljno uticale da izolacija tog kabla nije više kao pre nekoliko decenija, a treći provodnik treba da bi "curenje" struje sprovelo do zemlje i tako "nateralo" sklopku da odreaguje,pre nego li ta struja prodje do zemlje kroz čoveka...

Moze, sa ulaza fid sklopke uzmes uzemljenje sa tozilnim kablom do bojlera.

Onda ništa, radi se nova instalacija.

Ništa se ne desi, jednostavno instrument neće da meri, prikazuje grešku ako se razdvajanje N i PE uradi posle FID-a.

Da, ako iz glavnog razvodnog ormana dolazi samo nulti provodnik bez provodnika za uzemljenje, onda se pravi most sa ulaza nule u FID na sabirnicu za uzemljenje. To je TN-C-S sistem i na dalje se sve razvodni trožilnim provodnicima.

@@VanjaElektro Hvala

FID neće raditi kod invertera, zato što je inverter priključen na akumulator, a akumulator je potpuno galvanski odvojen od zemlje. Nula u distributivnoj mreži se dobija iz zvezdišta transformatora, a neutralna tačka transformatora može biti direktno uzemljena, indirektno i izolovana. Zato se kaže da je uzemljenje isto što i nula, približno su na istom potencijalu. Takođe kod invertora nemaš fazu i nulu, nego dve faze. Ista stvar i sa agregatima.

@@VanjaElektro pogledaj ovo, pa kazi da li je izvodljivo da ovako proradi sklopka. stim sto je solarni sistem vam elektro mreze. uzemljenje ce biti uradjeno kako treba sa tri sonde... ruclips.net/video/MoppJKOkTUc/видео.html

@@markopejic7624 pogledao sam ali nije mi baš jasno. Ja isto imam off-grid sistem kući i nisam stavio FID samo osigurač na DC i AC strani invertera. Spojio sam i inverter na uzemljenje.

@@VanjaElektro U redu, vise misljenja mnogo znaci. probacu ovo i testiracu. svakako hvala na odgovore i vremenu. Inace razgovetno objasnjavas, za one koji nisu u toj sveri to mnogo znaci, zelim ti uspeh i jos mnogo video zapisa.

E dijete moje da ti znas sta znaci biti iskusan elektricar ahhahahahahaha

Ja svuda kad radim stavljam 30mA.

Odlicno brate tako tako treba! ​@@VanjaElektro

@@VanjaElektro samo tip A mora bit.

Ako su korišćeni trožilni provodnici u zidovima onda može FID. Samo treba videti da nisu negde u kutijama spojeni nula i uzemljenje. Imao sam takav slučaj na terenu.

@@VanjaElektro To je onda samo sreća ako imaju 3 žile. Kod mene je situacija bila 2 žile i most na utičnici između PE i N tačke. Jedina opcija je bila sve razroviti i provući novu instalciju.

Tako je, slažem se u potpunosti. Ja nigde ne radim nulovanje osim ako baš nije situacija da ne može da se izbegne. Ali ako je situacija na terenu takva da mora da se nuluje i ugradi FID ovo je jedino rešenje. Malo je besmisleno zabadati sondu negde napolju i dovlačiti žicu preko fasade do drugog trećeg sprata u zgradama.

@@VanjaElektro Da li je izvodljivo tako samo spustiti žicu i sondu zabiti kada uslovi ne dozvoljavaju pocinčanu traku? Znači da žica izde direktno na sondu? Nemam uređaj za otpor, pa me zanima da li si se kad susretao sa takvim stvarima?

@@dYn4brutaL može to da se uradi ali je pitanje da li je dozvoljeno jer ipak ne možeš da radiš šta hoćeš kad si u zgradi. Svaki provodnik ima određeni otpor, što duži provodnik to veći otpor. Nisam se još susreo sa takvom situacijom na terenu ali bi moglo da se uradi samo da se stavi veći poprečni presek licnaste žice recimo 16 ili 25mm² pa preko fasade do stana.

Slažem se, ne preporučuje se nulovanje u domaćinstvu, ali ako je situacija na terenu takva da mora da se nuluje i ugradi FID onda je ovo jedino rešenje.

Šta pričaš, kod nas se radi TN-C-S od 70ih (makar kod mene u vertikali jeste) a već godinama je zabranjen na kućama. Gledao sam par klipova iz Engleske i kod njih je većina kuća i dan danas TN-C-S sistem, podzemni vod naravno. Ameri uopšte nemaju FID u tabli nego u utičnici u kupatilu. 90% sveta radi TNC od trafo stanice, to što prosečan čovek radi na svojoj gajbi je važnije. Ako je vazdušni vod ja lično mislim da mora biti TT, a ako je podzemni vod može TN-C-S.

Сереш џаба људино, момак је измјерио одговарајућом методом и одговарајућим инструментом.

Nema ništa od toga, provereno.

@@VanjaElektro U praksi sprovedeno hiljadu puta

@@bobansupergenije7512 I koliki je otpor tog uzemljenja baš me zanima?

@@VanjaElektro Minoran i daleko bolji nego sto ga imaju te tri sipke.Vodovodne cevi su uvek pune fluida oko njih je veca vlaga plus su rasprostarnjene po celom gradu tako da je uzemljenje savrseno .Kad god sam u mogucnosti pogotovo na novogradnji vezujem ga dodatno i na temeljnu armaturu i oluke em je brze em me manje kosta i imam cistu zaradu na sipke koje fakturisem ali ih ne ubacujem

Elektrodistribucija to neće prihvatiti kao uzemljenje. I da je dobar otpor vremenom će oslabiti jer stubovi nisu pocinkovani.

@@VanjaElektro ne terba da prihvate. To je privremeno odradjeno. Spojeno na kućnu instalaciju dvožilnim kablom. Mislim da je u svakom slučaju bolje to nego bez uzljemljenja. Da li znaš za neki test kojim mogu da ga odprilike ispitam bez aparata?

@@dusanboss7749 Ako je privremeno ok, ali opet nije po propisu. Postoji način kako može da se otprilike vidi da li je dobar otpor ali to ne bih govorio jer je dosta opasno za onog koji ne zna šta radi.

da li se traka uzemljenja moze postaviti u temelj, tj vezati za armaturu u betonu temelja ili traku bolje postaviti da bude van temeljne trake tj da nije u betonu nego ispod ili sa strane temelja

@@vladimirkrnetic1443 To se zove temeljni uzemljivač. Traka se postavlja u temeljnu stopu u donjoj zoni po celom obimu objekta. Kad se zalije betonom traka ne može da korodira jer je zaštićena betonom. Ako se uradi kako treba to je najbolji uzemljivač i ima najmanji otpor u odnosu na sve ostale uzemljivače.

To se dešava ako na prekidaču nije prekinuta faza nego nula. Ako je sve spojeno kako treba da faza ide preko prekidača treba da vežeš paralelno sa sijaličnim grlom blok kondenzator. Ne sećam se tačno kog kapaciteta pogledaj na kanalu Električar 1 video "LED sijalica svetli i kad je isključena".

Tako je.